БЕОГРАД–Дан примирја у Првом светском рату, 11. новембар, у Србији се, као и у бројним другим земљама, обележава као државни празник.
Окончањем Првог светског рата, који је и започео нападом Аустроугарске на Србију, неповратно је, између осталог и захваљујући жилавом отпору Срба, преобликована карта Европе.
Пробој Солунског фронта, који су извели Срби, довео је до поступног распада Аустро-Угарске, затим и капитулације Немачке, чиме је, до тада најразорнији рат, светских размера, коначно завршен.
Недвосмислена намера власти у Бечу, што је било без икаквог зазора наглашавано, била је да се Србија потпуно уништи, али је жилав отпор Срба, мудро државно вођство, као и свесна жртва читаве нације довео до велике победе.
Аустро-Угарска је Србији рат формално објавила 28. јула 1914. али је њена речна флотила пар дана раније већ започела оружана дејства. Масивне војне операције против Србије започела је половином августа 1914. врло самоуверено, али су потпуне победе Срба у биткама на Церу, августа, и Колубари, децембра 1914. године, изненадиле тада читав свет. У Бечу су одмах потом уследиле смене на кључним командним позицијама.
Када се октобра 1915. догодила заједничка велика офанзива Аустро-Угарске, Немачке и Бугарске на Србију, након жилавог отпора, започело је поступно одступање српске војске и државног вођства, преко Старе Србије, односно Косова и Метохије, и планинских врлети и дивљина, пут обала Јадрана и Јонског мора.
Иако страховито проређена, српска војска се поступно опоравила, већином на Крфу и у залеђу Солунског фронта, одакле ће након више покушаја половином септембра 1918. пробити Солунски фронт.
Као последица великих српских победа, Бугарска је капитулирала последњих дана септембра, у октобру Турска, Аустро-Угарска првих дана новембра 1918. године, да би потом 11. новембра 1918. у Компијењу, у 11.00 капитулирала и Немачка. Тај чин означио је крај највећег и најразорнијег рата који је свет до тада видео, у којем је учествовало 36 држава.
Србија је у Првом светском рату укупно изгубила 1.248.136 становника, односно 28 одсто. У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су, на сваки начин изнели тај рат „на својим леђима” уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-Угарске.
Резултат пробоја Солунског фронта из 1918. године, и других савезничких победа, после капитулација Бугарске, Турске, Аустроугарске и Немачке, убрзаног ослобођења тадашње Краљевине Србије, и преласка српске војске у неослобођене земље дотадашње Аустро-Угарске, било је и стварање Краљевства Срба Хрвата и Словенаца, нове заједничке државе.
Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра. Уследило је потом проглашење уједињења 1. децембра 1918. када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више него било која зараћена земља. Али у случају Србије, осим огромних војних жртава, и број страдалих цивила је био изузетно велики.
Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона, у том смислу српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве.
Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје, Аустро-Угарска, Турска, Русија, Немачка, а настао је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
Дан примирја у свим победничким земљама свечано се обележава још од 1919. што је и код нас био случај до Другог светског рата.
Допринос Србије коначној победи савезника у Првом светском рату био је несразмерно велики, и умногоме од последица разарања у том рату Србија се никада више није опоравила.
Народна скупштина Републике Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да се Дан примирја из 1918. посебно обележава и да обавезно буде нерадан дан.
Танјуг
Oбјављено: 08/11/2013
*****
Dan primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembar
BEOGRAD– Dan primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembar, u Srbiji se, kao i u brojnim drugim zemljama, obeležava kao državni praznik.
