Politika
Dragutin Minić
Dr Radoslav Gaćinović
Objavljeno: 09.06.2013
June 9, 2013
Pred stogodišnjicu Prvog svetskog rata
![]()
Austro-Ugarska je okupirala Bosnu i Hercegovinu na osnovu odluke Berlinskog kongresa 1878. i Austrijsko-turske konvencije, uz pozivanje na međunarodno pravo, kao i na državnopravnu i unutrašnju osnovu. Srpska pravna škola se uvek držala zaključka da okupacija ima međunarodnopravno, a ne državnopravno obeležje, to jest da je to međunarodno i otvoreno, a ne unutrašnje i zatvoreno pitanje. Ovo gledište je odredilo i prirodu političkog pokreta srpskog naroda u BiH.
Odmah po okupaciji Austro-Ugarska je pokrenula široku diplomatsku aktivnost da sprovede u delo i aneksiju BiH, što je6. oktobra 1908. i obnarodovano ukazom cara Franje Josifa. Bilo je to protivno volji naroda BiH i odlukama Berlinskog kongresa, a omladina je u otporu bila najodlučnija. Spremajući narod za masovni ustanak organizovala je i tajna udruženja, tako i oslobodilačku organizaciju „Mlada Bosna”, čiji je osnivač Vladimir Gaćinović postao i njen idejni vođa. Program organizacije sprovođen je kroz propagiranje filozofije nacionalizma i demokratskih političkih doktrina, snaženje nacionalne svesti, stvaranje moderne nacionalne kulture na osnovu uverenja da je ona nemoguća bez nacionalnog društva, a nacionalo društvo bez nacionalne države. Mlada Bosna je iz omladinske oslobodilačke organizacije prerasla u oslobodilački pokret. Njeni članovi su bili Srbi, Hrvati i muslimani.
Ponosni mladobosanci borili su se protiv Austro-Ugarske uz pozivanje na međunarodno pravo koje odobrava borbu protiv okupatora. Ubistvo Franca Ferdinanda tretirano je tada kao i ubistvo bilo kog okupatorskog predstavnika, zbog čega je većina čovečanstva u atentatu videla odbrambeni i oslobodilački čin, jer je političko, kulturno i svako drugo nasilje nad narodima BiH dostiglo vrhunac.
Mladobosanci su za slobodu građana BiH učinili su i dali od sebe sve što je ljudski moguće. Pucajući na naslednika austro-ugarskog prestola, oni su pucali u zlo čiji je nosilac i predstavnik za narode BiH bio Ferdinand. U tome je smisao njihovog dela.
Istorijske činjenice kažu da niko iz Srbije nije učestvovao u osnivanju „Mlade Bosne”, pa ni organizacija Ujedinjenje ili smrt koju neki autori iz neznanja ili zlonamere za to otpužuju. Mladobosanac Bogdan Žerajić pokušao je atentat na zemaljskog poglavara BiH generala Marijana Varešanina 15. juna 1910. kada organizacija Ujedinjenje ili smrt nije ni postojala (osnovana je 1911). Za pripremu atentata „Mlade Bosne” na Ferdinanda, zvanična Srbija nije znala.
Kada je saznao za pripreme, Nikola Pašić je hitno naredio poslaniku Srbije u Beču da o tome obavesti austrijsku vladu. Pukovnik Apis koji je znao za pripreme, predomislio se i poslao svog obaveštajnog oficira da odvrati Gavrila Principa od bilo kakve akcije, ali je Princip to vrlo odlučno odbio. Posumnjao je i u iskrenost prijatelja iz Srbije. Austro-Ugarska vlada nije pribavila ni jedan materijalni dokaz o umešanosti Srbije u atentat.
