Politika
Аутор: Никола Белић
Cреда, 14.09.2016.
Збирка готово свих одликовања једног од највећих војсковођа Првог светског рата први пут пред очима јавности на изложби која ће у четвртак [15.09.2016] бити отворена у Председништву Србије.
![]()
Грађани и поштоваоци моћи ће да први пут виде ордење и указе о унапређењу ратног команданта који је са својом Првом армијом први ушао у ослобођени Београд 1. новембра 1918.
У овој збирци су, осим домаћих, и инострана признања која су Петру Бојовићу доделиле готово све важније европске земље.
Како за „Политику” истиче аутор поставке Радивоје Бојовић, кустос Народног музеја у Чачку, ово је најкомплетнија збирка одличја неког од четворице српских војвода. Одликовања Степе Степановића, која су 1937. поклоњена Војном музеју, нестала су током Другог светског рата – сачувана су само два, три ордена. Знамења Живојина Мишића су након Другог светског рата продавана и завршила у приватним збиркама, Војни музеј је успео да откупи само део. Ова институција поседује свега два ордена Радомира Путника, а и они су тек однедавно у музејском фонду.
– Војвода Петар Бојовић је носилац 25 домаћих и 16 иностраних одликовања. Шест није сачувано, а четири нису комплетна, али и без њих ово је изузетна целина коју поседују само државе са богатим традицијама, попут Француске или Енглеске.
Збирку знамења прослављеног команданта Прве армије, а једно време и начелника Врховне команде у Великом рату, председнику Србије Томиславу Николићу уступио је њихов досадашњи власник и она су трајно под старатељством државе.
– Коста је био чувар ове заоставштине по опоруци војводиног сина Добрице, као представник угледне београдске фамилије која је бринула од последњим члановима породице славног војсковође – наводи аутор изложбе Радивоје Бојовић.
Према његовим речима, међу одликовањима која ће бити изложена значајем се издваја Орден Белог орла са мачевима првог реда, додељен 1917, јер је Бојовић једини војвода који је носилац тог знамења.
– Ту је и Карађорђеве звезде са мачевима Првог реда из 1933. Међу значајним страним одликовањима поменуо бих Орден Француске легије части првог реда из 1936. – додаје аутор поставке.
Осим ордења које је Петар Бојовић добио од земаља савезница у Првом светском рату, интересантно је да су га пре Великог рата одликовали и владари држава који ће бити противници Србије у периоду од 1914. до 1918. Тако је аустроугарски цар Франц Јозеф још 1884. Бојовића као младог официра одликовао Витешким крстом трећег реда, а бугарски кнез Фердинанд Кобург му је 1904. доделио Орден за војне заслуге другог реда.
– Таква признања доказ су да је Бојовић и у мирнодопском делу каријере био веома успешан – закључује кустос Радивоје Бојовић.
Председник Томислав Николић је у писму поводом отварања подсетио да је прошло седам деценија „од упокојења српског ратника Петра Бојовића и скромне, недостојне сахране без икаквих почасти, у граду којем је донео слободу”.
Бојовић је иначе пензионисан непосредно после Великог рата и скрајнут. Тек након пуча 27. марта 1941. је реактивиран као врховни инспектор југословенске војске. Преминуо је у јануару 1945. Према појединим изворима сукобио се са групом партизана, због чега је ухапшен, а умро је након пуштања из притвора, од последица тортуре.
Наводно, комунистичке власти су позвале грађане да не иду на војводин испраћај.
– Изложбом „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” желимо да му се одужимо, да окајемо сагрешења предака и својим потомцима испричамо причу о јединственом српском официру (...) Непоткупљив, частан, спремно плаћа цену својих ставова после Великог рата, још за живота бива скрајнут, готово заборављен (...) Неизмерно сам захвалан породици на поверењу уступањем колекције одликовања Петра Бојовића, а свима нама на прилици да учимо о њему и од њега – наведено је између осталог у писму председника Николића.
