Quantcast
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
↧

Miroslav Svirčević, 1970-2014 / One of Serbia's best and brightest says good-bye, but his valuable contributions remain with us. / By Aleksandra Rebic

August 14, 2014, 9:43 am
$
0
0

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Miroslav Svircevic with Serbian Flag in 2014.
Photo courtesy of Miroslav's Facebook page.

Aleksandra's Note: On Monday morning, August 11, 2014, we received word that Miroslav Svircevic, a true Serbian patriot and one of Serbia's most prolific historians, had died in Belgrade. He was only 43 years old. The shock of this news spread through the Serbian Facebook community like wildfire, leaving all of us who had the privilege of knowing Miroslav, whether through social media or in person, gutted. My very first reaction was "NO!" But, alas, it was indeed true.

The Cato Institute, The Institute for Balkan Studies, and the Serbian Academy of Sciences and Arts (SANU) were just part of his extensive resume. Miroslav Svircevic was a true academic in the best sense of the word. He was a scholar and a gentleman.

I'd only been acquainted with Miroslav for a few years but felt like he had been a friend for a long time. I was always so impressed with his vast knowledge, his ability to finish and publish various important and valuable scholarly papers and books and to present them to audiences both in and outside of his country, his passion for history, his dedication to his country of Serbia, and his gentle soul.

His contributions will remain with us, even though his life here on earth has ended. He left behind a great body of work that will remain immortal. And future generations will benefit from it. Although he died far too young, with much work still left to do, that is the solace that we can find in his passing.

Miroslav was a huge Beatles fan. His home away from home was Liverpool in England, the "birthplace" of the Beatles, and though he traveled extensively, I suspect that Liverpool was his very favorite place of all.

He periodically shared with me his hopes and plans for visiting Chicago in the future and how great it would be when we finally had the chance to meet in person. I really looked forward to it.

Now, Miroslav, you can go anywhere you want to. Please give my regards to John Lennon, my favorite Beatle.

I'll miss you, my friend. As will so many others. You were not only respected and appreciated, you were truly loved.


Sincerely,
Aleksandra Rebic
August 2014.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

"Мирослав" - Живот, рад и храброст Мирослава Свирчевића дају наду да великани постоје и у добу у којем су зацарили зло и просечност / Чедомир Антић "Politika" August 14, 2014

August 15, 2014, 5:19 am
$
0
0

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Мирослав Свирчевић 1970-2014

Politika
Чедомир Антић
August 14, 2014

Image may be NSFW.
Clik here to view.


 

 





Мирослав

Живот, рад и храброст Мирослава Свирчевића дају наду да великани постоје и у добу у којем су зацарили зло и просечност.

 

У нашој јавности честе су тврдње да савремена Србија нема довољно добрих и учених људи. Одзвањају речи хора огорчених незадовољника уверених да су најбољи остали у прошлости или побегли у иностранство. У једној земљи у којој се не пита за заслуге, већ за услуге. Где је поштење постало обезвређена општа прича и, замислите, лична дисквалификација... У демократији у којој су државници нестали да би политичари постали, а богатства надокнадила недостатак племенитости; где научни степен сматрају титулом, а титулу употребљавају као накит... Тешко је говорити о личном раду и врлини.

 

Код нас је политика постала маркетинг, бизнис се свео на шпекулацију, економија се претворила у илузионизам, просвета је постала социјала, култура се преселила у кланове или тржишним путем преметнула у шунд. Чак и су песме код Срба постале пројекти. Ако првог политичара није могуће питати за диплому, најважнијег за кума, богаташа за први милион... Зашто би онда некога честитог, радног и успешног– а неподобног свету политикантства, прорачунате подршке или фрустриране критике – уопште представљали јавности?

