Novosti
12. januar 2014.
"NOVOSTI" OTKRIVAJU:Kripta branilaca Beograda 1914-1915. iako nedavno obnovljena, bez posetilaca. Iza debelih čeličnih vrata počivaju kosti 3.529 znanih i 1.074 neznana junaka. Spomen-kusturnica decenijama zatvorena zbog straha od krađe i skrnavljenja.
![]()
Imena identifikovanih bila su zapisana u velikoj spomen-knjizi "Nacionalnom jevanđelju" koja je nekada stajala na posebnom postolju u centralnom delu "beogradskog Zejtinlika". Danas knjige tamo nema. A ni posetilaca koji bi se u nju upisali. U upravi Novog groblja kažu da su spremni da otvore vrata kripte ako se posetioci najave i to zatraže. Samo što to decenijama niko nije tražio. Pod ključem je, tvrde nadležni, zbog straha od krađe i skrnavljenja.
- To je slika naše kulture sećanja. Ljudi znaju za monumentalni spomenik, ali ne i za kriptu ispod njega, ni ko tu leži. A ako postoji mesto dostojno da današnji Beograđani čuju govor majora Gavrilovića, onda je to ovde, među senima njegovih ratnika - kaže direktor JKP "Pogrebne usluge" Dragan Baltovski, dok prolazimo uskim hodnicima kosturnice između hiljada metalnih kaseta.
One okružuju centralni prostor velike podzemne odaje čiji se svod oslanja na stamene stubove. Sa njihovih kapitela na četiri strane podzemnog sveta motre kamena lica srpskih vitezova pod kacigama. Između njih reljefi mačeva ovenčanih lovorom i belih orlova sa srpskim krstom i ocilima. Na stubovima ploče sa imenima junaka čije su kosti pronađene izmešane na beogradskim bojištima od Ade Ciganlije do Dunavskog keja i nisu mogle da budu smeštene u posebene kasete.
![]()
- Srpska kosturnica branilaca Beograda 1914-1918. godine građena je od 1927. do 1931. godine, po projektu ruskog arhitekte i vajara Romana Verhovskoja. Figuru vojnika uradio je vajar Živojin Lukić, bivši ratnik. Kosturnicu je podiglo Udruženje rezervnih oficira i ratnika uz pomoć Beogradske opštine. U nju su preneti posmrtni ostaci srpskih vojnika sa vojnih parcela na Novom groblju, sa groblja na Dunavskom keju i manjih grobalja u okolini Beograda - kaže Baltovski.
Sve do 1934. kosti branilaca Beograda doslovno su bile rasute po celoj prestonici, iako su vojnici od 1914. do jeseni 1915. sahranjivani na Novom groblju, a zatim zbog bombardovanja i na staroj tašmajdanskoj nekropoli kraj crkve Svetog Marka. Makenzenova ofanziva pretvorila je oba groblja i pogrebne povorke u ciljeve austro-nemačke artiljerije.
- Beograđani su svoje umrle i poginule sahranjivali gde su stigli. Po avlijama, poljanama, utrinama - zabeležio je u dnevniku slikar Bogosav Vojnović Pelikan, koji je 1915. bio đak-narednik u odbrani Beograda.
Tela mrtvih branilaca ostajala su da leže po celom gradu. Najstrašnije je bilo na Adi Ciganliji, Banovom brdu i Dorćolu, gde se vodila ogorčena borba prsa u prsa protiv nemačkog desanta.
Duže od decenije ležale su kosti ovih mučenika tamo gde su ih nemački neprijatelji sahranili s poštovanjem. Makenzenov spomenik srpskim ratnicima na Banovom brdu i danas o tome svedoči. Sličan kamen s posvetom "Hrabrim srpskim vojnicima" sa Dunavskog keja je odavno nestao.
Preživeli branioci prestonice očekivali su da će vlasti nove države podići veliki spomenik njihovim ratnim drugovima, dostojan njihove žrtve. Kada su ratnici videli da od toga nema ništa rezervni potpukovnik Milan Đ. Radosavljević, predsednik srpskog Udruženja rezervnih oficira i ratnika i predsednik FIDASA - svetske organizacije veterana Prvog svetskog rata pokrenuo je akciju sakupljanja dobrovoljnih priloga za spomenik.
