From
"MEET THE SERBS"
on Facebook
"Saint Sava (Rastko Nemanjić) died on 27 January (14 January by the Julian Calendar) 1236 in Veliko Tarnovo, Bulgaria, while returning from a pilgrimage to Jerusalem. His relics were conveyed to the Mileševa Monastery by his nephew King Vladislav. In medieval Serbia, the relics of Saint Sava had great significance, particularly during the Ottoman rule. People would often gather over the relics of their saint to seek solace and cure. Fearing that the rebellion against the Turks might be raised on that very spot, Sinan Pasha of Belgrade ordered the relics of the first archbishop of the autocephalous Serbian Orthodox Church to be transferred to Belgrade and burned on the Vračar plateau on 27 April (May 10) 1594. The main reason for burning the relics of the Serbian saint was, according to the historians, the Serbian uprising in Banat in 1594, under the leadership of Metropolitan Theodore of Vršac. It was noted that the rebels carried the flag with the image of Saint Sava and the appearance of his face on war flags was crucial for the decision of the Turkish pasha. However, by burning the relics of Saint Sava, Sinan Pasha didn't manage to extinguish the awareness and the importance of St. Sava among the people, but his act had exactly the opposite effect. The body of the saint was burned, but a new power emerged from that flame and that power is still present in the Serbian people and its approach to the Orthodox faith. In 1895, 300 years after the relics of Saint Sava had been burned, the decision was made to erect a magnificent temple 'which should be a monument of universal recognition by the Serbian people, of St. Sava as their protector and educator'."
"Свети Сава (Растко Немањић), умро је 27. јануара (14. јануара по јулијанском календару) 1236. године у Великом Трнову, у Бугарској, када се враћао са ходочашћа у Јерусалиму. Његове мошти је у манастир Милешеву пренеоњегов нећак краљ Владислав. У средњовековној Србији, мошти светог Саве имале су велики значај, нарочито у време турског ропства. Народ се окупљао над моштима свога светитеља да тражи утеху и лек. Бојећи се да се са тога места не дигне побуна против Турака, Синан-паша Београдски наредио је да се мошти првог архипеископа аутокефалне српске цркве пренесу у Београд и на Врачару спале 27. априла (10. маја) 1594. године. Основни разлог за спаљивање моштију светитеља јесте, како наводе историчари, устанак Срба у Банату 1594. године, под вођством митрополита вршачког Теодора. Забележено је да су устаници носили заставу са ликом светог Саве, па је појава његовог лика на ратним заставама условила одлуку турског паше. Међутим, спаљивањем моштију светитељевих, паша не само да није угасио свест о светом Сави у народу, него ју је још више укоренио. Тело светитеља је спаљено, али је из тог пламена изникла нова снага која је и данас присутна у српском народу и његовом приступу православној вери. Године 1895, поводом обележавања тристогодишњице од спаљивања моштију светог Саве, донета је одлука о подизању величансвеног храма 'који треба да буде споменик свеопштег признања српског народа светом Сави, као свом просветитељу и заштитнику'."
Meet the Serbs
on Facebook
January 27, 2018
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact at heroesofserbia@yahoo.com
*****