Удружење Краљевина Србија
Објављено7. септембар 2014.
Урош Парезановић
Пре једног века, 8. септембра 1914. отпочела је битка на Гучеву (битка на Дрини), која је вођена у оквиру друге аустроугарске офанзиве на Краљевину Србију у Првом светском рату.
О овој офанзиви и овој бици, која је однела велики број српских војника, који су се и поред велике оскудице у ратном материјалу, практично без и једне артиљеријске гранате, јуначки борили и успели да зауставе продор Аустроугара, се врло мало знало у нашој јавности, пре свега из идеолоших разлога, а након Другог светског рата.
Иначе, ово је прва рововска битка вођена у Великом рату.
Савезници Србије, а нарочито Русија, захтевали су да српска војска продужи офанзиву и онемогући аустријској војсци одлазак на руски фронт. Да би изашла у сусрет својим савезницима, иако веома оскудна у ратном материјалу, који је умногоме био угрожен још у Балканском рату 1912 и 1913. године, Српска Врховна Команда ствара овакав план:
- Прва армија, са две пешадијске и једном коњичком дивизијом прелази Саву према Купинову и наступа уСрем. Ову операцију потпомаже Друга армија са једном пешадијском дивизијом демостративним дејством код Митровице.
- Ужичка војска прелази горњу Дрину код Вишеграда и наступа у Босну.
- Друга армија брани пределе око доњег, а Трећа армија, средњег тока реке Дрину са по три своје пешадијске дивизије.
- Деташмани код Београда и Пожаревца, сведени већином на трупе из трећег позива – трећепозивци, остају на својим местима.
Офанзива је отпочела 6. септембра. По цену губитка шест батаљона и три топа, који су из Тимочке дивизије првог позива Друге српске армије у циљу демонстрације, пребачени на леву обалу Саве источно од Сремске Митровице, Прва српска армија успела је да пређе Саву према Купинову и да предузме успешну офанзиву у Срему. Убрзо затим, командант аустријске Балканске војске
Поћорек, у циљу парирања офанзиве српске војске у Срему, предузима 8. септембра снажну офанзиву на Дрини и то: са Петом армијом против Друге српске армије, а са Шестом армијом против Треће српске армије.
Српска Врховна команда обуставља напредовање и успешну офанзиву Прве армије у Срему и пребацује Дунавску дивизију првог и Дунавску дивизију другог позива преко Ваљева ка Крупњу на угрожено лево крило Треће армије, а Коњичку дивизију упућује као додатно појачање Другој армији, и ако је она успела да Пету аустријску армију заустави на обалама Дрине. Офанзива аустријске Балканске војске је заустављена, не само упорним и крвавим борбама на фронту ојачане Треће и Друге армије, већ и наступањем српске Ужичке војске, уз садејство са Црногорцима, ка Власеници и Сарајеву у позадину Шесте аустријске армије.
Немајући снаге да Србе потисне на главном фронту, а сагледавши опасност по десни бок и позадину своје Шесте армије, Поћорек захтева хитну помоћ од Врховне Команде Целокупне аустријске војске. После позива Поћорека, аустријским снагама стиже појачање из унутрашњости Монархије, и организована је, не само заштита бока Шесте армије, већ је српска Ужичка војска потиснута натраг ка Вишеграду. Аустријанци су, од трупа у Срему, после одступања Прве српске армије, формирали Комбиновани Корпус, под командом генерала Крауса и пребацили га преко Саве северно од Шапца, да нападне десни бок и позадину Друге српске армије. На фронту Прве Српске армије одиграла се (око 20. септембра 1914. године) једна од најкрвавијих битака у Првом светском рату- Битка на Мачковом камену. Настале су огорчене борбе на дугачком фронту:
Шабац – Митровица – Лешница – Лозница – Крупањ –Љубовија - Бајина Башта - Вишеград, које су прешле у једну дуготрајну позициону рововску битку. За време борбе, код српске војске се осетила велика исцрпљеност у људству и опреми, јер регрути још нису били спремни за ратна дејства, а помоћ у опреми сваке врсте, поготово у артиљеријској муницији, која се очекивала сваког дана, да преко Солуна стигне из Француске, није пристизала.
