Politika
Аутор: Никола Белић
понедељак, 18.04.2016.
На острву Виду и на мору покрај његових обала је обележена стогодишњица откако се завршило искрцавање српских војника, после албанске голготе. Церемонији присуствовао и председник Томислав Николић, али и амбасадори савезничких земаља из Великог рата.
![]()
Крф, Видо– Над морем крај острвцета Видо разлеже се рецитација „Плаве гробнице”. Са једног од бродова који су ту застали падају венци и цвеће, на месту где су полагана тела српских ратника, преминулих 1916. после албанске голготе. Сви посетиоци ћутке спуштају поглед према воденој хумци. На стихове Милутина Бојића наставља се песма „Тамо далеко”, а са хором почиње да пева и део државника, војника, ратних ветерана, потомака старих ратника и свих других који су дошли да одају пошту српским борцима, у дану када је навршено тачно сто година од завршетка њиховог искрцавања на Крф. Заставе Србије и савезничких војних јединица које се вијоре са палуба неколико бродова употпуњују слику.
То је можда најупечатљивији детаљ са свечаности поводом једног века од страдања српских војника на овом острву. Над Плавом гробницом поклонили су се и председник Томислав Николић и градоначелник Крфа Костас Николузис. У српској делегацији била су и супруга председника Драгица Николић, министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, а венце у костурници на Виду положили су и амбасадори у Србији савезничких земаља у Првом светску рату – Грчке, Француске, Италије, Русије и Велике Британије.
Осим изнад самог мора, почаст је одата и на острву Виду где почивају они који су умрли док је на том острву још било места за сахрањивање. Уобичајену тишину и мирноћу овог предела су заменили звуци гардијских труба, војничких композиција, говори и сценски комад посвећен српским ратницима и њиховој борби 1914–1918, да би сећање на једно од највећих страдања у историји српског народа било потпуније. Све се одигравало испред костурнице, где су накнадно пренети посмртни остаци војника. Њима је јуче служено и опело које је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Томислав Николић је на почетку свог говора позвао све да се замисле како је изгледало острво Видо пре сто година када су овде стигли први тешко оболели војници и док се „одигравала једна од највећих драма српског народа“.
– Грци су га вековима звали „Острво змија”, а навршен је први век откако га зовемо острвом смрти. Душе ових наших јунака и мученика отишле су у Србију, заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце… Непун километар даље сместила се 1916. и цела српска држава – навео је Николић, цитирајући и речи краља Петра Првог који је рекао да жали што није био међу онима који су помрли.
Председник Србије обратио се и савезницима:
– Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918, чиме је сломљена кичма силама осовине. Никада нећемо заборавити да су на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад-паше, Италије, Канаде – нагласио је Николић.
А градоначелник Крфа Николузис, за којег се међу српским војницима у делегацији пронела вест да је пустио сузу када му је претходно саопштено како ће изгледати програм, почео је свој говор речима да „жртве рата увек и свуда изгледају исто, гладне и измучене.
– Крф се тада колико је могао организовао да им помогне. Упркос томе десет хиљада људи остало је заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа. То нас опомиње да не смемо никад да заборавимо наше везе. На две године Крф је постао престоница Србије. У нашем граду су били Скупштина Србије, влада, културне установе... Српске избеглице су задобиле симпатије успостављајући односе са мештанима. Они су остали након века и постају још јачи – поручио је Николузис.
Он је подсетио да су и у рату 1992. и 1999. када је српски народ „са много крви платио распад Југославије, али и у време америчког бомбардовања – Крфљани су понудили помоћ и изразили солидарност певајући „Тамо далеко”. После ових речи уследио је аплауз окупљених испред костурнице на Виду.
– Братимљење градова потврђује то пријатељство. Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период, суочена с кризом. Боримо се за наше достојанство, суочени са непомирљивим ставом поверилаца. Ваше присуство нам даје снагу јер сте се и ви надметали са историјом и излазили као победници. Исто тако Европа данас не може да диже зидове због избегличког питања. Морамо да подижемо азил жртвама рата. Са овог места шаљем целом свету поруку да ће солидарност с народима победити сваки облик смрти – закључио је Николузис.
