Политика
А. Куртеш
![]()
Бојана Стефановић (Фото Р. Крстинић)
А. Куртеш
+Politika+Nov.+5,+2013.jpg)
Бојана Стефановић (Фото Р. Крстинић)У програму под називом „Коло српских сестара – историја иза имена” учествовали су Прво београдско певачко друштво којим је дириговала Светлана Вилић, пијанисткиња Јасмина Јанковић, тенор Бојан Букумирић, солиста Душан Вилић... Госте је поздравила председница Кола српских сестара Мила Викторовић. Програм су водили глумци Бојана Стефановић и Небојша Кундачина, који је казивао поему „Плава гробница” Милутина Бојића.
Коло српских сестара основали су 1903. године виђени грађани, по идеји сликарке Надежде Петровић, вођени осећањем дужности према свом народу и жељом да помогну онима који страдају у Старој Србији и Македонији, а поводом тамошњег неуспешног устанка против Турака.
Име Колу дао је Бранислав Нушић, а удружење је деловало током балканских ратова и Првог светског рата, као и у периоду између два рата.
У Првом светском рату, чланице Кола као обучене болничарке пратиле су српску војску и народ, достављале прикупљену помоћ, неговале рањене и болесне.
Током неге болесника 1915. године од тифуса је умрла Надежда Петровић у Ваљевској болници, а тадашња председница Љубица Луковић у Нишкој војној болници.
Коло 1906. године покреће свој календар – годишњак „Вардар”, лист за који су писали Петар Кочић, Јанко Веселиновић, Иво Андрић и остала значајна имена српске науке, културе и уметности. „Вардар” је доносио календаре четири вероисповести: православне, католичке, јеврејске и исламске.
Излазио је до 1941. године, када је Коло забранила немачка власт, међутим, оно наставља илегално да ради током целе окупације. Коло је између два рата подигло свој дом у Ресавској улици у коме је била смештена њихова управа, интернат и велика свечана сала.
Основало је Мали универзитет где се окупљају млади.
Поред културно-просветног, Коло је имало и великог утицаја на борбу за општа права жена – право на писменост и образовање, наслеђивање, право гласа...
Династија Карађорђевић, нарочито краљица Марија помагали су рад Кола.
После завршетка Другог светског рата, комунистичка власт трајно забрањује рад Кола српских сестара, хапси председницу Делфу Иванић, одузима Колу сву имовину. Коло српских сестара 1990. године поново оживљава.
Данас Коло, у сарадњи са домаћим и страним хуманитарним организацијама и појединцима, помаже деци, инвалидима, пензионерима, као и установама које брину о њима. Коло има 22 одбора широм Србије и одбор у Куманову.
А. Куртеш
Oбјављено: 05.11.2013.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
*****