Politika
[Tanjug]
September 30, 2017
Деда Ђорђе и са девет деценија и даље чува Зејтинлик
На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, говори податке стари чувар, деда Ђорђе Михајловић.
Овако, деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну, деда Ђорђе Михајловић говори за Танјуг нескривајући понос, чињеницом да је и он постао део историје како Србије, тако и Грчке у којој је и рођен.
„Српско гробље има највише посетилаца”, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци али и плаћеници.
Док, каже, у српској војсци, били су напомиње, „наши” људи.
„Слабо долазе Французи и Енглези, за цео месец, можда један човек. Зато, јер је од 8.000 Француза, више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира...„, објашњава овај времешни старац.
Сећање не вара деда Ђорђа, набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик, венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина...
Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.
На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним причама палих јунака Првог рата.
![]()
„Његове животне координате су овде. Његови преци су овде. А ја, ја са њим проводим дан, од јутра до мрака”, објашњава „ученик”.
Каже, на 12.000 квадрата под његовом и деда Ђорђевом стражом, Зејтинлик „живи” и када нису годишњице и комеморације, јер је 350.000 поштовалаца прошло само прошле године.
На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, додаје податке, стари чувар, деда Ђорђе.
Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао. Уз осмех каже, није због болести месецима ни ракију окусио.
И додаје, опомињући младе средњошколце који слушају „јавни час сећања”, да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, објашњава, једнако трагична, али ипак истиче, да су Срби поднели највећу жртву.
„Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима”, поносно истиче деда Ђорђе.
Иако видно уморан, каже, причао је данас много и дочекао бројне делегације многих земаља, деда Ђорђе, савршено рецитује, без иједне грешке, стихове Војислава Илића Млађег исписане на Маузолеју на Зејтинлику.
„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба!”, загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.
И Французи, њих осам хиљада, почивају са српским саборцима, 3.500 савезника Италијана је ту, 2000 Енглеза и 400 Руса, све ове бројке зна деда Ђорђе напамет.
Сећа се времена када је почео дужност 1960.године, Солун је, каже, имао 160.000 људи, а данас броји 1,5 милиона.
Гробље је, објашњава , било на периферији, а данас су га окружиле нове грађевине, и сада је гробље практично, каже, у центру.
Јавни час сећања слушали су данас на Зејтинлику бројни ученици, средњошколци, кадети из Србије као и представници различитих делегација из наше и других земаља. (Танјуг)
http://www.politika.rs/scc/clanak/389863/Deda-Dorde-i-sa-devet-decenija-i-dalje-cuva-Zejtinlik
*****
Politika
[Tanjug]
September 20, 2017
Deda Đorđe i sa devet decenija i dalje čuva Zejtinlik
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, govori podatke stari čuvar, deda Đorđe Mihajlović.
![]()
SOLUN - Vojničko groblje Zejtinlik u Solunu godišnje poseti oko 350 hiljada posetilaca od kojih je najveći broj iz Srbije i to je zato što je sećanje na heroje Prvog svetskog rata postalo deo tradicije srpskog naroda.
Ovako, devedesetogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu, deda Đorđe Mihajlović govori za Tanjug neskrivajući ponos, činjenicom da je i on postao deo istorije kako Srbije, tako i Grčke u kojoj je i rođen.
„Srpsko groblje ima najviše posetilaca”, ponosno ističe deda Đorđe i objašnjava da je to između ostalog jer su se u drugim vojskama borili i stranci ali i plaćenici.
Dok, kaže, u srpskoj vojsci, bili su napominje, „naši” ljudi.
„Slabo dolaze Francuzi i Englezi, za ceo mesec, možda jedan čovek. Zato, jer je od 8.000 Francuza, više od četiri hiljade bilo iz Senegala, Maroka, Tunisa, Alžira...„, objašnjava ovaj vremešni starac.
Sećanje ne vara deda Đorđa, nabraja odakle je došao i građevinski materijal za delove groblja Zejtinlik, venčac, kaže iz Vladičinog Hana, cement iz Beočina...
Tu je da pomogne oko teških zadataka i Predrag Nedeljković, novi čuvar, zamenik deda Đorđa u najtežim poslovima.
Na Zejtinliku je već četiri godine, a reči poštovanja ne krije prema starcu koji je ceo život proveo okružen neispričanim životnim pričama palih junaka Prvog rata.
![]()
„Njegove životne koordinate su ovde. Njegovi preci su ovde. A ja, ja sa njim provodim dan, od jutra do mraka”, objašnjava „učenik”.
Kaže, na 12.000 kvadrata pod njegovom i deda Đorđevom stražom, Zejtinlik „živi” i kada nisu godišnjice i komemoracije, jer je 350.000 poštovalaca prošlo samo prošle godine.
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, dodaje podatke, stari čuvar, deda Đorđe.
Izvinjava se starac, kaže, grlo ga boli, puno je danas pričao. Uz osmeh kaže, nije zbog bolesti mesecima ni rakiju okusio.