Posle atentata Beč je odmah poslao višeg činovnika Fridriha fon Viznera da utvdi odgovornost Srbije, ali je on, obavivši savesnu i detaljnu istragu, u telegramu poslatom 13. jula u Beč zaključio: ,,Ne postoji bilo šta što bi ukazivalo na odgovornost srpske vlade u organizovanju ubistva ili priprema ili u snabdevanju oružjem. Niti ima bilo šta što bi čoveka navelo da posumnja u tako nešto”. Istražni sudija Leo Pfefer u knjizi ,,Istraga u sarajevskom atentatu” piše da mu je od samog početka bilo jasno da neće biti dokazana odgovornost Srbije i da su rezultati do kojih je posle temeljito završene istrage došao potvrdili njegovo predhodno uverenje.
Od aneksije BiH 1908. Austro-Ugarska se pripremala da napadne Srbiju, prema kojoj je Berhtold Leopold, austrijski buržoaski državnik i diplomata, bio vrlo agresivan. Njegov prvi saradnik grof Forgač gajio je takvu mržnju i prezir, da je tražio da se u svim kancelarijama austrijske vlade vidi poruka: „Srbiju treba uništiti (Serbija delenda est).” Naročito vojni komandanti na čelu sa generalom, načelnikom Generalštaba Konradom fon Hecendorfom, razvijali su ideju da Srbiju kao opasno nacionalističko revolucionarno gnezdo, treba uništiti. Konrad je 1907. istakao da jugoslovenski problem treba rešiti ,,jednom velikom akcijom, čiji je krajnji cilj aneksija Srbije”.
Da je sarajevski atentat povod a ne uzrok rata dokazuju mnoge činjenice. Aleksandar grof fon Hojos, šefa kabineta ministra spoljnih poslova Monarhije zaključio je da na sarajevskom atentatu treba ,,konstruisati rat sa Srbijom”. Vojna stranka u Beču spremala je rat protiv Srbije za mart 1909, kada je izvršena mobilizacija Sarajevskog korpusa i kada je veći deo austrougarske armije bio u najvećem stepenu borbene gotovosti za napad. Austro-Ugarska je krajem 1912. pokušala da izazove rat sa Srbijom, a novi napad planiran je i posle Bukureštanskog mira, u jesen 1913, kao i odmah posle manevara izvedenih u Istočnoj Bosni jula 1914. godine.
Nemački državni sekretar Gotlib fon Jagov je 22. jula izjavio britanskom poslaniku da je Austro-Ugarska rešena da se obračuna sa Srbijom i da joj to ne treba onemogućiti, iako ,,on ne optužuje srpsku vladu za direktno mešanje u zaveru koja je dovela do ubistva nadvojvode”.
Posebno terba istaći namere nemačkih kapitalista i političara, da se osvoji potrebni ,,životni prostor” na istoku (Drang nach Osten), a Srbija je tim osvajačkim težnjama bila glavna prepreka. Zato je napad na Srbiju bio neizbežan.
* Naučni savetnik u Institutu za političke studije u Beogradu
KARLOV UGAO
• Ako je Gavrilo Princip terorista, onda je Bin Laden Majka Tereza.
• Kaznili su nas sa sto godina dežurstva. Toliko smo dežurni krivci.
• Spasavali smo glavu preko Albanije. I tako povredili granice suverene države, koju smo pre toga oslobodili.
• Ispada da smo mi krivi za početak Prvog svetskog rata. A još više smo krivi što smo pobedili u njemu.
• Nikada nismo pristajali na ultimatume. Sve do sada.
• Revizija istorije se obavlja preko srpskih leđa.
• Po nekima, osvajačka srpska vojska je iz Grčke krenula na ove prostore.
• Zahvaljujući Crnoj ruci, Srbija je postala bela vrana.
• Na putu u evropsku budućnost postavljaju nam prepreke od balkanske prošlosti.
