Novosti
07. novembar 2012.
November 7, 2012
Osmišljen simbol koji će građani nositi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Na reverima će se naći biljka sa Kajmakčalana. Nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks
Simbol koji će građani nositi povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu
SRBIJA će 11. novembra prvi put obeležiti novi državni praznik - Dan primirja u Prvom svetskom ratu. U znak sećanja na trijumfalni put srpske vojske od 1914. do 1918, po ugledu na druge narode, na dan praznika građani Srbije će ubuduće na reverima isticati značku koja simobolizuje pobedu u Velikom ratu - Natalijinu ramondu.
Bedž koji će se, na predlog Vlade Srbije, ubuduće nositi svakog 11. novembra kombinacija je legendarnog Ordena albanske spomenice i jedinstvenog cveta koji raste na planini Kajmakčalan. Sa revera će se na Dan primirja dičiti ljubičasti cvet prišiven na preklopljenu zeleno-crnu traku.
Natalijina ramonda je cvet koji ima višestruku simboliku, koja rečito govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao. Nazvan po kraljici Nataliji Obrenović u botanici poznat je i kao cvet feniks. Čak i potpuno osušen, uz sasvim malo vode, može da oživi i nastavi svoj život. On je odabran u znak sećanja na vaskrs Srbije, koja se iz pepela Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila svoj put.
- Ovaj simbol nosiće se na dan praznika, ali i u nedelji koja mu prethodi - objašnjava za "Novosti" Ivana Mrkić Lekić, iz Sektora za boračka pitanja.
- Prve bedževe dobiće javne ličnosti i mediji, a od sledeće godine biće deljeni i građanima na ulicama i trgovima, školama i fakultetima, javnim preduzećima.... Želja nam je da ovaj simbol bude široko usvojen i da nas podseća na herojsku prošlost naše zemlje.
U Ministartvu kažu da je ovaj vid podsećanja na Veliki rat u skladu sa srpskim običajima. On se vezuje za tradiciju kićenja svatova ruzmarinom ili drugim cvećem, ali i nošenja crne trake u vreme žalosti.
Prigodni bedževi u znak odavanja počasti stradalima u ratu, ali i ponosa na vojničke pobede odavno postoje u drugim zemljama. U čast pobede u Prvom svetskom ratu Britanci i građani država Komonvelta sa ponosom ističu značke u obliku cveta bulke. Divlji mak podseća ih na polja Flandrije, gde je prema legendi iznikao posle bitaka u kojima su pale hiljade vojnika.
Slična tradicija postoji i u Rusiji, gde se na Dan pobede u Drugom svetskom ratu ističe Georgijevska lenta. Reč je o narandžasto-crnoj traci preuzetoj sa Ordena svetog Đorđa. Ovu značku, kojom se odaje počast stradalima u borbi protiv fašizma, redovno prati reč "hvala" ili "pamtimo".
BALKANSKI CVET
NATALIJINU ramondu otkrio je u okolini Niša doktor Sava Petrović 1884. godine, a u literaturu je uveo Josif Pančić. Reč je o endemskoj vrsti Zapadnog Balkana, a osim u Srbiji raste samo u Makedoniji i Grčkoj. Nalazi se na spisku retkih, ugroženih i endemičnih biljaka Evrope, a u Srbiji je strogo zaštićena vrsta
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
