%2B1914.%2B%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%2BSI%2Bon%2BFacebook%2BNov.%2B9%2C%2B2014.jpg)
Смедеревски бој (Митровданска битка) 1914. године.
na Facebook.
Битка се догодила првог дана по Митровдану, 9. новембра 1914. године. Непријатељ је започео форсирање Дунава чамцима са веслима у 3 сата после поноћи, по густом мраку и у највећој тишини.
На десној обали Дунава у тим праскозорним часовима непријатеља је чекао Комбиновани пешадијски пук од четири батаљона трећег позива, састављених углавном од војника из Пожаревачког и Тимочког округа. Били су то у великом броју сељаци, обучени у своја уобичајена сукнена одела, са опанцима на ногама и шубарама на глави.
Битка је почела силовитим нападом аустроугарских војника. Српска одбрана пружила је жилав отпор.
Седиште Браничевског одреда било је у Пожаревцу. Вест о бици стигла је телефоном команданту одреда. Обавестио га је 09. новембра ујутру око 3 сата командант Смедеревског одсека, потпуковник Славољуб Цвијовић, који одмах добија наређење да непријатеља што пре врати преко Дунава.
После извесног времена потпуковник Цвијовић обавештава да су Аустријанци отпочели пребацивање и са два пароброда, од којих сваки са по два шлепера, да искрцавање врши само код Расадника и да је ватром три своје батерије са леве обале скоро ућуткао нашу дебанжову батерију код Провалије, која једина може да туче тачку прелаза.
О току битке и тешкоћама бива обавештен помоћник начелника штаба Врховне команде ђенерал Живојин Мишић, чија наредба гласи: да се непријатељ пошто-пото пребаци преко Дунава.
За то време непријатељ наставља да пребацује своје трупе код Расадника. Наши се бране пушчаном ватром, а непријатељски војници, потпомогнути својом митраљеском и топовском паљбом приморавају наше јединице да се уз огорчени отпор повлаче.
Већ око 6 часова ујутру непријатељ је успео да местимично избије на главну линију наше одбране, између Карађорђевог шанца и села Удовице.
Овде долази до очајне борбе кундаком, ножем и бомбом (наши трећепозивци највећим делом немају бајонет). Непријатељ упада у нашу батерију на Провалији. Њен командир и већи део послуге гине и поред јуначке одбране својих топова ручним бомбама... Наши трећепозивци успевају да ватром и кратким противнападом избаце непријатеља из наших ровова и задрже га на 50-100 метара испред ових.
Стање на бојишту бива све драматичније. У то из Годомина око 11 сати стиже батаљон, а око 12 сати два батаљона Вардарског пешадијског пука из Петке. Вардарци су за 5 сати превалили 32 километра и стигли у правом тренутку.
„До 14 часова ми смо били прикупили на месту непријатељског прелаза: три и по батаљона Комбинованог пука III позива (две чете код Смедерева), један батаљон Петнаестог пука III позива, Вардарски батаљон (две чете) и два топа.“ записао је пуковник Матић.
Непријатељ је на нашој страни имао седам батаљона са неколико митраљеза.
Сматрајући да су постали господари ситуације, уверени у своју надмоћност и непобедивост непријатељски официри су у једном тренутку застали.
Да би искористио ову инертност непријатељских трупа, командант Одреда решава се да са свом до сада прикупљеном снагом изврши противнапад и баци непријатеља преко Дунава.
Командант Матић око 15 часова наређује припрему за напад. Али, у том тренутку бива тешко рањен командир крајње левокрилне чете код села Удовице. Јавља се да га замени пуковски свештеник Лијескић и то му се одобрава.
Наређење за противнапад издаје командандант Матић у 15:30 часова.
Прво крећу Вардарци са својим командантом мајором Јованом Наумовићем. Они су претходно отпевали песму Где је наша Војводина. Громовити гласови неколико стотина младих регрута сливени у један одјекивали су до Дунава, и заглушивали штектање митраљеза.
„Где је наша Војводина?
Да л у Бачкој ил Банату,
Ил у Срему старој слави?
Нит у Срему нит Банату,
Већ у срцу Шумадије,
Ево главе, не дам Војводине“.
На команду мајора Наумовића: Јуриш! Ура! - његови Вардарци су полетели као један.
Непријатељ, који се такође спремао за јуриш застао је без даха. Као да према њему јури незауставива бујица.
„Упадосмо у ровове, које нам непријатељ до тада заузе... Ускачемо у збијене редове почасних резерви. Измешасмо се са плавом униформом (аустријском)... Плави бацају пушке и подижу руке. Већ смо на месту искрцавања. Лађа запловила на дебели Дунав, са штабом непријатељског команданта бригаде, праћена писком брзометке“, записао је мајор Наумовић.
Заробљено је 18 аустроугарских официра и 2100 војника! Чувши ту информацију од потпуковника Белића војвода Путник га је задовољним тоном упитао „Јеси ли ти то добро пребројао?“
Српска војске је овај догађај ставила у ниску својих витешких победа у периоду ослободилачких ратова 1912-1918.
https://www.facebook.com/Srpska.Istorija/photos/a.201012269914285.68024.200674513281394/1013456462003191/?type=1&theater
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****