Трајна поставка у Дому војске
![]()
Sreda, 14.09.2016.
Proboj vojvode Petra Bojovića iz zaborava
Zbirka gotovo svih odlikovanja jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata prvi put pred očima javnosti na izložbi koja će u četvrtak [15.09.2016] biti otvorena u Predsedništvu Srbije.
![]()
Kako za „Politiku” ističe autor postavke Radivoje Bojović, kustos Narodnog muzeja u Čačku, ovo je najkompletnija zbirka odličja nekog od četvorice srpskih vojvoda. Odlikovanja Stepe Stepanovića, koja su 1937. poklonjena Vojnom muzeju, nestala su tokom Drugog svetskog rata – sačuvana su samo dva, tri ordena. Znamenja Živojina Mišića su nakon Drugog svetskog rata prodavana i završila u privatnim zbirkama, Vojni muzej je uspeo da otkupi samo deo. Ova institucija poseduje svega dva ordena Radomira Putnika, a i oni su tek odnedavno u muzejskom fondu.
– Vojvoda Petar Bojović je nosilac 25 domaćih i 16 inostranih odlikovanja. Šest nije sačuvano, a četiri nisu kompletna, ali i bez njih ovo je izuzetna celina koju poseduju samo države sa bogatim tradicijama, poput Francuske ili Engleske.
Zbirku znamenja proslavljenog komandanta Prve armije, a jedno vreme i načelnika Vrhovne komande u Velikom ratu, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću ustupio je njihov dosadašnji vlasnik i ona su trajno pod starateljstvom države.
– Kosta je bio čuvar ove zaostavštine po oporuci vojvodinog sina Dobrice, kao predstavnik ugledne beogradske familije koja je brinula od poslednjim članovima porodice slavnog vojskovođe – navodi autor izložbe Radivoje Bojović.
Prema njegovim rečima, među odlikovanjima koja će biti izložena značajem se izdvaja Orden Belog orla sa mačevima prvog reda, dodeljen 1917, jer je Bojović jedini vojvoda koji je nosilac tog znamenja.
– Tu je i Karađorđeve zvezde sa mačevima Prvog reda iz 1933. Među značajnim stranim odlikovanjima pomenuo bih Orden Francuske legije časti prvog reda iz 1936. – dodaje autor postavke.
Osim ordenja koje je Petar Bojović dobio od zemalja saveznica u Prvom svetskom ratu, interesantno je da su ga pre Velikog rata odlikovali i vladari država koji će biti protivnici Srbije u periodu od 1914. do 1918. Tako je austrougarski car Franc Jozef još 1884. Bojovića kao mladog oficira odlikovao Viteškim krstom trećeg reda, a bugarski knez Ferdinand Koburg mu je 1904. dodelio Orden za vojne zasluge drugog reda.
– Takva priznanja dokaz su da je Bojović i u mirnodopskom delu karijere bio veoma uspešan – zaključuje kustos Radivoje Bojović.
Predsednik Tomislav Nikolić je u pismu povodom otvaranja podsetio da je prošlo sedam decenija „od upokojenja srpskog ratnika Petra Bojovića i skromne, nedostojne sahrane bez ikakvih počasti, u gradu kojem je doneo slobodu”.
Bojović je inače penzionisan neposredno posle Velikog rata i skrajnut. Tek nakon puča 27. marta 1941. je reaktiviran kao vrhovni inspektor jugoslovenske vojske. Preminuo je u januaru 1945. Prema pojedinim izvorima sukobio se sa grupom partizana, zbog čega je uhapšen, a umro je nakon puštanja iz pritvora, od posledica torture.
Navodno, komunističke vlasti su pozvale građane da ne idu na vojvodin ispraćaj.