А везе Срба и Крфљана потврдила је и светковина испред тек обновљене Српске куће коју је Николић са делегацијом наше земље јуче такође посетио. Ту је отворена нова поставка посвећена боравку Срба у овом граду пре једног века. После тога приказан је и најновији филм „Тамо далеко”.
О томе колико Грци са овог острва у Јонском мору и даље негују пријатељске везе са Србијом и да велики број њих добро зна да се у њиховом граду управо навршава стогодишњица од доласка српских војника, уверили смо се и у шетњи кроз овај град, дан пред одржавање свечаности.
– Ви сте из Србије, дошли сте због церемоније сећања на ваше војнике? – питао нас је један од Крфљана којег смо затекли баш у близини Српске куће.
Мало даље, у Старој палати, где је данас смештен и Музеј азијске уметности, могли смо да видимо велики број свечано обучене деце која су увежбавала уметнички програм свечаности. Припремали су тачку посвећену Србији, окружени старим грађевинама, у срцу града у којем су трагове своје културе и историје оставили и Венеција и Француска и Британија. Све је изгледало као да ни утицај и значај Србије и њеног народа овде није ништа мањи од утицаја ових држава. Видело се то и по гостољубивости и предусретљивости домаћина који су дочекали српску делегацију.
На Крфу и ветерани 63. падобранске бригаде
Први пут на позив државне делегације на Виду су били и ветерани 63. падобранске бригаде Војске Југославије,познате по борбама на Кошарама и Косову, које смо срели на трајекту од града Игуменица према Крфу, када смо пристизали из континенталног дела Грчке.– Долазили смо и раније, али никад у овом статусу, са државним званичницима, и то је оно што би требало нагласити. О томе колико поштујемо српске борце који су овде сахрањени никад није могуће довољно рећи, али је ипак битно на који начин о томе говорите и обележавате успомене на њих – каже нам Милан Лазин, један од ветерана 63. падобранске бригаде док на палуби трајекта, над морем, испија домаћу ракију и прича како су то пиће понели из Србије, како би га овде попили за душе српских војника сахрањених на Крфу.
http://www.politika.rs/scc/clanak/353323/Vek-Plave-grobnice
*****
Politika
Autor: Nikola Belić
Ponedeljak, 18.04.2016.
Vek Plave grobnice
Na ostrvu Vidu i na moru pokraj njegovih obala je obeležena stogodišnjica otkako se završilo iskrcavanje srpskih vojnika, posle albanske golgote. Ceremoniji prisustvovao Ipredsednik Tomislav Nikolić, ali i ambasadori savezničkih zemalja iz Velikog rata.
![]()
Krf, Vido– Nad morem kraj ostrvceta Vido razleže se recitacija „Plave grobnice”. Sa jednog od brodova koji su tu zastali padaju venci i cveće, na mestu gde su polagana tela srpskih ratnika, preminulih 1916. posle albanske golgote. Svi posetioci ćutke spuštaju pogled prema vodenoj humci. Na stihove Milutina Bojića nastavlja se pesma „Tamo daleko”, a sa horom počinje da peva i deo državnika, vojnika, ratnih veterana, potomaka starih ratnika i svih drugih koji su došli da odaju poštu srpskim borcima, u danu kada je navršeno tačno sto godina od završetka njihovog iskrcavanja na Krf. Zastave Srbije i savezničkih vojnih jedinica koje se vijore sa paluba nekoliko brodova upotpunjuju sliku.
To je možda najupečatljiviji detalj sa svečanosti povodom jednog veka od stradanja srpskih vojnika na ovom ostrvu. Nad Plavom grobnicom poklonili su se i predsednik Tomislav Nikolić i gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzis. U srpskoj delegaciji bila su i supruga predsednika Dragica Nikolić, ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, a vence u kosturnici na Vidu položili su i ambasadori u Srbiji savezničkih zemalja u Prvom svetsku ratu – Grčke, Francuske, Italije, Rusije i Velike Britanije.
