Политика
![]()
Капетан друге класе Божидар Димитријевић, из Петог прекобројног пука првог позива, погинуо је 8. октобра 1914. године на Мачковом камену. Он је један од близу 150.000 пописаних српских војника који су изгубили живот у Првом светском рату.
Његова погибија уредно је забележена у тадашњим војним документима, а данас, век касније, име Божидара Димитријевића унето је у електронску базу података коју ствара Војни архив у склопу пројекта „Попис војних жртава у Првом светском рату”.
Ова институција, која се налази у кругу војног комплекса у београдском насељу Жарково, прихватила се изузетно важног посла, прављења јединственог списка страдалих војника чија имена су забележена у документима сачуваним кроз све ратове који су задесили Србију у 20. веку.
Значајан извор података је „Српски народни пантеон”, у којем је у периоду између два светска рата пописан значајан број погинулих војника. Посебан софтвер онемогућава дуплирање уписивања погинулих, будући да се подаци који се односе на исте особе могу наћи и у документима ратних јединица и поменутом послератном попису жртава.
Иако се овај посао обавља са са недовољним бројем људи и без пожељне рачунарске технике, у Војном архиву истрајавају на њему свесни његовог, слободно се може рећи, националног значаја – да се бар после сто година дође до што је могуће свеобухватнијег списка погинулих војника.
Иако је извесно да све жртве неће бити пописане, бар ће се знати број страдалих који нико неће моћи да оспори. Главни извори података јесу борбени извештаји јединица српске војске и болничке књиге које, нажалост, нису комплетне.
Осим страдалих српских војника, пописиваће се и погинули непријатељски војници – аустроугарски, бугарски и немачки. Има и података о страдалим Русима у Србији, верним српским савезницима.
– Овај посао потрајаће две-три године, било би добро да се најкасније 2018. године, када се буде обележавала стогодишњица завршетка рата, одштампа књига са списком погинулих српских војника, са пратећим подацима о њима. Овај списак требало би да буде доступан свима на интернету – каже пуковник Милорад Р. Секуловић, директор Војног архива.
Друга активност ове институције у овој години којом се обележава стогодишњица Првог светског рата јесте припрема изложбе „Велики рат кроз архивске фондове и збирке” и објављивање пратеће монографије.
– Циљ изложбе је да се прикажу голгота и васкрс српске војске и народа у Првом светском рату кроз призму европске и светске јавности, као и да се уз одабир архивских докумената укаже на повезаност општег и локалног кроз приказ ратне ситуације у Браничевском округу. Највећим делом у изложбеној поставци, као и у планираној монографској публикацији, биће коришћена архивска грађа Војног архива и фотографије Војног музеја, те самим тим сматрамо да Војни архив, као чувар архивске грађе војне провенијенције, треба да буде и носилац и реализатор изложбе о учешћу Војске Краљевине Србије у Првом светском рату – објашњава пуковник Секуловић.
Ова изложба обухватиће 16 структурних целина, груписаних по хронолошко-тематском принципу, почевши од догађаја који су претходили рату, укључујући и деловање организације „Уједињење или смрт” у Босни и Херцеговини, преко великих српских победа на почетку рата, епидемије тифуса, повлачења преко Албаније, опоравка на Крфу, Солунског фронта до победе и Мировне конференције у Паризу.
Посебну целину представљаће изложена одликовања, заставе, оружје и униформе које се чувају у Војном музеју.
М. Галовић
Oбјављено: 13/04/2014
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Imena-poginulih-srpskih-vojnika-na-internetu.sr.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
Oбјављено: 13/04/2014
Војни архив, упркос проблемима, спроводи вишегодишњи посао пописивања жртава Првог светског рата
.jpg)
Пуковник Милорад Р. Секуловић у депоу Војног архива
(Фото Д. Јевремовић)
Његова погибија уредно је забележена у тадашњим војним документима, а данас, век касније, име Божидара Димитријевића унето је у електронску базу података коју ствара Војни архив у склопу пројекта „Попис војних жртава у Првом светском рату”.
Ова институција, која се налази у кругу војног комплекса у београдском насељу Жарково, прихватила се изузетно важног посла, прављења јединственог списка страдалих војника чија имена су забележена у документима сачуваним кроз све ратове који су задесили Србију у 20. веку.
Значајан извор података је „Српски народни пантеон”, у којем је у периоду између два светска рата пописан значајан број погинулих војника. Посебан софтвер онемогућава дуплирање уписивања погинулих, будући да се подаци који се односе на исте особе могу наћи и у документима ратних јединица и поменутом послератном попису жртава.
Иако се овај посао обавља са са недовољним бројем људи и без пожељне рачунарске технике, у Војном архиву истрајавају на њему свесни његовог, слободно се може рећи, националног значаја – да се бар после сто година дође до што је могуће свеобухватнијег списка погинулих војника.
Иако је извесно да све жртве неће бити пописане, бар ће се знати број страдалих који нико неће моћи да оспори. Главни извори података јесу борбени извештаји јединица српске војске и болничке књиге које, нажалост, нису комплетне.
Осим страдалих српских војника, пописиваће се и погинули непријатељски војници – аустроугарски, бугарски и немачки. Има и података о страдалим Русима у Србији, верним српским савезницима.
– Овај посао потрајаће две-три године, било би добро да се најкасније 2018. године, када се буде обележавала стогодишњица завршетка рата, одштампа књига са списком погинулих српских војника, са пратећим подацима о њима. Овај списак требало би да буде доступан свима на интернету – каже пуковник Милорад Р. Секуловић, директор Војног архива.
Друга активност ове институције у овој години којом се обележава стогодишњица Првог светског рата јесте припрема изложбе „Велики рат кроз архивске фондове и збирке” и објављивање пратеће монографије.
– Циљ изложбе је да се прикажу голгота и васкрс српске војске и народа у Првом светском рату кроз призму европске и светске јавности, као и да се уз одабир архивских докумената укаже на повезаност општег и локалног кроз приказ ратне ситуације у Браничевском округу. Највећим делом у изложбеној поставци, као и у планираној монографској публикацији, биће коришћена архивска грађа Војног архива и фотографије Војног музеја, те самим тим сматрамо да Војни архив, као чувар архивске грађе војне провенијенције, треба да буде и носилац и реализатор изложбе о учешћу Војске Краљевине Србије у Првом светском рату – објашњава пуковник Секуловић.
Ова изложба обухватиће 16 структурних целина, груписаних по хронолошко-тематском принципу, почевши од догађаја који су претходили рату, укључујући и деловање организације „Уједињење или смрт” у Босни и Херцеговини, преко великих српских победа на почетку рата, епидемије тифуса, повлачења преко Албаније, опоравка на Крфу, Солунског фронта до победе и Мировне конференције у Паризу.
Посебну целину представљаће изложена одликовања, заставе, оружје и униформе које се чувају у Војном музеју.
М. Галовић
Oбјављено: 13/04/2014
http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Imena-poginulih-srpskih-vojnika-na-internetu.sr.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****