"Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“ је јединствено удружење грађана које се волонтерски бави проналажењем и чишћењем српских војних гробаља на територији данашње републике Македоније (област Мариово) односно на простору где је био солунски фронт.
"Борбе које је српска војска водила на Солунском фронту, од лета 1916. до јесени 1918. године, довеле су до великих губитака. Страдалo je преко 9.000 војника, подофицира и официра. Погинули војници и старешине сахрањивани су непосредно иза борбене линије на такозваним „пуковским гробљима“, без сандука, са дрвеним крстачама. На крстачама су уписивани лични подаци сваког појединца (чин, име и презиме, јединица).
"Умрли рањеници и болесници у пољским болницама и завојиштима, сахрањивани су у местима где су биле те установе.
"Већина гробаља на овом простору су махом настала током борби 1916. године. После освајања Кајмакчалана и ослобођења Битоља успоставља се слободна територија од 1600 квадратних километара на линији с. Снегово, с. Градешница, врх Сокол. На овом простору у скоро сваком селу постоји гробље српских ратника.
"После пробоја Солунског фронта 1918. године српска војска муњевитом брзином ослобађа своју земљу. Србија, овенчана славом, жртвује своју самосталност ради виших циљева и заједно са Хрватима и Словенцима формира Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У тој заједници заборављају се интереси Србије. Заборављају се и српска војничка гробља на својој територији (данас у Македонији).
"Након завршетка рата, гробља (око 250) која су се налазила на територији Грчке су есхумирана а кости пребачене на Српско војно гробље на Зејтинлику.
"Српска војничка гробља и гробови из Првог светског рата расута по падинама планине Ниџе у Републици Македонији падају у заборав. Српски јунаци који су у крвавим биткама на Солунском фронту дали своје животе за слободу отаџбине леже у туђој земљи у бестрагији заборављени од оних којима су слободу подарили. Да ли су то они заслужили?
"Према списковима из 1921. године (архив Југославије), постојало је 81 гробље на којима је било од једног до 684 сахрањених, скоро 4000 појединачних војних гробова расутих на падинама планина Ниџе.
"Стање српских војних гробаља на овом подручју било је толико лоше да горе не може бити. Гробља су зарасла у трње, дивље дрвеће и шибље, и нека је немогуће било наћи без помоћи предусетљивог локалног становништва, махом ловаца и чобана.
"Многа гробља се више и не могу пронаћи. То су она која су на хумкама имала само дрвену крстачу. Дрвене крстаче су одавно иструлиле и траг гробља се изгубио. Гробови који су имали металне крстаче још се могу пронаћи, али без података чији је, јер на металним крстачама нема никаквих података.
"Надгробне споменике од камена, клесали су сами ратници у периоду 1917. и 1918. године „жив за погинулог друга“. На неким споменицима пише да споменик подиже родбина али таквих има мало.
"На свим српским војним гробљима надгробни споменици су махом пали на земљу.
"Ограда од бодљикаве жице и дрвених стубова одавно нема. Срећу се остаци бодљикаве жице у малим парчићима, док су већи део мештани искористили за ограде око својих домаћинстaва.
Много деценија је прошло од завршетка Првог светског рата а ова гробља нико није обилазио нити чистио.
"Сва ова гробља, су гробља српских јунака. Нажалост, нема тачне евиденције ко је сахрањен и колико њих је сахрањено на овим војним гробљима.
"Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“ поседује спискове сахрањених за већи број гробаља на овој територији (архив Југославије).
"Удружење сваке године у првој половини септембра организује одлазак у Македонију са задатком да пронађе и очисти гробља која су заборављена и препуштена зубу времена и попишу свe податке који се буду могли очитати са споменика.
"На подручје Кајмакчалана ретко се долази, тек понеки планинар или чланови патриотских удружења. А некад смо се поносили великим победама српске војске удружене са савезницима у Првом светском рату.
"Удружење наставља традицију па и ове године организује одлазак у Македонију, у термину од 8. до 15. септембра. Сви који желе да раде под условима који су дати у позиву – програму акције су добро дошли.
"Позивамо грађане Ниша да у четвртак 26. априла 2018. године у 18 часова у Дому војске Србије у Нишу присуствују представљању активности Удружења са посебним освртом на проналажењу и уређивању српских војних гробаља на подручју Кајмакчалана и могућности да потомци сазнају локацију гробова својих предака."
Удружење за неговање и чување српске баштине „Кајмакачалан“
na Facebook
April 2018
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
*****