 

Реформатор древне Атине, мудри Солон, тврдио је да најсрећнији човек на свету није био пребогати цар Крез, већ један обичан човек који је доживео личну срећу. Не знам да ли је мој пријатељ Мирослав Свирчевић био срећан. Срећа је лични доживљај. Познавао сам интелигентне, лепе, вољене, богате људе које је нека чудна унутрашња сила водила у самоуништење... Слушао сам о човеку који је пре четрдесетак година дуго живео заробљен испод огромног апарата „вештачких плућа” и писао песме, славећи сваки трен свог живота о којем немам право да искажем сопствено мишљење какав ми се чини да је био... Мирослав је био честит човек. Овај правник и историчар посветио је живот науци – историји права, уставности Балкана и српског народа. Свирчевићева монографија о историји локалне самоуправе у нововековној Србији на мене је оставила дубок утисак као једна од најтемељнијих и најученијих књига које сам прочитао. Посвећен историји Балкана, написао је и обимну књигу у којој пореди развој локалне самоуправе у Србији и Бугарској током 19. и првих деценија 20. века. Запажена је била и Мирослављева бриљантна књига о односу домова британског парламента у времену великих реформи између 1832. и 1911. године. У широком спектру занимања Свирчевић је проучавао теме из историје уставности југословенске монархије, али и развој савременог либертаријанства и либерализма.

 

Мирослав Свирчевић био је неуморан у једној од најважнијих дужности интелектуалца – он је непрекидно и посвећено учествовао у јавном животу. Своја велика знања непрекидно је представљао јавности, ненаметљиво настојећи да пружи допринос развоју демократије, ширењу нових знања и јавној дебати која се у друштвима какво је наше, нажалост, води на маргинама политике. Мирослав је годинама неуморно писао, не презирући ниједну прилику и не потцењујући ниједну тему о којој је знао нешто, по правилу, сажето, тачно и учено да каже или напише. Последњих година у нашим медијима, пре свега новинама, информативним порталима, али и на друштвеним мрежама, представио се и афирмисао не само као узорни научник, већ и као утицајни и цењени интелектуалац. Мирослав је био и искрени родољуб. У изворном смислу те синтагме, био је посвећени „национални радник” – онај који без личне користи, надахнут оданошћу према свом народу, жели да велике идеале у које верује подели са својим сународницима. Подобан идеалној слици старих Банаћана, син старе и јуначке српске земље, Мирослав је постојано и храбро заступао уверења за која је веровао да су истинита и праведна. Залагао се за народна права, чак и када се тај рад чинио узалудним и био опасан.

 

Живот Мирослава Свирчевића имао је још једну димензију која његов предани рад и достигнућа представља у донекле другачијем светлу. Као дечак, Мирослав је оболео од тешке болести. Током дугих година, мучним лечењем, успео је да прездрави, али су остале тешке последице по његово здравље које је било немогуће превазићи... Лишен многих животних прилика, надања и радости, Свирчевић је кроз живот пролазио стоички, храбро, стрпљиво и упорно. Пре годину дана изгубио је вид на једном оку. Ипак, наставио је да ради вредно и неуморно. Радио је и у недељу, 10. августа, кад се суочио са смрћу.

 

Радован Самарџић је говорио да су почетком 20. века „малом Србијом ходали велики људи” и да је то био разлог њеног тријумфа. Живот, рад и храброст Мирослава Свирчевића дају наду да великани постоје и у добу у којем су зацарили зло и просечност. Дужност нас, његових пријатеља и колега, јесте да негујемо спомен на њега.

 

 

Напредни клуб

Чедомир Антић

Oбјављено: 14.08.2014.

 

http://www.politika.rs/pogledi/Chedomir-Antic/Miroslav.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

VIDEO / WWI in Serbia [Leading up to the Battle of Cer August 1914 - First Allied Victory of the First World War won by the Serbians] / Includes documentary film footage and English narration

August 15, 2014, 9:27 pm
↧

Stogodišnjica Cerske bitke / Ceremonija povodom stogodišnjice Cerske bitke u utorak, 19. avgusta 2014. / "B92" August 16, 2014

August 16, 2014, 7:28 am
$
0
0
Image may be NSFW.
Clik here to view.
Spomenik srpskim junacima posvećen Cerskoj bici.
Foto: Jelena Hinić


B92
Beta, Tanjug
August 16, 2014

Beograd -- Danas se obeležava 100 godina od Cerske bitke, prve velike savezničke pobede u Prvom svetskom ratu.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Cerska bitka
Foto: Wikimedia Commons
 
Udarni deo Cerske bitke koju je izvojevala srpska vojska, odigrao se u noći 15. na 16. avgust 1914. godine.

