Politika
Subota, 06.02.2016.
По доласку у Србију, др Лудвиг Хиршфелд тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево.
![]()
У галерији бројних иностраних медицинских мисија и лекара који су у време епидемије пегавог тифуса дошли у Ваљево, посебно место припада бактериологу, професору и научнику Лудвигу Хиршфелду (1884–1956). Овај доктор, иначе руски Јеврејин, у Србију је дошао сам, без прикључивања било којој мисији а у малој лабораторији убрзо је одгајио вакцину паратифуса „А”, први пут у свету. Овај афирмисани научник у два наврата се нашао на прагу за добијање Нобелове награде, али по многим проценама, његова несебична помоћ српском народу није се свидела тадашњем германском лобију из света науке и одлучивања.
И поред тога што је имао пун комфор на институту Универзитета у Цириху, када је прочитао неке од извештаја Арчибалда Рајса о томе шта се догађа у Србији, није му било свеједно. Тачније, врло брзо је одлучио да дође овде, иако му је један од колега приговорио да ако жели да изврши самоубиство зашто иде тако далеко. По доласку у Србију тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево за чију ситуацију је, катастрофа, преблага реч. Највећи број лекара је умро, а они који су остали били су тешко болесни. Болеснике у „граду смрти”, како су звали Ваљево, није имао нико да посети, да им каже „добар дан”. И у таквој ситуацији, доктор Хиршфелд је почео с радом у импровизованој лабораторији при болници на Петом пуку, прионувши на посао чишћења и дезинфекције болница, кућа и целог града.
– Оно што је, можда, било најважније јесте сазнање да постоји излаз из катастрофе која је задесила српски народ. Харизмом и ауторитетом будио је наду и зато је понео епитет „победничког вође против епидемије”. Када је дошло до нових невоља и потребе да се народ и војска повуку преко албанских гудура према мору и Солуну, био је један од ретких иностраних лекара који се прикључио тој великој и често трагичној поворци. Преко Италије са својом супругом Ханом, која је скоро увек била уз њега, кратко одлази у Швајцарску, где јавно говори о невољи српског народа успут прикупљајући помоћ – каже архивски стручњак Велибор Видић, аутор сталне поставке „Ваљевска болница у Ваљеву”, који је импресиониран поступцима овог великог хуманисте и научника.
Лудвиг Хиршфелд поново долази међу Србе и прикључује им се на Солунском фронту, а запажена је била његова стручна интервенција на петовалентним вакцинама које су добијали војници. Он је успео да искључи неколико негативних појава, пре свега високу температуру. Када је пријавио да је тај проблем решио, први ко је заврнуо рукав био је славни војсковођа генерал Живојин Мишић, са којим се Хиршфелд спријатељио. Иначе, овај доказани научник у свету медицине током доделе Нобелове награде 1912. година у тексту образложења за исту поменут је више од пет пута. Високо признање припало је другоме. Није имао среће ни код намере да остане у Србији и у њој настави свој научни рад. Сујета оних који не уважавају ауторитете навела га је да спакује кофер и оде заувек. У Вроцлаву у Пољској је 1954. године престало да куца срце овог великог хуманисте и највећег имена из света науке који је своје услуге пружао српском народу.
http://www.politika.rs/scc/clanak/348630/Zrtvovao-Nobela-zbog-pomoci-Srbima
*****
Žrtvovao Nobela zbog pomoći Srbima
Po dolasku u Srbiju, dr Ludvig Hiršfeld tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo.
![]()
U galeriji brojnih inostranih medicinskih misija i lekara koji su u vreme epidemije pegavog tifusa došli u Valjevo, posebno mesto pripada bakteriologu, profesoru i naučniku Ludvigu Hiršfeldu (1884–1956). Ovaj doktor, inače ruski Jevrejin, u Srbiju je došao sam, bez priključivanja bilo kojoj misiji a u maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu. Ovaj afirmisani naučnik u dva navrata se našao na pragu za dobijanje Nobelove nagrade, ali po mnogim procenama, njegova nesebična pomoć srpskom narodu nije se svidela tadašnjem germanskom lobiju iz sveta nauke i odlučivanja.
I pored toga što je imao pun komfor na institutu Univerziteta u Cirihu, kada je pročitao neke od izveštaja Arčibalda Rajsa o tome šta se događa u Srbiji, nije mu bilo svejedno. Tačnije, vrlo brzo je odlučio da dođe ovde, iako mu je jedan od kolega prigovorio da ako želi da izvrši samoubistvo zašto ide tako daleko. Po dolasku u Srbiju tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo za čiju situaciju je, katastrofa, preblaga reč. Najveći broj lekara je umro, a oni koji su ostali bili su teško bolesni. Bolesnike u „gradu smrti”, kako su zvali Valjevo, nije imao niko da poseti, da im kaže „dobar dan”. I u takvoj situaciji, doktor Hiršfeld je počeo s radom u improvizovanoj laboratoriji pri bolnici na Petom puku, prionuvši na posao čišćenja i dezinfekcije bolnica, kuća i celog grada.
