NoviStandard
Utorak, 16 oktobar 2012 12:06
Pozivamo sve da u sredu 24. oktobra 2012, na samu stogodišnjicu Kumanovske pobede, zajedno pohodimo grob Vojvode Putnika
Nikad nam kao danas – ceo vek posle Kumanovske bitke, koja je rešila Prvi balkanski rat – iz slavnog primera naših predaka nije dolazilo toliko teških pitanja i, istovremeno, nikad nam se nije nudilo toliko jednostavnih odgovora.
Pošto je, nošena neponovljivim istorijskim poletom, mobilisala vojsku od preko 240 hiljada ljudi – više od 40 odsto aktivnog muškog stanovništva – srpska Vrhovna komanda, na čelu sa tada generalom Radomirom Putnikom, ni nedelju dana posle objave rata Turskoj, vodila je 23. i 24. oktobra 1912. (po novom kalendaru) odsudnu bitku. Posle dvodnevnog sudara oružja u okolini Kumanova, neprijatelj je nateran na povlačenje a slavna Srpska vojska oslobodila Kosovo i Makedoniju, do tada više od pola milenijuma pod turskom okupacijom.
Iako u zapadnoj politici nije bilo oduševljenja za srpske oslobodilačke akcije, istorijski trijumf omogućilo je formiranje Balkanskog saveza Srbije, Crne Gore, Grčke i Bugarske, pod pobedničkom devizom – „Balkan balkanskim narodima“. Bio je to najsvetliji primer šta ujedinjeni mogu mali narodi, kada sopstvene interese pretpostave interesima velikih sila.
Vek kasnije, naraštaj naših otaca i naš pokazao se nedostojnim velike misije naših predaka iz Balkanskih ratova. Razjedinjeni i posvađani u spolja i iznutra razorenoj zemlji, uplašeni pretnjama i zavedeni obećanjima zapadnih sila – vodeći deo ovog naraštaja gotovo je poništio velika postignuća slavnih predaka i svojim istorijskim iluzijama žrtvovo i klicu svakog narodog postojanja – slobodu.
Ima li danas mesta na svetu pred kojim će se sve srpske omraze, sukobi i iluzije pokazati toliko malim i nedostojnim, ima li mesta koje nas toliko napaja zaboravljenom idejom slobode, kao što je to grob Vojvode Putnika, vojnog stratega velikih srpskih pobeda koji je znao i to koliko solidarnost može da nas ujedini, pa je u tim istim Balkanskim ratovima naredio da dnevnica potporučnika i vojvode bude ista – tri dinara? Ima li, onda, mesta na svetu pred koje ćemo izaći toliko mali i nedostojni, sa toliko razloga da tražimo oproštaj za istorijski udes za koji smo odgovorni?
Zato naše sećanje na Vojvodu Putnika i veliki naraštaj srpske Vojske koji je predvodio, danas nije samo izraz pijeteta prema velikanu slavnog srpskog oružja već i naš izraz stida sopstvenim naraštajem, koji nedovoljno razume koliko sloboda manje košta kada se čuva nego kada se ponovo osvaja.
Uvereni da taj milenijumski temelj slobode, na kome je čvrsto stajao identitet naših predaka, nije mogao netragom nestati i da je negde duboko zapreten u svima nama, pozivamo sve koji u to veruju, bez obzira na političke stavove i razlike, da u sredu 24. oktobra 2012, na samu stogodišnjicu Kumanovske pobede, zajedno pohodimo grob Vojvode Putnika, na koji ćemo položiti venac i zapaliti sveće.
Okupljanje i „Šetnja zahvalnosti – Sećanje na ponosnu Srbiju 1912“, na koju su pozvani svi i u kojoj će biti mesta za svakog, počeće tačno u podne pred Vladom Republike Srbije, u Nemanjinoj ulici, odakle ćemo se zaputiti prema Aleji velikana na Novom groblju.
Neka nas slavni grob ujedini!
Neka nas ponovo osvoji idejom slobode!
Neka nas nadahne za pregnuća dostojna slavnih predaka!
Živela Slobodna Srbija!
Ana Radmilović
Milo Lompar
Branko Pavlović
Slavoljub Kačarević
Slobodan Antonić
Boris Malagurski
Željko Cvijanović
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
