Милунка Савић сахрањена у Алеји великана / "Министарство одбране Републике Србије" Novembar 10, 2013

November 10, 2013, 11:52 am

≫ Next: "Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата" - Душан Батаковић: историчар и дипломата

≪ Previous: Milunka Savić sahranjena u Aleji velikana uz melodiju pesme 'Tamo daleko' / "Novosti" November 10, 2013

Уз мелодију песме „Тамо далеко“ и паљбу почасних плотуна посмртни остаци Милунке Савић, хероине Првог светског рата, сахрањени су данас у Алеји великана на Новом гробљу. Церемонији одржаној уз највише државне и војне почасти, четири деценије након смрти српске “Орлеанке у шињелу”, присуствовали су председник Србије Томислав Николић, њени потомци, министар одбране Небојша Родић, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, представници Министарства одбране и Војске Србије, Владе и Народне скупштине, града Београда, дипломатског кора, јавног и културног живота, као и представници удружења ослободилачких ратова. Парастос су служили патријарх српски Иринеј и владика шабачки Лаврентије.

Одајући почаст српској хероини, председник Николић поручио је да никад није касно да се сагрешења која су други направили према Србији и њеним великанима исправе, истичући да ће Србија очувати сећање на жену која је у мноштву храбрих мушкараца била највећи јунак Првог светског рата.

- Сада и овде, одајући почаст Милунки Савић, дан уочи прославе потписивања примирја у Првом светском рату, ми, захвални потомци, одајемо почаст свим својим јуначким прецима - истакао је председник Србије наглашавајући да уз Милунку Савић пристају све најлепше српске речи - хероина Великог рата, икона и симбол Првог светског рата, Орлеанка у шињелу, мати српске сирочади, узор, заборављени јунак. Милунка је симбол херојства, како је истакао, са девет љутих рана због жеље да Србија буде слободна, жена ратник којој се диви васцели свет.

Према његовим речима, Милунка Савић тако личи на своју земљу, одважна када треба, непобедива и усправна, сваком да се нађе и помогне, а опет скрајнута кад други помисле да тако велика и снажна може да засмета.

- Својом безмерном храброшћу, витештвом и родољубљем била је пример савременицима, а потомцима учитељ који својим животом показује како се воли и брани отаџбина – нагласио је председник Николић.

Он је, такђе, подсетио да је Милунка Савић носилац највиших српских и иностраних ратних одликовања, међу којима и два Ордена витеза Легије части, и да је једина жена у историји човечанства која је одликована француским орденом Ратног крста са златном палмом.

- На путу до Алеје великана, где јој је и место, уз војне почасти како доликује, Милунка Савић је још једном прошла поред свог врховног команданта војводе Радомира Путника – нагласио је председник Николић који је на крају обраћања поручио - “Нека је вечна слава Милунки Савић и јунацима Великог рата”.

Патријарх српски Иринеј, обраћајући се након опела, поручио је да је српска хероина Милунка Савић жртвовала себе без остатка, доживела и сносила све тешкоће рата и страдања и дочекала оно за шта се и борила - слободу српског народа. Та српска херона, додао је, јединствена је не само у нашем свету и времену, него и античком због храбрости и родољубља које је показала.

- Нико није тако схватио или мало је оних који су тако схватили однос према отачеству, вери и свему ономе што се српски зове - указао је патријарх додајући да је у тренутку када је видела да се “све дигло на Србију” узела пушку да ратује, али не због рата и убијања, већ ради одбране.

Милунка Савић рођена је крајем 19. века у селу Копривница, недалеко од Рашке. Учествовала је у балканским ратовима под именом Милун Савић. Милункина "тајна" откривена је пошто је у Брегалничкој бици (1913) рањена у груди. У Првом светском рату била је део чувеног "Гвозденог пука", најелитнијег Другог пука српске војске "Књаз Михаило".

После рата, хероина Великог рата радила је у Босни и Херцеговини као куварица, болничарка, прегледачица у фабрици војних униформи. Тада се удала за Вељка Глигоровића, са којим је добила кћерку Милену, али је убрзо усвојила још три ћерке: Вишњу, Радмилу и Зорку.

Међутим, брак је кратко трајао, тако да Милунка сама подигла четири ћерке. После ургенција сабораца, 1929. године се запослила као чистачица у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део радног века. Умрла је 5. окотобра 1973. године, а сахрањена је у породичном гробу на Новом гробљу.

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=5805

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

"Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата" - Душан Батаковић: историчар и дипломата

November 10, 2013, 3:32 pm

≫ Next: Dan primirja - kada je Srbija bila velika / "Novosti" November 9, 2013

≪ Previous: Милунка Савић сахрањена у Алеји великана / "Министарство одбране Републике Србије" Novembar 10, 2013

www.vozd.in.rs
извор: Глас Русије
09.11.2013. - 17:00
November 9, 2013

Српски историчар светског гласа, дипломата, директор Балканолошког института САНУ доктор Душан Т. Батаковић, учествовао је у научној конфренцији

"Уочи Великог рата: Русија и свет"

коју је организовао Руски институт за стратешка истраживања РИСИ.

историчар идипломата
Душан Батаковић:

"Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата"

О покушајима ревизије историје, несразмерности Франца Фердинанда и Гаврила Принципа, научном отпору Србије и Русије доктор Батаковић размишља у интервјуу за

"Глас Русије".

Већина књига које се појављују у англо-саксонским и немачким земљама последњих шест месеци, годину дана врше једну својеврсну ревизију историје и пребацују одговорност пре свега на Русију и на Србију. У питању је покушај да се релативизује историја Првог светског рата, а да се као њени покретачи не огласе Немачка и Аустро-Угарска како то, уосталом, пише и у Версајском уговору, него се поново враћа на ову стару тезу из међуратног периода, које је почео у Немачкој крајем 20.-тих а експанзију добио током 30.-тих посебно за време Хитлерове власти. А то је да су кривци за Први светски рат пре свега Русија, а затим и Србија, као једно, како они кажу, разбојничко гнездо које је угрозило европски мир. Стога је ова конференција у Москви била организована са намером да се претресу још једном неки од узрока рата. Као и да се покаже према расположивим историјским документима, какво је стање руске науке данас и како се из руске перспективе гледа на Први светски рат. Ја сам упозорио на негативне појаве које се већ дешавају око припрема прославе 100-годишњице Првог светског рата.

То није процес који је почео јуче. Наиме, циљ је да се покаже да су и Русија и Србија трајне тачке геополитичке нестабилности. Русија на глобалном плану, а Србија на Балкану. Да те државе данас, као и пре сто година, праве проблеме читавом свету. Са друге стране, Немачка је сада поново најјача сила у Европи, и међу њеним научницима, као и међу онима који истражују Немачку у Англо-Саксонском свету сада је преовлађајући тренд да се одговорност са Немачке пребаци макар на неку од других држава-учесника, значи, ако не само на Русију, онда бар још и на Француску. А да се Србија прикаже отприлике као да је то земља из времена Младића, Сребренице, Милошевића, и тако даље.

Ако добро разумем, данашња ситуација по нечему подсећа на ситуацију између два светска рата?

Па ту би могле да се повуку одређене паралеле. Наиме, у Немачкој је 60х година постојала једна јака научна струја, чији је вођа био чувени историчар Фриц Фишер из Хамбурга, који је у својој књизи „Посезање за светском моћи” (Griff nach der Weltmacht) убедљиво показао да је Немачка била покретач и узрок Првог светског рата у жељи да направи нову прерасподелу утицаја и моћи у свету да се домогне већег броја колонија и важних ресурса. Фриц Фишер и његова школа, која је доминирала до пре неких 20 година, је убедљиво доказивала да је Немачка била та која је гурнула свет у први рат светских размера. Међутим, кад сад поменете некоме да је Фишер велики историчар, а тај неко није његов ученик или следбеник, он ће љутито одмахнути главом. Међутим, важно је да се нагласи да је заправно нових докумената који доказују узроке светског рата нема. Ради се само о покушају ревизије на основу постојеће документације, а пажња се скреће са сукоба Великих сила, империјалистичких тежњи и крупних економских интереса сада се то сужава на поједине личности и њихови особине, и мале народе као што су Срби, који су „у некој сталној жељи да изврше своје циљеве који угрожавају светски мир.

Један професор из Кембриџа, велики стручњак за немачку историју, Кристофер Кларк недавно је објавио књигу под насловом „Месечари” (The Sleepwalkers: How Europe Went to War in 1914), у којој он тврди да се после Сребренице о Србима не може писати као раније и да се мора поново преиспитати право биће њиховог националног покрета, као и да је могуће онда у том смислу вршити разноврсне ревизије. У Србији се подигла велика полемика око те књиге и других које се најављују да ће изаћи, јер се Србија у њима означава као кривац за избијање рата, а Русија као њен велики и главни заштитник. У том смислу испаде да је Србија крива, иако сви знамо да је Немачка прва почела рат, да је она објавила рат Русији и да није напала Србију него да је напала Белгију.

Власти Републике Српске, по свему судећи, неће присуствовати вечаностима у Сарајеву, посвећеним стогодишњици Првог светског рата. Како ви схватате ову њихову одлуку?

Ја сам у Москви изнео преглед досадашњих настојања да се организује један велики научни скуп у самом Сарајеву, о узроцима рата и његовом току. На почетку иницијатор је била Француска. Постоји посебна државна организација која се бави стогодишњицом рата и која хтела да организује велику научну конференцију у престоници БиХ. Међутим, у Сарајеву су Ејуп Ганић и његов факултет покушали да то претвори у суђење Србији. Први светски рат употребе као објашњење рата у Босни 1992-1995. Наравно да су на то Срби из БиХ реаговали веома оштро и са индигнацијом, јер је апсолутно неприхватљиво да се једна научна конференција злоупотребљава у сасвим приземне политичке сврхе. С друге стране, пре него што је почела та француска огранизација, извесни огранизатори из Сарајева на челу са доктором Хуснијом Камберовићем направили су припрему свог алтернативног скупа уз помоћ Немаца и Аустријанаца, а који ће окупити само учеснике из земаља поражених у Првом светском рату. У том смислу скуп није репрезентативан и свесно су заобиђени не само Бања Лука, него и Београд и ниједан од релевантних института и институција нису ни консултовани ни позвани.

Ми смо у више наврата скретали пажњу француској амбасади, а ускоро ћемо и немачкој и аустријској да Сарајево није погодно место да се организује велику скуп о Првом светском рату. Прво зато што је Сарајево, осим што је тамо извршен атентат на Франца Фердинанда био споредно ратиште, и потпуно неважно у читавом рату. Много важнија је била, на пример, Србија. С друге стране, ако те конференције не помажу да дође до неке врсте помирења и тражења заједничких погледа око неких крупних феномена, већ уместо тога постану још један разлог нових подела, онда то наравно неће никоме бити од користи и са науком неће имати скоро никакве додирне тачке. Злоупотреба историграфије, као што је познато, свуда у свету је развијена, и она се тако брутално користи у дневнополитичке сврхе и немогуће је онда раздвојити шта је наука а шта је политика. Ми смо зато из Београда у више наврата упозоравали разне наше пријатеље да конференција у Сарајеву не сме да буде семе раздора.

