Politika
Аутор: Никола Белић
петак, 16.09.2016.
На Кајмакчалану обележена стогодишњица велике победе српске војске у Првом светском рату.
![]()
(Фото: Тања Валић/Танјуг) ![]()
(Фото: Тања Валић/Танјуг) ![]()
„Слобода је кључна реч српског народа. Слава свим српским јунацима који су дали животе за слободу Србије и Републике Српске.”
![]()
(Фото: Тања Валић/Танјуг) У говору, који је одржао након церемоније одавања поште и полагања венаца, председник Николић је истакао:
– Ево већ сто година за нас је Кајмакчалан симбол краја страдања и почетка коначне победе. Ова кота на планини Ниџе, некадашња државна граница Краљевине Србије, Врата Србије или Капија слободе, поприште славе и страдања, није успела да спречи српску војску да, посебно мотивисана, незадрживо крене у пробој и да учини оно што је непријатељ сматрао немогућим, да ослободи своју отаџбину. Од тада, данас и за сва времена на овој Капији слободе, усправни у јуначкој погибији, стоје на вечитој стражи српски војници које никада нисмо заборавили у својим молитвама. Пет хиљада наших предака и срце Арчибалда Рајса које је швајцарски лекар завештано речима: „Ја сам волео српску земљу и драга ми је помисао да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, близу другова које сам гледао како умиру” – цитирао је Николић великог и искреног пријатеља српског народа.
Председник је затим говорио о самом току битке која је, после 24 дана крвавих борби, окончана победом, као и о чврстини с којом је српска команда бранила и одбранила став да наша војска као посебна целина добије на Солунском фронту свој одсек операција, а не да њене јединице буду припојене другим армијама, на чему су месецима инсистирали савезници.
Своје обраћање председник Николић је завршио речима:
„Прошло је столеће. Србија се данас уздиже, напредује. Не напуштајући слободарске идеје које су у гену нашег бића, које су нас и на овом месту водиле до победе, изграђујемо добре односе са свим земљама и искрено смо посвећени очувању и изградњи мира свуда у свету. Победама се поносимо, жртве принете на олтар слободе не заборављамо, а садашњост и будућност видимо у пријатељству и сарадњи и са оним државама против којих смо војевали – никад не освајајући туђе, увек бранећи своје.
Са искреном поруком да је слобода наша трајна тежња, овде, на њеној капији, стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом. Стојимо дубоко поклоњени пред сенима див-јунака.”
Време као савезник
Венац су на спомен-костурницу положили су и представници Удружења поштовалаца традиције „Стазама славних предака”.
– Наши чланови већ годинама преваљују путеве којима је прошла српска војска у Првом светском рату, а лане смо прошли и кроз Албанију, трасом повлачења српске војске – рекао нам је Милан Лапчевић који је предводио делегацију удружења.
Иначе, временске прилике биле су савезници свих који су кренули ка Кајмакчалану – дан је био сунчан и топао, мада у ово доба године на врху планине Ниџе уме да буде веома хладно, уз јак ветар.
После завршетка комеморативне свечаности, многи су искористили прилику да обиђу околину спомен-комплекса, где се и данас могу наћи делови гелера, муниције и војне опреме, а видљива су и удубљења, трагови ровова из којих је бугарска војска бранила ову стратешки пресудно важну коту.
http://www.politika.rs/scc/clanak/363652/Popriste-slave-i-stradanja
*****
Politika
Autor: Nikola Belić
Petak, 16.09.2016.
Poprište slave i stradanja
Na Kajmakčalanu obeležena stogodišnjica velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
![]()
![]()
![]()
![]()
U govoru, koji je održao nakon ceremonije odavanja pošte i polaganja venaca, predsednik Nikolić je istakao:
– Evo već sto godina za nas je Kajmakčalan simbol kraja stradanja i početka konačne pobede. Ova kota na planini Nidže, nekadašnja državna granica Kraljevine Srbije, Vrata Srbije ili Kapija slobode, poprište slave i stradanja, nije uspela da spreči srpsku vojsku da, posebno motivisana, nezadrživo krene u proboj i da učini ono što je neprijatelj smatrao nemogućim, da oslobodi svoju otadžbinu. Od tada, danas i za sva vremena na ovoj Kapiji slobode, uspravni u junačkoj pogibiji, stoje na večitoj straži srpski vojnici koje nikada nismo zaboravili u svojim molitvama. Pet hiljada naših predaka i srce Arčibalda Rajsa koje je švajcarski lekar zaveštano rečima: „Ja sam voleo srpsku zemlju i draga mi je pomisao da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, blizu drugova koje sam gledao kako umiru” – citirao je Nikolić velikog i iskrenog prijatelja srpskog naroda.
