Serbian chapel at Zejtinlik, the Serbian Military Cemetery
in Thessaloniki (Salonica), Greece
Photo courtesy of "Avala" on Wikipedia Commons.
Зејтинлик, капела и гробље. Готово нико не зна да је поред Срба, Француза, Италијана и Енглеза на њему сахрањено и преко 400 руских војника.
Serbian Memorabilia inside the Zejtenlik Tomb in Salonica, Greece
Photo courtesy of Boris Dimitrov on Wikipedia Commons
Руска Реч
Јекатарина Туришева
April 26, 2014
У претходном тексту дописница „Руске речи“ је писала о учешћу руских војника у Првом светском рату на Солунском фронту. Овај пут текст говори о томе где су борци Руске Империје нашли своје последње уточиште и ко данас чува сећање на њихове ратне подвиге.
Непознати Руси
„Српско гробље овде познају сви. Срби који долазе у Солун обавезно га посећују, неки чак одмах по доласку, пре него што се распакују. Родољубив народ“, преноси нам своје утиске хотелски службеник, показујући нам на карти пут до Зејтинлика, највећег војничког гробља у Грчкој. На њему почива преко 20 хиљада војника Антанте, који су погинули на Солунском фронту за време Првог светског рата.
Од центра Солуна до гробља има нешто више од километра. Овај пут без проблема можете прећи пешице. Високи чемпреси Зејтинлика, које је гробљу поклонио светогорски манастир Хиландар, виде се издалека и показују вам пут.
Како да стигнете до српског гробља из Првог светског рата заиста вам може рећи сваки пролазник. Међутим, готово нико не зна да је поред Срба, Француза, Италијана и Енглеза на њему сахрањено и преко 400 руских војника.
Прво што ћете угледати кроз металну ограду гробља нису надгробни крстови. Широка алеја од капије води до православне капеле у византијском стилу. Мало коме је познато да је њу пројектовао руски архитекта у емиграцији Николај Краснов.
Чувајући сећање
Једини човек који познаје историју сваког камена на овом месту је чувар гробља Ђорђе Михаиловић, који већ више од пола века дочекује посетиоце Зејтинлика. Пре уласка у крипту, која се налази испод капеле, 86-годишњи Србин нуди госте домаћом ракијом и цитира им стихове српског песника Војислава Илића Млађег, уклесане у гранитну плочу испод мозаика са арханђелом Михаилом: „Овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњега доба“.
„Ја не чувам само гробове, њима већ тешко нешто може да се деси. Ја чувам сећање на оне који у њима леже. Оно је данас много више угрожено“, објашњава Ђорђе, вадећи из црвене паклице „дрине“ цигарету без филтера. Према његовим речима, управо такве су пушили војници за време Првог светског рата и друге цигарете он код себе не држи.
На средини крипте широки меморијални сто је затрпан поклонима, фотографијама и гомилицама земље из отаџбине. Ту су и венци које су положили председници Србије, и капе из времена два светска рата, и ознаке са униформи погинулих у рату 1990-их. Чланци из новина, заставице фудбалских клубова, иконе – о сваком предмету који су у крипти оставили посетиоци Зејтинлика Ђорђе може да вам исприча причу. А како успева да запамти податке буквално о свакој ситници остаје тајна његовог заната.
Последња свећа
У крипти увек горе свеће. У томе Ђорђе види значај и смисао свог посла: да пази да на Зејтинлику увек гори пламен. Зато меморијални сто у крипти никада није у потпуном мраку.
Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика.
Фотографијa: Јекатерина Туришева.
Недалеко до стола, на поду поред витрине са књигама, налази се фотографија на којој Ђорђе стоји ослоњен на крст на гробу некадашњих чувара Зејтинлика. На крсту су два имена: Саво Михаиловић и Ђуро Михаиловић. Саво, први чувар и Ђорђев деда, стигао је на Солунски фронт као добровољац из околине Бококоторског залива. Управо он је сакупио и сахранио посмртне остатке својих ратних другова. У његово време на Зејтинлику су се појавили и руски гробови. Срби и Грци су из захвалности према руским војницима после рата овамо донели њихове остатке, пронађене на бојиштима у северној Грчкој.
Син Сава Ђуро, други чувар гробља, преживео је још један светски рат. Када су у Солун ушли нацисти, само гробље нису дирали, али су све руске гробове раскопали и споменике срушили. На њиховом месту војници Вермахта су одлучили да сахране своје војнике. Још за време Ђуровог живота, 1950-их, између Немачке и СССР-а је склопљен споразум према којем су посмртни остаци немачких војника са Зејтинлика однесени у Немачку, а руски гробови обновљени на местима где су се раније налазили.
