Књига "Србија и Русија у Великом рату" је двојезична,
паралелно иде текст на Српском и Руском језику.
"Србија и Русија у Великом рату"
Предговор
Ове године се навршава стота годишњица од избијања Великог рата, или Првог светског рата.Краљевина Србијаратовалајепротив Аустроугарске и других Централних сила од 28. јула 1914. када јој је аустроугарска влада објавила рат, па све до капитулације Аустроугарске.Још у време драматичних преговора са аустроугарским послаником у Београду после сарајевског атентата, Русија је стала у заштиту Српских интереса.По избијању рата и ступању Русије у рат, ова подршка је настављена и пренета на војни терен у виду војног зајма, Експедиције за посебне намене на Дунаву и испорука војног и другог материјала. Нешто касније су формиране руске бригаде за специјалне намене које су послате на Солунски фронт, а од аустроугарских заробљеника у Русији, српске и других јужнословенских националности, формиране су Прва и Друга српска добровољачка дивизија које су активно узеле учешће на фронту у Добруџи. Овоме треба додати и веома присне односе између династија Карађорђевића и Романова.
Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је, процењује сена близу 1.000.000 становника,од којих око 400.000 војних обвезника а остало су били цивили,што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.Ниједна друга земља, учесница Великог рата није тако скупо платила своју слободу. С друге стране Русија је изгубила преко 3.000.000 становника од којих преко 2.000.000 војних обвезника. Поред тога Русија је 1917. године ушла у ковитлац и хаос револуције који се окончао трагичним нестанком царевине и династије Романова. Совјетске власти које су деценијама суверено владале Русијом чиниле су сведа затоме икакво сећање на овај рат и херојско учешће царске армије, тако да је данас овај период остао готово потпуно заклоњен између сећања на два отаџбинска рата која су истакнута у први план, оног против Наполеона и оног против Хитлера. Изузетак, наравно, представља однос поштовања и пијетета који је руска емиграција одувек гајила према овој тематици. Стогодишњица великог рата је погодан тренутак да се у Русији исправи ова историјска неправда. С друге стране, у Србији где су готово непознати сви разноврсни елементи војног савезништва са Русијом из ове епохе, такође као последица вишедеценијског гурања у други план, прилика је да се на њих укаже као и на чињеницу да је ово савезнштво имало веома снажно упориште и у претходној дугој историји ова два народа.
Управо из тог разлога се ова књига бави тематиком савезништва Србије и Русије у Великом рату, са жељом да осветли неке мало познате епизоде из епохе, да осветли имена и лица њених актера и то данас, после сто година, када се чини да оба братска народа завршавају свој вишедеценијски циклус идеолошких лутања, у тренутку повратка сопственом бићу, сопственим коренима, сопственој породици православних словенских народа.
На овом месту је неопходно рећи да се овом тематиком са великим познавањем и љубављу бавио један њен савременик, у време Великог рата ђенералштабни мајор српске војске Војин Ђ. Максимовић. Максимовић је 1902 – 1904. студирао Николајевску генералштабну академију у Санкт Петербургу. Вршио је функцију Начелника Штаба 1. Српске добровољачке дивизије у 1916 – 1917. године, после чега је остао у саставу Српске војне мисије у Русији и за време револуције и грађанског рата, све до краја децембра 1918. У свом раду о Војним везама и односима Србије и Русије (1806 – 1917), који је објавио као професор Војне академије у Београду, изнео је низ чињеница и података који представљају веома значајну основу и ове књиге која на неки начин представља омаж његовом делу.
Садржај
Захвалност.
Велику победу у Првом светском рату Србија је несразмерно скупо платила: током рата изгубила је, процењује сена близу 1.000.000 становника,од којих око 400.000 војних обвезника а остало су били цивили,што је чинило готово трећину укупног становништва или чак око 60% мушке популације.Ниједна друга земља, учесница Великог рата није тако скупо платила своју слободу. С друге стране Русија је изгубила преко 3.000.000 становника од којих преко 2.000.000 војних обвезника. Поред тога Русија је 1917. године ушла у ковитлац и хаос револуције који се окончао трагичним нестанком царевине и династије Романова. Совјетске власти које су деценијама суверено владале Русијом чиниле су сведа затоме икакво сећање на овај рат и херојско учешће царске армије, тако да је данас овај период остао готово потпуно заклоњен између сећања на два отаџбинска рата која су истакнута у први план, оног против Наполеона и оног против Хитлера. Изузетак, наравно, представља однос поштовања и пијетета који је руска емиграција одувек гајила према овој тематици. Стогодишњица великог рата је погодан тренутак да се у Русији исправи ова историјска неправда. С друге стране, у Србији где су готово непознати сви разноврсни елементи војног савезништва са Русијом из ове епохе, такође као последица вишедеценијског гурања у други план, прилика је да се на њих укаже као и на чињеницу да је ово савезнштво имало веома снажно упориште и у претходној дугој историји ова два народа.
Управо из тог разлога се ова књига бави тематиком савезништва Србије и Русије у Великом рату, са жељом да осветли неке мало познате епизоде из епохе, да осветли имена и лица њених актера и то данас, после сто година, када се чини да оба братска народа завршавају свој вишедеценијски циклус идеолошких лутања, у тренутку повратка сопственом бићу, сопственим коренима, сопственој породици православних словенских народа.
На овом месту је неопходно рећи да се овом тематиком са великим познавањем и љубављу бавио један њен савременик, у време Великог рата ђенералштабни мајор српске војске Војин Ђ. Максимовић. Максимовић је 1902 – 1904. студирао Николајевску генералштабну академију у Санкт Петербургу. Вршио је функцију Начелника Штаба 1. Српске добровољачке дивизије у 1916 – 1917. године, после чега је остао у саставу Српске војне мисије у Русији и за време револуције и грађанског рата, све до краја децембра 1918. У свом раду о Војним везама и односима Србије и Русије (1806 – 1917), који је објавио као професор Војне академије у Београду, изнео је низ чињеница и података који представљају веома значајну основу и ове књиге која на неки начин представља омаж његовом делу.
Садржај
Захвалност.
Предговор.
Предисторија.
Руски добровољци у Србији 1876.
Увод у Велики Рат.
Залагање Русије за Србију у лето 1914.
Србија и Русија на почетку светског рата.
Значај операција српске војске за Русију 1914.
Дипломатска активност.
Српска војска је исцрпела своју снагу 1915.
Бесмислена и неуспешна руска офанзива преко Карпатa.
Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата.
Катастрофа Србије 1915.
Интервенција цара Николаја у циљу спасавања српске војске из Албаније.
Руске експедиционе снаге на Солунском фронту.
Српске добровољачке дивизије у Русиј.
Српски и југословенски пукови у Русији у време грађанског рата.
Карађорђевићи и Романови.
Уместо закључка.
Албум.
Литература.
Белешка о аутору.
![]()
http://evro-giunti.com/vesti/najava-srbija-i-rusija-u-velikom-ratu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
*****
http://evro-giunti.com/vesti/najava-srbija-i-rusija-u-velikom-ratu
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
*****