Predsednik je zatim govorio o samom toku bitke koja je, posle 24 dana krvavih borbi, okončana pobedom, kao i o čvrstini s kojom je srpska komanda branila i odbranila stav da naša vojska kao posebna celina dobije na Solunskom frontu svoj odsek operacija, a ne da njene jedinice budu pripojene drugim armijama, na čemu su mesecima insistirali saveznici.
Svoje obraćanje predsednik Nikolić je završio rečima:
„Prošlo je stoleće. Srbija se danas uzdiže, napreduje. Ne napuštajući slobodarske ideje koje su u genu našeg bića, koje su nas i na ovom mestu vodile do pobede, izgrađujemo dobre odnose sa svim zemljama i iskreno smo posvećeni očuvanju i izgradnji mira svuda u svetu. Pobedama se ponosimo, žrtve prinete na oltar slobode ne zaboravljamo, a sadašnjost i budućnost vidimo u prijateljstvu i saradnji i sa onim državama protiv kojih smo vojevali – nikad ne osvajajući tuđe, uvek braneći svoje.
Sa iskrenom porukom da je sloboda naša trajna težnja, ovde, na njenoj kapiji, stojimo zahvalni u ime stotinu generacija u Srbiji čije postojanje su naši preci izborili svojim životom. Stojimo duboko poklonjeni pred senima div-junaka.”
Vreme kao saveznik
Venac su na spomen-kosturnicu položili su i predstavnici Udruženja poštovalaca tradicije „Stazama slavnih predaka”.
– Naši članovi već godinama prevaljuju puteve kojima je prošla srpska vojska u Prvom svetskom ratu, a lane smo prošli i kroz Albaniju, trasom povlačenja srpske vojske – rekao nam je Milan Lapčević koji je predvodio delegaciju udruženja.
Inače, vremenske prilike bile su saveznici svih koji su krenuli ka Kajmakčalanu – dan je bio sunčan i topao, mada u ovo doba godine na vrhu planine Nidže ume da bude veoma hladno, uz jak vetar.
Posle završetka komemorativne svečanosti, mnogi su iskoristili priliku da obiđu okolinu spomen-kompleksa, gde se i danas mogu naći delovi gelera, municije i vojne opreme, a vidljiva su i udubljenja, tragovi rovova iz kojih je bugarska vojska branila ovu strateški presudno važnu kotu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/363652/Popriste-slave-i-stradanja
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
Аутор: Никола Белић
петак, 16.09.2016.
На Кајмакчалану обележена стогодишњица велике победе српске војске у Првом светском рату.
(Фото: Тања Валић/Танјуг)
(Фото: Тања Валић/Танјуг)
(Фото: Тања Валић/Танјуг)
Док планинским врхом Кајмакчалан одјекују тонови песме „Тамо далеко”, пред спомен-костурницом, у којој почивају српски војници, постројен је почасни строј Гарде ВС. Прилазе делегације, грађани, потомци, поштоваоци, полажу венце и минут тишине посвећују успомени на јунаке који су овде, пре стотину година, прокрчили пут ка ослобођењу отаџбине. На Капији слободе, како се у српском памћењу Кајмакчалан зове већ читав век, хиљаде њих положили су животе. Добијена битка за највиши врх планине Ниџе била је увод у каснији пробој Солунског фронта.
На том светом месту, одакле пуца поглед на Грчку и Македонију, поново се вијориле српске заставе, узнете на челу колона које су се сатима, од раног јутра, успињале стрмим планинским стазама. Овим ходочасницима се, код недавно обновљене капеле посвећене Светом Илији, придружила и државна делегација коју је предводио председник Томислав Николић.
„Овде је само планина висока и само су њихове сени велике. Сви остали живи захваљујући њима смо мали”, уписао је Николић у спомен-књигу, после служења парастоса пред капелом.
Полагањем венца на спомен-костурници почаст војницима погинулим на Кајмакчалану одао је и председник Републике Српске Милорад Додик, а у књизи сећања у капели Светог Илије записао је:
„Слобода је кључна реч српског народа. Слава свим српским јунацима који су дали животе за слободу Србије и Републике Српске.”