Видећи да ће под оваквим околностима изгубити битку, Српска Врховна Команда наређује постепено повлачење Прве, Друге и Треће армије за одбрану Ваљева, надајући се, да ће у том времену попунити редове новим људством и да ће стићи очекивана муниција из Солуна. Опште повлачење ка Ваљеву наређено је 8. новембра, али под врло тешким околностима, јер се са војском кретало и све становништво, које није смело чекати по други пут аустријску инвазију. До 14. новембра, све три српске армије биле су прикупљене за одбрану Ваљева и делимично попуњене регрутима, али како очекивана муниција и остала војна опрема још није стигла, Српска Врховна команда наређује повлачење своје три армије и то на десну обалу Колубаре, њену притоку реку Љиг и на планину Сувобор. Тако отпочиње много познатија – Колубарска битка.
На Гучеву је 1929. подигнута костурница у којој је сакупљен и сахрањен део костију жртава Дринске битке.
https://www.youtube.com/watch?v=ZmgQ_w39nik&feature=youtu.be
http://kraljevinasrbija.com/?p=2286
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
Објављено7. септембар 2014.
Урош Парезановић
Пре једног века, 8. септембра 1914. отпочела је битка на Гучеву (битка на Дрини), која је вођена у оквиру друге аустроугарске офанзиве на Краљевину Србију у Првом светском рату.
О овој офанзиви и овој бици, која је однела велики број српских војника, који су се и поред велике оскудице у ратном материјалу, практично без и једне артиљеријске гранате, јуначки борили и успели да зауставе продор Аустроугара, се врло мало знало у нашој јавности, пре свега из идеолоших разлога, а након Другог светског рата.
Иначе, ово је прва рововска битка вођена у Великом рату.
Кратак историјски преглед:
Друга аустроугарска офанзива на Србију или Дринска битка представља низ борби које су водиле снагеКраљевине Србије, са циљем да зауставе други покушај Аустроугарске да продре у Србију, током 1914. године. После тешких и крвавих рововских борби, српска војска је била приморана на повлачење, услед мањка хране, ратног материјала, а поготово артиљеријске муниције. Повлачење српске војске, повукло је са собом и егзодус локалног становништва, које се бојало нових масакра од стране аустроугарске војске.
После Церске битке, Друга аустријска армија пребачена је са српског на руски фронт, оставивши само једну дивизију на Сави под командом генерала Крауса. Пета армија се улогорила на левој обали Дрине, на фронтуБијељина - Батар, а Шеста армија, која је оставила једну брдску бригаду на горњој Дрини, пребачена је ближе Петој армији, на
простор: Зворник – Сребреница - Власеница, где је доведена и стратегијска резерва – једна дивизија – из Сарајева.
Савезници Србије, а нарочито Русија, захтевали су да српска војска продужи офанзиву и онемогући аустријској војсци одлазак на руски фронт. Да би изашла у сусрет својим савезницима, иако веома оскудна у ратном материјалу, који је умногоме био угрожен још у Балканском рату 1912 и 1913. године, Српска Врховна Команда ствара овакав план:
- Прва армија, са две пешадијске и једном коњичком дивизијом прелази Саву према Купинову и наступа уСрем. Ову операцију потпомаже Друга армија са једном пешадијском дивизијом демостративним дејством код Митровице.
- Ужичка војска прелази горњу Дрину код Вишеграда и наступа у Босну.
- Друга армија брани пределе око доњег, а Трећа армија, средњег тока реке Дрину са по три своје пешадијске дивизије.
- Деташмани код Београда и Пожаревца, сведени већином на трупе из трећег позива – трећепозивци, остају на својим местима.
Офанзива је отпочела 6. септембра. По цену губитка шест батаљона и три топа, који су из Тимочке дивизије првог позива Друге српске армије у циљу демонстрације, пребачени на леву обалу Саве источно од Сремске Митровице, Прва српска армија успела је да пређе Саву према Купинову и да предузме успешну офанзиву у Срему. Убрзо затим, командант аустријске Балканске војске
Поћорек, у циљу парирања офанзиве српске војске у Срему, предузима 8. септембра снажну офанзиву на Дрини и то: са Петом армијом против Друге српске армије, а са Шестом армијом против Треће српске армије.