Да ли су српски и руски историчари спремни да пруже научни отпор оном што се дешава?

У мом уводном предавању у РИСИ дао једну сликовиту метафору тога што ће се отприлике десити ако не буде адекватног научно фундираног одговора, у Сарајеву се спремају да врате споменик Францу Фердинанду, који је подигнут 1917, који је висок 16 метара, а да истовремено врате стопе Гавриле Принципа, који су утиснути у бетон као мали подсетник на то херојско дело из 1914. Сад ви замислите како ће то изгледати један огроман споменик окупатору и стопе утиснуте у плочник. Значи, потпуно несразмерно. Ја сам апеловао на руску научну заједницу да овај изазов прими веома озбиљно и рекао да није довољно да се објављују књиге само на руском језику, него да је због међународне дифузије од изузетне важности и да објаве се резултати руске науке на енглеском, француском, немачком како би могла да се отвори једна шира дебата. Мислим да је моја интервенција наишла на одређено интересовање, али ја не могу да проценим како ће званична Русија на овај тренд реаговати. Наравно, мене у овом смислу пре свега занима реакција науке. Мени је било веома важно то што сам чуо поново, оно што сам и мислио да јесте стање ствари да је Русија била неспремна за тај рат, да га није планирала и није га желела, и да је он њој био наметнут као што је био наметнут и Србији.

Ми овде у Србији ове најаве ревизије и нове демонизације доживљавамо малтене као припрему нове објаве рата, схватамо веома озбиљно и мобилишемо колико можемо наше научне потенцијале да на основу документације несумњиво покажемо шта су прави узроци Првог светског рата и не дозволимо да се Србија представља као једна мрачна балканска краљевина у којој живе терористи и атентатори, мислим да је та слика не само нетачна, него и намерно створена како би се опет искористила прилика да се против Србије води један опасан медијски рат. Српска академија наука под руководством академика Живојиновића спрема једну велику научну конференцију у јуну следеће године. Ја сам мој боравак у Русији искористио да консултујем више руских колега које би могли да учествују на тој конференцији. А у међувремену ми смо позвали и двадесетак научника из читавог света. И наш ћемо зборник објавити уз помоћ државе и на српском и на енглеском језику.

извор: Глас Русије

09.11.2013.

http://www.vozd.in.rs/45_stav.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Dan primirja - kada je Srbija bila velika / "Novosti" November 9, 2013

November 10, 2013, 6:57 pm

≫ Next: Armistice Day 2013 / Let us remember our great American ally Serbia and her Heroes as we thank the Veterans...

≪ Previous: "Доживљавамо најаве ревизије историје малтене као припрему нове објаве рата" - Душан Батаковић: историчар и дипломата

Novosti
B. Subašić
09. novembar 2013
November 9, 2013

Naša zemlja kao pobednik dočekala dugoočekivano primirje Prvog svetskog rata 1918. godine. Olako i na brzinu žrtvovani srpski interesi. Žrtve među srpskim vojnicima, koje su padale od "bratske vatre", zataškane

Potpisivanje primirja 11. Novembar 1918. u Kompijenju kod Pariza

U ŽELEZNIČKOM vagonu u Kompijenju, kod Pariza, 11. novembra 1918. Nemačka je kapitulirala i potpisala primirje sa silama Antante. Na Zapadu se od 1919. ovaj datum obeležava kao "Dan sećanja", a Srbija ga od prošle godine slavi kao državni praznik "Dan primirja".

Srpska zastava vraćena je među pobedničke u železnički vagon u Kompijenju tek 2009. jer države Antante nisu dozvoljavale da se tu istakne jugoslovenska, a naročito ne komunistička zastava s petokrakom, pošto su pobednici u Velikom ratu bili Srbi. Međutim, pokazalo se da je i mir bio poguban za Srbiju koja je u tadašnjem ratnom vihoru izgubila oko 26 odsto stanovništva. Izgubila je polovinu radno sposobnih muškaraca. A, od 707.000 mobilisanih vojnika vratilo oko 160.000. Od tifusa koji je harao obolelo je oko milion stanovnika i najveći broj je umro.

Poslednjim poginulim vojnikom u Velikom ratu na Zapadu se smatra kanadski redov Džordž Lorens Prajs, koga je nemački snajperista ustrelio dva minuta pre opšte obustave vatre. Ali žrtve među srpskim vojnicima padale su i posle 11. novembra uprkos potpisanom primirju. Naime, Mađarska je vodila rat još dva dana pokušavajući da okupira Vojvodinu i Baranju. Srpski 45-dnevni juriš od Solunskog fronta do Beograda se nastavio jer su narodna veća sa bivših austrougarskih teritorija očajnički pozivala u pomoć.

Samoproklamovana država Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagrebu, koju su proglasili dojučerašnji pobornici rata protiv Srbije, strahovala je od okupacije od strane Italije koja je smatrala da ima pravo i na Crnu Goru. Srpski vojnici su sprečili okupaciju, ali su nastavili da ginu od "bratske" vatre. Bivši austrougarski domobrani u Hrvatskoj organizovali su paravojne "straže" pod kontrolom političara, pre svega Stjepana Radića, koji su zahtevali samostalnu državu na teritorijama zapadno od Drine pod kontrolom Zagreba. Srpske žrtve pale u vremenu "opšteg primirja" ostale su u senci istoriografije, u obe Jugoslavije. Razočaranje u pobedu i iluziju jugoslovenstva prvi su pokazali srpski vojnici, ali su brzo uklonjeni s javne scene, uključujući i vojvodu Živojina Mišića.

- Srbija danas ima mnogo dobrih razloga da obeležava Dan primirja, jer je bila saveznica, pobednica, koja je prva napadnuta, nad čijim su stanovništvom napravljeni do tada neviđeni masovni zločini, i koja je srazmerno svojoj snazi doprinela konačnoj pobedi u Prvom svetskom ratu. Međutim, poražavajuće jugoslovensko iskustvo Srba i Srbije i aktuelni trenutak mnogima daju za pravo da se zapitaju zašto smo toliko i tako ginuli i zašto smo državnost jedne pobednice u Velikom ratu, koja je mogla da redefiniše i svoje granice i svoj položaj na razvalinama Austro-Ugarskog carstva na kraju rata 1918. olako i na brzinu žrtvovali zarad jugoslovenske ideje i zajedničke države - kaže prof. dr Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju.

Procene tadašnjeg političkog vrha Srbije bile su da vredi podneti ove žrtve zarad stvaranja zajedničke države. Međutim, ovu tezu opasano su potkopali zahtevi za samostalnost Hrvatske još pre 11. novembra. Predstavnici samporoglašene države SHS iz Zagreba traže priznanje od Antante i ravnopravnost u pregovorima sa Srbijom. Ante Trumbić iz Jugoslavenskog vijeća, koje je priznavala samo Pašićeva vlada, šalje telegram predsedniku SAD Vilsonu i traži da američki vojnici uđu na teritoriju Hrvatske, da je ne bi "okupirala" srpska vojska.

- Iz rata i stradanja Srbi su uleteli u zajedničku državu, koju je lakše bilo zamišljati nego ostvariti. Na njeno stvaranje i višedecenijsko iskustvo delovali su mnogi faktori, vidljivi i nevidljivi, a posebno ukršteni interesi velikih sila, koje smo ponekad olako uzimali ili za prijatelje ili za saveznike - kaže prof. dr Pavlović.

Ipak, on naglašava da je ovakvo razmišljanje primereno sadašnjem trenutku i da su se stvari drugačije sagledavale na početku Velikog rata kada je definisan ratni cilj Srbije - borba za oslobođenje i ujedinjenje, kao i 1918. kada su stvoreni uslovi za ostvarenje tog cilja.

- Srbija je tada imala, u složenoj diplomatskoj igri, mogućnosti da bude nezavisna zemlja sa priznatim granicama iz 1912-1913. i sa neizvesnim nadama da će njeni teritorijalni i drugi zahtevi biti uzeti u obzir. Drugi izbor je bio stvoriti novu realnost na terenu, o kojoj će se kasnije pregovarati. Nova realnost bila je preći na teritoriju Austro-Ugarskog carstva koje je bilo u raspadu i udovoljiti težnjama naroda koji su u tom trenutku imali snažne osećaje zajedništva i solidarnosti sa Srbijom - kaže dr Pavlović.

Rušenja četiri carstva na kraju Velikog rata, i nastanak novih država, omogućilo je i stvaranje nove jugoslovenske zajednice, a načelno, svi vojni i politički faktori pobednika bili su složni da je dobro stvoriti veliku i snažnu državu Južnih Slovena, koja bi predstavljala respektabilni faktor na Balkanu i Evropi.

- No, takvoj ideji i praksi bilo je zakulisnih i drugih protivljenja. Posebno Velike Britanije. Sam Čerčil je i u memoarima zapisao da je "najveća tragedija bila potpuno komadanje Austro-Ugarskog carstva Senžermenskim i Trijanonskim sporazumom..."

Koliko su Britanija i njeni imperijalni interesi i uopšte njen imperijalni pogled, posebno na Balkan, doprineli daljem razvoju događaja ostaje pitanje za raspravu - kaže prof. dr Pavlović.

On potvrđuje činjenicu da je iz svake Jugoslavije Srbija izlazila sa sve manje teritorija, a srazmerno i stanovništva, od onih koje je imala 1914. godine.

- Obe jugoslovenske države, i prva i druga, da ih tako nazovemo, i kraljeva i Titova, napravljene su posle velikih svetskih ratova i prekomponovanja mapa i preraspodela moći i uticaja, na brzinu, bez velike debate makar i u parlamentima, na krilima pobedonosnih osećaja. Srpstvo i srpski interes je zamenjen ili utopljen u jugoslovenski, bez posebnog definisanja sopstvenog interesa i sopstvenih granica - kaže prof. dr Pavlović.

SRPSKE IZGUBLjENE POBEDE

SRBIJA, koja je u ovome ratu dala 1,5 milion žrtava za oslobođenje i ujedinjenje svoje jednokrvne braće preko Dunava, Save i Drine, ne može ni u kom slučaju dozvoliti da se na njenim granicama formira neka nova država koja bi u svoj sastav uzela sve njene sunarodnike i da, posle četvorogdišnjih muka i potpunog poraza neprijatelja, ostane u pozadini i sve plodove dobivene pobede prepusti drugome, koji je u ratu učestvovao na neprijateljskoj strani - rekao je 13. novembra 1918. u Zagrebu delegat Vrhovne komande srpske vojske pukovnik Dušan Simović.

Međutim, na komandna mesta došli su njihovi dojučerašnji neprijatelji. U aktivnu službu u vojsci Kraljevine SHS primljeno je 2.590 bivših austrougarskih oficira, među koje nisu ubrojani "pričuvni časnici". U aprilu 1941. u Pavelićevu vojsku je prešao 31 hrvatski general, 228 pukovnika, 245 potpukovnika, 245 majora, 1.005 kapetana i 417 poručnika Jugoslovenske kraljevske vojske.