Osim iznad samog mora, počast je odata i na ostrvu Vidu gde počivaju oni koji su umrli dok je na tom ostrvu još bilo mesta za sahranjivanje. Uobičajenu tišinu i mirnoću ovog predela su zamenili zvuci gardijskih truba, vojničkih kompozicija, govori i scenski komad posvećen srpskim ratnicima i njihovoj borbi 1914–1918, da bi sećanje na jedno od najvećih stradanja u istoriji srpskog naroda bilo potpunije. Sve se odigravalo ispred kosturnice, gde su naknadno preneti posmrtni ostaci vojnika. Njima je juče služeno i opelo koje je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Tomislav Nikolić je na početku svog govora pozvao sve da se zamisle kako je izgledalo ostrvo Vido pre sto godina kada su ovde stigli prvi teško oboleli vojnici i dok se „odigravala jedna od najvećih drama srpskog naroda“.
– Grci su ga vekovima zvali „Ostrvo zmija”, a navršen je prvi vek otkako ga zovemo ostrvom smrti. Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u Srbiju, zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece… Nepun kilometar dalje smestila se 1916. i cela srpska država – naveo je Nikolić, citirajući i reči kralja Petra Prvog koji je rekao da žali što nije bio među onima koji su pomrli.
Predsednik Srbije obratio se i saveznicima:
–Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918, čime je slomljena kičma silama osovine. Nikada nećemo zaboraviti da su na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad-paše, Italije, Kanade – naglasio je Nikolić.
A gradonačelnik Krfa Nikoluzis, za kojeg se među srpskim vojnicima u delegaciji pronela vest da je pustio suzu kada mu je prethodno saopšteno kako će izgledati program, počeo je svoj govor rečima da „žrtve rata uvek i svuda izgledaju isto, gladne i izmučene.
– Krf se tada koliko je mogao organizovao da im pomogne. Uprkos tome deset hiljada ljudi ostalo je zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa. To nas opominje da ne smemo nikad da zaboravimo naše veze. Na dve godine Krf je postao prestonica Srbije. U našem gradu su bili Skupština Srbije, vlada, kulturne ustanove... Srpske izbeglice su zadobile simpatije uspostavljajući odnose sa meštanima. Oni su ostali nakon veka i postaju još jači – poručio je Nikoluzis.
On je podsetio da su i u ratu 1992. i 1999. kada je srpski narod „sa mnogo krvi platio raspad Jugoslavije, ali i u vreme američkog bombardovanja – Krfljani su ponudili pomoć i izrazili solidarnost pevajući „Tamo daleko”. Posle ovih reči usledio je aplauz okupljenih ispred kosturnice na Vidu.
– Bratimljenje gradova potvrđuje to prijateljstvo. Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period, suočena s krizom. Borimo se za naše dostojanstvo, suočeni sa nepomirljivim stavom poverilaca. Vaše prisustvo nam daje snagu jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izlazili kao pobednici. Isto tako Evropa danas ne može da diže zidove zbog izbegličkog pitanja. Moramo da podižemo azil žrtvama rata. Sa ovog mesta šaljem celom svetu poruku da će solidarnost s narodima pobediti svaki oblik smrti – zaključio je Nikoluzis.
A veze Srba i Krfljana potvrdila je i svetkovina ispred tek obnovljene Srpske kuće koju je Nikolić sa delegacijom naše zemlje juče takođe posetio. Tu je otvorena nova postavka posvećena boravku Srba u ovom gradu pre jednog veka. Posle toga prikazan je i najnoviji film „Tamo daleko”.
O tome koliko Grci sa ovog ostrva u Jonskom moru i dalje neguju prijateljske veze sa Srbijom i da veliki broj njih dobro zna da se u njihovom gradu upravo navršava stogodišnjica od dolaska srpskih vojnika, uverili smo se i u šetnji kroz ovaj grad, dan pred održavanje svečanosti.
– Vi ste iz Srbije, došli ste zbog ceremonije sećanja na vaše vojnike? – pitao nas je jedan od Krfljana kojeg smo zatekli baš u blizini Srpske kuće.