Sredinom tridestih obnarodovan je projekat spomenika kamene hridi na kojoj stoji srpski vojnik sa šajkačom. Na monumentalnom postamentu ukrašenom krstom s ocilima mesto je našao i mali srpski poljski top koji je potukao autrougarske merzere. Protivnici "solunaštva" odmah su napali želju ratnika da spomenik bude postavljen u centru srpske prestonice. Razvila se burna polemika.
Ratnicima je podršku pružila najšira javnost, ali su vlasti procenile da je spomenik isuviše srpski i umesto u centru prestonice, 1931. postavljen je na kosturnicu branilaca Beograda na Novom groblju, tadašnjoj dalekoj periferiji.
![]()
NA PRESTONICU PAO "METEOR"
U SVETSKOM ratu Beograd je bio do temelja srušen. Od toga doba prošlo je 15 godina i sve je zaboravljeno. Ako pustimo da prođe još 50 onda nećemo moći nikome da dokažemo da je na Beograd 1915. palo 100.000 nemačkih granata. Pisao je ovako, ogorčen, 1930. godine rezervni kapetan Milutin Popadić, branilac Beograda 1915.
- Kad bi se sve te granate izlile u gvožđe to bi predstavljalo jedan blok od tri kilometra dužine i deset metara debljine. Dakle na Beograd je 1915. pao jedan meteor tih dimenzija i porušio ga. Pođite danas ulicama Beograda i potražite tragove njegovog mučeništva. Nigde ništa - rezignirano je tada zabeležio Popadić.
KOSTURNICA POD KAFANOM
DEO ostataka branilaca izginulih na prostoru Beogradske tvrđave pohranjen je tridesetih godina u kriptu u Jakšićevoj kuli. Posle ulaska komunista u Beograd 1944. godine kripta je obijena, a kosti su razbacivane i raznošene. Danas je iznad te male kosturnice jedna čuvena kafana, iz koje se cedi voda niz zidove večne kuće branilaca Beograda.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:472758-Spomen-kosturnicu-u-kojoj-lezi-5000-heroja-decenijama-niko-ne-obilazi
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
12. januar 2014.
"NOVOSTI" OTKRIVAJU:Kripta branilaca Beograda 1914-1915. iako nedavno obnovljena, bez posetilaca. Iza debelih čeličnih vrata počivaju kosti 3.529 znanih i 1.074 neznana junaka. Spomen-kusturnica decenijama zatvorena zbog straha od krađe i skrnavljenja.
Centralni prostor na ulazu u podzemne odaje
BRANIOCI Beograda u Prvom svetskom ratu, 3.529 znanih i 1.074 neznana junaka, počivaju zaključani iza debelih čeličnih vrata spomen-kosturnice na Novom groblju. Na prste se mogu izbrojati Beograđani koji su prošli kroz gotovo neprimetna vrata na osnovi monumentalnog spomenika braniocima Beograda i odali poštu herojima čije kosti se čuvaju u hiljadama metalnih sandučića u monumentalnoj kripti.
- To je slika naše kulture sećanja. Ljudi znaju za monumentalni spomenik, ali ne i za kriptu ispod njega, ni ko tu leži. A ako postoji mesto dostojno da današnji Beograđani čuju govor majora Gavrilovića, onda je to ovde, među senima njegovih ratnika - kaže direktor JKP "Pogrebne usluge" Dragan Baltovski, dok prolazimo uskim hodnicima kosturnice između hiljada metalnih kaseta.
One okružuju centralni prostor velike podzemne odaje čiji se svod oslanja na stamene stubove. Sa njihovih kapitela na četiri strane podzemnog sveta motre kamena lica srpskih vitezova pod kacigama. Između njih reljefi mačeva ovenčanih lovorom i belih orlova sa srpskim krstom i ocilima. Na stubovima ploče sa imenima junaka čije su kosti pronađene izmešane na beogradskim bojištima od Ade Ciganlije do Dunavskog keja i nisu mogle da budu smeštene u posebene kasete.
Jugoslovenskih simbola u kripti nema. Preživeli ratnici od zajedničke države nisu dobili ni dinar za izgradnju kosturnice i spomenika palim ratnim drugovima. Nadležno jugoslovensko ministarstvo pravde formalno im je poručilo da novca za kosturnicu i spomenik u Beogradu nema. Međutim, pravi razlog je bila kampanja hrvatskog političkog vrha koji je kreirao famu o "solunaštvu" i velikosrpskoj hegemoniji. Tako su mrtvi branioci Beograda ubijani po drugi put.