Dragutin Minić
Dr. Radoslav Gaćinović
Objavljeno: 09.06.2013
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/pred-stogodisnjicu-prvog-svetskog-rata/Mladobosanci-su-pucali-u-okupatora.lt.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
*****
Dragutin Minić
Dr Radoslav Gaćinović
Objavljeno: 09.06.2013
June 9, 2013
Pred stogodišnjicu Prvog svetskog rata
Dr Radoslav Gaćinović
Austro-Ugarska je okupirala Bosnu i Hercegovinu na osnovu odluke Berlinskog kongresa 1878. i Austrijsko-turske konvencije, uz pozivanje na međunarodno pravo, kao i na državnopravnu i unutrašnju osnovu. Srpska pravna škola se uvek držala zaključka da okupacija ima međunarodnopravno, a ne državnopravno obeležje, to jest da je to međunarodno i otvoreno, a ne unutrašnje i zatvoreno pitanje. Ovo gledište je odredilo i prirodu političkog pokreta srpskog naroda u BiH.
Odmah po okupaciji Austro-Ugarska je pokrenula široku diplomatsku aktivnost da sprovede u delo i aneksiju BiH, što je6. oktobra 1908. i obnarodovano ukazom cara Franje Josifa. Bilo je to protivno volji naroda BiH i odlukama Berlinskog kongresa, a omladina je u otporu bila najodlučnija. Spremajući narod za masovni ustanak organizovala je i tajna udruženja, tako i oslobodilačku organizaciju „Mlada Bosna”, čiji je osnivač Vladimir Gaćinović postao i njen idejni vođa. Program organizacije sprovođen je kroz propagiranje filozofije nacionalizma i demokratskih političkih doktrina, snaženje nacionalne svesti, stvaranje moderne nacionalne kulture na osnovu uverenja da je ona nemoguća bez nacionalnog društva, a nacionalo društvo bez nacionalne države. Mlada Bosna je iz omladinske oslobodilačke organizacije prerasla u oslobodilački pokret. Njeni članovi su bili Srbi, Hrvati i muslimani.
Ponosni mladobosanci borili su se protiv Austro-Ugarske uz pozivanje na međunarodno pravo koje odobrava borbu protiv okupatora. Ubistvo Franca Ferdinanda tretirano je tada kao i ubistvo bilo kog okupatorskog predstavnika, zbog čega je većina čovečanstva u atentatu videla odbrambeni i oslobodilački čin, jer je političko, kulturno i svako drugo nasilje nad narodima BiH dostiglo vrhunac.
Mladobosanci su za slobodu građana BiH učinili su i dali od sebe sve što je ljudski moguće. Pucajući na naslednika austro-ugarskog prestola, oni su pucali u zlo čiji je nosilac i predstavnik za narode BiH bio Ferdinand. U tome je smisao njihovog dela.
Istorijske činjenice kažu da niko iz Srbije nije učestvovao u osnivanju „Mlade Bosne”, pa ni organizacija Ujedinjenje ili smrt koju neki autori iz neznanja ili zlonamere za to otpužuju. Mladobosanac Bogdan Žerajić pokušao je atentat na zemaljskog poglavara BiH generala Marijana Varešanina 15. juna 1910. kada organizacija Ujedinjenje ili smrt nije ni postojala (osnovana je 1911). Za pripremu atentata „Mlade Bosne” na Ferdinanda, zvanična Srbija nije znala.
Kada je saznao za pripreme, Nikola Pašić je hitno naredio poslaniku Srbije u Beču da o tome obavesti austrijsku vladu. Pukovnik Apis koji je znao za pripreme, predomislio se i poslao svog obaveštajnog oficira da odvrati Gavrila Principa od bilo kakve akcije, ali je Princip to vrlo odlučno odbio. Posumnjao je i u iskrenost prijatelja iz Srbije. Austro-Ugarska vlada nije pribavila ni jedan materijalni dokaz o umešanosti Srbije u atentat.