ODJECI PROPAGANDE

PITANjE "krivice" kako za nastanak jugoslovenske države tako i za izbijanje Velikog rata je krajnje neodređeno, teško ga je personalizovati na jednu ličnost, recimo regenta Aleksandra, ili Pašića ili Gavrila Principa u drugom slučaju, smatra prof. dr Momčilo Pavlović. - Današnje kreativno tumačenje i vrednovanje, iako legitimno, neće bitno doprineti boljem razumevanju događaja s početka veka. Nametanje Srbiji i Srbima krivice za Prvi svetski rat više je odraz političke i ratne propagande protiv Srba iz devedesetih godina, nego nova saznanja i nove činjenice vezane za početak Velikog rata - kaže prof. dr Pavlović.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:462986-Dan-primirja---kada-je-Srbija-bila-velika

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Armistice Day 2013 / Let us remember our great American ally Serbia and her Heroes as we thank the Veterans...

November 11, 2013, 6:20 am

≫ Next: "Будимо достојни јуначке прошлости" - Председник Србије Томислав Николић / Дан примирја у Првом светском рату / "Политика" November 11, 2013

≪ Previous: Dan primirja - kada je Srbija bila velika / "Novosti" November 9, 2013

Aleksandra's Note:

As the world marks Armistice Day November 11, 2013 and pays tribute to the heroes of World War One and thanks all veterans everywhere who have fought for noble and righteous causes, let us remember our great American ally Serbia, who stood up to the enemy and prevailed at great cost and sacrifice to her nation, her soldiers, and her civilians. Serbia, through all her trials and tribulations in the Great War, remained steadfastly on the side of the victorious Allies, committed to a noble cause and determined to survive and flourish despite the great efforts of the bully oppressors to crush her forever. The Heroes of Serbia remain a shining example of the very best in humankind when humanity is tested to its limits.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

Фото захваљујући Урош Парезановић

Амблем празника - Наталијина рамонда

Serbia's symbol for Armistice Day November 11.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

"Будимо достојни јуначке прошлости" - Председник Србије Томислав Николић / Дан примирја у Првом светском рату / "Политика" November 11, 2013

November 12, 2013, 1:40 am

≫ Next: Wreaths laid at French Military Cemetery in Belgrade on Armistice Day 2013 / "In Serbia Independent News" November 11, 2013

≪ Previous: Armistice Day 2013 / Let us remember our great American ally Serbia and her Heroes as we thank the Veterans...

Политика
Председник Србије Томислав Николић
November 11, 2013

По трећи пут у распону од једног века, Србија некоме смета. Да ли ће победнице дозволити ревизије историје измишљањем терористичког акта као разлога за почетак Првог светског рата? Ми немамо право да останемо неми, макар се та лаж оличила у једном једином гласу.

Председник Србије Томислав Николић

За Политику пише Томислав Николић,
председник Републике Србије

У последње време чују се гласови оних који Први светски рат стављају у контекст данашњег времена, говорећи о Видовданском атентату као о терористичком акту. Не можемо на то остати равнодушни.По свему судећи, на делу је нови покушај да се Србија неправедно и неосновано прогласи априорним кривцем, који је више пута у историји узроковао светске недаће. Отвара се простор да стварни кривци оперу савест и крваве руке и скину кривицу са својих плећа.

По трећи пут у распону од једног века, Србија некоме смета.Да ли ће победнице дозволити покушаје ревизије историје, измишљањем терористичког акта као разлога за почетак Првог светског рата? Да ли су жртве праведне борбе за слободу узалудне? Ми немамо право да останемо неми, макар се та лаж оличила у једном једином гласу.

Катастрофи Првог светског рата претходила су стремљења појединих државника да се прегазе други народи, што се види по презиру испољеном према „малим” народима током анексионе и сарајевске кризе. Балканско подручје уплетено је у борбу европских сила за поновну расподелу колонија.

Велико је питање како би Европа изгледала данас да је Србија остала у вазалном односу према Аустроугарској, какав је имала у време владавине краља Милана. Сетимо се неповољних спољнотрговинских аранжмана и железничке конвенције, прихватања окупације Босне и катастрофалног тајног споразума краља с Бечом. Истини за вољу, Милан је захваљујући томе испословао круну и многе личне повластице. Његовим повлачењем, несталном политиком краља Александра и ступањем на престо Петра Првог после Мајског преврата, окренуо се точак историје. Србија се окреће решавању својих унутрашњих питања и мења однос према Аустроугарској.

Дакле, увод у Први светски рат била је анексија Босне и Херцеговине, с циљем Аустроугарске монархије да освоји некадашње територије Османског царства и да сломи српски отпор и потпуно неутралише, асимилује и маргинализује Србију и српску нацију на територији Босне, Херцеговине, Црне Горе, Старе Србије, Србије, Македоније.

Припреме Аустроугарске и Немачке за рат трајале су више од шест година. У војном смислу, те две силе биле су ненадмашне. Моменат сукоба је изабрала Немачка, подстакавши свог савезника Аустроугарску да неоправдано нападне Србију због атентата на престолонаследника Фердинанда. Покушај да се Србија повеже с тим био је безуспешан.

Ако је атентат који је починила Млада Босна терористички чин због кога је избио Први светски рат, зашто није избио после атентата на Фрању Јосифа? Атентатору Оберданку, коме су Аустријанци изрекли смртну казну, подигнут је у Венецији споменик и прављен читав култ. Када је Италијан Стерле објавио спис у коме велича Оберданка, био је осуђен у Бечу на пет година робије, што је изазвало демонстрације у Италији и затварање универзитета у Риму. Имајући у виду да је окупатор исти (анексија Босне и Херцеговине од стране Беча извршена је 1908. год.), по угледу на Младу Италију настала је и Млада Босна.

Какве је акције изводила Млада Босна? После анексијеБоснеиХерцеговине 1908. годинеуСарајеву, Мостару, ТузлиТребињу идругимградовима, групемладихсвојотпорокупаторуизражавале су демонстрацијама, спаљивањемаустријскихимађарскихзастава, растурањем летака иброшура.

Нису само Срби православне вере остваривали циљеве Младе Босне, слободу за Босну пре свега. Међу члановима,осим Гаврила Принципа, помињу се и Богдан Жерајић, Недељко ЧабриновићДанило ИлићТрифко Грабеж Јездимир ДангићВељко Чубриловићи Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашићкаснији нобеловац Иво Андрић, Добросав ЈевђевићЈаков Миловић и идеолог организације Владимир Гаћиновић.

Ниједан рат пре тога није тако драматично променио мапу Европе. Нестала су четири царства (немачко, аустроугарско, отоманско и руско), Белгија и Србија су биле тешко разрушене, а Француска, Немачка и Русија су такође претрпеле страховите губитке. Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто становништва по попису из 1914. године.

Историја неког оптерећује, неког глорификује, на начин о коме одлучују победници. Помирење, на коме се с правом инсистира у данашњевреме, не сме поново да погази мале државе и народе. Не сме у данашње време да се инсистира на насилном мењању историје, нема помирења на уштрб истине и правде.

Није разлог за Први светски рат наводни терористички акт Гаврила Принципа. О томе уверљиво и документовано пише немачки историчар Фриц Фишер у својој чувеној књизи „Рат илузија, Немачка политика 1911–1914”. Немачки цар Вилхелм је био ватрени поборник ратне политике према Словенима, дакле и према Србији: „Борба између Словена и Германа се не може више избећи, до ње ће сигурно доћи. Када? Видеће се... Словени нису рођени да би владали, већ да би били слуге и то им се мора ставити до знања”.

Цареви немачке и аустроугарске, Вилхелм и Франц, 23. октобра 1913. године споразумели су се о уништењу Србије. Отуда је немачки цар већ 13. јуна 1914. године у Конопишту (Чешка) убеђивао Фердинанда о неопходности обрачуна са Србијом и да је тадашњи тренутак најповољнији за рат. Ипак, Беч није дао потврдан одговор, већ је ситуацију разматрао. Атентат од 28. јуна 1914. године дао је Немцима нови полет и они су тражили да се Србија уништи, уз образложење да је то питање опстанка Аустроугарске. Вилхелм је говорио да се са Србима мора рашчистити и по цену европског рата.

Клерикалац, напрасит и милитаристички Франц Фердинанд је омражен у Мађарској (обећавао да ће „укротити” Мађаре), а није био омиљен ни од аустријских Немаца. Показивао је презир према Србима и дошао баш за Видовдан да руководи антисрпским војним маневрима. Атентат у Сарајеву у Бечу није примљен као неко велико зло, напротив. Гроф Чернин описује „штимунг” у Бечу, да је било више оних који су се радовали него оних који су туговали, а угледни аустријски политичар тога времена Редлих бележи да се у Бечу нигде није могла приметити нека жалост и да је свуда свирала музика...

Атентат на престолонаследника Фердинанда је могао да будеповод, околности су биле повољне а жеље су се поклопиле с могућностима.

Шта је разлог за ново тумачење? Можда стара теорија да савест може да се опере сребрњацима? Не усуђујем се да размишљам о томе шта ће Србија да преживљава 2041. године, ако овакав распоред снага и утицаја успе да преживи.

Србија у протеклих двадесет година није имала ни добру, а камоли бриљантну дипломатију. Постали смо априорни кривац за многе недаће изазване погрешкама светских моћника, за Први светски рат, рат у бившој Југославији, не дај боже да су у ово време и неки други јубилеји. Неки су то максимално искористили и капитализовали, али нека се не заносе. Срби се у добру не узносе, а у злу не понижавају. Двадесет година у историјском контексту представља кап у мору. Истина је истина; Србија од истине неће одустати. Храбар и правдољубив српски народ неће устукнути пред силом новца и уцена. Неће одустати ни када га приказују обешеног на трговима европских градова.

Зато данас, када се с поносом сећамо своје храбре и херојске прошлости, трудимо се да је будемо достојни. Престанимо да тражимо трн у оку својих ближњих, извадимо балван из свог ока и видимо у чему све грешимо. Треба да се запитамо да ли ће нас бити за сто година с оваквим наталитетом. Да се запитамо како живе Срби у Хрватској, Црној Гори, БиХ, Македонији, шта смо урадили за Србе на Косову и Метохији? Свакодневни проблеми с којима се суочавамо не могу бити изговор за нерешавање питања судбине нашег народа. На то нас обавезују странице историје коју ће писати наши потомци. До последњег даха морамо истрајно да се боримо за истину и опстанак Србије, очување наше територије, наше културе, идентитета, интелекта, језика, историје.

Удружени, ми ћемо успети.

Томислав Николић

*******

Николић:

Фотографи сачували истину о Србији

у Великом рату

БЕОГРАД – Председник Републике Томислав Николић рекао је данас да је Србија увек у својој историји била на страни победника, а Фотомонографија 1014 - 1918. управо је доказ учешћа Србије у историјској причи победника.

Говорећи на промоцији фотомонографије и то управо на дан кад је пре 94 године потписано примирје у Првом светком рату, Николић је приметио да нас, нажалост, само годишњице и јубилеји подсећају на нашу дужну захвалност према многим прецима чија имена помињу тек људи из струке, а чија дела јесу дословно и симболично уткана у наше повесно херојство.