– Ono što je, možda, bilo najvažnije jeste saznanje da postoji izlaz iz katastrofe koja je zadesila srpski narod. Harizmom i autoritetom budio je nadu i zato je poneo epitet „pobedničkog vođe protiv epidemije”. Kada je došlo do novih nevolja i potrebe da se narod i vojska povuku preko albanskih gudura prema moru i Solunu, bio je jedan od retkih inostranih lekara koji se priključio toj velikoj i često tragičnoj povorci. Preko Italije sa svojom suprugom Hanom, koja je skoro uvek bila uz njega, kratko odlazi u Švajcarsku, gde javno govori o nevolji srpskog naroda usput prikupljajući pomoć – kaže arhivski stručnjak Velibor Vidić, autor stalne postavke „Valjevska bolnica u Valjevu”, koji je impresioniran postupcima ovog velikog humaniste i naučnika.
Ludvig Hiršfeld ponovo dolazi među Srbe i priključuje im se na Solunskom frontu, a zapažena je bila njegova stručna intervencija na petovalentnim vakcinama koje su dobijali vojnici. On je uspeo da isključi nekoliko negativnih pojava, pre svega visoku temperaturu. Kada je prijavio da je taj problem rešio, prvi ko je zavrnuo rukav bio je slavni vojskovođa general Živojin Mišić, sa kojim se Hiršfeld sprijateljio. Inače, ovaj dokazani naučnik u svetu medicine tokom dodele Nobelove nagrade 1912. godina u tekstu obrazloženja za istu pomenut je više od pet puta. Visoko priznanje pripalo je drugome. Nije imao sreće ni kod namere da ostane u Srbiji i u njoj nastavi svoj naučni rad. Sujeta onih koji ne uvažavaju autoritete navela ga je da spakuje kofer i ode zauvek. U Vroclavu u Poljskoj je 1954. godine prestalo da kuca srce ovog velikog humaniste i najvećeg imena iz sveta nauke koji je svoje usluge pružao srpskom narodu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/348630/Zrtvovao-Nobela-zbog-pomoci-Srbima
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
Subota, 06.02.2016.
По доласку у Србију, др Лудвиг Хиршфелд тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево.
Човек наде у најтежим временима: Лудвиг Хиршфелд
(Фото Међуопштински архив Ваљево)
И поред тога што је имао пун комфор на институту Универзитета у Цириху, када је прочитао неке од извештаја Арчибалда Рајса о томе шта се догађа у Србији, није му било свеједно. Тачније, врло брзо је одлучио да дође овде, иако му је један од колега приговорио да ако жели да изврши самоубиство зашто иде тако далеко. По доласку у Србију тражио је да буде распоређен тамо где је најтеже а та црна тачка од новембра 1914. до марта 1915. године било је Ваљево за чију ситуацију је, катастрофа, преблага реч. Највећи број лекара је умро, а они који су остали били су тешко болесни. Болеснике у „граду смрти”, како су звали Ваљево, није имао нико да посети, да им каже „добар дан”. И у таквој ситуацији, доктор Хиршфелд је почео с радом у импровизованој лабораторији при болници на Петом пуку, прионувши на посао чишћења и дезинфекције болница, кућа и целог града.
– Оно што је, можда, било најважније јесте сазнање да постоји излаз из катастрофе која је задесила српски народ. Харизмом и ауторитетом будио је наду и зато је понео епитет „победничког вође против епидемије”. Када је дошло до нових невоља и потребе да се народ и војска повуку преко албанских гудура према мору и Солуну, био је један од ретких иностраних лекара који се прикључио тој великој и често трагичној поворци. Преко Италије са својом супругом Ханом, која је скоро увек била уз њега, кратко одлази у Швајцарску, где јавно говори о невољи српског народа успут прикупљајући помоћ – каже архивски стручњак Велибор Видић, аутор сталне поставке „Ваљевска болница у Ваљеву”, који је импресиониран поступцима овог великог хуманисте и научника.