– Izložbom „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti” želimo da mu se odužimo, da okajemo sagrešenja predaka i svojim potomcima ispričamo priču o jedinstvenom srpskom oficiru (...) Nepotkupljiv, častan, spremno plaća cenu svojih stavova posle Velikog rata, još za života biva skrajnut, gotovo zaboravljen (...) Neizmerno sam zahvalan porodici na poverenju ustupanjem kolekcije odlikovanja Petra Bojovića, a svima nama na prilici da učimo o njemu i od njega – navedeno je između ostalog u pismu predsednika Nikolića.
Trajna postavka u Domu vojske
![]()
Аутор: Никола Белић
Cреда, 14.09.2016.
Збирка готово свих одликовања једног од највећих војсковођа Првог светског рата први пут пред очима јавности на изложби која ће у четвртак [15.09.2016] бити отворена у Председништву Србије.
Војвода Петар Бојовић на фронту 1916. године.
Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части”, чију поставку чине одликовања једног од највећих војсковођа Првог светског рата, до сада чувана далеко од јавности, биће отворена у четвртак у здању Председништва на Адрићевом венцу.
У овој збирци су, осим домаћих, и инострана признања која су Петру Бојовићу доделиле готово све важније европске земље.
Како за „Политику” истиче аутор поставке Радивоје Бојовић, кустос Народног музеја у Чачку, ово је најкомплетнија збирка одличја неког од четворице српских војвода. Одликовања Степе Степановића, која су 1937. поклоњена Војном музеју, нестала су током Другог светског рата – сачувана су само два, три ордена. Знамења Живојина Мишића су након Другог светског рата продавана и завршила у приватним збиркама, Војни музеј је успео да откупи само део. Ова институција поседује свега два ордена Радомира Путника, а и они су тек однедавно у музејском фонду.
– Војвода Петар Бојовић је носилац 25 домаћих и 16 иностраних одликовања. Шест није сачувано, а четири нису комплетна, али и без њих ово је изузетна целина коју поседују само државе са богатим традицијама, попут Француске или Енглеске.
Збирку знамења прослављеног команданта Прве армије, а једно време и начелника Врховне команде у Великом рату, председнику Србије Томиславу Николићу уступио је њихов досадашњи власник и она су трајно под старатељством државе.
– Коста је био чувар ове заоставштине по опоруци војводиног сина Добрице, као представник угледне београдске фамилије која је бринула од последњим члановима породице славног војсковође – наводи аутор изложбе Радивоје Бојовић.
Према његовим речима, међу одликовањима која ће бити изложена значајем се издваја Орден Белог орла са мачевима првог реда, додељен 1917, јер је Бојовић једини војвода који је носилац тог знамења.
– Ту је и Карађорђеве звезде са мачевима Првог реда из 1933. Међу значајним страним одликовањима поменуо бих Орден Француске легије части првог реда из 1936. – додаје аутор поставке.
Осим ордења које је Петар Бојовић добио од земаља савезница у Првом светском рату, интересантно је да су га пре Великог рата одликовали и владари држава који ће бити противници Србије у периоду од 1914. до 1918. Тако је аустроугарски цар Франц Јозеф још 1884. Бојовића као младог официра одликовао Витешким крстом трећег реда, а бугарски кнез Фердинанд Кобург му је 1904. доделио Орден за војне заслуге другог реда.
– Таква признања доказ су да је Бојовић и у мирнодопском делу каријере био веома успешан – закључује кустос Радивоје Бојовић.
Председник Томислав Николић је у писму поводом отварања подсетио да је прошло седам деценија „од упокојења српског ратника Петра Бојовића и скромне, недостојне сахране без икаквих почасти, у граду којем је донео слободу”.
Бојовић је иначе пензионисан непосредно после Великог рата и скрајнут. Тек након пуча 27. марта 1941. је реактивиран као врховни инспектор југословенске војске. Преминуо је у јануару 1945. Према појединим изворима сукобио се са групом партизана, због чега је ухапшен, а умро је након пуштања из притвора, од последица тортуре.