Malo dalje, u Staroj palati, gde je danas smešten i Muzej azijske umetnosti, mogli smo da vidimo veliki broj svečano obučene dece koja su uvežbavala umetnički program svečanosti. Pripremali su tačku posvećenu Srbiji, okruženi starim građevinama, u srcu grada u kojem su tragove svoje kulture i istorije ostavili i Venecija i Francuska i Britanija. Sve je izgledalo kao da ni uticaj i značaj Srbije i njenog naroda ovde nije ništa manji od uticaja ovih država. Videlo se to i po gostoljubivosti i predusretljivosti domaćina koji su dočekali srpsku delegaciju.
Na Krfu i veterani 63. padobranske brigade
Prvi put na poziv državne delegacije na Vidu su bili i veterani 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije, poznate po borbama na Košarama i Kosovu, koje smo sreli na trajektu od grada Igumenica prema Krfu, kada smo pristizali iz kontinentalnog dela Grčke.– Dolazili smo i ranije, ali nikad u ovom statusu, sa državnim zvaničnicima, i to je ono što bi trebalo naglasiti. O tome koliko poštujemo srpske borce koji su ovde sahranjeni nikad nije moguće dovoljno reći, ali je ipak bitno na koji način o tome govorite i obeležavate uspomene na njih – kaže nam Milan Lazin, jedan od veterana 63. padobranske brigade dok na palubi trajekta, nad morem, ispija domaću rakiju i priča kako su to piće poneli iz Srbije, kako bi ga ovde popili za duše srpskih vojnika sahranjenih na Krfu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/353323/Vek-Plave-grobnice
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
Аутор: Никола Белић
понедељак, 18.04.2016.
На острву Виду и на мору покрај његових обала је обележена стогодишњица откако се завршило искрцавање српских војника, после албанске голготе. Церемонији присуствовао и председник Томислав Николић, али и амбасадори савезничких земаља из Великог рата.
Полагање венца код Морнаричког крста на острву Видо (Фото Фонет)
Крф, Видо– Над морем крај острвцета Видо разлеже се рецитација „Плаве гробнице”. Са једног од бродова који су ту застали падају венци и цвеће, на месту где су полагана тела српских ратника, преминулих 1916. после албанске голготе. Сви посетиоци ћутке спуштају поглед према воденој хумци. На стихове Милутина Бојића наставља се песма „Тамо далеко”, а са хором почиње да пева и део државника, војника, ратних ветерана, потомака старих ратника и свих других који су дошли да одају пошту српским борцима, у дану када је навршено тачно сто година од завршетка њиховог искрцавања на Крф. Заставе Србије и савезничких војних јединица које се вијоре са палуба неколико бродова употпуњују слику.
То је можда најупечатљивији детаљ са свечаности поводом једног века од страдања српских војника на овом острву. Над Плавом гробницом поклонили су се и председник Томислав Николић и градоначелник Крфа Костас Николузис. У српској делегацији била су и супруга председника Драгица Николић, министри Александар Вулин, Зоран Ђорђевић и Иван Тасовац, начелник Генералштаба Љубиша Диковић, а венце у костурници на Виду положили су и амбасадори у Србији савезничких земаља у Првом светску рату – Грчке, Француске, Италије, Русије и Велике Британије.
Осим изнад самог мора, почаст је одата и на острву Виду где почивају они који су умрли док је на том острву још било места за сахрањивање. Уобичајену тишину и мирноћу овог предела су заменили звуци гардијских труба, војничких композиција, говори и сценски комад посвећен српским ратницима и њиховој борби 1914–1918, да би сећање на једно од највећих страдања у историји српског народа било потпуније. Све се одигравало испред костурнице, где су накнадно пренети посмртни остаци војника. Њима је јуче служено и опело које је предводио митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Томислав Николић је на почетку свог говора позвао све да се замисле како је изгледало острво Видо пре сто година када су овде стигли први тешко оболели војници и док се „одигравала једна од највећих драма српског народа“.
– Грци су га вековима звали „Острво змија”, а навршен је први век откако га зовемо острвом смрти. Душе ових наших јунака и мученика отишле су у Србију, заједно са слободом, освојеном за нас, за нашу децу, за децу њихове деце… Непун километар даље сместила се 1916. и цела српска држава – навео је Николић, цитирајући и речи краља Петра Првог који је рекао да жали што није био међу онима који су помрли.
