Novosti
09. mart 2017.
Formiranje prvih četničkih odreda
Kosta Vojinović je u avgustu 1916. godine osnovao Ibarsko- kopaoničku četu u Leposaviću na Ibru. Novoosnovani odred je svakodnevno jačao, pa je uskoro imao pedeset naoružanih četnika.
![]()
OD APRILA 1916. pa do februara 1917. godine širom Srbije, a posebno u Toplici, Ibarskoj dolini, Kosanici i Jablanici, na Rogozni, Jastrepcu i Kopaoniku, pojavljuju se organizovane četničke jedinice - grupe srpskih vojnika obveznika i regruta, koji će kasnije sačinjavati jezgro odreda za vođenje ustanka. Ta područja za okupatora biće sve nesigurnija. Topličko-jablanički kraj i kopaoničko područje bili su ustanička središta.
U toku leta 1916. godine u Mitrovici je osnovana tajna patriotska organizacija, čiji je predsednik bio sveštenik Anđelko Nešić. Organizacija se proširila na Prijepolje i Novi Pazar sa okolinom i bila jezgro odakle su se regrutovale srpske četovođe. Prvi i najpoznatiji četnik bio je Uroš Kostić Rudinac, zemljoradnik iz sela Rudine, koji je delovao na planini Rogozni i u Ibarskoj dolini.
IZ MITROVICE se u četnike odmetnuo i rezervni potporučnik srpske vojske Kosta Vojinović Kosovac. On je već imao ratničko iskustvo, četujući najpre u Jadarskom odredu, kojim je komandovao Vojin Popović, poznatiji kao vojvoda Vuk, a potom u odbrani Beograda, gde je ranjen. Povlačeći se sa srpskom vojskom, zadržao se u Mitrovici, gde mu je otac službovao. Za vreme školovanja u Austriji naučio je nemački jezik, što mu je pomoglo da mu austrougarska vojska omogući slobodno kretanje. Sve vreme je radio na pripremi ustanka, u čemu mu se pridružio i Sibin Jelačić.
Kosta Vojinović je u avgustu 1916. godine osnovao Ibarsko-kopaoničku četu u Leposaviću na Ibru. U vreme osnivanja u četi su bili već pomenuti Uroš Kostić Rudinac, Aleksandar Piper, iz Mitrovice, potom zemljoradnici Vlajko Vladisavljević, iz Leposavića, Proka Planić, iz Zemanice, i Radomir Gašić, sa Kopaonika.
NOVOOSNOVANI odred je svakodnevno jačao, pa je uskoro imao 50 naoružanih četnika. Uroš Kostić Rudinac je sa svojim ljudima bio zadužen za Rogoznu i Ibarsku dolinu, a Kosta Vojinović Kosovac za Kopaonik, Toplicu i kruševački okrug. Četničke čete imali su i Aleksandar Piperski, Jerotije Đenadić, Mika Marovac, Sinadin Janković, Milan Dečanski i Jovan Stojković Babunski Pčinjski u vranjskom okrugu.
U jesen 1916. godine Ibarsko-kopaonička četa prerasta u Ibarsko-kopaonički četnički odred. Njegova ustanička aktivnost širi se na Prokuplje, Novi Pazar, Brus, Kuršumliju, Lebane, Medveđu, Gnjilane, Prištinu i Kosovsku Mitrovicu. U potkopaoničkim selima koja pripadaju Brusu radila je tajna četnička organizacija. Ona je, nažalost, otkrivena, i osmorica njenih organizatora su, 14. jula 1916. godine, javno obešena u Kruševcu.
PRVA jablanička četnička organizacija formirana je 19. aprila 1916. godine u Tularu, u Gornjoj Jablanici. Na njenom čelu bio je Radosav Bulatović Amerikanac, nosilac Karađorđeve zvezde. U njoj je bilo 18 naoružanih četnika i četiri devojke.
U leto 1916. godine potporučnik Dimitrije Begović i pop Dimitrije Dimitrijević, poznat kao pop Mita Komita, formirali su četničke organizacije u Stubli, Gajtanu, Tularu, Medveđi, Retkoceru, Ivankuli I Dobrom Dolu.
U Kosanici su formirane četničke čete čije su vođe bili Savić Mrdelić u Dobrom Dolu, Milija Mirović u Vasiljevu, Rade Mixović u Merdarima, Branimir Milačić u Trnu, Radoš Rakčević u Prizrenu i Sima Šumaković u Gnjilanu.