Истакавши посебну захвалност и заслуге фотографа за све што је о учешћу Србије у „војевању које до тада није памтило човечанство” остало забележено, Николић је подсетио да у освит јубилеја свој допринос победи савезника треба да истичемо ослоњени на чињенице и историјске податке и констатовао да део те повесне истине, део најзначајнијих докумената о нашем славном учешћу у Великом рату, чине управо фотографије сабране у фотомонографији 1914 - 1918.

„Као и већина српске деце одрастао сам уз имена славних војника и војсковођа из Првог светског рата, само једног од ратова које је малена Србија водила против светских силеџија бранећи своју част: Радомир Путник, Степа Степановић, Живојин Мишић, Петар Бојовић, мајор Гавриловић, Милунка Савић”, рекао је Николић, али и нагласио да фотомонографија подсећа и на скрајнута и никад истицана по заслузи имена фотографа - Ристе Марјановића, Самсона Чернова, Владимира Бецића, Драгише Стојадиновића, Ристе Шуковића...

„Без њих не би постојало ово сведочанство о Србији, овај доказ о истини коју никаква сила никада неће моћи да измени”, рекао је Николић и приметио да „није првина да се огрешимо о значајне људе из прошлости који јесу историјске личности и којима дугујемо, ако не више, макар да се у издањима попут овог сетимо њиховог огромног доприноса данас занемареној култури сећања”.

Како је констатовао, нажалост само јубилеји подсећају на нашу дужну захвалност према многим прецима чија имена помињу тек људи из струке, а чија дела јесу дословно и симболично уткана у наше повесно херојство.

Фотографија и филм у Кнежевини, а потом и Краљевини Србији, двојако сведоче о укупном развоју једне државе, истакао је Николић и додао да не само да су потомцима остала сведочанства у фотографијама и покретним сликама, већ су фасцинантни и датуми, брзина којом је Србија прихватала нова техничка достигнућа и развијала их.

Тако је навео да су већ у првој години свога настанка - 1839. дагеротипија, као први фотографски запис, или 1895. филмска пројекција - одмах стизале у Србију: фотографију је од изумитеља Луја Дагера лично учио Димитрије Новаковић у Паризу, а Анастас Јовановић у Бечу. Само пола године након париске пројекције браће Лимијер, филм је приказан у београдској кафани „Код златног крста”.

„Озбиљност фотографије као документа, али и тек заживелог филма, није мимоишла оштроумност Врховне команде српске војске ни током Другог балканског рата из кога је филмска екипа Ђоке Богдановића и фотографа и сниматеља Чернова оставила изузетно значајне фото и видео записе”, навео је Николић и подсетио да су сликом забележени и историјски моменти на Крфу где је исцрпљену српску војску ваљало одморити, подићи, мотивисати.

„Чак и у тако великим бригама за војника и избегли народ, Влада и Врховна команда не заборављају да потомцима морају испричати своју причу на начин који ће рећи више од хиљаду речи - сликом”, констатовао је Николић.

Подсетио је и да је међу првима на свету Српска војска на Крфу основала Филмску секцију при Врховној команди, купила опрему за снимање и приказивање филмова, а војник са фотоапаратом и камером био је значајан колико и војник са пушком.

„Ова изузетна спознаја Владе и Команде данас је преточена у артефакте, документа, сведочанства о походима, јунаштву и голготи српског народа и војске. Њихове фотографије, поред документарне, несумњиво имају и уметничке домете. Влада Краљевине Србије, свесна снаге и речитости слике, ова изузетна сведочанства приказивала је свету који је на посебан начин, кроз емотивни доживљај, стицао спознају о нашем народу и херојским подвизима српског војника који су одлучујуће допринели победи савезника”, навео је Николић.

Он је подсетио да је затим Врховна команда послала у свет своје фотографе и фотографије: 1916. Ристу Марјановића у Париз, Лондон и Њујорк са изложбом документарних фотографија са Цера, Колубаре и повлачења кроз Албанију.

Подсетио је и на изложбу Самсона Чернова „Срби децембра 1915.” у лондонској Галерији Краљевског института коју је отворио руски кнез Михаил Романов, обучен у униформу капетана српске војске.

Навео је и да је Пашић Чернова послао у Америку где ће у најпрестижнијим и најпосећенијим галеријама излагати своје аквареле, документарне фотографије о српској војсци у Првом светском рату, држати предавања и давати интервјуе од којих је најзапаженији онај у „Њујорк тајмсу” од 17. марта 1918. године.

Међу важне датуме Николић је убројао и 1916. годину када је Врховна команда поставила за шефа Кинематографске секције Врховне команде српске војске фотографа Драгишу Стојадиновића, „богомданог за послове организатора”, а захваљујући чијим су изузетним организаторским способностима до данас сачувани снимци и фотографије из Првог светског рата.

„Лица знаних и незнаних јунака, ситуације и догађаји, тренуци мира и рата... Са њихових фотографија гледају вас туга и носталгија, радост и трептај, чују се пушка и топ, али и ветар који таласа житна поља по Србији и љуља таласе Јонског мора. На свакој страници чује се поклик: За мном, јунаци!, Напред, браћо!, једнако се чују војничка труба која свира напад и хармоника и фрула које позивају на тихо, тихо Тамо далеко...„.

Фотографија је, закључио је председник Србије, једнако сведок и емотивни доживљај, „она чува наше сећање и драгоцено брани да неки залутали, закаснели куршум данашњих перача савести не убије нашу часну историју”.

Председник Србије је, иначе, пре обраћања присутнима на промоцији Фотомонографије рекао да ће се ограничити углавном на оно што је написао у предговору тог издања, мада, додао је „прилика је да се још штошта каже о Првом светском рату”.

Зато је замолио присутне да се у његов говор уброји и оно што је данас написао у ауторском тексту у Политици, јер то је, како је навео, његов став о Првом светском рату, разлозима за његово избијање, и „односима пријатеља и мањих пријатеља према Србији”.

„Желео сам да узбуркам домаћу и светску јавност, јер ми се чини да је то сад више него потребно”, рекао је Николић на промоцији Фотомонографије 1914 - 1918.

Oбјављено: 11.11.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Budimo-dostojni-junacke-proslosti.sr.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

******

↧

Wreaths laid at French Military Cemetery in Belgrade on Armistice Day 2013 / "In Serbia Independent News" November 11, 2013

November 13, 2013, 4:59 am

≫ Next: Велика парада победника у Паризу 1919. године / Velika parada pobednika u Parizu 1919. godine / "Политика" November 11, 2013

≪ Previous: "Будимо достојни јуначке прошлости" - Председник Србије Томислав Николић / Дан примирја у Првом светском рату / "Политика" November 11, 2013

In Serbia Independent News
Tanjug
November 11, 2013

BELGRADE – French Ambassador to Serbia Francois-Xavier-Deniau said at a commemoration at the French Military Cemetery in Belgrade on Monday that Serbia and France became brothers in arms in World War One and established an extraordinary trust between each other.

He pointed out the close relations the two countries had back then and added that their military cooperation did not belong only to the past, but to present as well.

French forces will support the first deployment of a Serbian team for ship protection in Jibuti in a few weeks as part of the efforts against pirates, Deniau stated.

One hundred years after their first joint operation, the French and Serbian troops are about to write another chapter of the two countries’ military cooperation, this time together with the EU, he noted.

The commemoration at the French Military Cemetery marking Armistice Day honoured the 375 French soldiers buried there and all those who laid their lives at the Thessaloniki Front, 50,000 French, almost 300,000 Serbian and the troops of all other allies.

Serbia’s State Secretary for Defence Zoran Djordjevic, Belgrade city officials and ambassadors of a number of nations, including the US and Germany, and an official of the Austrian embassy were also at the commemoration.

Deniau presented former military attache to Paris Colonel Vojislav Krstovic with a medal of merit.

The choir of the French School in Belgrade performed the anthems of the two countries and a song from World War One.

Wreaths at Commonwealth Cemetery in Belgrade

Officials of the Serbian government, a number of embassies in Belgrade and veteran societies laid wreaths at the Commonwealth Cemetery in Belgrade on Monday marking World War One Armistice Day.

British embassy Charge d’Affaires David McFarlane said at the commemoration that 100 years ago, dark clouds gathered over the world powers and led to not one, but two world wars in one century.

The Balkans was at the dividing line at the time, and its population, already decimated by the Balkan wars, was among the first to suffer from World War One, he remarked.

Serbia suffered great losses before some countries even entered the conflict, he said.

McFarlane paid respects to all who laid their lives down in World War One.

An official of the Serbian Defense Ministry, Union of Associations of Veterans of the National Liberation Wars and embassies of the US, Germany and France also laid wreaths at the Commonwealth Cemetery.

http://inserbia.info/news/2013/11/wreaths-laid-at-french-military-cemetery-in-belgrade/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Велика парада победника у Паризу 1919. године / Velika parada pobednika u Parizu 1919. godine / "Политика" November 11, 2013

November 15, 2013, 2:31 am

≫ Next: VIDEO: Akademik Dragoljub Živojinović o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji Medija Dijaspore October 2013

≪ Previous: Wreaths laid at French Military Cemetery in Belgrade on Armistice Day 2013 / "In Serbia Independent News" November 11, 2013

Политика
М. Л.
Oбјављено: 11.11.2013.

На великој савезничкој паради, која је у Паризу одржана 14. јула 1919. године (Версајски споразум потписан је 28. јуна), учествовали су и представници српске војске. Дефиле трупа земаља победница у Великом рату предводили су маршали Жозеф Жофр, Фердинанд Фош и тадашњи херој са Вердена, касније колаборатор са нацистима, Филип Петен. Кроз Тријумфалну капију, како се и види на илустрацији коју објављује „Политика”, промарширале су француске, америчке, британске, белгијске и грчке трупе. Ту су затим Италијани, иза њих су Срби, Румуни, Пољаци, Јапанци и представници Британске империје – Индијци, Аустралијанци и Канађани.

Иако би, по нашим схватањима, српске трупе на основу жртава, напора и успеха у рату требало да буду представљене ближе првом реду, то не треба да изненађује, јер је Источни фронт (код нас познат као Солунски) био довољно далеко од Париза и Лондона, због чега је сматран ратиштем другог реда. Французи, Белгијанци, Британци и Американци имали су своје трауме због масовних погибија – кланице на Западном фронту.

Ипак, одлучујућа војна превага у Великом рату догодила се управо на Солунском фронту, где су српске трупе потукле бугарску војску, после чега је Софија капитулирала. Даљи след догађаја довео је до распада Аустроугарске, после чега Немачка више није могла да води рат.

М. Л.