Наводно, комунистичке власти су позвале грађане да не иду на војводин испраћај.
– Изложбом „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” желимо да му се одужимо, да окајемо сагрешења предака и својим потомцима испричамо причу о јединственом српском официру (...) Непоткупљив, частан, спремно плаћа цену својих ставова после Великог рата, још за живота бива скрајнут, готово заборављен (...) Неизмерно сам захвалан породици на поверењу уступањем колекције одликовања Петра Бојовића, а свима нама на прилици да учимо о њему и од њега – наведено је између осталог у писму председника Николића.
Трајна поставка у Дому војске
Орден за војне заслуге 2. реда Фердинанда Кобурга, бугарског кнеза, из 1904. године (лево) и Витешки крст аустроугарског цара Франца Јозефа који је Бојовићу додељен 1884. године (Фото: каталог изложбе)
Изложба „Војвода Петар Бојовић – знамења славе и части” у четвртак ће у Председништву бити отворена у 11 сати. После две недеље, биће пресељена у Дом војске Србије где ће поставка трајно да остане. Одликовања ће бити обједињена са другом заоставштином војводе.
БИОГРАФИЈА
Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у селу Мишевићи код Нове Вароши. Први ратови у којима је учествовао били су против Турака од 1875. до 1878. Иако је најпре уписао Артиљеријску школу, Бојовић је у рату са Бугарском био водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије. Усавршавао се у Француској и као официр наставио да напредује у служби.
У Првом балканском рату 1912. био је начелник штаба Прве армије. У Првом светском рату рањен је 1914. у борбама на Дрини, па га је на челу Прве армије заменио Живојин Мишић. У јануару 1916. постаје начелник Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника. У јуну 1918. поново постаје командант Прве армије, са којом је 1. новембра 1918. умарширао у ослобођени Београд.
Пензионисан је 1922, а се вратио у службу после пуча 27. марта 1941. У Априлском рату био је заступник врховног команданта краља Петра Другог. С обзиром на то да је отпор Хитлеровим трупама брзо сломљен, није добио прилику да учествује у борбама. Преминуо је у Београду 19. јануара 1945.
Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у селу Мишевићи код Нове Вароши. Први ратови у којима је учествовао били су против Турака од 1875. до 1878. Иако је најпре уписао Артиљеријску школу, Бојовић је у рату са Бугарском био водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије. Усавршавао се у Француској и као официр наставио да напредује у служби.
У Првом балканском рату 1912. био је начелник штаба Прве армије. У Првом светском рату рањен је 1914. у борбама на Дрини, па га је на челу Прве армије заменио Живојин Мишић. У јануару 1916. постаје начелник Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника. У јуну 1918. поново постаје командант Прве армије, са којом је 1. новембра 1918. умарширао у ослобођени Београд.
Пензионисан је 1922, а се вратио у службу после пуча 27. марта 1941. У Априлском рату био је заступник врховног команданта краља Петра Другог. С обзиром на то да је отпор Хитлеровим трупама брзо сломљен, није добио прилику да учествује у борбама. Преминуо је у Београду 19. јануара 1945.
*****
Politika
Autor: Nikola BelićSreda, 14.09.2016.
Proboj vojvode Petra Bojovića iz zaborava
Zbirka gotovo svih odlikovanja jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata prvi put pred očima javnosti na izložbi koja će u četvrtak [15.09.2016] biti otvorena u Predsedništvu Srbije.
Војвода Петар Бојовић на фронту 1916. године.
Izložba „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti”, čiju postavku čine odlikovanja jednog od najvećih vojskovođa Prvog svetskog rata, do sada čuvana daleko od javnosti, biće otvorena u četvrtak u zdanju Predsedništva na Adrićevom vencu.
