Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all articles
Browse latest Browse all 774

На 5. октобар 1915. године „Група армија Макензен” коју су чиниле 11. немачка и 3 аустругарска армија, отпочеле су напад на Србију. Главни удар концентрисан је на Београд.

$
0
0
 
 
Преузето из књиге:
 
"Српска војска-Оружје наших победа 1914-1918."
 
"...Већ 5. октобра 1915. године, уз помоћ авиона, артиљерија је почела са коректурним гађањем које је трајало до пред мрак. Магловито јутро 6. октобра није дозволило артиљеријску припрему. А онда, око 14 часова, настао је пакао. Преко 400 артиљеријских оруђа, рачунајући и оне на мониторима, отпочело је паљбу. Ураган од челика спустио се на престоницу. За само неколико часова одбрани Београда уништени су сви рефлектори и половина артиљерије. Све телефонске линије биле су покидане. Руска обалска батерија, постављена на Калемегдану, збрисана је поготком зрна од 305 мм, као и српска батерија на Великом Врачару.
 
Ватра која је претворила град у рушевине трајала је непрекидно, да би после 24 часа достигла највећу жестину на местима планираним за прелаз, а затим се поново пренела у позадину српских положаја. Ово је означило почетак десанта. На стотине понтона кренуло је преко Дунава и Саве. Али браниоци су били на својим местима.
 
Трупе одбране Београда, под командом генерала Михајла Живковића, чиниле су: 10. кадровски пук, 7. пук II позива, 7 , 11. и 15. пук III позива, Сремски добровољачки одред, одред београдских жандарма и два ескадрона коњице. Укупно око 16.000 људи са свега 75 разних артиљеријских оруђа.
 
Развиле су се страховите борбе на Ади Циганлији, ушћу и Дунавском кеју. Припадници тадашње највеће светске војне силе – Немци, били су нов непријатељ за Србе, који су једва чекали да се са њима окушају у борби. Дисциплиновани, у тамнозеленим (Feld-Grau) униформама и архаичним шлемовима са шиљком на врху, ипак, на српске војнике нису остављали утисак. По старом српском обичају, потцењивање непријатеља се подразумевало.
 
Малобројни браниоци престонице борили су се као лавови, наневши непријатељу велике губитке. Зауставивши непријатеља на обалама, нису имали снаге да га одбаце назад. Трудили су се да одржавају што тешњи контакт са нападачима, како би избегли убиствену артиљеријску ватру. Међутим, на сцену су ступали монитори, који су својим тешким топовима разорили читаве улице на Дорћолу. Са друге стране, у шипражју Аде Циганлије водила се огорчена борба 1. батаљона 7. пука II позива, против немачких трупа, у којој је учествовала и српска импровизована речна флотила. Флотилу су чинили руски и британски торпедни чамци, оклопљени патролни брод „Тимок” са револверским топом (вероватно система Хочкис), оклопљени моторни чамци „Јадар”, „Победа” и „Свети Ђорђе” наоружани митраљезима. У састав флотиле укључено је и преко стотину месних средстава (рибарски чамци, дереглије и шлепови), од којих су нека мање или више адаптирана. Тако је оклопљен један шлеп а на његовом кориту начињени отвори-пушкарнице. У унутрашњост шлепа постављене су скеле са којих су војници гађали. Флотила је за оно кратко време, колико је била оперативно способна, учинила низ херојских задатака, одржавајући везу са трупама на Ади Цинганлији и дејствовања по непријатељу у бок и леђа, по киши од зрна и граната.
 
Врховна команда, трупама одбране Београда упућује 7. октобра Тимочку дивизију II позива. Услед хитности, њен 14. пук пребациван је железницом до Београда и истог дана два батаљона су већ стигла на Дунавски кеј. Нешто више од сат времена пре пристизања овог појачања, мајор Драгутин Гавриловић окупио је око себе на Дунавском кеју своје преостале војнике II батаљона 10. кадровског пука, делове жандармеријских чета и Сремског одреда. Издао им је ону чувену наредбу, која је била огледало српског борца из тог, давно прошлог, романтичног времена, које су обележавали људи другачијег кова него данас:
 
„Тачно у три часа непријатељ се има разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.
 
Војници!... Јунаци... Врховна команда избрисала је наш пук из свог бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и отаџбине ...
 
Ви немате више да се бринете за своје животе који више не постоје... Зато напред у славу! ...
За краља и отаџбину... Живео краљ!... Живео Београд!...”
 
 
 
 

Оружје наших победа 1914-1918
 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Viewing all articles
Browse latest Browse all 774

Trending Articles


Kraljica noci - epizoda 3


Porodica Serano - epizoda 128


Ertugrul - epizoda 134


Anali - Epizoda 50


Brother Bear 2 (2006)


Moja draga - epizoda 31


Порекло презимена, село Прогорелица (Краљево)


Endometrijum


Grijeh i sram


Od: Natasa



<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>