Председник Србије обратио се и савезницима:
– Веровали смо у себе и натерали савезнике да нам дозволе да пробијемо Солунски фронт 1918, чиме је сломљена кичма силама осовине. Никада нећемо заборавити да су на том фронту гинули војници из Француске, Русије, Енглеске, Ирске, Шкотске, Грчке, војска Есад-паше, Италије, Канаде – нагласио је Николић.
А градоначелник Крфа Николузис, за којег се међу српским војницима у делегацији пронела вест да је пустио сузу када му је претходно саопштено како ће изгледати програм, почео је свој говор речима да „жртве рата увек и свуда изгледају исто, гладне и измучене.
– Крф се тада колико је могао организовао да им помогне. Упркос томе десет хиљада људи остало је заувек у топлој земљи и сланим водама Крфа. То нас опомиње да не смемо никад да заборавимо наше везе. На две године Крф је постао престоница Србије. У нашем граду су били Скупштина Србије, влада, културне установе... Српске избеглице су задобиле симпатије успостављајући односе са мештанима. Они су остали након века и постају још јачи – поручио је Николузис.
Он је подсетио да су и у рату 1992. и 1999. када је српски народ „са много крви платио распад Југославије, али и у време америчког бомбардовања – Крфљани су понудили помоћ и изразили солидарност певајући „Тамо далеко”. После ових речи уследио је аплауз окупљених испред костурнице на Виду.
– Братимљење градова потврђује то пријатељство. Данас наша отаџбина пролази кроз тежак период, суочена с кризом. Боримо се за наше достојанство, суочени са непомирљивим ставом поверилаца. Ваше присуство нам даје снагу јер сте се и ви надметали са историјом и излазили као победници. Исто тако Европа данас не може да диже зидове због избегличког питања. Морамо да подижемо азил жртвама рата. Са овог места шаљем целом свету поруку да ће солидарност с народима победити сваки облик смрти – закључио је Николузис.
А везе Срба и Крфљана потврдила је и светковина испред тек обновљене Српске куће коју је Николић са делегацијом наше земље јуче такође посетио. Ту је отворена нова поставка посвећена боравку Срба у овом граду пре једног века. После тога приказан је и најновији филм „Тамо далеко”.
О томе колико Грци са овог острва у Јонском мору и даље негују пријатељске везе са Србијом и да велики број њих добро зна да се у њиховом граду управо навршава стогодишњица од доласка српских војника, уверили смо се и у шетњи кроз овај град, дан пред одржавање свечаности.
– Ви сте из Србије, дошли сте због церемоније сећања на ваше војнике? – питао нас је један од Крфљана којег смо затекли баш у близини Српске куће.
Мало даље, у Старој палати, где је данас смештен и Музеј азијске уметности, могли смо да видимо велики број свечано обучене деце која су увежбавала уметнички програм свечаности. Припремали су тачку посвећену Србији, окружени старим грађевинама, у срцу града у којем су трагове своје културе и историје оставили и Венеција и Француска и Британија. Све је изгледало као да ни утицај и значај Србије и њеног народа овде није ништа мањи од утицаја ових држава. Видело се то и по гостољубивости и предусретљивости домаћина који су дочекали српску делегацију.
На Крфу и ветерани 63. падобранске бригаде
Први пут на позив државне делегације на Виду су били и ветерани 63. падобранске бригаде Војске Југославије,познате по борбама на Кошарама и Косову, које смо срели на трајекту од града Игуменица према Крфу, када смо пристизали из континенталног дела Грчке.– Долазили смо и раније, али никад у овом статусу, са државним званичницима, и то је оно што би требало нагласити. О томе колико поштујемо српске борце који су овде сахрањени никад није могуће довољно рећи, али је ипак битно на који начин о томе говорите и обележавате успомене на њих – каже нам Милан Лазин, један од ветерана 63. падобранске бригаде док на палуби трајекта, над морем, испија домаћу ракију и прича како су то пиће понели из Србије, како би га овде попили за душе српских војника сахрањених на Крфу.
http://www.politika.rs/scc/clanak/353323/Vek-Plave-grobnice
*****
Politika
Autor: Nikola Belić
Ponedeljak, 18.04.2016.