Činjenica da je malena Srbija uspela da na Ceru tako temeljito porazi austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba, izazvala je tada šok i nevericu u Beču i Berlinu, ali i oduševljenje među saveznicima, a ugled Srbije neočekivano je porastao.

Tu, na jugozapadnim obroncima planine Cer, kod Tekeriša, u noći 15. na 16. avgust, dogodio se žestok sudar dve vojske, koji će se posle ogorčenih borbi, zavrsiti odlučnom srpskom pobedom.

Kako je Austro-Mađare zahvatila panika, posle iznenadnih srpskih pobeda, u njihovim jedinicama nastalo je rasulo i opšta demoralizacija Teško iscrpeljna u bakanskim ratovima, protiv Turske i Bugarske, koje je uspešno dobila po cenu velikih žrtava, izmorena i nekonsolidovna mala Srbija je napadnuta od Austro-Ugarske s neskrivenom namerom da bude potpuno uništena.

Logika vlastodržaca u Beču upravo je i bila da je nastupio idealan trenutak da slabašna Srbija bude, kako se verovalo, jednim „malim ratom“ uklonjena s mape.

Pošto su 12. avgusta Austrijanci, odnosno njihova Peta armija forsirali Drinu u rejonu Loznice, a pripadnici Austro-Ugarske Druge armije Savu na prostoru Sremska Mitrovica-Šabac, započele su borbe srpskih odreda na Drini i Savi, koji su se tokom četiri dana, od 12. do 15. avgusta, suprotstavljali nadiranju brojnijih i neuporedivo bolje opremljenih austrougarskih trupa.

General Stepa Stepanović, koji se po povratku vojvode Putnika nalazio na čelu Druge armije, dobio je naredbu 14. avgusta u kasnom popodnevnim satima da povrati Šabac.

U jutarnjim satima 15. avgusta, suočena sa nadiranjem Austro-Ugarskih trupa put Valjeva, srpska vrhovna komanda naredila je da Treća armija na svaki način zapreči potez ka Valjevu iz doline Jadra, a Druga armija da se zaputi ka Tekerišu, te da udari neprijatelja u levi bok.

Usledilo je povlačenje 21. austrougarske divizije, potom 8. korpusa, da bi u krajnjem 5. armija Austro-Ugarske vojske odstupila nazad preko Drine.

Atmosferu tih dana, među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".

Bila je to prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu.

Kada je Cerska operacija okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.

Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27. 000, dok je iz stroja izbačeno oko od 16. 500 srpskih vojnika, od čega 2. 107 poginulih. Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je Cerska operacija.

Kao posledica uspešnog komandovanja i odlučne pobede general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode.

Ceremonija povodom stogodišnjice Cerske bitke u utorak [19. Avgusta 2014.]

U selu Tekeriš kod Loznice u utorak, 19. avgusta, na praznik Preobraženje, biće obeležena stogodišnjica Cerske bitke, jedne od najznačajnijih i najvećih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, saopštili su danas organizatori.

Centralna državna ceremonija počinje u 11 sati, kada će kod spomenika Cerskim junacima biti položeni venci i odate državne i vojne počasti, najavio je Centar za kulturu "Vuk Karadžić" u Loznici, koji upravlja spomen kompleksom u Tekerišu.

Prethodno će biti osvećena Spomen-crkva cerskim junacima na Lipovim vodama, gde će Svetu arhijerejsku liturgiju služiti patrijarh Irinej i šabački episkop Lavrentije.

U poslepodnevnim časovima kod škole u Tekerišu i crkve na Lipovim vodama biće održani prigodni kulturno-umetnički programi.

Kako je saopšteno iz Centra, posetioci će moći da vide obnovljen spomenik Cerskim junacima, kao i dve nove biste - kralja Petra i kralja Aleksandra Karadjordjevića, čiju je rekonstrukciju, sanaciju i izradu finansiralo Udruženje gradjana "Društvo srpskih domaćina" iz Beograda.

Organizatori su, pored Udruženja i Vlada Srbije, Grad Loznica i Šabačka eparhija.