Okončanjem Prvog svetskog rata, koji je i započeo napadom Austrougarske na Srbiju, nepovratno je, između ostalog i zahvaljujući žilavom otporu Srba, preoblikovana karta Evrope.Proboj Solunskog fronta, koji su izveli Srbi, doveo je do postupnog raspada Austro-Ugarske, zatim i kapitulacije Nemačke, čime je, do tada najrazorniji rat, svetskih razmera, konačno završen.Nedvosmislena namera vlasti u Beču, što je bilo bez ikakvog zazora naglašavano, bila je da se Srbija potpuno uništi, ali je žilav otpor Srba, mudro državno vođstvo, kao i svesna žrtva čitave nacije doveo do velike pobede.Austro-Ugarska je Srbiji rat formalno objavila 28. jula 1914. ali je njena rečna flotila par dana ranije već započela oružana dejstva. Masivne vojne operacije protiv Srbije započela je polovinom avgusta 1914. vrlo samouvereno, ali su potpune pobede Srba u bitkama na Ceru, avgusta, i Kolubari, decembra 1914. godine, iznenadile tada čitav svet. U Beču su odmah potom usledile smene na ključnim komandnim pozicijama.Kada se oktobra 1915. dogodila zajednička velika ofanziva Austro-Ugarske, Nemačke i Bugarske na Srbiju, nakon žilavog otpora, započelo je postupno odstupanje srpske vojske i državnog vođstva, preko Stare Srbije, odnosno Kosova i Metohije, i planinskih vrleti i divljina, put obala Jadrana i Jonskog mora.Iako strahovito proređena, srpska vojska se postupno oporavila, većinom na Krfu i u zaleđu Solunskog fronta, odakle će nakon više pokušaja polovinom septembra 1918. probiti Solunski front.Kao posledica velikih srpskih pobeda, Bugarska je kapitulirala poslednjih dana septembra, u oktobru Turska, Austro-Ugarska prvih dana novembra 1918. godine, da bi potom 11. novembra 1918. u Kompijenju, u 11.00 kapitulirala i Nemačka. Taj čin označio je kraj najvećeg i najrazornijeg rata koji je svet do tada video, u kojem je učestvovalo 36 država.Srbija je u Prvom svetskom ratu ukupno izgubila 1.248.136 stanovnika, odnosno 28 odsto. U stvarnosti taj procenat je mnogo veći kada se imaju u vidu državni okviri Srbije od pre Balkanskih ratova, koji su, na svaki način izneli taj rat „na svojim leđima” uz bitnu pomoć desetina hiljada Srba dobrovoljaca sa prostora negdašnje Austro-Ugarske.Rezultat proboja Solunskog fronta iz 1918. godine, i drugih savezničkih pobeda, posle kapitulacija Bugarske, Turske, Austrougarske i Nemačke, ubrzanog oslobođenja tadašnje Kraljevine Srbije, i prelaska srpske vojske u neoslobođene zemlje dotadašnje Austro-Ugarske, bilo je i stvaranje Kraljevstva Srba Hrvata i Slovenaca, nove zajedničke države.Pobede srpske vojske krunisane su odlukama Srba iz do tada neoslobođenih krajeva da se prisajedine Srbiji, tako se Vojvodina prisajedinila Srbiji 25. novembra 1918. (Srem dan ranije), a Crna Gora 26. novembra. Usledilo je potom proglašenje ujedinjenja 1. decembra 1918. kada je regent Aleksandar Karađorđević, u palati Krsmanović na Terazijama u Beogradu, proglasio stvaranje Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca.Prema memorandumu Delegacije Kraljevine SHS na mirovnoj konferenciji u Parizu, Srbija je od jula 1914. do oktobra 1915. mobilisala više od 707.000 ljudi odnosno 24 odsto ukupnog stanovništva. Bilo je to 40 odsto ukupnog broja muškog stanovništva, daleko više nego bilo koja zaraćena zemlja. Ali u slučaju Srbije, osim ogromnih vojnih žrtava, i broj stradalih civila je bio izuzetno veliki.Ukupno, zaraćene strane u Prvom svetskom ratu mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a poginulo je ili stradalo na drugi način probližno 20 miliona, u tom smislu srpske žrtve za ukupnu pobedu saveznika u tom ratu bile su, u poređenju sa drugima, nemerljive.Kao posledica Prvog svetskog rata čak četiri velike imperije koje su, na ovaj ili onaj način vekovima postojala, prestale su da postoje, Austro-Ugarska, Turska, Rusija, Nemačka, a nastao je niz novih nacionalnih država, među kojima i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.Dan primirja u svim pobedničkim zemljama svečano se obeležava još od 1919. što je i kod nas bio slučaj do Drugog svetskog rata.Doprinos Srbije konačnoj pobedi saveznika u Prvom svetskom ratu bio je nesrazmerno veliki, i umnogome od posledica razaranja u tom ratu Srbija se nikada više nije oporavila.Narodna skupština Republike Srbije krajem 2011. godine usvojila je izmene Zakona o državnim i drugim praznicima kojim je predviđeno da se Dan primirja iz 1918. posebno obeležava i da obavezno bude neradan dan.TanjugObjavljeno: 08/11/2013http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Dan-primirja-u-Prvom-svetskom-ratu-11-novembar.lt.html*****If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com***** 
+Politika+Nov.+5,+2013.jpg)
.jpg)
.jpg)