Oбјављено: 11.11.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Velika-parada-pobednika-u-Parizu-1919-godine.sr.html

*****

Velika parada pobednika u Parizu 1919. godine

Na velikoj savezničkoj paradi, koja je u Parizu održana 14. jula 1919. godine (Versajski sporazum potpisan je 28. juna), učestvovali su i predstavnici srpske vojske. Defile trupa zemalja pobednica u Velikom ratu predvodili su maršali Žozef Žofr, Ferdinand Foš i tadašnji heroj sa Verdena, kasnije kolaborator sa nacistima, Filip Peten. Kroz Trijumfalnu kapiju, kako se i vidi na ilustraciji koju objavljuje „Politika”, promarširale su francuske, američke, britanske, belgijske i grčke trupe. Tu su zatim Italijani, iza njih su Srbi, Rumuni, Poljaci, Japanci i predstavnici Britanske imperije – Indijci, Australijanci i Kanađani.

Iako bi, po našim shvatanjima, srpske trupe na osnovu žrtava, napora i uspeha u ratu trebalo da budu predstavljene bliže prvom redu, to ne treba da iznenađuje, jer je Istočni front (kod nas poznat kao Solunski) bio dovoljno daleko od Pariza i Londona, zbog čega je smatran ratištem drugog reda. Francuzi, Belgijanci, Britanci i Amerikanci imali su svoje traume zbog masovnih pogibija – klanice na Zapadnom frontu.

Ipak, odlučujuća vojna prevaga u Velikom ratu dogodila se upravo na Solunskom frontu, gde su srpske trupe potukle bugarsku vojsku, posle čega je Sofija kapitulirala. Dalji sled događaja doveo je do raspada Austrougarske, posle čega Nemačka više nije mogla da vodi rat.

M. L.
Objavljeno: 11.11.2013.

http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Velika-parada-pobednika-u-Parizu-1919-godine.lt.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

VIDEO: Akademik Dragoljub Živojinović o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji Medija Dijaspore October 2013

November 15, 2013, 3:33 am

≫ Next: Akademik Dragoljub Živojinović: Znaju da Srbija nije kriva za rat / "Tanjug" November 11, 2013

≪ Previous: Велика парада победника у Паризу 1919. године / Velika parada pobednika u Parizu 1919. godine / "Политика" November 11, 2013

Posted on You Tube by "Дијаспора Канцеларија"
Published on Nov 1, 2013
На конференцији медија дијаспоре

http://youtu.be/LixqLamqC4Y

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Akademik Dragoljub Živojinović: Znaju da Srbija nije kriva za rat / "Tanjug" November 11, 2013

November 15, 2013, 3:47 am

≫ Next: Largest battle fought by the victorious Serbian Army, THE BATTLE OF KOLUBARA, began today 99 years ago, November 16, 1914 / На данашњи дан (16. новембар) 1914. године, почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату.

≪ Previous: VIDEO: Akademik Dragoljub Živojinović o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji Medija Dijaspore October 2013

Tanjug
November 11, 2013

Akademik Dragoljub Živojinović

Screenshot video Tanjug

BEOGRAD - Akademik Dragoljub Živojinović kaže da bi Nemačka želela da se oslobodi stigme da je odgovorna za dva svetska rata, ali veruje da velike sile pobednice neće pristati na reviziju istorije.

Živojinovih za Tanjug kaže da ne želi da veruje da politika može da nadvlada istoriju i istinu i napominje da bi krugovi iz Nemačke koji žele reviziju istorije rado sklonili časnu ulogu Srbije u stranu.

Oni znaju da Srbija nije kriva za rat, kaže Živojinović, napominjući da je pokušaja revizije istorije uvek bilo, najčeće od poraženih strana.

Prema njegovim rečima, Nemci žele da se oslobodi odgovornosti za dva svetska rata i pokušavaju da kroz Evropsku uniju i pojedine evropske zemlje, kao što je Austrija, provedu tu svoju reviziju.

Živojinović ne može da kaže da neka zemlja neće pokleknuti pod nemačkim pritiskom, naročito manje koje Nemačka može da ucenjuje.

On, međutim, ističe da velike sile koje su u oba ova rata podnele velike žrtve boreći se protiv Nemačke, neće na to nikad pristati.

Prema njegovim rečima, neobično je da iz zemalja pobednika, kao što je Velika Britanija, dolaze pokušaji revizije ali ti istoričari, kako kaže, rade više za svoj groš, kao svoju privatnu stvar, nego što iza toga imaju bilo čiju podršku, saglasnost ili ohrabrenje.

Tako se javljaju apsolutno neodržva poređenja, kakvi su pokušaji izjednačavanja Al kaide i Mlade Bosne, ili proglašavanja Gavrila Principa za teroristu.

Princip je srpski nacionalista koji u Austrougarskoj okupaciji vidi tragediju srpskog naroda i želi da Bosnu i Hercegovinu oslobodi od te austrougarske tiranije, kaže Živojinović.

Živojinović kaže da su za Prvi svetski rat uzročnik i krivac velike sile, neke više, a neke manje.

On napominje - glavni podstrekači rata, inicijatori incidenata su zapravo, prvo, Austrougarska, a onda carska Nemačka koja je stala iza nje i podsticala je.

VIDEO

http://www.tanjug.rs/novosti/105796/akademik--znaju-da-srbija-nije-kriva-za-rat.htm

*****

If you would like to get in touch with me,

Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Largest battle fought by the victorious Serbian Army, THE BATTLE OF KOLUBARA, began today 99 years ago, November 16, 1914 / На данашњи дан (16. новембар) 1914. године, почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату.

November 16, 2013, 9:00 am

≫ Next: Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu – 1914. / "Dnevno.rs" November 16, 2013

≪ Previous: Akademik Dragoljub Živojinović: Znaju da Srbija nije kriva za rat / "Tanjug" November 11, 2013

Legendary Serbian Military Commander, General Zivojin Misic

The Battle of Kolubara, the largest battle fought by the Serbian army in the First World War, began on this day (16 November) in 1914. The battle ended on 15th of December with the victory of the Serbian army over the Austro-Hungarian troops commanded by General Potiorek, who was forced to withdraw from Serbia. General Živojin Mišić had an outstanding credit for the victory in the battle and capturing about 43,000 Austro-Hungarian troopers. Shortly after the Battle of Kolubara, the Austro-Hungarian general Potiorek asked the Supreme Command to relieve him from active service. His plea was accepted. According to one officer, Potiorek was proposed to commit suicide. Reportedly, Potiorek replied:

"Yes. I will kill myself, but only when any other Austrian general defeats the Serbian army."

*****

На данашњи дан (16. новембар) 1914. године, почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату. Битка је завршена 15. децембра победом српске војске над аустроугарским трупама под командом генерала Поћорека који је био присиљен да се повуче из Србије. Изузетне заслуге за победу у бици, у којој је заробљено око 43 000 аустроугарских војника, имао је генерал Живојин Мишић. Аустроугарски генерал Поћорек непосредно после завршетка Колубарске битке замолио је Врховну команду да га разреши активне службе. Та молба је прихваћена. Према казивању једног официра Поћореку је предложено да изврши самоубиство. Он је наводно одговорио:

„Хоћу. Убићу се, али ћу се убити тек када ма који други аустријски генерал победи српску војску.“

Meet the Serbs

on Facebook

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10152463261199968&set=a.10150460039364968.459018.53552959967&type=1&theater

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu – 1914. / "Dnevno.rs" November 16, 2013

November 16, 2013, 11:27 am

≫ Next: "SERBIA REMEMBERS" 100 Years 1914-1918 First World War / National Tourism Organization of Serbia

≪ Previous: Largest battle fought by the victorious Serbian Army, THE BATTLE OF KOLUBARA, began today 99 years ago, November 16, 1914 / На данашњи дан (16. новембар) 1914. године, почела је Колубарска битка, највећа коју је српска војска водила у Првом светском рату.

www.dnevno.rs
Autor: M. S.
November 16, 2013

Nemačke novine su posle Kolubarske bitke pisale:

„Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja i iz Kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke.”

Kolubarska ili Suvoborska bitka je najznačajnija bitka između srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu.

Front na kome je u novembru i decembru 1914. vođena bitka bio je dugačak preko 200 kilometara – od Beograda do Guče.

Srpska vojska je bila na ivici rasula kada je komandu nad Prvom armijom preuzeo general Živojin Mišić i preokrenuo odnos snaga.

Bitka je okončana uspešnom protivofanzivom koju su protiv brojnije i bolje opremljene austrijske vojske izvele srpske snage, i to u trenutku kada je čitav svet očekivao vesti o kapitulaciji Kraljevine Srbije.

U ovoj dugačkoj bici gubici obeju strana bili su izuzetno veliki. Više od 150.000 srpskih vojnika je izbačeno iz stroja.

Poraz u Kolubarskoj bici je za Centralne sile značio dalji ostanak na Balkanskom frontu i produžetak borbe na tri fronta.

Dok je general Mišić dobio čin vojvode, general Poćorek je smenjen sa mesta glavnokomandujućeg austrougarskih snaga na Balkanu, a na njegovo mesto je došao feldmaršal August fon Makenzen.

Nemačke novine su posle Kolubarske bitke pisale: „Srbija je još jednom vaskrsla iz groba Kosova polja i iz Kolubarskog vrela crpiće tokom čitavog jednog veka gordu hrabrost za najveće bitke.”

Slikarka Nadežda Petrović je učestvovala u bici kao bolničarka. Umrla je od tifusa u valjevskoj bolnici.

Bitka je završena 15. decembra pobedom srpske vojske nad austrougarskim trupama pod komandom generala Poćoreka.

http://www.dnevno.rs/ekalendar/na-danasnji-dan/100028-pocela-je-kolubarska-bitka-najveca-koju-je-srpska-vojska-vodila-u-prvom-svetskom-ratu-1914.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

"SERBIA REMEMBERS" 100 Years 1914-1918 First World War / National Tourism Organization of Serbia

November 16, 2013, 6:03 pm

≫ Next: 'Don't mention the war': German embassy calls for Britons not to celebrate First World War victory as centenary of conflict looms / "Daily Mail UK"

≪ Previous: Počela je Kolubarska bitka, najveća koju je srpska vojska vodila u Prvom svetskom ratu – 1914. / "Dnevno.rs" November 16, 2013

Aleksandra's Note:

Many thanks to the National Tourism Organization of Serbia for putting together this gorgeous brochure dedicated to the World War One Centenary that will soon be upon us, and to "Meet the Serbs" on Facebook for sharing it!

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

From

"Meet the Serbs"

on Facebook

November 2013

National Tourism Organisation of Serbia recently published a brochure on its website, dedicated to the centenary of the beginning of First World War. For now the brochure is available in English only, and you can download it at the link

http://bit.ly/1aThyp4

Photo & source:

National Tourism Organisation of Serbia

*****

Туристичка организација Србије објавила је на свом сајту брошуру коју је припремила поводом обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата. Брошура је за сада доступна само на енглеском језику, а можете је преузети на линку

http://bit.ly/1aThyp4

Сликаи извор: Туристичка организација Србије

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,

please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

'Don't mention the war': German embassy calls for Britons not to celebrate First World War victory as centenary of conflict looms / "Daily Mail UK"

November 17, 2013, 5:17 pm

≫ Next: A wide awake MAHER on "THE SLEEPWALKERS - How Europe Went to War in 1914" / A Review by J P Maher on Amazon November 2013

≪ Previous: "SERBIA REMEMBERS" 100 Years 1914-1918 First World War / National Tourism Organization of Serbia

Daily Mail UK
By Tim Shipman
August 18, 2013

Envoy says remembrance, not victory, should be focus of anniversary

Celebrations 'may affect relations between Germany and UK'

But some Britons feel the horror of the war overshadows heroism

Germany has called on Britain not to celebrate the centenary of the First World War but to focus on the idea that the European Union brought peace to the continent.