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=08&dd=16&nav_category=12&nav_id=888796


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

ЦЕРСКИ МАРШ 2014 - Прослава Церске Битке / Шабац - Текериш / Недеља 17.08.2014 [August 17, 2014]

August 16, 2014, 2:50 pm
↧
↧

16. августа 1921. године, упокојио се један од највољенијих српских владара - Њ.В. Краљ Петар Први "Ослободилац"

August 16, 2014, 7:30 pm
$
0
0
Удружење Краљевина Србија
Објављено16. август 2014.
ОдУрош Парезановић

93 ГОДИНЕ ОД СМРТИ КРАЉА ПЕТРА ПРВОГ

16. августа 1921. године, упокојио се један од највољенијих српских владара - Њ.В. Краљ Петар Први Ослободилац, или како га је српски народ прозвао – Чика Пера. Нека му је вечна слава и хвала!

Image may be NSFW.
Clik here to view.


Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године.
 
У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм. После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина. Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части.
 
Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност. У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом – Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали. Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.
 
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. “Желим да будем прави уставни Краљ Србије“ – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
 
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године. Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. – окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
 
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља.
 
Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца. Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.

 
http://kraljevinasrbija.com/?p=2150&lang=sr


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

MARŠ NA DRINU: Vek Cerske bitke, prva pobeda Srbije i saveznika u Prvom svetskom ratu! / "Kurir" August 14, 2014

August 16, 2014, 8:30 pm
$
0
0
Kurir
14.08.2014.

Srpska vojska je u noći 15. na 16. avgust 1914. godine. potukla austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
BEOGRAD - Udarni deo Cerske bitke, okončane kao prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu, koju je izvojevala srpska vojska, odigrao se u noći 15. na 16. avgust 1914. godine.
 
Činjenica da je malena Srbija uspela da na Ceru tako temeljito da porazi austrougarske trupe, koje su u svakom smislu bile u neporedivo boljoj poziciji od Srba, izazvala je tada šok i nevericu u Beču i Berlinu, ali i oduševljenje među saveznicima, a ugled Srbije neočekivano je porastao.
 
Teško iscrpeljna u bakanskim ratovima, protiv Turske i Bugarske, koje je uspešno dobila po cenu velikih žrtava, izmorena i nekonsolidovna mala Srbija je napadnuta od Austro-Ugarske s neskrivenom namerom da bude potpuno uništena.
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
Logika vlastodržaca u Beču upravo je i bila da je nastupio idealan trenutak da slabašna Srbija bude, kako se verovalo, jednim „malim ratom“ uklonjena s mape.
 
Pošto su 12. avgusta Austrijanci, odnosno njihova Peta armija forsirali Drinu u rejonu Loznice, a pripadnici Austro-Ugarske Druge armije Savu na prostoru Sremska Mitrovica-Šabac, započele su borbe srpskih odreda na Drini i Savi, koji su se tokom četiri dana, od 12. do 15. avgusta, suprotstavljali nadiranju brojnijih i neuporedivo bolje opremljenih austrougarskih trupa.
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
General Stepa Stepanović, koji se po povratku vojvode Putnika nalazio na čelu Druge armije, dobio je naredbu 14. avgusta u kasnom popodnevnim satima da povrati Šabac. U jutarnjim satima 15. avgusta, suočena sa nadiranjem Austro-Ugarskih trupa put Valjeva, srpska vrhovna komanda naredila je da Treća armija na svaki način zapreči potez ka Valjevu iz doline Jadra, a Druga armija da se zaputi ka Tekerišu, te da udari neprijatelja u levi bok.
 
Tu, na jugozapadnim obroncima planine Cer, kod Tekeriša, u noći 15. na 16. avgust, dogodio se žestok sudar dve vojske, koji će se posle ogorčenih borbi, zavrsiti odlučnom srpskom pobedom. Usledilo je povlačenje 21. austrougarske divizije, potom 8. korpusa, da bi u krajnjem 5. armija Austro-Ugarske vojske odstupila nazad preko Drine.

Kako je Austro-Mađare zahvatila panika, posle iznenadnih srpskih pobeda, u njihovim jedinicama nastalo je rasulo i opšta demoralizacija.
 