Vek Plave grobnice
Na ostrvu Vidu i na moru pokraj njegovih obala je obeležena stogodišnjica otkako se završilo iskrcavanje srpskih vojnika, posle albanske golgote. Ceremoniji prisustvovao Ipredsednik Tomislav Nikolić, ali i ambasadori savezničkih zemalja iz Velikog rata.
Krf, Vido– Nad morem kraj ostrvceta Vido razleže se recitacija „Plave grobnice”. Sa jednog od brodova koji su tu zastali padaju venci i cveće, na mestu gde su polagana tela srpskih ratnika, preminulih 1916. posle albanske golgote. Svi posetioci ćutke spuštaju pogled prema vodenoj humci. Na stihove Milutina Bojića nastavlja se pesma „Tamo daleko”, a sa horom počinje da peva i deo državnika, vojnika, ratnih veterana, potomaka starih ratnika i svih drugih koji su došli da odaju poštu srpskim borcima, u danu kada je navršeno tačno sto godina od završetka njihovog iskrcavanja na Krf. Zastave Srbije i savezničkih vojnih jedinica koje se vijore sa paluba nekoliko brodova upotpunjuju sliku.
To je možda najupečatljiviji detalj sa svečanosti povodom jednog veka od stradanja srpskih vojnika na ovom ostrvu. Nad Plavom grobnicom poklonili su se i predsednik Tomislav Nikolić i gradonačelnik Krfa Kostas Nikoluzis. U srpskoj delegaciji bila su i supruga predsednika Dragica Nikolić, ministri Aleksandar Vulin, Zoran Đorđević i Ivan Tasovac, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, a vence u kosturnici na Vidu položili su i ambasadori u Srbiji savezničkih zemalja u Prvom svetsku ratu – Grčke, Francuske, Italije, Rusije i Velike Britanije.
Osim iznad samog mora, počast je odata i na ostrvu Vidu gde počivaju oni koji su umrli dok je na tom ostrvu još bilo mesta za sahranjivanje. Uobičajenu tišinu i mirnoću ovog predela su zamenili zvuci gardijskih truba, vojničkih kompozicija, govori i scenski komad posvećen srpskim ratnicima i njihovoj borbi 1914–1918, da bi sećanje na jedno od najvećih stradanja u istoriji srpskog naroda bilo potpunije. Sve se odigravalo ispred kosturnice, gde su naknadno preneti posmrtni ostaci vojnika. Njima je juče služeno i opelo koje je predvodio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Tomislav Nikolić je na početku svog govora pozvao sve da se zamisle kako je izgledalo ostrvo Vido pre sto godina kada su ovde stigli prvi teško oboleli vojnici i dok se „odigravala jedna od najvećih drama srpskog naroda“.
– Grci su ga vekovima zvali „Ostrvo zmija”, a navršen je prvi vek otkako ga zovemo ostrvom smrti. Duše ovih naših junaka i mučenika otišle su u Srbiju, zajedno sa slobodom, osvojenom za nas, za našu decu, za decu njihove dece… Nepun kilometar dalje smestila se 1916. i cela srpska država – naveo je Nikolić, citirajući i reči kralja Petra Prvog koji je rekao da žali što nije bio među onima koji su pomrli.
Predsednik Srbije obratio se i saveznicima:
–Verovali smo u sebe i naterali saveznike da nam dozvole da probijemo Solunski front 1918, čime je slomljena kičma silama osovine. Nikada nećemo zaboraviti da su na tom frontu ginuli vojnici iz Francuske, Rusije, Engleske, Irske, Škotske, Grčke, vojska Esad-paše, Italije, Kanade – naglasio je Nikolić.
A gradonačelnik Krfa Nikoluzis, za kojeg se među srpskim vojnicima u delegaciji pronela vest da je pustio suzu kada mu je prethodno saopšteno kako će izgledati program, počeo je svoj govor rečima da „žrtve rata uvek i svuda izgledaju isto, gladne i izmučene.
