Политика
Милош Казимировић
16/03/2014
Распуштањем царског парламента у Бечу 16. марта 1914. године завршене су политичке припреме за објаву рата Краљевини Србији
![]()
На данашњи дан, тачно пре једног века, 16. марта 1914. године, распуштен је Рајхсрат – парламент Црно-жуте монархије. Аустроугарски премијер гроф Карл Штирк пренео је надлежности посланичке скупштине на владин кабинет, „уз царев благослов”, позивајући се на тачку 14 Основног државног закона (устава), по којој је распуштање парламентарног сазива оправдано, ако би уследило у интересу Монархије и њених поданика.
Како се четири месеца касније испоставило, распуштање Рајхсрата било је у интересу објаве рата Србији. Преношењем надлежности парламента на владин кабинет избегнуте су посланичке расправе око евентуалне објаве рата, као и неизвесност да ли ће посланици неопходном двотрећинском већином одобрити експедицију на Београд.
Историчари предани аутентичном тумачењу истине, међу њима и малобројни аустријски историчари, попут Волфганга Мадертанера, шефа аустријског Државног (историјског) архива, сматрају ово распуштање парламента преломним тренутком у политичким припремама Аустроугарске за рат против Србије.
„Вишемесечно натезање ратних хушкача – соколова – и миру привржених голубова на политичкој сцени Беча пренесено је на ’виши ниво’ поновним именовањем Франца Конрада фон Хецендорфа за шефа царског Генералштаба.
Каснији фелдмаршал фон Хецендорф, претходно је два пута смењиван с положаја на лични захтев цара Франца Јозефа, уз образложење да је ратни хушкач, али је поновно враћан на положај, захваљујући залагању престолонаследника Франца Фердинанда, касније жртве Сарајевског атентата.
Конрад фон Хецендорф је по трећем повратку на место шефа Генералштаба вукао конце дворске политике, а у премијеру Фон Стирку имао је верног савезника. То потврђују и извештаји тадашње Бечке штампе. Најпре је, последњег дана јануара, „Ноје фраје пресе” известио о „пријатељској расправи његовог величанства и генерала Фон Хецендорфа”. Потом су бечки листови готово свакодневно извештавали о „царским аудијенцијама” за премијера Фон Штирка, шефа генералштаба Фон Хецендорфа.
Јавности, наравно, није обелодањено да су предмет разговора били планови напада на Краљевину Србију.
Неопходност предстојећег рата први пут је индиректно најавио дневник „Ноје фраје пресе”, последњег дана фебруара 1914. године. У уводнику на насловној страни описан је „конспирациони податак” царске тајне полиције из Београда.
У њему је цитирана изјава тадашњег српског министра грађевина Светислава Вуловића, по којој ће се Србија најкасније за пет година коначно обрачунати с Аустроугарском – уз помоћ Русије.
„Ноје фраје пресе” и остали бечки листови сврстали су ову изјаву у ред доказа о планираној агресији мале Србије на моћну царевину и истакли да ће Монархија наћи начин и средство да се одбрани од „балканских кољача”.
Да су ствари другачије стајале, потврдио је аустријски цар Карл по доласку на трон 1916. године. Једна од првих интервенција односила се на смену генерала Фон Хецендорфа и на помиловање атентатора Виктора Фердинанда Адлера, сина истоименог лидера аустријске социјалдемократије.
Адлер је 21. октобра 1916. године убио ратног премијера Фон Стирка, сматрајући да је управо он омогућио Први светски рат, распуштањем парламента. Чињеница да је цар Карл амнестирао Адлера и да му је, штавише послао лични аутомобил и возача да га из затвора одвезе кући, схваћена је као признање ратне кривице.
У марту 1914, међутим, као да се једва чекало на избијање рата. Генерални викар војске (свештеник) послао је „дневну заповест” војницима да буду спремни да бране отаџбину. С друге стране, у цивилној јавности се певушио шлагер пролећа „Адје мајн клајнер гардеофицир”.
Текст песме – у преводу „Збогом, мали мој гардијски официру” – описује мајку која испраћа сина у рат и каже: „Весели се, сине, незаборавни дани те чекају”.