Atmosferu tih dana, među saborcima, Egon Ervin Kiš, poznati novinar i literata, koji se tu nalazio kao pripadnik Austro-Ugarskih trupa, opisao je na sledeći način, negde krajem avgusta te 1914. godine, u svom dnevniku: "Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom begu. Jedna potučena vojska - ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici...".
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
Bila je to prva velika saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Kada je Cerska operacija okončana 24. avgusta, od oko 200.000 austrougarskih vojnika, koliko je provalilo u Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, izuzev 4.500 zarobljenika.
 
Tokom krvavih borbi gubici austrougarskih trupa dostigli su 27.000, dok je iz stroja izbačeno oko od 16.500 srpskih vojnika, od čega 2.107 poginulih. Gonjenjem neprijatelja do Drine i završnim borbama kod Šapca, 21-24. avgusta 1914. godine, okončana je Cerska operacija. Kao posledica uspešnog komandovanja i odlučne pobede general Stepa Stepanović dobio je čin vojvode.
 
 
http://www.kurir-info.rs/vesti/drustvo/mars-na-drinu-vek-cerske-bitke-prva-pobeda-srbije-i-saveznika-u-prvom-svetskom-ratu-clanak-1509481
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧

Evo šta su posle Cerske bitke o Srbima zapisala dva austrougarska vojnika / "Vestinet.rs" August 16, 2014

August 17, 2014, 12:41 pm
$
0
0
Vestinet.rs
August 16, 2014

Bitka na Ceru bila je velika pobeda Srbije ali i, možda još važnije, prva pobeda saveznika u Velikom ratu, ona koja je pokazala da se na malu balkansku državu stisnutu između neprijatelja, oslabljenu od Balkanskih ratova i izolovanu od saveznika, i te kako može računati!

Image may be NSFW.
Clik here to view.


O ovoj pobedi u danima koji su usledili pisali su i novinari, i književnici i vojnici… Ipak, možda najveća pohvala junaštva i hrabrosti srpskog naroda došla je upravo sa neprijateljske strane.
 
Ovo su posle Cerske bitke zapisala dva austrougarska vojnika:
 
Egon Ervin Kiš, austrougarski vojnik i pisac:
 
„Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska – ne, razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici. Vozari su šibali svoje konje, artiljerci su boli svoje mamuzama, oficiri i vojnici gurali su se i probijali čitave kolone komore ili gazili u rovovima pored puta u grupama u kojima su bili zastupljeni svi rodovi vojske.

Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio da neumitna sila-volja savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje u silu.”
 
Alfred Kraus, austrijski general:
 
„Ovom prilikom treba napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća nego Rusi, Rumuni i Italijani.”
 
 
* Svedočanstva je originalno objavila Politika u sklopu obeležavanja 100 godina od Cerske bitke
 
 
http://www.vestinet.rs/srbija/evo-sta-su-posle-cerske-bitke-o-srbima-zapisala-dva-austrougarska-vojnika
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧
Search

TURISTIČKA TURA POSVEĆENA CERSKOJ BICI pod nazivom - "Odlučujući dani slave i pobede" / Ponedeljak, 18.08.2014. u 18:00 časova - Utorak, 19.08.2014. u 15:30 časova

August 17, 2014, 8:53 pm
↧
↧

Serbian mountain [CER] sacred site of first Allied World War I victory / "Pittsburgh Post-Gazette" August 17, 2014

August 18, 2014, 5:54 am
$
0
0
Pittsburgh Post-Gazette
By Joan McQueeney Mitric
August 17, 2014

TEKERIS, Serbia– While western World War I history buffs will likely flock to fields in the region of  Flanders in Belgium or retrace the gruesome reality of trench warfare in the French area of Somme this centennial summer, many Serbs will gather on Cer mountain to remember the young men who died over nine brutal and bloody days in August 1914.