The government in Berlin recently sent a special envoy to the UK amid fears that the way Britain marks the Great War could affect relations with Angela Merkel’s administration.

Andreas Meitzner called for talks with defence minister Andrew Murrison as well as officials from the Foreign Office and the Department of Culture who are handling the commemorations, which start next year.

A German envoy has voiced concerns over the commemorations taking place to mark the 100-year anniversary of World War One

The German envoy says it would be better to focus on the shared loss of all countries involved in the conflict

British historians have called on the UK Government to acknowledge that the conflict was a just war to prevent German domination of Europe and to celebrate victory.

But Norman Walter, press attaché at the German embassy in London, said ‘it would be easier’ for Britain to adopt a ‘less declamatory tone’ if it wants Germany to take part.

In an interview yesterday he said: ‘We can’t tell you how you should celebrate, but our feeling is that issues about who was guilty and all that should be left more or less to historians and shouldn’t feature dominantly in politicians’ speeches.

‘The biggest single contribution to the start of the First World War was Germany, but others played a part. Whether it was a win or not, it wasn’t worth it.
‘We would prefer not to have any celebrations, having lost. We don’t want to commemorate the battles. We want to commemorate the dead.’

He said that commemorations on the continent would focus on the benefits of the EU. He said: ‘The European idea is something that helped us overcome the situation where a war like this could start, where European countries could go to war with one another.

‘It may sound far-fetched here, but it doesn’t elsewhere in Europe. The European community will very much be part of the German commemoration. Thankfully we have the European Union.’

Philip Davies, who sits on the Culture Select Committee, denounced the idea that the European Union has kept peace since the Second World War as ‘outrageous’, since tensions over the eurozone have led to anti-German sentiment across the EU.

He told the Mail: ‘This attitude is unacceptable. The Germans might want to forget their history and pretend things didn’t happen, but we are not prepared to do that.

‘As for Europe being a cause of peace, this chap’s obviously forgotten the reaction Angela Merkel got from the Greeks the last time she went there. People dressed up in Nazi uniforms, accusing her of completing Hitler’s work.

‘I don’t think people in Greece are celebrating peace. The European Union seems to be having the opposite effect.’

Tory MP Chris Skidmore, a historian who sits on the Speaker’s advisory committee on the war, told the Mail the events to mark the 100th anniversary should focus on why the war began and acknowledge the victors.

He said: ‘The Great War still casts a shadow over modern Europe today. It’s entirely right that we be respectful and commemorate the fallen from whichever side. But it would be a failure to history if we didn’t recognise not only the causes and consequences of the war, but that there were winning sides and losing sides.’

The Centenary Advisory Board of historians, writers, religious leaders and retired military figures is the main body advising the Government on commemorations.

Professor Sir Hew Strachan of Oxford University, one of the panel members who has called for a greater emphasis on celebrations, said: ‘I understand Germany’s position. There is no virtue in offending Germany.

‘But if we are going to be honest to the history of this war from a British perspective, then it can’t all be about waste and futility. A lot of people fought and died thinking it was worthwhile. We need to respect what those motivations were.’

http://www.dailymail.co.uk/news/article-2396564/German-embassy-calls-Britons-celebrate-First-World-War-victory.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

A wide awake MAHER on "THE SLEEPWALKERS - How Europe Went to War in 1914" / A Review by J P Maher on Amazon November 2013

November 18, 2013, 7:28 pm

≫ Next: Slavka Drašković: Srbi u Austriji treba da budu nacionalna manjina! / "Kurir" November 18, 2013

≪ Previous: 'Don't mention the war': German embassy calls for Britons not to celebrate First World War victory as centenary of conflict looms / "Daily Mail UK"

Portrait of J P Maher

The Sleepwalkers:

How Europe Went to War in 1914

A Review by
Professor Emeritus J P Maher

Aleksandra's Note:

I've known Dr. Maher for many years now. Knowing Peter Maher is the equivalent of receiving a college education for the entire duration of the relationship and this is the invaluable gift he has given to so many around the world with whom he has shared his infinite knowledge. He can pull an anecdote out of his pocket for virtually any historical scenario and his insight into his specialty, linguistics, only serves to complement his prodigious knowledge of history - TRUE history. I'll take a Maher interpretation of history over Christopher Clark's any day, and it would be a real treat to see and hear a live debate between the two of them on matters of the Balkans immediately preceding the Great War.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*********

Professor Emeritus J P Maher:

"1. This book aims to cash in on the centenary of the Sarajevo assassination of Archduke Franz Ferdinand, which bothered no one at the time and was welcomed in Vienna and Berlin as a casus belli. Christopher Clark page 11 refers to "murderous passions now directed to undermining Austria-Hungary", an impossibility. Empires, the saying goes, die by suicide, not murder. A-H was an occupying power in Bosnia-Herzegovina, a Serb land with Croat and Muslim minorities, and the conspirators were from all three of these communities. Their goal was by no means the destruction of the immense Austro-Hungarian Empire, but to expel an occupying power and unify all Yugoslav peoples in their own state, just as the 1916 Easter Rising in Ireland aimed for Britain's withdrawal from occupied Ireland, not to annihilate the British Empire."

"2. page 11: Lieutenant (later Colonel) Dragutin Dimitrijevic, according to this and other authors who do not read primary sources, was "... known as `Apis' because his heavy build reminded his admirers of the broad-shouldered bull-god of ancient Egypt..." Christopher Clark probably took this from the Encyclopaedia Britannica, not from any primary source. The man was not exceptionally big. Apis is not the Egyptian word for a bull, but the name given to Osiris in the appearance of a calf. Dimitrijevic was dubbed by his secondary school mates for his unremitting work habit; he was the "busy bee, Apis mellifica 'honey bee'. Apis is not Egyptian, but Latin."

"Favorable reviews of Sleepwalkers are by readers who may be reading their first books on the outbreak of The Great War. Here are some excerpts from experts:

- Professor Mihajlo Pupin, Columbia U. NY Times, 29 June 1914: "Before Austria secured Bosnia and Herzegovina by the Treaty of Berlin in 1878 the people were better off. Then they were allowed some little liberty with the land. "Now an old woman cannot go into the forests and gather up an apronful of sticks for her fire without making herself liable to arrest and heavy punishment. No, the wood is first shipped to Vienna and then brought back to Bosnia and sold to the peasant at ten or fifteen times the price it should bring." - 1878. Bosnian Serbs liberate themselves from the Ottoman Turks. Congress of Berlin authorizes Austria-Hungary to invade and occupy Bosnia. - Austrians bombard Sarajevo.

- "Not a mouse could stir in Europe without our permission."- Wilhelm II to Edward VII [1910]. Tuchman page. 19. 1863-67: Mexico: Maximilian, brother of Franz Josef, was executed by Benito Juarez.

-1910. After Bogdan Žerajic's attempt on the life of Franz Josef: "the excitement spread to Croatia and there were four attempts on the life of the governor in Zagreb." Croatian Sabor (Parliament) was dissolved twice, opposition wins election, is suppressed; universities, press closed (Hubert Butler, page 252): Zagreb students flocked to Belgrade; Croat Luka Jukic. made an attempt on the life of Ban Cuvaj.

-Kaiser Wilhelm II: "I hate the Slavs... The thing to do now is to get every gun in the Balkans to shoot against the Slavs ." (Tuchman p. 92).

Morning Post (London). "If Austria does not want to annex Servian territory, what is the political purpose of her war? Did official Austria grieve""Providence has solved our problem." (Kaiser Franz Josef).

-"The Austrians were trying to conciliate the Muslims in Bosnia to counterbalance the Croats and Serbs, who formed the majority. Perhaps they had some prevision of their wartime alliance with Turkey. The authorities were therefore displeased when Mr. Pfeffer discovered that one of the young men who waited on the quayside with a bomb for the Archduke was a Moslem. He was twice imprisoned and twice escaped, with the connivance, Mr. Pfeffer was convinced, of the police. He was never brought to trial or charged." 1914:
- -Hubert Butler. 1987. Escape from the Anthill, page 249:
Strauss, Strudel, Strang (Strauss, Strudel, Noose). "It must have been in the late twenties that the first wave of nostalgia for imperial Austria, its glamour and its grace, swept across the theatre and the screen. Later, it invaded the study and has long given a giddy twist to many historical researches. For many people whose parents fought against the Hapsburgs, the assassinations at Sarajevo have come to mean the first great irruption of violence into a prosperous and orderly world, the signal for the decay of romance, colour and freedom, the prelude to the cruel despotism of the bully and the statistician. In fact there never was a time when it was harder to enter into the mind of those who saw the Sarajevo assassinations as the dawn of freedom." -Austro-Hungarian Judge in Sarajevo "Dr. Pfeffer, after a detailed examination, decided that Serbia's encouragement had been unofficial and half-hearted."

-1918. "The Great War began in the Balkans, yet its origin in the hearts of unscrupulous autocrats whose ruthless ambition knew neither justice nor limit; who counted the subjection of a free people merely as the first move in the game to commercial and political supremacy, and in the end to dominate the world. Serbia was only a pawn, to be swept aside as the first obstacle in the path of world conquest." - Charles Vopicka (US Minister Plenipotentiary to Bulgaria Romania and Serbia 1913-1920), Secrets of the Balkans. 1920 page v.

Professor Emeritus J P Maher is an etymologist-culture historian of fifty years experience working in Indo-European, Germanic, Slavic, Greek and Latin, and Romance languages. He has taught and conducted research in Ireland, Germany, Austria, Switzerland, Italy, Czechoslovakia, Bulgaria and Yugoslavia. In the Cold War he served on a Yugoslav desk of US military intelligence and remains on top of things there. In March 1992 he visited Dubrovnik, to find it miraculously re-built within three months of its total destruction.

http://www.amazon.com/review/R2TOTI69OS7CQJ

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Slavka Drašković: Srbi u Austriji treba da budu nacionalna manjina! / "Kurir" November 18, 2013

November 21, 2013, 6:46 am

≫ Next: VIDEO: Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013.

≪ Previous: A wide awake MAHER on "THE SLEEPWALKERS - How Europe Went to War in 1914" / A Review by J P Maher on Amazon November 2013

Kurir
Autor: Dragana Milenković
18.11.2013.
November 18, 2013

Podrška Srbija želi da pomogne našoj zajednici u Austriji da ojača svoje institucije, da naši ljudi budu više predstavljeni i zastupljeni u zemlji u kojoj žive i da se bolje organizuju

Foto: Nebojša Mandić

BEOGRAD - Ozbiljne teme na dnevnom redu.