Српска Врховна команда обуставља напредовање и успешну офанзиву Прве армије у Срему и пребацује Дунавску дивизију првог и Дунавску дивизију другог позива преко Ваљева ка Крупњу на угрожено лево крило Треће армије, а Коњичку дивизију упућује као додатно појачање Другој армији, и ако је она успела да Пету аустријску армију заустави на обалама Дрине. Офанзива аустријске Балканске војске је заустављена, не само упорним и крвавим борбама на фронту ојачане Треће и Друге армије, већ и наступањем српске Ужичке војске, уз садејство са Црногорцима, ка Власеници и Сарајеву у позадину Шесте аустријске армије.
Немајући снаге да Србе потисне на главном фронту, а сагледавши опасност по десни бок и позадину своје Шесте армије, Поћорек захтева хитну помоћ од Врховне Команде Целокупне аустријске војске. После позива Поћорека, аустријским снагама стиже појачање из унутрашњости Монархије, и организована је, не само заштита бока Шесте армије, већ је српска Ужичка војска потиснута натраг ка Вишеграду. Аустријанци су, од трупа у Срему, после одступања Прве српске армије, формирали Комбиновани Корпус, под командом генерала Крауса и пребацили га преко Саве северно од Шапца, да нападне десни бок и позадину Друге српске армије. На фронту Прве Српске армије одиграла се (око 20. септембра 1914. године) једна од најкрвавијих битака у Првом светском рату- Битка на Мачковом камену. Настале су огорчене борбе на дугачком фронту:
Шабац – Митровица – Лешница – Лозница – Крупањ –Љубовија - Бајина Башта - Вишеград, које су прешле у једну дуготрајну позициону рововску битку. За време борбе, код српске војске се осетила велика исцрпљеност у људству и опреми, јер регрути још нису били спремни за ратна дејства, а помоћ у опреми сваке врсте, поготово у артиљеријској муницији, која се очекивала сваког дана, да преко Солуна стигне из Француске, није пристизала.
Видећи да ће под оваквим околностима изгубити битку, Српска Врховна Команда наређује постепено повлачење Прве, Друге и Треће армије за одбрану Ваљева, надајући се, да ће у том времену попунити редове новим људством и да ће стићи очекивана муниција из Солуна. Опште повлачење ка Ваљеву наређено је 8. новембра, али под врло тешким околностима, јер се са војском кретало и све становништво, које није смело чекати по други пут аустријску инвазију. До 14. новембра, све три српске армије биле су прикупљене за одбрану Ваљева и делимично попуњене регрутима, али како очекивана муниција и остала војна опрема још није стигла, Српска Врховна команда наређује повлачење своје три армије и то на десну обалу Колубаре, њену притоку реку Љиг и на планину Сувобор. Тако отпочиње много познатија – Колубарска битка.
На Гучеву је 1929. подигнута костурница у којој је сакупљен и сахрањен део костију жртава Дринске битке.
О бици на Гучеву можете прочитати и веома занимљив чланак који су објавиле „Вечерње новости“ поводом 99. годишњице, на линку:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:452873-Gucevo—prva-bitka-Broza-i-Draze
*****
VIDEO:
*****
VIDEO:
Watch Queue
TV Queue
by Aleksandra RWatch QueueTV Queue
Watch Queue
TV Queue
__count__/__total__
"Црни врху, крају од Србије - у спомен на Велики рат"
Posted on You Tube by "Kraljevina Srbija"
September 7, 2014
"Након Церске битке Аустро-Угарска започиње нову офанзиву на Краљевину Србију. Наша храбра војска, скоро потпуно без артиљеријске муниције, дочекује надмоћнијег противника. Ова битка однела је много жртава, а у спомен на њу остала је ова веома потресна песма - "Црни врху, крају од Србије"коју објављујемо поводом једног века од почетка битке на Гучеву."
https://www.youtube.com/watch?v=ZmgQ_w39nik&feature=youtu.be
http://kraljevinasrbija.com/?p=2286
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****