Građani i poštovaoci moći će da prvi put vide ordenje i ukaze o unapređenju ratnog komandanta koji je sa svojom Prvom armijom prvi ušao u oslobođeni Beograd 1. novembra 1918.
U ovoj zbirci su, osim domaćih, i inostrana priznanja koja su Petru Bojoviću dodelile gotovo sve važnije evropske zemlje.
Kako za „Politiku” ističe autor postavke Radivoje Bojović, kustos Narodnog muzeja u Čačku, ovo je najkompletnija zbirka odličja nekog od četvorice srpskih vojvoda. Odlikovanja Stepe Stepanovića, koja su 1937. poklonjena Vojnom muzeju, nestala su tokom Drugog svetskog rata – sačuvana su samo dva, tri ordena. Znamenja Živojina Mišića su nakon Drugog svetskog rata prodavana i završila u privatnim zbirkama, Vojni muzej je uspeo da otkupi samo deo. Ova institucija poseduje svega dva ordena Radomira Putnika, a i oni su tek odnedavno u muzejskom fondu.
– Vojvoda Petar Bojović je nosilac 25 domaćih i 16 inostranih odlikovanja. Šest nije sačuvano, a četiri nisu kompletna, ali i bez njih ovo je izuzetna celina koju poseduju samo države sa bogatim tradicijama, poput Francuske ili Engleske.
Zbirku znamenja proslavljenog komandanta Prve armije, a jedno vreme i načelnika Vrhovne komande u Velikom ratu, predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću ustupio je njihov dosadašnji vlasnik i ona su trajno pod starateljstvom države.
– Kosta je bio čuvar ove zaostavštine po oporuci vojvodinog sina Dobrice, kao predstavnik ugledne beogradske familije koja je brinula od poslednjim članovima porodice slavnog vojskovođe – navodi autor izložbe Radivoje Bojović.
Prema njegovim rečima, među odlikovanjima koja će biti izložena značajem se izdvaja Orden Belog orla sa mačevima prvog reda, dodeljen 1917, jer je Bojović jedini vojvoda koji je nosilac tog znamenja.
– Tu je i Karađorđeve zvezde sa mačevima Prvog reda iz 1933. Među značajnim stranim odlikovanjima pomenuo bih Orden Francuske legije časti prvog reda iz 1936. – dodaje autor postavke.
Osim ordenja koje je Petar Bojović dobio od zemalja saveznica u Prvom svetskom ratu, interesantno je da su ga pre Velikog rata odlikovali i vladari država koji će biti protivnici Srbije u periodu od 1914. do 1918. Tako je austrougarski car Franc Jozef još 1884. Bojovića kao mladog oficira odlikovao Viteškim krstom trećeg reda, a bugarski knez Ferdinand Koburg mu je 1904. dodelio Orden za vojne zasluge drugog reda.
– Takva priznanja dokaz su da je Bojović i u mirnodopskom delu karijere bio veoma uspešan – zaključuje kustos Radivoje Bojović.
Predsednik Tomislav Nikolić je u pismu povodom otvaranja podsetio da je prošlo sedam decenija „od upokojenja srpskog ratnika Petra Bojovića i skromne, nedostojne sahrane bez ikakvih počasti, u gradu kojem je doneo slobodu”.
Bojović je inače penzionisan neposredno posle Velikog rata i skrajnut. Tek nakon puča 27. marta 1941. je reaktiviran kao vrhovni inspektor jugoslovenske vojske. Preminuo je u januaru 1945. Prema pojedinim izvorima sukobio se sa grupom partizana, zbog čega je uhapšen, a umro je nakon puštanja iz pritvora, od posledica torture.
Navodno, komunističke vlasti su pozvale građane da ne idu na vojvodin ispraćaj.