Лудвиг Хиршфелд поново долази међу Србе и прикључује им се на Солунском фронту, а запажена је била његова стручна интервенција на петовалентним вакцинама које су добијали војници. Он је успео да искључи неколико негативних појава, пре свега високу температуру. Када је пријавио да је тај проблем решио, први ко је заврнуо рукав био је славни војсковођа генерал Живојин Мишић, са којим се Хиршфелд спријатељио. Иначе, овај доказани научник у свету медицине током доделе Нобелове награде 1912. година у тексту образложења за исту поменут је више од пет пута. Високо признање припало је другоме. Није имао среће ни код намере да остане у Србији и у њој настави свој научни рад. Сујета оних који не уважавају ауторитете навела га је да спакује кофер и оде заувек. У Вроцлаву у Пољској је 1954. године престало да куца срце овог великог хуманисте и највећег имена из света науке који је своје услуге пружао српском народу.
http://www.politika.rs/scc/clanak/348630/Zrtvovao-Nobela-zbog-pomoci-Srbima
*****
Žrtvovao Nobela zbog pomoći Srbima
Po dolasku u Srbiju, dr Ludvig Hiršfeld tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo.
U galeriji brojnih inostranih medicinskih misija i lekara koji su u vreme epidemije pegavog tifusa došli u Valjevo, posebno mesto pripada bakteriologu, profesoru i naučniku Ludvigu Hiršfeldu (1884–1956). Ovaj doktor, inače ruski Jevrejin, u Srbiju je došao sam, bez priključivanja bilo kojoj misiji a u maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu. Ovaj afirmisani naučnik u dva navrata se našao na pragu za dobijanje Nobelove nagrade, ali po mnogim procenama, njegova nesebična pomoć srpskom narodu nije se svidela tadašnjem germanskom lobiju iz sveta nauke i odlučivanja.
I pored toga što je imao pun komfor na institutu Univerziteta u Cirihu, kada je pročitao neke od izveštaja Arčibalda Rajsa o tome šta se događa u Srbiji, nije mu bilo svejedno. Tačnije, vrlo brzo je odlučio da dođe ovde, iako mu je jedan od kolega prigovorio da ako želi da izvrši samoubistvo zašto ide tako daleko. Po dolasku u Srbiju tražio je da bude raspoređen tamo gde je najteže a ta crna tačka od novembra 1914. do marta 1915. godine bilo je Valjevo za čiju situaciju je, katastrofa, preblaga reč. Najveći broj lekara je umro, a oni koji su ostali bili su teško bolesni. Bolesnike u „gradu smrti”, kako su zvali Valjevo, nije imao niko da poseti, da im kaže „dobar dan”. I u takvoj situaciji, doktor Hiršfeld je počeo s radom u improvizovanoj laboratoriji pri bolnici na Petom puku, prionuvši na posao čišćenja i dezinfekcije bolnica, kuća i celog grada.
– Ono što je, možda, bilo najvažnije jeste saznanje da postoji izlaz iz katastrofe koja je zadesila srpski narod. Harizmom i autoritetom budio je nadu i zato je poneo epitet „pobedničkog vođe protiv epidemije”. Kada je došlo do novih nevolja i potrebe da se narod i vojska povuku preko albanskih gudura prema moru i Solunu, bio je jedan od retkih inostranih lekara koji se priključio toj velikoj i često tragičnoj povorci. Preko Italije sa svojom suprugom Hanom, koja je skoro uvek bila uz njega, kratko odlazi u Švajcarsku, gde javno govori o nevolji srpskog naroda usput prikupljajući pomoć – kaže arhivski stručnjak Velibor Vidić, autor stalne postavke „Valjevska bolnica u Valjevu”, koji je impresioniran postupcima ovog velikog humaniste i naučnika.
Ludvig Hiršfeld ponovo dolazi među Srbe i priključuje im se na Solunskom frontu, a zapažena je bila njegova stručna intervencija na petovalentnim vakcinama koje su dobijali vojnici. On je uspeo da isključi nekoliko negativnih pojava, pre svega visoku temperaturu. Kada je prijavio da je taj problem rešio, prvi ko je zavrnuo rukav bio je slavni vojskovođa general Živojin Mišić, sa kojim se Hiršfeld sprijateljio. Inače, ovaj dokazani naučnik u svetu medicine tokom dodele Nobelove nagrade 1912. godina u tekstu obrazloženja za istu pomenut je više od pet puta. Visoko priznanje pripalo je drugome. Nije imao sreće ni kod namere da ostane u Srbiji i u njoj nastavi svoj naučni rad. Sujeta onih koji ne uvažavaju autoritete navela ga je da spakuje kofer i ode zauvek. U Vroclavu u Poljskoj je 1954. godine prestalo da kuca srce ovog velikog humaniste i najvećeg imena iz sveta nauke koji je svoje usluge pružao srpskom narodu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/348630/Zrtvovao-Nobela-zbog-pomoci-Srbima
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****