From
on Facebook.
If there is a day for which it can be said that it decided the fate of Serbia through its history, it is without any doubt Vidovdan (28 June). It turned out that Serbian defeats and victories during the centuries refracted on that June 28th, from the Battle of Kosovo, through the Sarajevo assassination of the Austro-Hungarian Archduke Franz Ferdinand by Gavrilo Princip, until the events of recent history, so that the cult of Vidovdan became rooted in the Serbian nation and perhaps became the most important part of the nation's collective identity.
On this day in 1389 (June 15 according to the old calendar and June 28 by the Gregorian calendar), the battle at Kosovo Polje stopped the further expansion of the Ottoman Empire into Europe and it's remembered today as the most important battle in the history of the Serbian people. On that day, the Serbian army was led by Serbian Prince Lazar Hrebeljanović, and the Turkish army by sultan Murat I and his sons Bayezid and Jacob. A large number of soldiers died on both sides, almost all Serbian knights, but also the Serbian prince and the Ottoman sultan. The first sources that testify about the outcome of the battle talk about the Serbian victory, because after the battle the Turkish army retreated from the battlefield and left Serbia. Later interpretations of history state that the result of the battle was draw or even that Serbia was defeated. Not wanting to draw conclusions, we'll only say that we deeply believe that the whole story of the Serbian defeat in the Battle of Kosovo was designed to weaken the Serbian national spirit, but in spite of that the Kosovo heroes remained the symbol of Serbian suffering for freedom through the ages and someone who the Serbs remember with pride. It is such collective memory that helped the Serbs to preserve the national consciousness and the Orthodox faith through the centuries of slavery, something that led us and still leads us today through the struggle for survival as a nation.
And today, when we mark 626 years of the famous Battle of Kosovo, we can still, perhaps more clearly than ever, hear the words that are believed to have been spoken by Serbian knight Miloš Obilić, that on Vidovdan it will be clearly seen "who's faithful, and who's not", who truly believes and loves his country, and who is an infidel and a traitor. Who we are today, we will be forever!
(Text and image: Meet the Serbs)
*****
Ако постоји дан за који се може рећи да је судбински одредио и усмерио историју Србије, онда је то без сумње Видовдан. Показало се да су се на тај 28. јун кроз векове преламали српски порази и победе, од Косовске битке, преко Сарајевског атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда од стране Гаврила Принципа, па све до дешавања из новије историје, толико да се у српском народу укоренио култ Видовдана и постао можда и најважнији део његовог колективног идентитета.
На данашњи дан, 1389. године (15. јуна по старом или 28. јуна по новом календару), на Косову пољу се десила битка која је зауставила даље ширење Османлијског царства према Европи и остала упамћена као најважнија битка у историји српског народа. Тога дана српску војску је предводио кнез Лазар Хребељановић, а турску султан Мурат Први са синовима Бајазитом и Јакубом. У бици је погинуо велики број ратника и са једне и са друге стране, скоро сви српски витезови, али и српски кнез и турски султан. Први извори о исходу битке сведоче о српској победи, јер се турска војска након ње повукла са бојног поља и напустила Србију, да би се каснијим тумачењима историје појавили наводи о нерешеном исходу, па чак и о српском поразу. Не желећи да износимо закључке, рећи ћемо само да дубоко верујемо да је читава прича о српском поразу у Боју на Косову осмишљена у циљу слабљења српског национаног бића, али су и упркос томе косовски јунаци остали симбол српског страдања за слободу кроз векове и неко кога се Срби сећају са поносом. Управо такво колективно памћење помогло је Србима да сачувају националну свест и православну веру током векова ропства, нешто што нас је водило и данас нас води кроз борбу за опстанак као народа.
На данашњи дан, 1389. године (15. јуна по старом или 28. јуна по новом календару), на Косову пољу се десила битка која је зауставила даље ширење Османлијског царства према Европи и остала упамћена као најважнија битка у историји српског народа. Тога дана српску војску је предводио кнез Лазар Хребељановић, а турску султан Мурат Први са синовима Бајазитом и Јакубом. У бици је погинуо велики број ратника и са једне и са друге стране, скоро сви српски витезови, али и српски кнез и турски султан. Први извори о исходу битке сведоче о српској победи, јер се турска војска након ње повукла са бојног поља и напустила Србију, да би се каснијим тумачењима историје појавили наводи о нерешеном исходу, па чак и о српском поразу. Не желећи да износимо закључке, рећи ћемо само да дубоко верујемо да је читава прича о српском поразу у Боју на Косову осмишљена у циљу слабљења српског национаног бића, али су и упркос томе косовски јунаци остали симбол српског страдања за слободу кроз векове и неко кога се Срби сећају са поносом. Управо такво колективно памћење помогло је Србима да сачувају националну свест и православну веру током векова ропства, нешто што нас је водило и данас нас води кроз борбу за опстанак као народа.
И данас кад се навршава 626 годинa од славног Косовског боја, и даље се, можда и јасније него икад, чују речи за које се верује да их је изговорио српски витез Милош Обилић, да ће се на Видовдан јасно видети "ко је вера, а ко невера", ко заиста верује и воли своју земљу, а ко је неверник и издајник. Какви будемо данас, бићемо довека!
(Текст и слика: Meet the Serbs)
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****