Serbian Chetnik Voyvoda Lazar Kujundzic
1880-1905
MY GRIEF, HERE COME SEJMENI (Armed Turks/Albanians)
"Chetnik folk song from around Prizren, Kosovo, about a gruesome event that took place on May 25, 1905. Serbian Chetnik vojvoda Lazar Kujundzic, before crossing Šar mountain on his way to Porech, stopped by his native village of Velika Hocha where he asked his Albanian friend to allow him to sleep overnight with his band of Chetniks. His Albanian friend agreed and promised that nothing will happen to them while they are under his roof. When the Chetniks fell asleep, the Albanian informed armed Turks and Albanians who then attacked the house. A vicious battle ensued. None of the Serbs survived, but there were large losses on the Turkish/Albanian side. In order to frighten the Orthodox population from further opposing the Ottoman rule, the Turks/Albanians mutilated vojvoda Lazar's body and carried it to Lazar's mother to identify the body. As she sensed that the Turks/Albanians were looking for blood, to avenge their losses, she and her husband withheld their grief and stated that the mutilated body was not that of their son, in order to save the lives of the Kujundzic families in Velika Hocha and Orahovac.
"My sincere thanks to co-participants, historians and friends for continued support and for researching and sending me these old Chetnik/komite folk songs for me to record. It is unfortunate that for the last 100 years, no organization or person found it important to commit their time to record these songs, if for nothing more than to provide details to written history, knowing that there is no commercial market for these recordings. Songs are from Old Serbia and Macedonia during the time of the Serbian-Turkish wars 1880-1912.
"Special thanks to Aleksandar Djordjević Papec for playing kaval, a traditional Balkan folk instrument-that hissy lead, flute-sounding instrument ;), and Srdjan Todorov for his boundless consultations."
Milan Mica Petrovic
"КУКУ, ЕНЕ ГИ ИДУ СЕЈМЕНИ
Српска комитска песма из околине Призрена, 1905.
Срдачна хвала историчарима и учесницима.
Кавал -- Александар Ђрођевић Папец
Саветодавац -- Срђан Тодоров"
Milan Mica Petrovic - Куку, ене ги иду сејмени / Kuku, ene gi idu sejmeni
Posted on You Tube by "барјактар ного"
Published on Jan 28, 2017
"Кавал: Александар Ђорђевић Папец
Текст и опис...
-Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
КУКУ, ЕНЕ ГИ ИДУ СЕЈМЕНИ
"Кавал: Александар Ђорђевић Папец
Текст и опис...
-Део збирке комитских/четничких народних песама из Српско-турских ратова друге половине 19. века и почетком 20. века.
КУКУ, ЕНЕ ГИ ИДУ СЕЈМЕНИ
(народна)
Куку, ене ги иду сејмени,
и крволочни, куку, Љумани,
покољ у Призрен, куку, да чине!
Сејменску песму, куку, појешев,
јуначку главу, куку, носешев,
комитску главу, куку, носешев!
''Изађи, Кујунџике, да видиш,
да ли ћеш главу, мори, да познаш?
Оћеш ли сина, куку, да познаш?
Ја кажи, бабо мори, не лажи,
мртво ти чедо лежи пред очи,
твој син је Лазар, бабо, пред тобом!''
''Аир, ефендум, море, ифтира,
не рађа Крстиница комите,
ни овакве, аго море, јунаке!''
Лазар Кујунџић (1880 — 25. мај 1905), био је четнички војвода у Старој Србији.
Као четнички војвода борио се на Челопеку 29. априла 1905. након чега се са осталим четама због бројних потера морао вратити у Србију. Решен да стигне до Пореча по сваку цену, заједно са Саватијем Милошевићем кренуо је преко Косова и Подриме са намером да се након преласка ових области преко Шар планине пребаци до Пореча. У близини родног села, у Великој Хочи јавио се на бесу свом пријатељу Албанцу, који их је примио у своју кулу а затим погазио реч и дозвао турску војску и остале Албанце. 25. маја 1905. развила се борба у Великој Хочи у којој су четници пружили херојски отпор. Нико од четника није преживео борбу док су губици турске војске и наоружаних Албанаца биле велике. Пошто су четници изгинули Албанци су тражили крв за своје пале. Мајка војводе Лазара је пред Албанцима порекла да је унакажени леш њеног сина Лазарово тело, како би спасила убијање и паљеље свих кућа Кујунџића у Хочи и Ораховцу."
Куку, ене ги иду сејмени,
и крволочни, куку, Љумани,
покољ у Призрен, куку, да чине!
Сејменску песму, куку, појешев,
јуначку главу, куку, носешев,
комитску главу, куку, носешев!
''Изађи, Кујунџике, да видиш,
да ли ћеш главу, мори, да познаш?
Оћеш ли сина, куку, да познаш?
Ја кажи, бабо мори, не лажи,
мртво ти чедо лежи пред очи,
твој син је Лазар, бабо, пред тобом!''
''Аир, ефендум, море, ифтира,
не рађа Крстиница комите,
ни овакве, аго море, јунаке!''
Лазар Кујунџић (1880 — 25. мај 1905), био је четнички војвода у Старој Србији.
Као четнички војвода борио се на Челопеку 29. априла 1905. након чега се са осталим четама због бројних потера морао вратити у Србију. Решен да стигне до Пореча по сваку цену, заједно са Саватијем Милошевићем кренуо је преко Косова и Подриме са намером да се након преласка ових области преко Шар планине пребаци до Пореча. У близини родног села, у Великој Хочи јавио се на бесу свом пријатељу Албанцу, који их је примио у своју кулу а затим погазио реч и дозвао турску војску и остале Албанце. 25. маја 1905. развила се борба у Великој Хочи у којој су четници пружили херојски отпор. Нико од четника није преживео борбу док су губици турске војске и наоружаних Албанаца биле велике. Пошто су четници изгинули Албанци су тражили крв за своје пале. Мајка војводе Лазара је пред Албанцима порекла да је унакажени леш њеног сина Лазарово тело, како би спасила убијање и паљеље свих кућа Кујунџића у Хочи и Ораховцу."
https://youtu.be/Yw4fkiU-pW0
Посетите Мићин сајт: www.micapetrovic.com -- све песме су за слободно скидање.
Visit Mića's site: www.micapetrovic.com -- all songs are for free downloading.
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****