U TOJ organizaciji bila su 23 ugledna niža oficira srpske vojske, nekoliko predsednika i delovođa opština, dvoje nosilaca Karađorđeve zvezde, tri sveštenika i tri devojke. Za kraće vreme četnički pokret se proširio u Donju Jablanicu, Pustu Reku, Leskovac, Vlasotince, Gnjilane i druga mesta. Ustaničke čete formirane su i na planinama Radanu, Kopaoniku, Majdanu, Kukavici, Vidojevici, Sokolovici i Pasjači.
Do dolaska Koste Milovanovića Pećanca sa Solunskog fronta formirano je 17 ustaničkih četa. Sve one su imale sigurnu i stalnu vezu sa organizatorom ustanka Kostom Vojinovićem, koji je krstario na Kopaoniku.
NA SOLUNSKOM frontu, gde se srpska vojska pripremala za odlučujuću ofanzivu u oslobađanju zemlje, Vrhovna komanda nije imala nikakvih informacija o tome šta se zbiva u porobljenoj Srbiji. Procenjivali su da je nephodno, kada započnu operacije oslobađanja, organizovati dejstva četničkih sastava koji bi napadali komunikacije i time sprečavali dovlačenje neprijateljskih pojačanja.
Trebalo je za obavljanje takvog, u suštini obaveštajnog zadatka uputiti u toplički kraj sposobnog starešinu koji će striktno izvršiti postavljene zahteve. Pukovnik Danilo Kalafatović, načelnik obaveštajnog odeljenja srpske Vrhovne komande, isplanirao je sve pojedinosti, a poduhvat je odobrio general Petar Bojović, načelnik štaba Vrhovne komande. Važan zadatak poveren je Kosti Milovanoviću Pećancu, rezervnom poručniku.
DOLAZAK Koste Pećanca sa Solunskog fronta imaće važnu, čak i presudnu ulogu u daljem razvoju ustanka u Toplici i Jablanici. On je, prema dobijenim instrukcijama 21. avgusta 1916. godine, imao sledeće zadatke:
Da u predelu Toplice i Južne Morave pronađe zaostale vojne obveznike i organizuje ih za četničku akciju;
Da stupi u vezu sa Albancima na Kosovu i pridobije ih za borbu protiv Centralnih sila;
Da razvije propagandu u narodu i održi veru u skori povratak srpske vojske i oslobođenje;
Da akcije četnika počnu tek kada srpska vojska bude u blizini i Bugari počnu da odstupaju. Njihov boravak mora biti u strogoj tajnosti, a on da se kreće u albanskoj odeći radi konspiracije;
Eksplozivom koji bude poneo sobom rušiće komunikacije, pre svega mostove, radi ometanja kretanja neprijateljskih trupa. Ali to tek kada srpska vojska bude blizu.
KOSTA Milovanović Pećanac je sa takvim obavezama, 28. septembra 1916. godine, sa savezničkog aerodroma "Veterkop" doleteo francuskim avionom u Kosanicu, na Ravne livade, kod sela Mehane.
Izaslanik Pećanac je, suprotno očekivanju, zatekao već formirane manje četničke formacije. O tome su ga odmah obavestili četovođa Milan Dečanski i drugi srpski dobrovoljci. Vojvoda Pećanac je bio ohrabren što su šume bile pune odbeglih srpskih vojnika, ali je bio nezadovoljan zbog slabe i nedovoljno izgrađene organizacije, osim odreda koji je bio pod rukovodstvom Koste Vojinović Kosovca u kopaoničkom kraju.
Držeći se naređenja dobijenog od Vrhovne komande, Pećanac je krenuo po selima topličkog, kosaničkog i jablaničkog sreza, gde je u septembru, oktobru i početkom novembra 1916. godine razgovarao s viđenijim ljudima i organizatorima četničkog pokreta i govorio na više narodnih zborova. Na terenu je zatekao dosta pušaka, municije, bombi, dinamita i ljudi raspoloženih za borbu. U Kosanici je formirao i dva ustanička bataljona.
ČETNIČKA ZAKLETVA
STUPAJUĆI u novoformirane četničke formacije, ustanici su polagali zakletvu koja je glasila:
"Zaklinjem se Bogom svemogućim, da ću verno i odano poslužiti svojoj otadžbini i kralju i za njih svoj život u svako doba založiti, starešinu poštovati i sa njime u bratskoj ljubavi živeti, tako mi Bog pomogao!"