– Krf se tada koliko je mogao organizovao da im pomogne. Uprkos tome deset hiljada ljudi ostalo je zauvek u toploj zemlji i slanim vodama Krfa. To nas opominje da ne smemo nikad da zaboravimo naše veze. Na dve godine Krf je postao prestonica Srbije. U našem gradu su bili Skupština Srbije, vlada, kulturne ustanove... Srpske izbeglice su zadobile simpatije uspostavljajući odnose sa meštanima. Oni su ostali nakon veka i postaju još jači – poručio je Nikoluzis.
On je podsetio da su i u ratu 1992. i 1999. kada je srpski narod „sa mnogo krvi platio raspad Jugoslavije, ali i u vreme američkog bombardovanja – Krfljani su ponudili pomoć i izrazili solidarnost pevajući „Tamo daleko”. Posle ovih reči usledio je aplauz okupljenih ispred kosturnice na Vidu.
– Bratimljenje gradova potvrđuje to prijateljstvo. Danas naša otadžbina prolazi kroz težak period, suočena s krizom. Borimo se za naše dostojanstvo, suočeni sa nepomirljivim stavom poverilaca. Vaše prisustvo nam daje snagu jer ste se i vi nadmetali sa istorijom i izlazili kao pobednici. Isto tako Evropa danas ne može da diže zidove zbog izbegličkog pitanja. Moramo da podižemo azil žrtvama rata. Sa ovog mesta šaljem celom svetu poruku da će solidarnost s narodima pobediti svaki oblik smrti – zaključio je Nikoluzis.
A veze Srba i Krfljana potvrdila je i svetkovina ispred tek obnovljene Srpske kuće koju je Nikolić sa delegacijom naše zemlje juče takođe posetio. Tu je otvorena nova postavka posvećena boravku Srba u ovom gradu pre jednog veka. Posle toga prikazan je i najnoviji film „Tamo daleko”.
O tome koliko Grci sa ovog ostrva u Jonskom moru i dalje neguju prijateljske veze sa Srbijom i da veliki broj njih dobro zna da se u njihovom gradu upravo navršava stogodišnjica od dolaska srpskih vojnika, uverili smo se i u šetnji kroz ovaj grad, dan pred održavanje svečanosti.
– Vi ste iz Srbije, došli ste zbog ceremonije sećanja na vaše vojnike? – pitao nas je jedan od Krfljana kojeg smo zatekli baš u blizini Srpske kuće.
Malo dalje, u Staroj palati, gde je danas smešten i Muzej azijske umetnosti, mogli smo da vidimo veliki broj svečano obučene dece koja su uvežbavala umetnički program svečanosti. Pripremali su tačku posvećenu Srbiji, okruženi starim građevinama, u srcu grada u kojem su tragove svoje kulture i istorije ostavili i Venecija i Francuska i Britanija. Sve je izgledalo kao da ni uticaj i značaj Srbije i njenog naroda ovde nije ništa manji od uticaja ovih država. Videlo se to i po gostoljubivosti i predusretljivosti domaćina koji su dočekali srpsku delegaciju.
Na Krfu i veterani 63. padobranske brigade
Prvi put na poziv državne delegacije na Vidu su bili i veterani 63. padobranske brigade Vojske Jugoslavije, poznate po borbama na Košarama i Kosovu, koje smo sreli na trajektu od grada Igumenica prema Krfu, kada smo pristizali iz kontinentalnog dela Grčke.– Dolazili smo i ranije, ali nikad u ovom statusu, sa državnim zvaničnicima, i to je ono što bi trebalo naglasiti. O tome koliko poštujemo srpske borce koji su ovde sahranjeni nikad nije moguće dovoljno reći, ali je ipak bitno na koji način o tome govorite i obeležavate uspomene na njih – kaže nam Milan Lazin, jedan od veterana 63. padobranske brigade dok na palubi trajekta, nad morem, ispija domaću rakiju i priča kako su to piće poneli iz Srbije, kako bi ga ovde popili za duše srpskih vojnika sahranjenih na Krfu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/353323/Vek-Plave-grobnice
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****