I dodaje, opominjući mlade srednjoškolce koji slušaju „javni čas sećanja”, da se svaki treći od četiri i po miliona naših ratnika nije vratio u domovinu nakon Prvog rata. Poredi to sa drugim vojskama, čija su stradanja, objašnjava, jednako tragična, ali ipak ističe, da su Srbi podneli najveću žrtvu.
„Treba svi da kažu zato, sto puta hvala Srbima”, ponosno ističe deda Đorđe.
Iako vidno umoran, kaže, pričao je danas mnogo i dočekao brojne delegacije mnogih zemalja, deda Đorđe, savršeno recituje, bez ijedne greške, stihove Vojislava Ilića Mlađeg ispisane na Mauzoleju na Zejtinliku.
„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjeg doba!”, zagledan u daljinu, u potpunoj tišini Zejtinlika, deda Đorđe ponosno recituje stihove, a negde u pozadini vojni orkestar odaje počast palim herojima Prvog svetskog rata.
I Francuzi, njih osam hiljada, počivaju sa srpskim saborcima, 3.500 saveznika Italijana je tu, 2000 Engleza i 400 Rusa, sve ove brojke zna deda Đorđe napamet.
Seća se vremena kada je počeo dužnost 1960.godine, Solun je, kaže, imao 160.000 ljudi, a danas broji 1,5 miliona.
Groblje je, objašnjava , bilo na periferiji, a danas su ga okružile nove građevine, i sada je groblje praktično, kaže, u centru.
Javni čas sećanja slušali su danas na Zejtinliku brojni učenici, srednjoškolci, kadeti iz Srbije kao i predstavnici različitih delegacija iz naše i drugih zemalja. (Tanjug)
http://www.politika.rs/sr/clanak/389863/Deda-Dorde-i-sa-devet-decenija-i-dalje-cuva-Zejtinlik
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****
[Tanjug]
September 30, 2017
Деда Ђорђе и са девет деценија и даље чува Зејтинлик
На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, говори податке стари чувар, деда Ђорђе Михајловић.
CОЛУН - Војничко гробље Зејтинлик у Солуну годишње посети око 350 хиљада посетилаца од којих је највећи број из Србије и то је зато што је сећање на хероје Првог светског рата постало део традиције српског народa.
„Српско гробље има највише посетилаца”, поносно истиче деда Ђорђе и објашњава да је то између осталог јер су се у другим војскама борили и странци али и плаћеници.
Док, каже, у српској војсци, били су напомиње, „наши” људи.
„Слабо долазе Французи и Енглези, за цео месец, можда један човек. Зато, јер је од 8.000 Француза, више од четири хиљаде било из Сенегала, Марока, Туниса, Алжира...„, објашњава овај времешни старац.
Сећање не вара деда Ђорђа, набраја одакле је дошао и грађевински материјал за делове гробља Зејтинлик, венчац, каже из Владичиног Хана, цемент из Беочина...
Ту је да помогне око тешких задатака и Предраг Недељковић, нови чувар, заменик деда Ђорђа у најтежим пословима.
На Зејтинлику је већ четири године, а речи поштовања не крије према старцу који је цео живот провео окружен неиспричаним животним причама палих јунака Првог рата.
Чика Ђорђе, чувар српског гробља у Солуну (Фото Никола Тркља)
„Његове животне координате су овде. Његови преци су овде. А ја, ја са њим проводим дан, од јутра до мрака”, објашњава „ученик”.
Каже, на 12.000 квадрата под његовом и деда Ђорђевом стражом, Зејтинлик „живи” и када нису годишњице и комеморације, јер је 350.000 поштовалаца прошло само прошле године.
На Зејтинлику лежи 21.000 бораца, од тога је осам хиљада Срба, а њих шест хиљада заједно леже у вечности у костурници, додаје податке, стари чувар, деда Ђорђе.
Извињава се старац, каже, грло га боли, пуно је данас причао. Уз осмех каже, није због болести месецима ни ракију окусио.
И додаје, опомињући младе средњошколце који слушају „јавни час сећања”, да се сваки трећи од четири и по милиона наших ратника није вратио у домовину након Првог рата. Пореди то са другим војскама, чија су страдања, објашњава, једнако трагична, али ипак истиче, да су Срби поднели највећу жртву.
„Треба сви да кажу зато, сто пута хвала Србима”, поносно истиче деда Ђорђе.
Иако видно уморан, каже, причао је данас много и дочекао бројне делегације многих земаља, деда Ђорђе, савршено рецитује, без иједне грешке, стихове Војислава Илића Млађег исписане на Маузолеју на Зејтинлику.
„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњег доба!”, загледан у даљину, у потпуној тишини Зејтинлика, деда Ђорђе поносно рецитује стихове, а негде у позадини војни оркестар одаје почаст палим херојима Првог светског рата.
И Французи, њих осам хиљада, почивају са српским саборцима, 3.500 савезника Италијана је ту, 2000 Енглеза и 400 Руса, све ове бројке зна деда Ђорђе напамет.
Сећа се времена када је почео дужност 1960.године, Солун је, каже, имао 160.000 људи, а данас броји 1,5 милиона.