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:654078-Formiranje-prvih-cetnickih-odreda
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
09. mart 2017.
Formiranje prvih četničkih odreda
Kosta Vojinović je u avgustu 1916. godine osnovao Ibarsko- kopaoničku četu u Leposaviću na Ibru. Novoosnovani odred je svakodnevno jačao, pa je uskoro imao pedeset naoružanih četnika.
Pop i komita Dimitrije Dimitrijević
U toku leta 1916. godine u Mitrovici je osnovana tajna patriotska organizacija, čiji je predsednik bio sveštenik Anđelko Nešić. Organizacija se proširila na Prijepolje i Novi Pazar sa okolinom i bila jezgro odakle su se regrutovale srpske četovođe. Prvi i najpoznatiji četnik bio je Uroš Kostić Rudinac, zemljoradnik iz sela Rudine, koji je delovao na planini Rogozni i u Ibarskoj dolini.
IZ MITROVICE se u četnike odmetnuo i rezervni potporučnik srpske vojske Kosta Vojinović Kosovac. On je već imao ratničko iskustvo, četujući najpre u Jadarskom odredu, kojim je komandovao Vojin Popović, poznatiji kao vojvoda Vuk, a potom u odbrani Beograda, gde je ranjen. Povlačeći se sa srpskom vojskom, zadržao se u Mitrovici, gde mu je otac službovao. Za vreme školovanja u Austriji naučio je nemački jezik, što mu je pomoglo da mu austrougarska vojska omogući slobodno kretanje. Sve vreme je radio na pripremi ustanka, u čemu mu se pridružio i Sibin Jelačić.
Kosta Vojinović je u avgustu 1916. godine osnovao Ibarsko-kopaoničku četu u Leposaviću na Ibru. U vreme osnivanja u četi su bili već pomenuti Uroš Kostić Rudinac, Aleksandar Piper, iz Mitrovice, potom zemljoradnici Vlajko Vladisavljević, iz Leposavića, Proka Planić, iz Zemanice, i Radomir Gašić, sa Kopaonika.
NOVOOSNOVANI odred je svakodnevno jačao, pa je uskoro imao 50 naoružanih četnika. Uroš Kostić Rudinac je sa svojim ljudima bio zadužen za Rogoznu i Ibarsku dolinu, a Kosta Vojinović Kosovac za Kopaonik, Toplicu i kruševački okrug. Četničke čete imali su i Aleksandar Piperski, Jerotije Đenadić, Mika Marovac, Sinadin Janković, Milan Dečanski i Jovan Stojković Babunski Pčinjski u vranjskom okrugu.
U jesen 1916. godine Ibarsko-kopaonička četa prerasta u Ibarsko-kopaonički četnički odred. Njegova ustanička aktivnost širi se na Prokuplje, Novi Pazar, Brus, Kuršumliju, Lebane, Medveđu, Gnjilane, Prištinu i Kosovsku Mitrovicu. U potkopaoničkim selima koja pripadaju Brusu radila je tajna četnička organizacija. Ona je, nažalost, otkrivena, i osmorica njenih organizatora su, 14. jula 1916. godine, javno obešena u Kruševcu.
PRVA jablanička četnička organizacija formirana je 19. aprila 1916. godine u Tularu, u Gornjoj Jablanici. Na njenom čelu bio je Radosav Bulatović Amerikanac, nosilac Karađorđeve zvezde. U njoj je bilo 18 naoružanih četnika i četiri devojke.
U leto 1916. godine potporučnik Dimitrije Begović i pop Dimitrije Dimitrijević, poznat kao pop Mita Komita, formirali su četničke organizacije u Stubli, Gajtanu, Tularu, Medveđi, Retkoceru, Ivankuli I Dobrom Dolu.
U Kosanici su formirane četničke čete čije su vođe bili Savić Mrdelić u Dobrom Dolu, Milija Mirović u Vasiljevu, Rade Mixović u Merdarima, Branimir Milačić u Trnu, Radoš Rakčević u Prizrenu i Sima Šumaković u Gnjilanu.