Srbija želi da pomogne srpskoj zajednici u Austriji da ojača svoje institucije, da naši ljudi budu više predstavljeni i zastupljeni u zemlji u kojoj žive i da se bolje organizuju. Nisu jedinstveni, nisu politički prisutni, kaže za Kurir Slavka Drašković, direktorka Vladine Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, koja danas boravi u poseti srpskim organizacijama u Austriji. O važnosti ovog susreta govori i činjenica da u posetu dolaze i savetnici predsednika Srbije Tomislava Nikolića za spoljnu politiku i kulturu Marko Đurić i Radoslav Pavlović.

Zašto je Austrija toliko važna?

- Austrija je veoma važna iz više razloga, ali pre svega zato što tamo živi jedna od naših najvećih zajednica u svetu. Beč je i u odnosu na Čikago najveći "srpski grad" ako uzmemo procenat Srba na ukupan broj stanovnika. Zvanično ima 180.000, ali sigurno 200.000-250.000 hiljada Srba.

Bez obzira na veliku brojnost, Srbi se još nisu izborili za neka osnovna prava poput maternjeg jezika u školama, deca pohađaju nastavu na BHS?

- Nažalost, to je tačno. To sam pitanje postavila u razgovoru sa austrijskim zvaničnicima i oni tada nisu videli neophodnost da se srpski jezik uvede u škole, tako da na tome treba da radimo, uporno. Početkom ove godine u Beču su predstavljene studije o tome da deca bolje uče nemački ako dobro savladaju svoj maternji jezik, te da su tada i bolje integrisani, dok BHS samo zbunjuje decu i veoma otežava učenje.

Da li Srbi mogu da se izbore da postanu nacionalna manjina u Austriji? Šta matica preduzima u vezi s tim?

- Naš cilj i jeste da dobijemo status nacionalne manjine, status autohtonog naroda. Kriterijumi za to su veoma specifični. Neophodno je dokazati da su Srbi u poslednjih 100 godina u kontinuitetu bili prisutni u ovoj zemlji, i to koncentrisani na nekim lokacijama. Razgovarala sam s državnim sekretarom u MUP Austrije zaduženim za integraciju Sebastijanom Kurcom i on mi je rekao da nema osnova za to. Nisam bila razočarana, bila sam zadovoljna što sam tada otvorila to pitanje, a potom smo okupili stručnjake iz svih relevantnih oblasti da prikupimo istorijsku građu i dokaze i napravimo studiju o Srbima u Austriji. Pokušaćemo njome da lobiramo za dobijanje statusa nacionalne manjine i neće biti lako.

Foto: Nebojsa Mandic

Sreli ste se s ministarkom Grada Beča za integracije Sandrom Fraunberger, šta ona, ali i uopšte Austrijanci misle o našoj zajednici u Austriji?

- Oni smatraju da su Srbi integrisani, ali zajedno smo zaključili da ih nema u političkom životu i predstavničkim telima, počev od lokalnog nivoa pa do saveznog. Srba jednostavno nema.

Ali za to su i Srbi u Austriji dobrim delom krivi?

- Prilikom moje prethodne posete planiran je sastanak sa Sandrom Fraunberger. Tada su me pozvali predstavnici udruženja u Austriji i zamolili da i oni pođu sa mnom. Bio je to bilateralni sastanak, ali želela sam da im izađem u susret i pomognem da i oni ojačaju te kontakte.

Predstavnici, međutim, nisu mogli da se slože oko zajedničkog prisustva, pa su neki od njih otkazali svoj dolazak u poslednjem momentu. To dosta govori o načinu funkcionisanja naše zajednice tamo.

Šta ćete im sada konkretno reći?

- Prvo, moram reći da očekujem da svi dođu na sastanak. Preneću im poruku da je sloga potrebna, ali razgovaraćemo i o konkretnim projektima, pre svega studiji o Srbima u Austriji, koju smo malopre spomenuli i u čiju izradu su uključeni i mladi studenti iz SKD "Prosvjeta". Jedna od glavnih poruka biće da treba da se umreže, da se sami između sebe još više integrišu, jer ćemo preko našeg konkursa sufinansirati projekte koji se tiču jačanja naših udruženja tamo, kao i projekte očuvanja srpske tradicije i kulture.

Vladina kancelarija je s ministarstvima kulture i prosvete organizovala okrugli sto i dogovorili smo se da napravimo platformu zajedničkog kulturnog nastupa u dijaspori, a ne da svako po svom nahođenju i na osnovu nekih svojih interesa pravi aranžmane.

Srpskoj zajednici u Austriji je očigledno potrebna modernizacija?

- Da, trebalo bi da se, recimo, ugledamo na Turke. Da idemo u pravcu formiranja nacionalnog saveta Srba, tela koje bi okupilo sve uticajne Srbe u Austriji - ne samo političare već i privrednike, ekonomiste, umetnike, javne ličnosti, ali i uspešne studente, perspektivne mlade ljude. Za početak, treba napraviti bazu svih naših ljudi u Austriji i to se sada radi na terenu.

Neophodne promene: Mladi i školovani da se uključe u rad udruženja

Mladi, integrisani Srbi kao da izbegavaju klubove?

- Naš cilj i jeste da se mladi i školovani više uključe u rad naših udruženja i organizacija i rukovođenje njima. Zato će i na ovom konkursu prednost imati projekti i udruženja koji uključuju tu ciljnu grupu u svoj rad i okupljaju što veći broj naših građana u dijaspori.

Ekonomski kanal: Povezati Požarevac i Beč

Kakav je privredni potencijal dijaspore u Austriji?

- Nemamo još tačne podatke o doznakama po zemljama, ali Nemačka i Austrija vode, po nekim nezvaničnim podacima. Dijaspora u Austriji je lokalno orijentisana kada su ulaganja u pitanju i tu je reč o malom i srednjem biznisu, što je veoma dobro. Postoji ideja da između Požarevca i Beča napravimo stalni ekonomski kanal, da grad gastarbajterima ponudi mogućnost ulaganja na lokalu, i zato će se u Požarevcu opet otvoriti Kancelarija za dijasporu. Veza između Kruševca, odnosno Brusa i Moskve koja je u tom kontekstu uspostavljena može da bude primer.

http://www.kurir-info.rs/slavka-draskovic-srbi-u-austriji-treba-da-budu-nacionalna-manjina-clanak-1091597

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

VIDEO: Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013.

November 22, 2013, 3:54 am

≫ Next: REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI - Piše Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU / "Nedeljnik" November 21, 2013

≪ Previous: Slavka Drašković: Srbi u Austriji treba da budu nacionalna manjina! / "Kurir" November 18, 2013

Momčilo Pavlović

Direktor Instituta za savremenu istoriju

Posted onYou Tube by "Дијаспора Канцеларија"
Published on Nov 1, 2013

Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013. koja je održana 24. i 25. oktobra u Beogradu u organizaciji Vladine Kancelarije za dijasporu i Udruženja novinara Srbije jedan panel je bio posvećen temi "Prvi svetski rat - poruke iz matice". Na panelu su učestvovali: Ljiljana Smajlović, glavni i odgovorni urednik Politike, Milisav Paić, ambasador, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, Dragoljub Živojinović iz Srpske akademije nauka i umetnosti, Milivoje Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, Dragomir Zupanc iz RTS, Gordana Karović, Muzej nauke i tehnike - "brod Bodrog", Nemanaj Kalezić, iz Narodne biblioteke Srbije o velikirat.nb.rs.

Više o Konferenciji pogledajte na:

http://www.dijaspora.gov.rs/dijaspora...
http://www.dijaspora.gov.rs/podizanje...

http://youtu.be/ic6wQolheQQ

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI - Piše Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU / "Nedeljnik" November 21, 2013

November 24, 2013, 5:17 pm

≫ Next: VIDEO: Miodrag Županc, iz RTS, o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013.

≪ Previous: VIDEO: Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013.

Nedeljnik
November 21, 2013

Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU

REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA

JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI

Revizuju uzroka i posledica Velikog rata, koje se u poslednjih godinu dana ozbiljno zahuktava, osetio sam u više navrata uživo. Naime, već u martu ove godine bio sam na prvom svetski relevantnom simpozijumu o ratnim i političkim ciljevima Prvog svetskog rata u Minhenu ("Der Sinn des Krieges"), kao jedini učesnik iz Srbije. Uz impresivnu listu učesnika, moderatora i komentatora, većinom svetski priznatih autoriteta za Veliki rat (Hju Strejen, Džon Guč, Anika Mombauer, Žorž Sutu, Džon Rol, Hartmut Poge von Štrandman, Holger Aflerbah, Kristofer Klark, Lotar Hebelt, Kit Džefri, ovaj poslednji takođe i pisac nedavno kod nas prevedene "Istorije MI6") i nekoliko mladih lavova, na licu mesta sam se uverio u kojem pravcu ide revizija i šta su njeni stvarni ciljevi.

Demontaža rezultata velikog nemačkog istoričara Frica Fišera, koji je šezdesetih nesumnjivo utvrdio da je Nemačka najviše od svih velikih sila želela rat, bila je glavna preokupacija većine referata, s ciljem da se odgovornost ravnomernije rasporedi na Francusku i Rusiju, a da se Srbija, još jednom, prikaže kao država čiji su mračni, zaverenički planovi dodatno pogurali svet u rat koji je odneo milione života. Nije izostala ni određena polarizacija među učesnicima: Džon Rol i Poge fon Štrandman (inače daleki rođak Vasilija Štrandmana, otpravnika poslova ruskog poslanstva u Beogradu 1914), odmah su mi naglasili da slede liniju Frica Fišera, dok su ostali, promenom fokusa, uglavnom nastojali da relativizuju nemačku, a donekle i austrougarsku odgovornost za rat.

Glavnim pokretačima rata, još jednom su, iznova označeni Rusija i s njom Srbija, dok je Francuskoj pripisana uloga sile koja je podržavši Nikolaja II u zaštitničkom stavu prema Srbiji značajno doprinela izbijanju rata. Pogledi na Srbiju, izvedeni iz sekundarne literature, iznosili su uvek autori koji ne poznaju ni naš jezik, ni našu kulturu, politički mentalitet, a još manje našu bogatu istoriografsku produkciju.

Moj referat, za mnoge iznenađenje, preneo je srpsko viđenje vojnih i političkih ciljeva Srbije. Istakavši nespremnost Srbije za rat, iscrpljenu Balkanskim ratovima, doveo sam u sumnju, nizom argumenata i samu mogućnost, ovde često isticanu, da je, osim potpukovnika Apisa i Pašićeva vlada mogla znati za atentat, čime bi se Srbija, kako mnogi uporno insistiraju, mogla označiti kao "teroristička država", koja na prostoru susedne imperije organizuje političke atentate. Objasnivši prirodu deceniju dugog sukoba premijera Pašića i Apisa, nezvaničnog šefa Crne Ruke, naglasio sam da je Srbiji bilo potrebno bar dve decenije mira da bi apsorbovala nove oblasti oslobođene u Balkanskim ratovima, kao i da osim planiranog ujedinjenja u realnu uniju sa Crnom Gorom, u leto 1914, nije bilo nikakvih drugih političkih planova, dok je vojna strategija ostala dosledno defanzivna.