Од 1961. обновљене руске гробове надгледа и чува Ђорђе. Али изгледа да ће треће име на породичном гробу чувара Зејтинлика бити и последње.
„Овај посао сам наследио од свог оца, а он од свог. Наравно, и ја бих у одређеном тренутку требало овај посао да пренесем даље. Али мени се родила ћерка. Тада сам помислио: нема везе, ћерка ће родити сина и он ће наставити породичну традицију. Међутим, добио сам две унуке!“, с радосним или тужним осмехом говори Ђорђе.
Раме уз раме
Из центра крипте лево и десно води неколико уских ходника. На њиховим зидовима су у мермеру уклесана имена погинулих на Солунском фронту. Поред неких презимена могу се видети трагови самолепљиве траке: Срби за табле лепе суво цвеће, свеће и поруке. Неко је плавом хемијском на самом мермеру написао: „Хвала вам на свему“.
Ђорђе каже да је некада у Србији постојао програм на основу којег су Срби бесплатним аутобусима долазили да посете гробље. Али однедавно се новац за одлазак у Солун више не издваја и на Зејтинлик долази знатно мање посетилаца.
Споменик руским војницима који су се борили на Солунском фронту. На стели пише:
„Вечно сећање на војнике Русије пале на земљи грчкој“.
Фотографијa: Јекатерина Туришева.
„Нека вас чува Путин! Пренесите му поздрав!“, опрашта се Ђорђе са нама. Осим осмехом, на то немамо шта да одговоримо. Жао нам је што поздрав неће стићи до онога коме је упућен. Али тешко нам је да то кажемо човеку који деценијама хиљадама километара од Русије брише прашину са руских споменика.
http://ruskarec.ru/politics/2014/04/26/kako_srbi_cuvaju_secanje_na_ruske_vojnike_u_grckoj_30105.html
Kako Srbi čuvaju sećanje na ruske vojnike u Grčkoj
U prethodnom tekstu dopisnica „Ruske reči“ je pisala o učešću ruskih vojnika u Prvom svetskom ratu na Solunskom frontu. Ovaj put tekst govori o tome gde su borci Ruske Imperije našli svoje poslednje utočište i ko danas čuva sećanje na njihove ratne podvige.
Nepoznati Rusi
„Srpsko groblje ovde poznaju svi. Srbi koji dolaze u Solun obavezno ga posećuju, neki čak odmah po dolasku, pre nego što se raspakuju. Rodoljubiv narod“, prenosi nam svoje utiske hotelski službenik, pokazujući nam na karti put do Zejtinlika, najvećeg vojničkog groblja u Grčkoj. Na njemu počiva preko 20 hiljada vojnika Antante, koji su poginuli na Solunskom frontu za vreme Prvog svetskog rata.
Od centra Soluna do groblja ima nešto više od kilometra. Ovaj put bez problema možete preći pešice. Visoki čempresi Zejtinlika, koje je groblju poklonio svetogorski manastir Hilandar, vide se izdaleka i pokazuju vam put.
Kako da stignete do srpskog groblja iz Prvog svetskog rata zaista vam može reći svaki prolaznik. Međutim, gotovo niko ne zna da je pored Srba, Francuza, Italijana i Engleza na njemu sahranjeno i preko 400 ruskih vojnika.
Prvo što ćete ugledati kroz metalnu ogradu groblja nisu nadgrobni krstovi. Široka aleja od kapije vodi do pravoslavne kapele u vizantijskom stilu. Malo kome je poznato da je nju projektovao ruski arhitekta u emigraciji Nikolaj Krasnov.
Čuvajući sećanje
Jedini čovek koji poznaje istoriju svakog kamena na ovom mestu je čuvar groblja Đorđe Mihailović, koji već više od pola veka dočekuje posetioce Zejtinlika. Pre ulaska u kriptu, koja se nalazi ispod kapele, 86-godišnji Srbin nudi goste domaćom rakijom i citira im stihove srpskog pesnika Vojislava Ilića Mlađeg, uklesane u granitnu ploču ispod mozaika sa arhanđelom Mihailom: „Ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba“.