U TOJ organizaciji bila su 23 ugledna niža oficira srpske vojske, nekoliko predsednika i delovođa opština, dvoje nosilaca Karađorđeve zvezde, tri sveštenika i tri devojke. Za kraće vreme četnički pokret se proširio u Donju Jablanicu, Pustu Reku, Leskovac, Vlasotince, Gnjilane i druga mesta. Ustaničke čete formirane su i na planinama Radanu, Kopaoniku, Majdanu, Kukavici, Vidojevici, Sokolovici i Pasjači.
Do dolaska Koste Milovanovića Pećanca sa Solunskog fronta formirano je 17 ustaničkih četa. Sve one su imale sigurnu i stalnu vezu sa organizatorom ustanka Kostom Vojinovićem, koji je krstario na Kopaoniku.
NA SOLUNSKOM frontu, gde se srpska vojska pripremala za odlučujuću ofanzivu u oslobađanju zemlje, Vrhovna komanda nije imala nikakvih informacija o tome šta se zbiva u porobljenoj Srbiji. Procenjivali su da je nephodno, kada započnu operacije oslobađanja, organizovati dejstva četničkih sastava koji bi napadali komunikacije i time sprečavali dovlačenje neprijateljskih pojačanja.
Trebalo je za obavljanje takvog, u suštini obaveštajnog zadatka uputiti u toplički kraj sposobnog starešinu koji će striktno izvršiti postavljene zahteve. Pukovnik Danilo Kalafatović, načelnik obaveštajnog odeljenja srpske Vrhovne komande, isplanirao je sve pojedinosti, a poduhvat je odobrio general Petar Bojović, načelnik štaba Vrhovne komande. Važan zadatak poveren je Kosti Milovanoviću Pećancu, rezervnom poručniku.
DOLAZAK Koste Pećanca sa Solunskog fronta imaće važnu, čak i presudnu ulogu u daljem razvoju ustanka u Toplici i Jablanici. On je, prema dobijenim instrukcijama 21. avgusta 1916. godine, imao sledeće zadatke:
Da u predelu Toplice i Južne Morave pronađe zaostale vojne obveznike i organizuje ih za četničku akciju;
Da stupi u vezu sa Albancima na Kosovu i pridobije ih za borbu protiv Centralnih sila;
Da razvije propagandu u narodu i održi veru u skori povratak srpske vojske i oslobođenje;
Da akcije četnika počnu tek kada srpska vojska bude u blizini i Bugari počnu da odstupaju. Njihov boravak mora biti u strogoj tajnosti, a on da se kreće u albanskoj odeći radi konspiracije;
Eksplozivom koji bude poneo sobom rušiće komunikacije, pre svega mostove, radi ometanja kretanja neprijateljskih trupa. Ali to tek kada srpska vojska bude blizu.
KOSTA Milovanović Pećanac je sa takvim obavezama, 28. septembra 1916. godine, sa savezničkog aerodroma "Veterkop" doleteo francuskim avionom u Kosanicu, na Ravne livade, kod sela Mehane.
Izaslanik Pećanac je, suprotno očekivanju, zatekao već formirane manje četničke formacije. O tome su ga odmah obavestili četovođa Milan Dečanski i drugi srpski dobrovoljci. Vojvoda Pećanac je bio ohrabren što su šume bile pune odbeglih srpskih vojnika, ali je bio nezadovoljan zbog slabe i nedovoljno izgrađene organizacije, osim odreda koji je bio pod rukovodstvom Koste Vojinović Kosovca u kopaoničkom kraju.
Držeći se naređenja dobijenog od Vrhovne komande, Pećanac je krenuo po selima topličkog, kosaničkog i jablaničkog sreza, gde je u septembru, oktobru i početkom novembra 1916. godine razgovarao s viđenijim ljudima i organizatorima četničkog pokreta i govorio na više narodnih zborova. Na terenu je zatekao dosta pušaka, municije, bombi, dinamita i ljudi raspoloženih za borbu. U Kosanici je formirao i dva ustanička bataljona.
ČETNIČKA ZAKLETVA
STUPAJUĆI u novoformirane četničke formacije, ustanici su polagali zakletvu koja je glasila:
"Zaklinjem se Bogom svemogućim, da ću verno i odano poslužiti svojoj otadžbini i kralju i za njih svoj život u svako doba založiti, starešinu poštovati i sa njime u bratskoj ljubavi živeti, tako mi Bog pomogao!"
http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:654078-Formiranje-prvih-cetnickih-odreda
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****