Gavrila Principa opisao sam kao nacionalnog revolucionara, začetnika borbe protiv kolonijalizma, jer je okupacija, pa aneksija Bosne i Hercegovine, bila neuspešan pokušaj da se na evropskom tlu narodima, kao da je u pitanju kolonijalna Afrika, prisilno menjaju identitet, ime jezika i uskraćuju, na jedva 600 km od Beča, osnovna ljudska i građanska prava. Zašto bi, upitao sam, ubistvo jednog visokog vojnog funkcionera po okončanju pretećih vojnih manevara, kakav je bio Franc Ferdinand, bio povod ratu: premda prestolonaslednik, bio je tek jedan od četrdesetak nadvojvoda koji bi mogli da naslede starog cara, jer ni deca Franca Ferdinanda iz braka sa ženom iz nižeg plemstva ne bi mogla da zasednu na tron Habzburga. Car Franja Josif bio je uostalom još živ, pa nije bilo ni diskontinuiteta u vršenju vlasti.

Ovi, uz niz drugih argumenata, ostavili su jak utisak u publici, a debatu koju je vodio Kristofer Klark odveo u pravcu odobravanja iznesenih stavova. Ovo je važno zbog razumevanja značaja iznošenja naših naučnih saznanja na međunarodnim konferencijama na ovu temu. Naša duga odsutnost iz širih debata o Velikom ratu (posle Dedijerovog Sarajeva 1914, s kraja šezdesetih, na engleski je nedavno prevedena samo još knjiga Andreja Mitrovića "Srbija u Prvom svetskom ratu"), ukazuje na neophodnost šire međunarodne komunikacije između naših i svetskih istoričara, jer se već polako, putem serije knjiga u velikim tiražima, rapidnom brzinom obnavlja slika o Srbiji s početka veka kao tamnom vilajetu naseljenom krvoločnim zaverenicima i opasnim remetiocima ustaljenog reda u krhkom koncertu evropskih sila.

CEO TEKST PROČITAJTE SAMO U NOVOM BROJU NEDELJNIKA

http://www.nedeljnik.co.rs/revizija_prvog_svetskog_rata_je_novi_ultimatum_srbiji.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

VIDEO: Miodrag Županc, iz RTS, o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013.

November 27, 2013, 1:23 am

≫ Next: Николић и Ћосић о јубилеју почетка Првог светског рата / PTB Радио-телевизија Војводине / Танјуг November 29, 2013

≪ Previous: REVIZIJA PRVOG SVETSKOG RATA JE NOVI ULTIMATUM SRBIJI - Piše Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU / "Nedeljnik" November 21, 2013

Miodrag Županc

Urednik kulturno-obrazovnog programa RTS

Posted onYou Tube by "Дијаспора Канцеларија"
Published on Nov 1, 2013

Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013. koja je održana 24. i 25. oktobra u Beogradu u organizaciji Vladine Kancelarije za dijasporu i Udruženja novinara Srbije jedan panel je bio posvećen temi "Prvi svetski rat - poruke iz matice". Na panelu su učestvovali: Ljiljana Smajlović, glavni i odgovorni urednik Politike, Milisav Paić, ambasador, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, Dragoljub Živojinović iz Srpske akademije nauka i umetnosti, Milivoje Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, Dragomir Zupanc iz RTS, Gordana Karović, Muzej nauke i tehnike - "brod Bodrog", Nemanaj Kalezić, iz Narodne biblioteke Srbije o velikirat.nb.rs.

Više o Konferenciji pogledajte na:

http://www.dijaspora.gov.rs/dijaspora...
http://www.dijaspora.gov.rs/podizanje...

http://youtu.be/4y1pTsqB7ys

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Николић и Ћосић о јубилеју почетка Првог светског рата / PTB Радио-телевизија Војводине / Танјуг November 29, 2013

November 30, 2013, 3:11 am

≫ Next: ВОЈВОДА ВУК - "Чинило ми сe као да се с њим и Србија сахрањује." / 9 December 1881 - 29 November 1916

≪ Previous: VIDEO: Miodrag Županc, iz RTS, o Prvom svetskom ratu / Na Konferenciji medija i novinara dijaspore i Srba u regionu 2013.

PTB Радио-телевизија Војводине
Извор: Танјуг
29. новембар 2013.

БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић састао се данас у Београду са српским књижевником, академиком и првим председником Савезне Републике Југославије Добрицом Ћосићем, са којим је разговарао о плановима за обележавање стогодишњице почетка Првог светског рата.

Танјуг (Зоран Жестић)

Николић је рекао да је Први светски рат оставио трајну црту у карактеру наше нације и државе, која је у њему прошла кроз неописиве муке, велика искушења, али је и показала сву своју снагу и опстала упркос свему, саопштила је Канцеларија председника за сарадњу с медијима.

Академик Ћосић је истакао да је обележавање стогодишњице избијања Првог светског рата можда прилика и да се проговори о европском карактеру борбе српског народа, који је уложио и себе и своју државност бранећи цивилизацијске вредности те Европе, наведено је у саопштењу.

http://www.rtv.rs/sr_ci/politika/nikolic-i-cosic-o-jubileju-pocetka-prvog-svetskog-rata_441908.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

ВОЈВОДА ВУК - "Чинило ми сe као да се с њим и Србија сахрањује." / 9 December 1881 - 29 November 1916

November 30, 2013, 4:17 am

≫ Next: Cast from the gathered weapons of the Serbian victors from the Battle of Kaymakchalan / Ливен је од сакупљеног победничког оружја са Кајмакчалана

≪ Previous: Николић и Ћосић о јубилеју почетка Првог светског рата / PTB Радио-телевизија Војводине / Танјуг November 29, 2013

Споменик Војводи Вуку / Топличин венац, Београд.

Foto: Iricigor/ Wikipedia

ВОЈВОДА ВУК

Зашто гавран загракта и прхну
Поврх виса код села Груништа?
- Биће крви, биће разбојишта,
Јер се спусти по Камену Црну
Страшна рука у Војводе Вука.

Ту настаде врисак од пушака,
Ту полеже четник до четника,
Ту тисућа паде насилника,
Ту погибе јунак до јунака
Силног пука у Војводе Вука.
Три јуриша бише и одбише,
Кад четврти бити започеше,
Кад бомбама душмана разнеше,
Кад соколи каме повадише...
Клону рука у Војводе Вука.

Весели се, Бугаријо љута,
Нема више онога јунака,
Ни његова шлема, ни миздрака...
Спасена си по стотину пута
Силних мука од Војводе Вука.

Милисав Јелић

*****

Сведочење о погибији Војводе Вука:

Из дневника четничког командира, новинара Милосава Јелића
(књига "Летопис југа" 1930)

ЧИНИЛО МИ СЕ ДА СЕ СА ЊИМ
САХРАЊУЈЕ СРБИЈА

15. новембра [1916]

Јутрос кад се расвануло једна бугарска чета, која је лежала пред 1 батаљоном, повлачи се због два добро пала хаубичка зрна. Моја 4 чета отвара на њу бочну брзу ватру.

Између 8 и 9 на телефону, где нико никога не може да дозове од галаме чује се глас Јездићев:

"Аман, ако сте Срби, јављајте тамо: дунавска ми артилерија поби војнике!"И тамо се неко смилова да је извести како треба да повећа отстојање. Доцније се видело да је 50 наших избацила из строја.

Око 10 часова извештавају с осматрачнице дунавске дивизије да један непријатељски батаљон отступа с Грунишког Виса на утврђену линију код Старевина, а да се комора повлачи к селу Зовик.

Наређује се бомбардовање Црнога Камена. Неколико хаубичких зрна и тачка. Непријатељ зато отвара доста јаку артилеријску ватру.

Наређују из бригаде да видим да ли има Бугара у рововима. Све их страх да не побегну непримећени. Наравно да их има.

Јака пешачка ватра траје непрестано и поред дејства артилерије. Стишава се око подне. Вук шаље патроле да са североисточне стране избију на Црни Камен. Оне то и учине, али се морају повући пред нападом непријатеља.

Дан сунчан и леп.

Увече наређују да се поднесу спискови за одликовање француским орденима.

Преко ноћи Бугари опет нападају на 1 батаљон, али су одбијени.

16. Новембра

Изјутра магла. Око 7 часова опет нападају. Тражимо да артилерија гађа, али пре но што је и почела напад је одбијен на фронту 1 батаљона. Јездић јавља да су Бугари оставили много лешева испред фронта.

Магла непрестано.

Вук прође и оде за лево крило.

После пола часа опет громогласно "Ура"код Јездића, па кркљање пушака и бомби. Бугари су у једном налету узели Бели Камен, а наши га одмах противнападом повратили.

Око подне опет "Ура"код Јездића и тишина после тога.

Вук тада беше дошао до места где је раније био Јездићев батаљонски штаб и где је и сад стајао телефон. Други је телефон однео собом Јездић у стрељачки строј. Он зовну Јездића и тада сам му последнји пут чуо глас:

- Побратиме, шта је код тебе?

- Ништа. Одбијамо трећи јуриш.

- Какав јуриш, кад не чујем ни једне пушке? потсмехну се Вук.

- Па немамо муниције, него ножевима...

- Ево и мене тамо.

Кад Вук приђе стрељачком строју праћен ордонансима и својим посилним Луком, Врањанцем, он извади револвер и викну:

- Напред добровољци!

Војници устадоше, а дигоше се и Бугари и бацише се једни на друге. Тукло се револверима, бомбама и ножевима. Један бугарски официр опали шест пута из револвера на Јездића и шест пута га промаши у узбуђењу. Поручник Крста, командир 2. чете паде рањен кроз трбух. Одједном се појави у гужви Стева Личанин кувар, који спусти мањерке, скиде пушку, уби из ње оног официра бугарског што је гађао Јездића, а свог командира Крсту ухвати за ноге и свуче дваестак метара ниже од окршаја. Једно парче бомбе рани Вука у десну руку и он испусти револвер, којим је гађао, па клече да га Лука превије. Ту је била већ ивица Белог Камена и Бугари у маси стадоше да отступају ка Црном Камену. Један од заосталих бугарских војника подиже се иза једног камена и стојећи опали на Вука. Наши га убише одмах, али његов метак прође нашем команданту кроз сред срца.

- Јаој, умре-е-е ми! завапи Лука.

- Ћут! викну му Јездић. Дај га овамо!

И Вука склонише за један већи камен на три корака од места где се превијао. Да је ту вршио превијање не би ни тога дана погинуо.

Кад добровољци у центру и на десном крилу чуше за погибију Вукову, оставише пушке и пола су часа тупо гледали пред себе. Да су нас за то време напали Бугари, сјурили би нас у Црну Реку.

Одозго смо лепо видели Вукову пратњу. Осам старих четника носили су наизменично поред обале носила с погинулим јунаком. Ја сам плакао као дете.

Чинило ми се као да се с њим и Србија сахрањује.

Слава му!

Милисав Јелић

http://www.srpsko-nasledje.co.rs/sr-c/1998/12/article-10.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