- Srpska kosturnica branilaca Beograda 1914-1918. godine građena je od 1927. do 1931. godine, po projektu ruskog arhitekte i vajara Romana Verhovskoja. Figuru vojnika uradio je vajar Živojin Lukić, bivši ratnik. Kosturnicu je podiglo Udruženje rezervnih oficira i ratnika uz pomoć Beogradske opštine. U nju su preneti posmrtni ostaci srpskih vojnika sa vojnih parcela na Novom groblju, sa groblja na Dunavskom keju i manjih grobalja u okolini Beograda - kaže Baltovski.
Sve do 1934. kosti branilaca Beograda doslovno su bile rasute po celoj prestonici, iako su vojnici od 1914. do jeseni 1915. sahranjivani na Novom groblju, a zatim zbog bombardovanja i na staroj tašmajdanskoj nekropoli kraj crkve Svetog Marka. Makenzenova ofanziva pretvorila je oba groblja i pogrebne povorke u ciljeve austro-nemačke artiljerije.
- Beograđani su svoje umrle i poginule sahranjivali gde su stigli. Po avlijama, poljanama, utrinama - zabeležio je u dnevniku slikar Bogosav Vojnović Pelikan, koji je 1915. bio đak-narednik u odbrani Beograda.
Tela mrtvih branilaca ostajala su da leže po celom gradu. Najstrašnije je bilo na Adi Ciganliji, Banovom brdu i Dorćolu, gde se vodila ogorčena borba prsa u prsa protiv nemačkog desanta.
Duže od decenije ležale su kosti ovih mučenika tamo gde su ih nemački neprijatelji sahranili s poštovanjem. Makenzenov spomenik srpskim ratnicima na Banovom brdu i danas o tome svedoči. Sličan kamen s posvetom "Hrabrim srpskim vojnicima" sa Dunavskog keja je odavno nestao.
Preživeli branioci prestonice očekivali su da će vlasti nove države podići veliki spomenik njihovim ratnim drugovima, dostojan njihove žrtve. Kada su ratnici videli da od toga nema ništa rezervni potpukovnik Milan Đ. Radosavljević, predsednik srpskog Udruženja rezervnih oficira i ratnika i predsednik FIDASA - svetske organizacije veterana Prvog svetskog rata pokrenuo je akciju sakupljanja dobrovoljnih priloga za spomenik.
Sredinom tridestih obnarodovan je projekat spomenika kamene hridi na kojoj stoji srpski vojnik sa šajkačom. Na monumentalnom postamentu ukrašenom krstom s ocilima mesto je našao i mali srpski poljski top koji je potukao autrougarske merzere. Protivnici "solunaštva" odmah su napali želju ratnika da spomenik bude postavljen u centru srpske prestonice. Razvila se burna polemika.
Ratnicima je podršku pružila najšira javnost, ali su vlasti procenile da je spomenik isuviše srpski i umesto u centru prestonice, 1931. postavljen je na kosturnicu branilaca Beograda na Novom groblju, tadašnjoj dalekoj periferiji.
U SVETSKOM ratu Beograd je bio do temelja srušen. Od toga doba prošlo je 15 godina i sve je zaboravljeno. Ako pustimo da prođe još 50 onda nećemo moći nikome da dokažemo da je na Beograd 1915. palo 100.000 nemačkih granata. Pisao je ovako, ogorčen, 1930. godine rezervni kapetan Milutin Popadić, branilac Beograda 1915.
- Kad bi se sve te granate izlile u gvožđe to bi predstavljalo jedan blok od tri kilometra dužine i deset metara debljine. Dakle na Beograd je 1915. pao jedan meteor tih dimenzija i porušio ga. Pođite danas ulicama Beograda i potražite tragove njegovog mučeništva. Nigde ništa - rezignirano je tada zabeležio Popadić.
KOSTURNICA POD KAFANOM
DEO ostataka branilaca izginulih na prostoru Beogradske tvrđave pohranjen je tridesetih godina u kriptu u Jakšićevoj kuli. Posle ulaska komunista u Beograd 1944. godine kripta je obijena, a kosti su razbacivane i raznošene. Danas je iznad te male kosturnice jedna čuvena kafana, iz koje se cedi voda niz zidove večne kuće branilaca Beograda.
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:472758-Spomen-kosturnicu-u-kojoj-lezi-5000-heroja-decenijama-niko-ne-obilazi
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****