Repelling a much stronger and better-outfitted Austrian war machine, the ragtag Serb Army – still exhausted from the 1912-13 Balkan Wars and short on ammo, shoes and rifles — gave the Allies their first victory of WWI.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
The author's husband, Slobodan Mitric, with a statue of one of Serbia's
most famous generals [Voyvoda Zivojin Misic] at the 1914 Battle of Cer in Serbia.
Photo: Joan McQueeny Mitric

In doing so, Gens. Petar Bojovic, Stepa Stepanovic, Zivojin Misic and Pavle Jurisic Sturm earned themselves a spot in the annals of strategic military history. Their maneuvers on Cer are still studied today.

In another footnote of military history, the first aerial dogfight of WWI also took place when an Austrian pilot shot his revolver at a Serb plane doing reconnaissance over this ferocious battle in northwestern Serbia. Within weeks, all planes on both sides were armed.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Location of Tekeris in Serbia

Little known and rarely visited by foreigners, the site of the Cer battle with its unpretentious monument and a small museum at Tekeris is, nonetheless, sacred ground today for the great-grandchildren whose ancestors fell in these woods a century ago.

Lying on a mountain ridge between Sabac and Loznica, the Tekeris monument is without pretense or fanfare. And, hence, touchingly moving. As one winds up the road from Sabac through Varna toward Krupanj, the countryside is verdant with fields of corn and orchards of plum, apple and quince. Glorious quilted squares of green and gold, reminiscent of the fecund fields of Umbria or Tuscany yield slowly to forests of oak, pine and linden. In such a serene and bucolic setting it’s hard to imagine armies clashing in the night. But one does, just as one visualizes lines of warriors at Gettysburg.

Thankfully, this visitor found no souvenir shops, no tacky stands with patriotic flags or WWI medals, or old soldiers’ uniforms for sale at the Tekeris Monument. (A rough map depicting troop movements and place names for the Cer battle would help visitors get their bearings as indeed would a brief synopsis of the entire Eastern Balkan front, Cer and the Thesaloniki Front being so pivotal to the war’s final outcome. For this, Westerners must rely on historians and journalists like Misha Glenny and John Reed.)

Nor, sadly, is there a nearby roadside cafe or restaurant where a visitor might sit, look out on the forests sloping across the Macva plain and contemplate what, if anything, the human race has learned about the cost of war in 100 years.

Instead, there is a modest, one-room museum with four or five walls covered in hauntingly stark sepia or black and white photos, telegrams and letters from the August 1914 battle. Fields of misshapen bodies are juxtaposed against rutted country lanes lined with frightened families on foot or in ox carts evacuating under Serbian guard.

Other pictures show columns of dead peasant women in colorful head scarves, embroidered aprons and national dress strung up on crosses — somebody’s barbaric idea of a sadistic, gruesome introduction to local folk culture.

Most wars have their share of atrocities, but historical accounts cite the unspeakable looting and burning of peasant villages, as well as the slaughter of civilians by both advancing and retreating Austro-Hungarian troops in this early Balkan campaign as unprecedented for a 20th-century European theater. As they fled back across the Drina River into Bosnia, the villages of Macva were scarred by their passage.

If a visit to Tekeris Monument, and a walk in the woods nearby, is not enough, military historians and visitors can also visit Macvanski Prjnavor off the main road to Loznica, where they can see the lovely St. Ilija’s (Elias) Church and the Memorial Ossuary nearby. Both commemorate the fallen.

As for the final human toll, Austrians suffered a harsher, more lethal and devastating count. An estimated 10,000 died and another 30,000 were wounded at Cer. Serbs, too, fell en masse. About 4,500 Serbs died; another 15,000 critically bloodied and wounded waited hours for horse-drawn carts to take them to the Valjevo field hospital some 42 miles away. Desperately wounded Austrians and Serbs lay on cots side by side in the Valjevo hospital and were ministered by the same nurses.

Today, in some military graveyards — such as the cemetery in nearby Krivaja Village — it is still possible to see fallen adversaries in their final resting spots, once again side by side. All graves are marked by the same simple stones.