– Izložbom „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti” želimo da mu se odužimo, da okajemo sagrešenja predaka i svojim potomcima ispričamo priču o jedinstvenom srpskom oficiru (...) Nepotkupljiv, častan, spremno plaća cenu svojih stavova posle Velikog rata, još za života biva skrajnut, gotovo zaboravljen (...) Neizmerno sam zahvalan porodici na poverenju ustupanjem kolekcije odlikovanja Petra Bojovića, a svima nama na prilici da učimo o njemu i od njega – navedeno je između ostalog u pismu predsednika Nikolića.
Trajna postavka u Domu vojske
Orden za vojne zasluge 2. reda Ferdinanda Koburga, bugarskog kneza, iz 1904. godine (levo) i Viteški krst austrougarskog cara Franca Jozefa koji je Bojoviću dodeljen 1884. godine (Foto: katalog izložbe)
Izložba „Vojvoda Petar Bojović – znamenja slave i časti” u četvrtak će u Predsedništvu biti otvorena u 11 sati. Posle dve nedelje, biće preseljena u Dom vojske Srbije gde će postavka trajno da ostane. Odlikovanja će biti objedinjena sa drugom zaostavštinom vojvode.
BIOGRAFIJA
Petar Bojović rođen je 16. jula 1858. u selu Miševići kod Nove Varoši. Prvi ratovi u kojima je učestvovao bili su protiv Turaka od 1875. do 1878. Iako je najpre upisao Artiljerijsku školu, Bojović je u ratu sa Bugarskom bio vodnik konjičkog eskadrona i zastupnik načelnika štaba Šumadijske divizije. Usavršavao se u Francuskoj i kao oficir nastavio da napreduje u službi.
U Prvom balkanskom ratu 1912. bio je načelnik štaba Prve armije. U Prvom svetskom ratu ranjen je 1914. u borbama na Drini, pa ga je na čelu Prve armije zamenio Živojin Mišić. U januaru 1916. postaje načelnik Vrhovne komande, umesto vojvode Radomira Putnika. U junu 1918. ponovo postaje komandant Prve armije, sa kojom je 1. novembra 1918. umarširao u oslobođeni Beograd.
Penzionisan je 1922, a se vratio u službu posle puča 27. marta 1941. U Aprilskom ratu bio je zastupnik vrhovnog komandanta kralja Petra Drugog. S obzirom na to da je otpor Hitlerovim trupama brzo slomljen, nije dobio priliku da učestvuje u borbama. Preminuo je u Beogradu 19. januara 1945.
http://www.politika.rs/sr/clanak/363428/Proboj-vojvode-Petra-Bojovica-iz-zaborava
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
BIOGRAFIJA
Petar Bojović rođen je 16. jula 1858. u selu Miševići kod Nove Varoši. Prvi ratovi u kojima je učestvovao bili su protiv Turaka od 1875. do 1878. Iako je najpre upisao Artiljerijsku školu, Bojović je u ratu sa Bugarskom bio vodnik konjičkog eskadrona i zastupnik načelnika štaba Šumadijske divizije. Usavršavao se u Francuskoj i kao oficir nastavio da napreduje u službi.
U Prvom balkanskom ratu 1912. bio je načelnik štaba Prve armije. U Prvom svetskom ratu ranjen je 1914. u borbama na Drini, pa ga je na čelu Prve armije zamenio Živojin Mišić. U januaru 1916. postaje načelnik Vrhovne komande, umesto vojvode Radomira Putnika. U junu 1918. ponovo postaje komandant Prve armije, sa kojom je 1. novembra 1918. umarširao u oslobođeni Beograd.
Penzionisan je 1922, a se vratio u službu posle puča 27. marta 1941. U Aprilskom ratu bio je zastupnik vrhovnog komandanta kralja Petra Drugog. S obzirom na to da je otpor Hitlerovim trupama brzo slomljen, nije dobio priliku da učestvuje u borbama. Preminuo je u Beogradu 19. januara 1945.
http://www.politika.rs/sr/clanak/363428/Proboj-vojvode-Petra-Bojovica-iz-zaborava
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****