Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all articles
Browse latest Browse all 774

Komentar: Prvi svetski rat - tako blizu, a tako daleko / "Deutsche Welle" January 13, 2014

$
0
0
Deutsche Welle
Suzane Šprer, DW
January 13, 2014

Sto godina od početka Prvog svetskog rata: brojni mediji povlače paralelu između 1914. i 2014. godine. Paralele postoje, ali, zar nisu razlike mnogo važnije, pita se u svom komentaru Suzane Šprer.

Suzane Šprer, DW

 
Rovovi i gas-maske, kacige sa šiljcima na vrhu i propagandni leci… Već nedeljama dnevni listovi, magazini i internet-portali pišu o 2014. godini.
 
Naime, pre sto godina počeo je Prvi svetski rat.
Često se pri tom govori da situacija u današnjem svetu isuviše liči na stanje koje je vladalo 1914. godine. Govori se o „neverovatnoj aktuelnosti Prvog svetskog rata“, „prošlosti koja nikada ne prolazi“ ili „katastrofalnom ehu Velikog rata“.
 
I tačno je: zaista postoje paralele između 1914. i 2014.
 
I tada su ljudi gledali u budućnost koja je donosila brze promene, budućnost sa novim transportnim sredstvima (poput automobila), novim medijima (film) i novim sredstvima komunikacije (telefon). Bilo je to vreme verovanja u modernost, pokretljivosti, vreme prvog talasa globalizacije, međunarodnih putovanja. Bio je to prvi pogled u budućnost koju su ljudi želeli da organizuju na osnovu sopstvenih potreba. I to sredstvima koja su im u to vreme stojala na raspolaganju. Ipak to nisu današnja sredstva.
 
Doduše, baš kao tada srpski nacionalisti, i danas se separatisti u Evropi bore za nezavisnost. Katalonci u Španiji na primer, ili Severni Irci u Velikoj Britaniji. Međutim, u najvećem broju slučajeva, oni to ne čine više nasilnim putem, već argumentima.
 
Terorizam nekada i sada
 
I baš kao i zaverenici iz Sarajeva, i danas postoje ljudi koji ideološki zaslepljeni odlaze u smrt za esktremističke ciljeve: organizatori napada 11. septembra ili bombaši-samoubice koji skoro svakodnevno u Bagdadu odlaze u smrt zajedno sa nedužnima.
 
Ipak, takva dela međunarodna zajednica danas prezire, baš kao i izreku da je rat „nastavak politike drugim sredstvima“. To je u 19. veku formulisao pruski general i vojni teoretičar Karl fon Klauzevic. U predvečerje Prvog svetskog rata tako je opisivana legitimna politička mogućnost delovanja za tadašnje vlastodršce.
 
Strašno lice rata
 
I ne samo za njih: brojni građani, čak i brojni umetnici i intelektualci u Nemačkom rajhu zagovarali su 1914. godine rat kojim se obećavalo čišćenje ljudi: „Rat! Bilo je to čišćenje, oslobađanje koje smo osećali – ogromna nada“, napisao je o početku rata Tomas Man, koji će kasnije dobiti Nobelovu nagradu za književnost. To nama danas može da izgleda naivno, ali milioni mrtvih u rovovima, psihičke rane, zastrašujuće unakažene žrtve gasa – sve to je 1914. tek predstojalo.
 
S obzirom na činjenicu da mi danas i suviše dobro poznajemo strašno lice rata, teško je zamislivo da evropske države ponovo odustanu od pregovora i da bi – kao 1914. godine – lakomisleno mogle da skliznu u rat. Militarizam je početkom 20. veka u evropskim društvima bio duboko ukorenjen, naročito u nemačkom. U današnjoj Saveznoj Republici Nemačkoj to više ne može da se oseti. Naprotiv: od ukidanja obaveznog služenja vojnog roka 2011. godine, Bundesver ima velike probleme da regrutuje novajlije u vojsku.
 
Dug evropski put
 
I dok su oni koji su pregovarali u predvečerje Prvog svetskog rata bili sve sami stari plemići sa vojnom pozadinom, današnji predstavnici demokratski izabranih evropskih vlada predstavljaju različite društvene grupe. Među njima su stariji i mlađi ljudi, muškarci i žene. Godine 1914. žene još uvek nisu smele da izlaze na izbore, danas je jedna žena, koja ima sedmoro dece, na čelu nemačkog Ministarstva odbrane.
 
Da, postoje paralele između 1914. i 2014. godine, ali od tada se mnogo toga dogodilo! Nemačka i njeni susedi nešto su naučili iz istorije, danas se zalažu za demokratiju i slobodu mišljenja. Od nekadašnjih ratnih protivnika postali su prijatelji – prijatelji koji se prepiru, ali prijatelji koji u zajedničkim institucijama poput Evropske unije ili Ujedinjenih nacija sprovode politiku na osnovu demokratskih pravila. Ne rat, već samo pomirenje, razumevanje i pregovori mogu dugoročno da osiguraju mir. To je danas konsenzus i za to je Evropa prešla dug put.

To ne bi trebalo da zaboravimo. Jer 2014. ne obeležava se samo početak Prvog svetskog rata, već i izbijanje Drugog svetskog rata (1939.), pad Berlinskog zida (1989.) i proširenje Evropske unije na istočne granice Europe (2004). To kako su nekada zavađene države uspele da ostvare viziju ujedinjene Evrope, jedna najuspešnija evropska priča u 20. veku.

Veliki rat: Srbija „dokazuje“ nevinost


Nemački mediji komentarišu srpsko viđenje pisma koje je Oskar Poćorek poslao u Beč, godinu dana pre Sarajevskog atentata. To pismo se u Beogradu vidi kao dokaz nevinosti, ali mu se učitavaju značenja koja ne sadrži. (08.01.2014)
http://www.dw.de/veliki-rat-srbija-dokazuje-nevinost/a-17347457

Komentar: Suzane Šprer
Odgovorni urednik: Ivan Đerković


http://www.dw.de/prvi-svetski-rat-tako-blizu-a-tako-daleko/a-17358071?maca=ser-serbian_all-2277-rdf

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


Viewing all articles
Browse latest Browse all 774

Trending Articles


Kraljica noci - epizoda 3


Porodica Serano - epizoda 128


Ertugrul - epizoda 134


Anali - Epizoda 50


Brother Bear 2 (2006)


Moja draga - epizoda 31


Порекло презимена, село Прогорелица (Краљево)


Endometrijum


Grijeh i sram


Od: Natasa



<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>