Позивамо вас по осми пут на Видовдански марш – покајничко ходочашће од Београда до Газиместана, од 15. јуна до Видовдана 2014

Како зауставити пропадање и прекинути агонију? Једини пут је повратак Богу и Његовој Православној Цркви, а први (и један од најзначајнијих) корака на том путу је покајање. Свети Јован Крститељ и Претеча је припремао народ за долазак Христа пре два миленијума кратком поруком: Покајте се. Крајње је време да свако од нас и читав народ сагледа себе и свој живот истинито. Када сагледамо себе истинито и признамо пред собом и Богом своје грехове, те зажалимо због њих, тад почиње наше покајање и наше спасење. Покајање је увек горко, јер сагледавамо оно најгоре у себи, али то је неопходно, јер се и темељ од куће полаже у блато. Покајање брзо постаје радовање, јер примећујемо да се наша душа покајањем чисти, просветљује, загрева, оснажује, постаје моралнија и бистрија - наше способности и жеље за чињењем добра расту, а то нас исупуњава духовном радошћу. Покајањем човек истински сазрева и почиње да са топлином и разумевањем гледа на своје најмилије, на пријатеље па чак и на непознате људе, које доживљава као децу Божију, односно као браћу и сестре. Ипак, не заборавимо, да покајање мора да донесе и плодове, да је потребно са гађењем одбацити досадашње грехове и грешни живот и кренути напред ка светлости живота по Божијим заповестима.

Данас је много лажних "усрећитеља"у српском народу, много је оних који нуде политичке формуле за решење свих проблема. Свако ко представља себе и своју организацију као спасење, заправо је преварант, демагог и лажни пророк. На жалост, Срби су много пута кренули и "полетели"за продавачима магле са лажним програмима брзог и лаког спасења и лагодног живота, а након њих би духовно и свако друго стање било још горе. Нема лаког пута и лаког решења - Исус Христос и Свети Сава нас призивају на свој узак и трновит пут, који на крају ипак завршава у Царству небеском. Потребно је уложити пуно труда и одрицања да би превазишли све проблеме. Чекају нас бројна искушења на личном и националном плану, али са Православном вером увек побеђујемо. Суочавање са мрачном страном сопствене личности није лако, али је неопходно. Наш однос према ближњима је нешто што се сигурно може и мора унапредити и просветити, јер је он слика и односа према Богу.

Покајмо се због својих грехова, помолимо се Богу да нам отвори ум и срце за спознање Истине. Након покајања треба спознате грехове исповедити свештенику, примити његове савете, а затим се постом и молитвом припремати за свету Тајну причести, узимања тела Христовог и крви Христове, преко којих се сједињујемо са Богом и спасавамо. Заиста је диван и величанствен пут покајања и повратка Богу, кренимо њиме што пре уз савете свештеника, епископа, монаха и поуке светих књига. Не оклевајмо, јер живот брзо пролази, а Бог и отаџбина чекају да се пробудимо и да им служимо и будемо корисни, а на понос сродника. Покајмо се и кренимо ка Богу, а Бог ће као благ и човекољубив, одмах приметити нашу добру вољу и изаћи нам у сусрет још издалека и послати своје анђеле да нам помогну. Покајмо се и вратимо се Богу, вратимо се вери наших отаца, часном животу Хришћанском, изађимо поново на пут победе, стварања, рађања, песме, радости, живота и људскости. Покајмо се одмах без оклевања. Послушајмо своје срце. Како приликом покајања не би запали у разне духовне и верске странпутице, знајмо да је покајање једино могуће у Православном литургијском животу.

Видовдански марш је народно ходочашће и друштвена манифестација, чији први циљ јесте да буде подстрек и образац личног и свенародног покајања, односно повратка Богу и животу по Божијим заповестима. Ово би сви учесници требало да имају у виду, како би били свесни одговорности са којом крећу на пут од Београда, савремене српске државне престонице, до Газиместана, великог српског олтара и капије ка царству Христовом. Током Видовданског марша свако носи свој крст, али се и сећа свих који су дали животе за Веру и Отаџбину. Видовдански марш позива све на покајање и на смирено поклоњење светињама Господњим.