Blic
March 27, 2018
Darko Nikolić , Montaža: Andrija Marković
ČUDESNI PRECI Trčali pet sati da stignu u malo poznatu bitku koja je SPASILA SRBIJU 1914.
![]()
Probajte pet sati da trčite. Ali, da nosite teret od pet kilograma. Ne zvuči lako? Ova priča je o jednom takvom trčanju, i to da bi se stiglo u čudesnu bitku.
Jesen 1914. Austrougarska pred pobedom nad Srbijom, povijaju se izmučene snage naše Kraljevine, na koju je neprijatelj nagrnuo iz pravca Bosne. Cerska pobeda je već zaboravljena, na Drini se u međuvremenu iskrvarilo, na Mačkovom kamenu izginulo, municije sve manje, a odeća postala rite.
Za to vreme, oskudne snage čuvaju, za svaki slučaj, predeo istočno od Beograda, da se slučajno ne desi neki pokušaj "iza leđa", preko Dunava. Uglavnom su za to bili zaduženi trećepozivci, ljudi od 38 do 45 godina. Oni nemaju, kao udarna snaga srpske vojske (prvi poziv: 21 - 31 godina starosti) nove puške u koje možete staviti pet metaka. Nemaju ni opremu. Ni uniformu. U svojoj običnoj odeći, koju i inače nose (mi to sad zovemo nošnja), pošli od svojih kuća. Neki od njih su već i dede, jer se u to doba rano stupalo u brak. Imaju stare Berdanke, puške u koje svaki put kada opale, moraju da ubace nov metak, repetiraju, pa iznova. Brzometke, sa pet metaka, bile su rezervisane za prvi, i skoro ceo drugi poziv. Neprijatelj je isključivo koristio takve.
Nije bilo mnogo tih trepozivaca koji su brinuli o tome da okupator slučajno ne krene preko Dunava na Smederevo. A baš na Mitrovdan, 27. oktobra po starom, odnosno 9. novembra po novom kalendaru, to se desilo. U tri sata noću, vezanim čamcima Austrougari su neprimetno prešli veliku reku i udarili na položaje trećepozivaca. Baš tu, kod samog Smedereva.
Bilo ih je triput više. Imali su bolje naoružanje. Brzometka do brzometke. Imali su više topova, avione za izviđanje, čak i reflektore za noćno osmatranje. I, imali su faktor iznenađenja - jer je cela Srbija brinula šta se dešava tamo, negde kod Kolubare...
Taj napad nije bio tek onako, reda radi, "rat je, pa da probamo". Bio je to pokušaj proboja koji bi omogućio Austrougarima da, kada se osigura desna obala Dunava kod Smedereva, tu dovedu još jače snage, pa da daljim probojem, s leđa, udare na glavninu srpske vojske koja je, onako izmorena i izmučena vodila bitke u zapadnim krajevima otadžbine.
Trećepozivci su, tu kod Smedereva, na Mitrovdan, padali, borili se, napadali i odstupali. U borbama prsa u prsa koristili su kundake. Nije bilo bajoneta za njihove stare puške. A plavih, austrougarskih uniformi, na našoj obali bivalo je sve više i više kako se zora približavala.
A onda - pravo malo čudo. Koje? Pogledajte u našem video snimku, na vrhu ove stranice.
https://www.blic.rs/riznica/cudesni-preci-trcali-pet-sati-da-stignu-u-malo-poznatu-bitku-koja-je-spasila-srbiju/87t0cb4
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
March 27, 2018
Darko Nikolić , Montaža: Andrija Marković
ČUDESNI PRECI Trčali pet sati da stignu u malo poznatu bitku koja je SPASILA SRBIJU 1914.
Probajte pet sati da trčite. Ali, da nosite teret od pet kilograma. Ne zvuči lako? Ova priča je o jednom takvom trčanju, i to da bi se stiglo u čudesnu bitku.
Jesen 1914. Austrougarska pred pobedom nad Srbijom, povijaju se izmučene snage naše Kraljevine, na koju je neprijatelj nagrnuo iz pravca Bosne. Cerska pobeda je već zaboravljena, na Drini se u međuvremenu iskrvarilo, na Mačkovom kamenu izginulo, municije sve manje, a odeća postala rite.
Za to vreme, oskudne snage čuvaju, za svaki slučaj, predeo istočno od Beograda, da se slučajno ne desi neki pokušaj "iza leđa", preko Dunava. Uglavnom su za to bili zaduženi trećepozivci, ljudi od 38 do 45 godina. Oni nemaju, kao udarna snaga srpske vojske (prvi poziv: 21 - 31 godina starosti) nove puške u koje možete staviti pet metaka. Nemaju ni opremu. Ni uniformu. U svojoj običnoj odeći, koju i inače nose (mi to sad zovemo nošnja), pošli od svojih kuća. Neki od njih su već i dede, jer se u to doba rano stupalo u brak. Imaju stare Berdanke, puške u koje svaki put kada opale, moraju da ubace nov metak, repetiraju, pa iznova. Brzometke, sa pet metaka, bile su rezervisane za prvi, i skoro ceo drugi poziv. Neprijatelj je isključivo koristio takve.
Nije bilo mnogo tih trepozivaca koji su brinuli o tome da okupator slučajno ne krene preko Dunava na Smederevo. A baš na Mitrovdan, 27. oktobra po starom, odnosno 9. novembra po novom kalendaru, to se desilo. U tri sata noću, vezanim čamcima Austrougari su neprimetno prešli veliku reku i udarili na položaje trećepozivaca. Baš tu, kod samog Smedereva.
Bilo ih je triput više. Imali su bolje naoružanje. Brzometka do brzometke. Imali su više topova, avione za izviđanje, čak i reflektore za noćno osmatranje. I, imali su faktor iznenađenja - jer je cela Srbija brinula šta se dešava tamo, negde kod Kolubare...
Taj napad nije bio tek onako, reda radi, "rat je, pa da probamo". Bio je to pokušaj proboja koji bi omogućio Austrougarima da, kada se osigura desna obala Dunava kod Smedereva, tu dovedu još jače snage, pa da daljim probojem, s leđa, udare na glavninu srpske vojske koja je, onako izmorena i izmučena vodila bitke u zapadnim krajevima otadžbine.
Trećepozivci su, tu kod Smedereva, na Mitrovdan, padali, borili se, napadali i odstupali. U borbama prsa u prsa koristili su kundake. Nije bilo bajoneta za njihove stare puške. A plavih, austrougarskih uniformi, na našoj obali bivalo je sve više i više kako se zora približavala.
A onda - pravo malo čudo. Koje? Pogledajte u našem video snimku, na vrhu ove stranice.
https://www.blic.rs/riznica/cudesni-preci-trcali-pet-sati-da-stignu-u-malo-poznatu-bitku-koja-je-spasila-srbiju/87t0cb4
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****