Гробље је, објашњава , било на периферији, а данас су га окружиле нове грађевине, и сада је гробље практично, каже, у центру.
Јавни час сећања слушали су данас на Зејтинлику бројни ученици, средњошколци, кадети из Србије као и представници различитих делегација из наше и других земаља. (Танјуг)
http://www.politika.rs/scc/clanak/389863/Deda-Dorde-i-sa-devet-decenija-i-dalje-cuva-Zejtinlik
*****
Politika
[Tanjug]
September 20, 2017
Deda Đorđe i sa devet decenija i dalje čuva Zejtinlik
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, govori podatke stari čuvar, deda Đorđe Mihajlović.
Деда Ђорђе Михајловић, деведесетогодишњи чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну (Фото Танјуг)
SOLUN - Vojničko groblje Zejtinlik u Solunu godišnje poseti oko 350 hiljada posetilaca od kojih je najveći broj iz Srbije i to je zato što je sećanje na heroje Prvog svetskog rata postalo deo tradicije srpskog naroda.
Ovako, devedesetogodišnji čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku u Solunu, deda Đorđe Mihajlović govori za Tanjug neskrivajući ponos, činjenicom da je i on postao deo istorije kako Srbije, tako i Grčke u kojoj je i rođen.
„Srpsko groblje ima najviše posetilaca”, ponosno ističe deda Đorđe i objašnjava da je to između ostalog jer su se u drugim vojskama borili i stranci ali i plaćenici.
Dok, kaže, u srpskoj vojsci, bili su napominje, „naši” ljudi.
„Slabo dolaze Francuzi i Englezi, za ceo mesec, možda jedan čovek. Zato, jer je od 8.000 Francuza, više od četiri hiljade bilo iz Senegala, Maroka, Tunisa, Alžira...„, objašnjava ovaj vremešni starac.
Sećanje ne vara deda Đorđa, nabraja odakle je došao i građevinski materijal za delove groblja Zejtinlik, venčac, kaže iz Vladičinog Hana, cement iz Beočina...
Tu je da pomogne oko teških zadataka i Predrag Nedeljković, novi čuvar, zamenik deda Đorđa u najtežim poslovima.
Na Zejtinliku je već četiri godine, a reči poštovanja ne krije prema starcu koji je ceo život proveo okružen neispričanim životnim pričama palih junaka Prvog rata.
Чика Ђорђе, чувар српског гробља у Солуну (Фото Никола Тркља)
„Njegove životne koordinate su ovde. Njegovi preci su ovde. A ja, ja sa njim provodim dan, od jutra do mraka”, objašnjava „učenik”.
Kaže, na 12.000 kvadrata pod njegovom i deda Đorđevom stražom, Zejtinlik „živi” i kada nisu godišnjice i komemoracije, jer je 350.000 poštovalaca prošlo samo prošle godine.
Na Zejtinliku leži 21.000 boraca, od toga je osam hiljada Srba, a njih šest hiljada zajedno leže u večnosti u kosturnici, dodaje podatke, stari čuvar, deda Đorđe.
Izvinjava se starac, kaže, grlo ga boli, puno je danas pričao. Uz osmeh kaže, nije zbog bolesti mesecima ni rakiju okusio.
I dodaje, opominjući mlade srednjoškolce koji slušaju „javni čas sećanja”, da se svaki treći od četiri i po miliona naših ratnika nije vratio u domovinu nakon Prvog rata. Poredi to sa drugim vojskama, čija su stradanja, objašnjava, jednako tragična, ali ipak ističe, da su Srbi podneli najveću žrtvu.
„Treba svi da kažu zato, sto puta hvala Srbima”, ponosno ističe deda Đorđe.
Iako vidno umoran, kaže, pričao je danas mnogo i dočekao brojne delegacije mnogih zemalja, deda Đorđe, savršeno recituje, bez ijedne greške, stihove Vojislava Ilića Mlađeg ispisane na Mauzoleju na Zejtinliku.
„Neznani tuđinče, kad slučajno mineš pored ovog svetog zajedničkog groba, znaj, ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjeg doba!”, zagledan u daljinu, u potpunoj tišini Zejtinlika, deda Đorđe ponosno recituje stihove, a negde u pozadini vojni orkestar odaje počast palim herojima Prvog svetskog rata.
I Francuzi, njih osam hiljada, počivaju sa srpskim saborcima, 3.500 saveznika Italijana je tu, 2000 Engleza i 400 Rusa, sve ove brojke zna deda Đorđe napamet.
Seća se vremena kada je počeo dužnost 1960.godine, Solun je, kaže, imao 160.000 ljudi, a danas broji 1,5 miliona.
Groblje je, objašnjava , bilo na periferiji, a danas su ga okružile nove građevine, i sada je groblje praktično, kaže, u centru.
Javni čas sećanja slušali su danas na Zejtinliku brojni učenici, srednjoškolci, kadeti iz Srbije kao i predstavnici različitih delegacija iz naše i drugih zemalja. (Tanjug)
http://www.politika.rs/sr/clanak/389863/Deda-Dorde-i-sa-devet-decenija-i-dalje-cuva-Zejtinlik
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****