Политика
М. Л.
Oбјављено: 11.11.2013.
На великој савезничкој паради, која је у Паризу одржана 14. јула 1919. године (Версајски споразум потписан је 28. јуна), учествовали су и представници српске војске. Дефиле трупа земаља победница у Великом рату предводили су маршали Жозеф Жофр, Фердинанд Фош и тадашњи херој са Вердена, касније колаборатор са нацистима, Филип Петен. Кроз Тријумфалну капију, како се и види на илустрацији коју објављује „Политика”, промарширале су француске, америчке, британске, белгијске и грчке трупе. Ту су затим Италијани, иза њих су Срби, Румуни, Пољаци, Јапанци и представници Британске империје – Индијци, Аустралијанци и Канађани.
Иако би, по нашим схватањима, српске трупе на основу жртава, напора и успеха у рату требало да буду представљене ближе првом реду, то не треба да изненађује, јер је Источни фронт (код нас познат као Солунски) био довољно далеко од Париза и Лондона, због чега је сматран ратиштем другог реда. Французи, Белгијанци, Британци и Американци имали су своје трауме због масовних погибија – кланице на Западном фронту.
Ипак, одлучујућа војна превага у Великом рату догодила се управо на Солунском фронту, где су српске трупе потукле бугарску војску, после чега је Софија капитулирала. Даљи след догађаја довео је до распада Аустроугарске, после чега Немачка више није могла да води рат.
Иако би, по нашим схватањима, српске трупе на основу жртава, напора и успеха у рату требало да буду представљене ближе првом реду, то не треба да изненађује, јер је Источни фронт (код нас познат као Солунски) био довољно далеко од Париза и Лондона, због чега је сматран ратиштем другог реда. Французи, Белгијанци, Британци и Американци имали су своје трауме због масовних погибија – кланице на Западном фронту.
Ипак, одлучујућа војна превага у Великом рату догодила се управо на Солунском фронту, где су српске трупе потукле бугарску војску, после чега је Софија капитулирала. Даљи след догађаја довео је до распада Аустроугарске, после чега Немачка више није могла да води рат.