(Фото: Тања Валић/Танјуг)– Ево већ сто година за нас је Кајмакчалан симбол краја страдања и почетка коначне победе. Ова кота на планини Ниџе, некадашња државна граница Краљевине Србије, Врата Србије или Капија слободе, поприште славе и страдања, није успела да спречи српску војску да, посебно мотивисана, незадрживо крене у пробој и да учини оно што је непријатељ сматрао немогућим, да ослободи своју отаџбину. Од тада, данас и за сва времена на овој Капији слободе, усправни у јуначкој погибији, стоје на вечитој стражи српски војници које никада нисмо заборавили у својим молитвама. Пет хиљада наших предака и срце Арчибалда Рајса које је швајцарски лекар завештано речима: „Ја сам волео српску земљу и драга ми је помисао да ће моје срце почивати и нестати на најпоноснијем врху српских земаља, близу другова које сам гледао како умиру” – цитирао је Николић великог и искреног пријатеља српског народа.
Председник је затим говорио о самом току битке која је, после 24 дана крвавих борби, окончана победом, као и о чврстини с којом је српска команда бранила и одбранила став да наша војска као посебна целина добије на Солунском фронту свој одсек операција, а не да њене јединице буду припојене другим армијама, на чему су месецима инсистирали савезници.
Своје обраћање председник Николић је завршио речима:
„Прошло је столеће. Србија се данас уздиже, напредује. Не напуштајући слободарске идеје које су у гену нашег бића, које су нас и на овом месту водиле до победе, изграђујемо добре односе са свим земљама и искрено смо посвећени очувању и изградњи мира свуда у свету. Победама се поносимо, жртве принете на олтар слободе не заборављамо, а садашњост и будућност видимо у пријатељству и сарадњи и са оним државама против којих смо војевали – никад не освајајући туђе, увек бранећи своје.
Са искреном поруком да је слобода наша трајна тежња, овде, на њеној капији, стојимо захвални у име стотину генерација у Србији чије постојање су наши преци изборили својим животом. Стојимо дубоко поклоњени пред сенима див-јунака.”
Време као савезник
Венац су на спомен-костурницу положили су и представници Удружења поштовалаца традиције „Стазама славних предака”.
– Наши чланови већ годинама преваљују путеве којима је прошла српска војска у Првом светском рату, а лане смо прошли и кроз Албанију, трасом повлачења српске војске – рекао нам је Милан Лапчевић који је предводио делегацију удружења.
Иначе, временске прилике биле су савезници свих који су кренули ка Кајмакчалану – дан је био сунчан и топао, мада у ово доба године на врху планине Ниџе уме да буде веома хладно, уз јак ветар.
После завршетка комеморативне свечаности, многи су искористили прилику да обиђу околину спомен-комплекса, где се и данас могу наћи делови гелера, муниције и војне опреме, а видљива су и удубљења, трагови ровова из којих је бугарска војска бранила ову стратешки пресудно важну коту.
http://www.politika.rs/scc/clanak/363652/Popriste-slave-i-stradanja
*****
Politika
Autor: Nikola Belić
Petak, 16.09.2016.
Poprište slave i stradanja
Na Kajmakčalanu obeležena stogodišnjica velike pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu.
(Foto: Tanja Valić/Tanjug)
(Foto: Tanja Valić/Tanjug)
(Foto: Tanja Valić/Tanjug)
Dok planinskim vrhom Kajmakčalan odjekuju tonovi pesme „Tamo daleko”, pred spomen-kosturnicom, u kojoj počivaju srpski vojnici, postrojen je počasni stroj Garde VS. Prilaze delegacije, građani, potomci, poštovaoci, polažu vence i minut tišine posvećuju uspomeni na junake koji su ovde, pre stotinu godina, prokrčili put ka oslobođenju otadžbine. Na Kapiji slobode, kako se u srpskom pamćenju Kajmakčalan zove već čitav vek, hiljade njih položili su živote. Dobijena bitka za najviši vrh planine Nidže bila je uvod u kasniji proboj Solunskog fronta.