„Ja ne čuvam samo grobove, njima već teško nešto može da se desi. Ja čuvam sećanje na one koji u njima leže. Ono je danas mnogo više ugroženo“, objašnjava Đorđe, vadeći iz crvene paklice „drine“ cigaretu bez filtera. Prema njegovim rečima, upravo takve su pušili vojnici za vreme Prvog svetskog rata i druge cigarete on kod sebe ne drži.
Na sredini kripte široki memorijalni sto je zatrpan poklonima, fotografijama i gomilicama zemlje iz otadžbine. Tu su i venci koje su položili predsednici Srbije, i kape iz vremena dva svetska rata, i oznake sa uniformi poginulih u ratu 1990-ih. Članci iz novina, zastavice fudbalskih klubova, ikone – o svakom predmetu koji su u kripti ostavili posetioci Zejtinlika Đorđe može da vam ispriča priču. A kako uspeva da zapamti podatke bukvalno o svakoj sitnici ostaje tajna njegovog zanata.
Poslednja sveća
U kripti uvek gore sveće. U tome Đorđe vidi značaj i smisao svog posla: da pazi da na Zejtinliku uvek gori plamen. Zato memorijalni sto u kripti nikada nije u potpunom mraku.
Nedaleko do stola, na podu pored vitrine sa knjigama, nalazi se fotografija na kojoj Đorđe stoji oslonjen na krst na grobu nekadašnjih čuvara Zejtinlika. Na krstu su dva imena: Savo Mihailović i Đuro Mihailović. Savo, prvi čuvar i Đorđev deda, stigao je na Solunski front kao dobrovoljac iz okoline Bokokotorskog zaliva. Upravo on je sakupio i sahranio posmrtne ostatke svojih ratnih drugova. U njegovo vreme na Zejtinliku su se pojavili i ruski grobovi. Srbi i Grci su iz zahvalnosti prema ruskim vojnicima posle rata ovamo doneli njihove ostatke, pronađene na bojištima u severnoj Grčkoj.
Sin Sava Đuro, drugi čuvar groblja, preživeo je još jedan svetski rat. Kada su u Solun ušli nacisti, samo groblje nisu dirali, ali su sve ruske grobove raskopali i spomenike srušili. Na njihovom mestu vojnici Vermahta su odlučili da sahrane svoje vojnike. Još za vreme Đurovog života, 1950-ih, između Nemačke i SSSR-a je sklopljen sporazum prema kojem su posmrtni ostaci nemačkih vojnika sa Zejtinlika odneseni u Nemačku, a ruski grobovi obnovljeni na mestima gde su se ranije nalazili.
Od 1961. obnovljene ruske grobove nadgleda i čuva Đorđe. Ali izgleda da će treće ime na porodičnom grobu čuvara Zejtinlika biti i poslednje.
„Ovaj posao sam nasledio od svog oca, a on od svog. Naravno, i ja bih u određenom trenutku trebalo ovaj posao da prenesem dalje. Ali meni se rodila ćerka. Tada sam pomislio: nema veze, ćerka će roditi sina i on će nastaviti porodičnu tradiciju. Međutim, dobio sam dve unuke!“, s radosnim ili tužnim osmehom govori Đorđe.
Rame uz rame
Iz centra kripte levo i desno vodi nekoliko uskih hodnika. Na njihovim zidovima su u mermeru uklesana imena poginulih na Solunskom frontu. Pored nekih prezimena mogu se videti tragovi samolepljive trake: Srbi za table lepe suvo cveće, sveće i poruke. Neko je plavom hemijskom na samom mermeru napisao: „Hvala vam na svemu“.
Đorđe kaže da je nekada u Srbiji postojao program na osnovu kojeg su Srbi besplatnim autobusima dolazili da posete groblje. Ali odnedavno se novac za odlazak u Solun više ne izdvaja i na Zejtinlik dolazi znatno manje posetilaca.
Među imenima srpskih vojnika na zidovima obloženim mermerom ponegde nailazimo i na ruska imena. Srbi i Rusi koji su se borili rame uz rame i posle smrti su ostali zajedno.
„Neka vas čuva Putin! Prenesite mu pozdrav!“, oprašta se Đorđe sa nama. Osim osmehom, na to nemamo šta da odgovorimo. Žao nam je što pozdrav neće stići do onoga kome je upućen. Ali teško nam je da to kažemo čoveku koji decenijama hiljadama kilometara od Rusije briše prašinu sa ruskih spomenika.
http://lat.ruskarec.ru/politics/2014/04/26/kako_srbi_cuvaju_secanje_na_ruske_vojnike_u_grckoj_30105.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****