"TO MY DEAR PEOPLE - To all Serbs, Croats and Slovenians" by King Alexander I of Yugoslavia / "МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ - Свима србима, Хрватима и Словенцима" - Александар I / January 6, 1929

 

Наступио је час, када између Народа и Краља не може и не сме више бити посредника.

 

У току толиких прошлих напора и толиког стрпљења, које сам показао у вршењу Својих високих дужности, Моју је душу раздирао вапај наших народних маса, радних и родољубивих, али и намучених, које су руковођене својим природним и здравим расуђивањем већ одавно назирале, да се више не може ићи путем, којим се до сада ишло.

 

Моја очекивања, као и очекивања Народа, да ће еволуција нашег унутарњег политичког живота донети сређење и консолидовање прилика у земљи, нису се остварила.

 

Парламентарни ред и сав наш политички живот добијају све више негативно обележје, од чега Народ и Држава имају за сада само штете. Све корисне установе у нашој Држави, њихов напредак и развитак целокупног нашег народног живота, доведени су тиме у опасност.

 

Од таквог нездравог политичког стања у земљи страда не само унутарњи живот и напредак, него и сређивање и развијање спољних односа наше Државе, као и јачање нашег угледа и кредита у иностранству.

 

Парламентаризам , који је као политичко средство по традицијама од Мога незаборављенога Оца и Мој идеал, почеле су заслепљене политичке страсти злоупотребљавати у тој мери, да је постао сметња за сваки плодни рад у Држави.

 

Жалосни раздори и догађаји у Народној Скупштини поколебали су код Народа веру у корисност те установе.

 

Споразуми, па и најобичнији односи између странака и људи, постали су апсолутно немогући.

 

У место да парламентаризам развија и јача дух народног и државног јединства , он, -овакав, какав је, - почиње да доводи до духовног расула и народног разједињавања.

 

Моја је света дужност, да свим средствима чувам Државно и Народно јединство. И ја сам решен, да ову дужност без колебања испуним до краја.

 

Чувати јединство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје Владавине, а то мора бити и највећи закон за Мене и свакога.

 

То Ми налаже Моја одговорност пред Народом и пред историјом. То Ми налаже љубав према Отаџбини и пијетет према безбројним жртвама, које падоше за тај идеал.

 

Тражити лека томе злу у досадањим парламентарним променама владе или у новим законодавним изборима, значило би губити драгоцено време у узалудним покушајима, који су нам већ однели неколико последњих година.

 

Ми морамо тражити нове методе рада и крћити нове путеве.

 

Ја сам уверен, да ће у овом озбиљном тренутку сви Срби, Хрвати и Словенци разумети ову искрену реч свога Краља и да ће они бити моји највернији помагачи у току Мојих будућих напора, којима је једини циљ:
да се у што краћем времену постигне остварење оних установа, оне државне управе и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати општим народним потребама и државним интересима.

 

Ради тога решио сам и решавам, да Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921. године престане важити.

 

Сви земаљски закони остају у важности, док се према потреби Мојим Указом не укину.
На исти начин доносиће се у будуће нови закони.
Народна Скупштина изабрана 11. септембра 1927. године распушта се.

 

Саопштавајући ову Моју одлуку Моме Народу, наређујем свима властима у Држави, да по њој поступају, а свима и свакоме заповедам, да је поштују и да јој се покоравају.