Posle atentata Beč je odmah poslao višeg činovnika Fridriha fon Viznera da utvdi odgovornost Srbije, ali je on, obavivši savesnu i detaljnu istragu, u telegramu poslatom 13. jula u Beč zaključio: ,,Ne postoji bilo šta što bi ukazivalo na odgovornost srpske vlade u organizovanju ubistva ili priprema ili u snabdevanju oružjem. Niti ima bilo šta što bi čoveka navelo da posumnja u tako nešto”. Istražni sudija Leo Pfefer u knjizi ,,Istraga u sarajevskom atentatu” piše da mu je od samog početka bilo jasno da neće biti dokazana odgovornost Srbije i da su rezultati do kojih je posle temeljito završene istrage došao potvrdili njegovo predhodno uverenje.
Od aneksije BiH 1908. Austro-Ugarska se pripremala da napadne Srbiju, prema kojoj je Berhtold Leopold, austrijski buržoaski državnik i diplomata, bio vrlo agresivan. Njegov prvi saradnik grof Forgač gajio je takvu mržnju i prezir, da je tražio da se u svim kancelarijama austrijske vlade vidi poruka: „Srbiju treba uništiti (Serbija delenda est).” Naročito vojni komandanti na čelu sa generalom, načelnikom Generalštaba Konradom fon Hecendorfom, razvijali su ideju da Srbiju kao opasno nacionalističko revolucionarno gnezdo, treba uništiti. Konrad je 1907. istakao da jugoslovenski problem treba rešiti ,,jednom velikom akcijom, čiji je krajnji cilj aneksija Srbije”.
Da je sarajevski atentat povod a ne uzrok rata dokazuju mnoge činjenice. Aleksandar grof fon Hojos, šefa kabineta ministra spoljnih poslova Monarhije zaključio je da na sarajevskom atentatu treba ,,konstruisati rat sa Srbijom”. Vojna stranka u Beču spremala je rat protiv Srbije za mart 1909, kada je izvršena mobilizacija Sarajevskog korpusa i kada je veći deo austrougarske armije bio u najvećem stepenu borbene gotovosti za napad. Austro-Ugarska je krajem 1912. pokušala da izazove rat sa Srbijom, a novi napad planiran je i posle Bukureštanskog mira, u jesen 1913, kao i odmah posle manevara izvedenih u Istočnoj Bosni jula 1914. godine.
Nemački državni sekretar Gotlib fon Jagov je 22. jula izjavio britanskom poslaniku da je Austro-Ugarska rešena da se obračuna sa Srbijom i da joj to ne treba onemogućiti, iako ,,on ne optužuje srpsku vladu za direktno mešanje u zaveru koja je dovela do ubistva nadvojvode”.
Posebno terba istaći namere nemačkih kapitalista i političara, da se osvoji potrebni ,,životni prostor” na istoku (Drang nach Osten), a Srbija je tim osvajačkim težnjama bila glavna prepreka. Zato je napad na Srbiju bio neizbežan.
* Naučni savetnik u Institutu za političke studije u Beogradu
KARLOV UGAO
• Ako je Gavrilo Princip terorista, onda je Bin Laden Majka Tereza.
• Kaznili su nas sa sto godina dežurstva. Toliko smo dežurni krivci.
• Spasavali smo glavu preko Albanije. I tako povredili granice suverene države, koju smo pre toga oslobodili.
• Ispada da smo mi krivi za početak Prvog svetskog rata. A još više smo krivi što smo pobedili u njemu.
• Nikada nismo pristajali na ultimatume. Sve do sada.
• Revizija istorije se obavlja preko srpskih leđa.
• Po nekima, osvajačka srpska vojska je iz Grčke krenula na ove prostore.
• Zahvaljujući Crnoj ruci, Srbija je postala bela vrana.
• Na putu u evropsku budućnost postavljaju nam prepreke od balkanske prošlosti.
Dragutin Minić
Dr. Radoslav Gaćinović
Objavljeno: 09.06.2013
http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/pred-stogodisnjicu-prvog-svetskog-rata/Mladobosanci-su-pucali-u-okupatora.lt.html
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
*****