Na tom svetom mestu, odakle puca pogled na Grčku i Makedoniju, ponovo se vijorile srpske zastave, uznete na čelu kolona koje su se satima, od ranog jutra, uspinjale strmim planinskim stazama. Ovim hodočasnicima se, kod nedavno obnovljene kapele posvećene Svetom Iliji, pridružila i državna delegacija koju je predvodio predsednik Tomislav Nikolić.
„Ovde je samo planina visoka i samo su njihove seni velike. Svi ostali živi zahvaljujući njima smo mali”, upisao je Nikolić u spomen-knjigu, posle služenja parastosa pred kapelom.
Polaganjem venca na spomen-kosturnici počast vojnicima poginulim na Kajmakčalanu odao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a u knjizi sećanja u kapeli Svetog Ilije zapisao je:
„Sloboda je ključna reč srpskog naroda. Slava svim srpskim junacima koji su dali živote za slobodu Srbije i Republike Srpske.”
(Foto: Tanja Valić/Tanjug)
– Evo već sto godina za nas je Kajmakčalan simbol kraja stradanja i početka konačne pobede. Ova kota na planini Nidže, nekadašnja državna granica Kraljevine Srbije, Vrata Srbije ili Kapija slobode, poprište slave i stradanja, nije uspela da spreči srpsku vojsku da, posebno motivisana, nezadrživo krene u proboj i da učini ono što je neprijatelj smatrao nemogućim, da oslobodi svoju otadžbinu. Od tada, danas i za sva vremena na ovoj Kapiji slobode, uspravni u junačkoj pogibiji, stoje na večitoj straži srpski vojnici koje nikada nismo zaboravili u svojim molitvama. Pet hiljada naših predaka i srce Arčibalda Rajsa koje je švajcarski lekar zaveštano rečima: „Ja sam voleo srpsku zemlju i draga mi je pomisao da će moje srce počivati i nestati na najponosnijem vrhu srpskih zemalja, blizu drugova koje sam gledao kako umiru” – citirao je Nikolić velikog i iskrenog prijatelja srpskog naroda.
Predsednik je zatim govorio o samom toku bitke koja je, posle 24 dana krvavih borbi, okončana pobedom, kao i o čvrstini s kojom je srpska komanda branila i odbranila stav da naša vojska kao posebna celina dobije na Solunskom frontu svoj odsek operacija, a ne da njene jedinice budu pripojene drugim armijama, na čemu su mesecima insistirali saveznici.
Svoje obraćanje predsednik Nikolić je završio rečima:
„Prošlo je stoleće. Srbija se danas uzdiže, napreduje. Ne napuštajući slobodarske ideje koje su u genu našeg bića, koje su nas i na ovom mestu vodile do pobede, izgrađujemo dobre odnose sa svim zemljama i iskreno smo posvećeni očuvanju i izgradnji mira svuda u svetu. Pobedama se ponosimo, žrtve prinete na oltar slobode ne zaboravljamo, a sadašnjost i budućnost vidimo u prijateljstvu i saradnji i sa onim državama protiv kojih smo vojevali – nikad ne osvajajući tuđe, uvek braneći svoje.
Sa iskrenom porukom da je sloboda naša trajna težnja, ovde, na njenoj kapiji, stojimo zahvalni u ime stotinu generacija u Srbiji čije postojanje su naši preci izborili svojim životom. Stojimo duboko poklonjeni pred senima div-junaka.”
Vreme kao saveznik
Venac su na spomen-kosturnicu položili su i predstavnici Udruženja poštovalaca tradicije „Stazama slavnih predaka”.
– Naši članovi već godinama prevaljuju puteve kojima je prošla srpska vojska u Prvom svetskom ratu, a lane smo prošli i kroz Albaniju, trasom povlačenja srpske vojske – rekao nam je Milan Lapčević koji je predvodio delegaciju udruženja.
Inače, vremenske prilike bile su saveznici svih koji su krenuli ka Kajmakčalanu – dan je bio sunčan i topao, mada u ovo doba godine na vrhu planine Nidže ume da bude veoma hladno, uz jak vetar.
Posle završetka komemorativne svečanosti, mnogi su iskoristili priliku da obiđu okolinu spomen-kompleksa, gde se i danas mogu naći delovi gelera, municije i vojne opreme, a vidljiva su i udubljenja, tragovi rovova iz kojih je bugarska vojska branila ovu strateški presudno važnu kotu.
http://www.politika.rs/sr/clanak/363652/Popriste-slave-i-stradanja
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****