Милош Казимировић
Oбјављено: 16/03/2014
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bec-je-pripremio-rat-cetiri-meseca-pre-Sarajevskog-atentata.sr.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
Милош Казимировић
16/03/2014
Распуштањем царског парламента у Бечу 16. марта 1914. године завршене су политичке припреме за објаву рата Краљевини Србији
Ратни планови: врховни заповедник војске надвојвода
Фридрих фон Естерајх-Тешен и шеф Генералштаба
Конрад фон Хецендорф над картом Балкана
Како се четири месеца касније испоставило, распуштање Рајхсрата било је у интересу објаве рата Србији. Преношењем надлежности парламента на владин кабинет избегнуте су посланичке расправе око евентуалне објаве рата, као и неизвесност да ли ће посланици неопходном двотрећинском већином одобрити експедицију на Београд.
Историчари предани аутентичном тумачењу истине, међу њима и малобројни аустријски историчари, попут Волфганга Мадертанера, шефа аустријског Државног (историјског) архива, сматрају ово распуштање парламента преломним тренутком у политичким припремама Аустроугарске за рат против Србије.
„Вишемесечно натезање ратних хушкача – соколова – и миру привржених голубова на политичкој сцени Беча пренесено је на ’виши ниво’ поновним именовањем Франца Конрада фон Хецендорфа за шефа царског Генералштаба.
Каснији фелдмаршал фон Хецендорф, претходно је два пута смењиван с положаја на лични захтев цара Франца Јозефа, уз образложење да је ратни хушкач, али је поновно враћан на положај, захваљујући залагању престолонаследника Франца Фердинанда, касније жртве Сарајевског атентата.
Конрад фон Хецендорф је по трећем повратку на место шефа Генералштаба вукао конце дворске политике, а у премијеру Фон Стирку имао је верног савезника. То потврђују и извештаји тадашње Бечке штампе. Најпре је, последњег дана јануара, „Ноје фраје пресе” известио о „пријатељској расправи његовог величанства и генерала Фон Хецендорфа”. Потом су бечки листови готово свакодневно извештавали о „царским аудијенцијама” за премијера Фон Штирка, шефа генералштаба Фон Хецендорфа.
Јавности, наравно, није обелодањено да су предмет разговора били планови напада на Краљевину Србију.
Неопходност предстојећег рата први пут је индиректно најавио дневник „Ноје фраје пресе”, последњег дана фебруара 1914. године. У уводнику на насловној страни описан је „конспирациони податак” царске тајне полиције из Београда.
У њему је цитирана изјава тадашњег српског министра грађевина Светислава Вуловића, по којој ће се Србија најкасније за пет година коначно обрачунати с Аустроугарском – уз помоћ Русије.
„Ноје фраје пресе” и остали бечки листови сврстали су ову изјаву у ред доказа о планираној агресији мале Србије на моћну царевину и истакли да ће Монархија наћи начин и средство да се одбрани од „балканских кољача”.
Да су ствари другачије стајале, потврдио је аустријски цар Карл по доласку на трон 1916. године. Једна од првих интервенција односила се на смену генерала Фон Хецендорфа и на помиловање атентатора Виктора Фердинанда Адлера, сина истоименог лидера аустријске социјалдемократије.
Адлер је 21. октобра 1916. године убио ратног премијера Фон Стирка, сматрајући да је управо он омогућио Први светски рат, распуштањем парламента. Чињеница да је цар Карл амнестирао Адлера и да му је, штавише послао лични аутомобил и возача да га из затвора одвезе кући, схваћена је као признање ратне кривице.
У марту 1914, међутим, као да се једва чекало на избијање рата. Генерални викар војске (свештеник) послао је „дневну заповест” војницима да буду спремни да бране отаџбину. С друге стране, у цивилној јавности се певушио шлагер пролећа „Адје мајн клајнер гардеофицир”.
Текст песме – у преводу „Збогом, мали мој гардијски официру” – описује мајку која испраћа сина у рат и каже: „Весели се, сине, незаборавни дани те чекају”.
Милош Казимировић
Oбјављено: 16/03/2014
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bec-je-pripremio-rat-cetiri-meseca-pre-Sarajevskog-atentata.sr.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****