Политика
Бојан Билбија
Oбјављено: 21.10.2013.
October 21, 2013
Многи грађани Београда и Србије, а камоли из света, не знају да је Први светски рат почео у Београду
Место на коме ће бити постављена спомен-плочаКомисија за споменике и називе тргова и улица у Београду донела је 6. јуна одлуку да се, у близини Железничког моста преко Саве, постави спомен-плоча поводом сто година од почетка Првог светског рата. Камено обележје биће подигнуто управо на месту где је званично почео Велики рат, то јест где су 28. јула 1914. испаљени први хици и пале прве жртве, и са српске и са аустроугарске стране. Према одлуци, плоча ће бити постављена у непосредној близини стуба моста, на постојећем бетонском елементу поред бициклистичке стазе.
Прихваћен је и текст који ће се наћи на плочи:
„На овом месту код железничког моста Београд–Земун, 28. јула 1914. године нападом Аустроугарске на Србију отпочео је Први светски рат. Прве жртве били су Душан Ђоновић са српске и Иштван Балох са аустроугарске стране”.
Иницијатор постављања плоче био је члан комисије и актуелни заменик председника Скупштине града Београда Зоран Алимпић.
– Као одборник и члан вишестраначке Комисије за називе улица и спомен-обележја града Београда, на једној од претходних седница комисије, предложио сам да се поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата означи једном плочом место на коме је рат почео. Чак и грађани Београда и Србије, а камоли људи из света, не знају да је Велики рат почео у Београду. Јер, у Београду су опаљени први хици, пале су прве жртве, дошло је до првог контакта између зараћених страна и тако се дефинише почетак рата – објашњава Алимпић за „Политику”.
До првог сукоба дошло је на старом железничком мосту, на прузи која је повезивала Београд и Земун, то јест Србију и Аустроугарску, додаје наш саговорник.
– Веома брзо, после истека ултиматума Србији, у ноћи 28. јула, започете су војне операције, покушајем аустроугарских трупа да пређу мост и заузму Београд. Те ноћи су пале прве жртве са српске и с мађарске стране, а оба војника су сахрањена у Београду и имају своја спомен-обележја. Прва жртва са српске стране био је Душан Ђоновић, а с мађарске Иштван Балох – подсећа заменик председника градске скупштине.
Те ноћи је српска војска порушила мост како би спречила напредовање непријатеља преко Саве и било је много више жртава, али је историја забележила њих двојицу као прве страдале.
– Због тога је вишестраначка Комисија једногласно усвојила предлог да се постави спомен-плоча у подножју моста. Постоје покушаји да се као место почетка Првог светског рата означи Сарајево и да се као прва жртва прогласи аустроугарски надвојвода Франц Фердинанд. Али, потпуно је неспорна чињеница да се Сарајевски атентат догодио месец дана пре званичног почетка рата. Прави и званичан почетак рата јесте аустроугарски напад на Србију, преко Саве у Београду – сматра овај градски функционер.
Алимпић је предложио да плоча буде од камена, а не од бронзе као што је уобичајено, да не би представљала искушење за лопове.
– Када ће тачно бити откривена не знам, јер долази до промене власти у Београду. Апелујем да привремени орган који ће управљати градом у наредном периоду, спроведе до краја одлуку комисије и доврши овај посао. Сматрам да то место, у годинама које су пред нама, може постати веома значајна туристичка дестинација – додаје наш саговорник.
Историчар Драгољуб Живојиновић, члан Српске академије наука и уметности, поводом контроверзи што се и жртва и агресор налазе на истој плочи, за наш лист каже:
– Неко може да буде за то и против тога, то је сасвим природно, с обзиром на то да је један нападач, а други бранитељ. То је можда и симбиоза нечега што се у таквом сукобу дешава, где заједнички страдају и гину и нападач и бранилац. Ми ћемо најчешће да стављамо споменике нашим браниоцима, попут мајора Гавриловића, а овде су сада и једна и друга страна симболично преко ова два човека оличени као страдалници, жртве једног сукоба који свакако ни један ни други нису очекивали.
Академик Живојиновић додаје да то што су два војника из сукобљених армија овим чином на неки начин стављени у исту раван, пре види као симболику, него као ревизију историје.
– Људи су погинули извршавајући своје задатке које су им претпостављени дали. Морали су да слушају шта им се нареди. Могли су и да остану живи, али, као што се види, то се није догодило. Све то може да се сагледа и као најава будућег великог ратног сукоба Првог светског рата, и пожара који ће однети многе жртве, често недужних људи, који су морали да слушају команду – објашњава Драгољуб Живојиновић.
Бојан Билбија
Oбјављено: 21.10.2013.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****