Joan McQueeney Mitric is a freelance journalist/editor who divides her year between the Washington, D.C., area and Serbia.

http://www.post-gazette.com/life/travel/2014/08/17/Serbian-mountain-sacred-site-of-first-Allies-World-War-I-victory/stories/201408170021


*****

If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 

↧

Proslava Cerske bitke na Tekerišu - Vlada Srbije, Društvo srpskih domaćina, Grad Loznica i Šabačka eparhija, organizovaće u utorak 19. avgusta 2014., na Preobraženje, program obeležavanja stogodišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

August 18, 2014, 5:55 am
$
0
0
Blic Online
S.Pajić
15. 08. 2014.
August 15, 2014

Loznica - Vlada Srbije, Društvo srpskih domaćina, Grad Loznica i Šabačka eparhija, organizovaće u utorak 19. avgusta, na Preobraženje, program obeležavanja stogodišnjice Cerske bitke u Tekerišu.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Spomenik cerskim junacima
 
Program će početi u 7.45 osvećenjem Spomen-crkve cerskim junacima na Lipovim vodama, posvećene Svetom Jovanu Šangajskom i Svetom arhijerejskom liturgijom koju će služiti patrijarh Irinej i šabački episkop Lavrentije.
 
U 11 sati biće položeni venci. Na centralnoj svečanosti ispred spomenika u Tekerišu učestvovaće visoki državni, vojni i crkveni zvaničnici Srbije.

Kulturno-umetnički program kod škole „Stepa Stepanović“ u 14 sati organizovaće Društvo srpskih domaćina, a u 18 časova kod Spomen-crkve na Lipovim vodama biće priređen duhovno-kulturno-dramski program i koncert.

Kako je saopšteno iz Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, posetioci će moći da vide obnovljen spomenik poginulim srpskim vojnicima i junacima u Cerskoj bici, kao i dve nove biste - kralja Petra i kralja Aleksandra Karađorđevića, čiju je rekonstrukciju, sanaciju i izradu finansiralo Društvo srpskih domaćina.


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/487984/Proslava-Cerske-bitke-na-Tekerisu

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

 
↧

Ауторски текст Престолонаследника Александра II o стогодишњици Церске битке / HRH Crown Prince Alexander II [of Serbia] remarks on the occasion of the Centenary of the Battle of Cer / August 19, 2014

August 19, 2014, 1:33 am
$
0
0
www.royalfamily.org
August 19, 2014

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Навршило се стотину година од велике победе српске војске на Церу!

Данас се на Текеришу Србија са захвалношћу сећа и клања сенима јунака. Данас се поносимо својим прецима, молећи се и надајући се да се они немају зашто стидети својих потомака. Данас смо јединствени у свом поносу, заборављајући шта нас је раздвајало до јуче, и не бојећи се шта ће нас све раздвајати од сутра. Данас смо Србија, а када прође данашњи дан надајмо се да се нећемо питати шта нам је то данас било!

Пре сто година, на Церу, народ је имао достојну војску, војска је имала достојну команду, команда је имала достојну владу, влада је имала достојног краља, краљ је имао достојан народ! Била је то земља достојних! И њима данас одајемо пошту и захвалност. Због њих смо дужни да данас размишљамо и о достојности, и о достојанству! Нас, не њих. Они су се доказали, ми смо још на испиту.

Данас нас са постоља гледају бисте Њихових Величанстава Краља Петра и Краља Александра, војводе Степановића и војводе Мишића. Са висина гледа нас њихова војска, а из наших душа уздиже се молитва за покој и мир њихових душа, и за спас и живот њиховог народа. Пре него што су поразили непријатеља, они су поразили зло у себи, победили суревњивост, страх, омразе и себичност. Зато је њихова победа тако светла, и зато и данас обасјава наше постојање.

Зато смо данас на Церу, где год да смо. Зато се осећамо великим и када то нисмо, надајући се да ћемо се кад треба показати онаквим кавим се осећамо.

Молимо се да Господ излије своју милост на браниоце своје земље, пале и преживале, где год да почивају и где год да су нашли дом и мир.

Живела Србија!

www.royalfamily.org

*****

Image may be NSFW.
Clik here to view.

HRH Crown Prince Alexander II remarks on the occasion of the Centenary of the Battle of Cer

It is one hundred years since the great Serbian Army victory at Cer Mountain!

Today in Tekeris Serbia gratefully remembers and bows to the heroes’ shadows. Today, we are proud of our ancestors, praying and hoping that they are not ashamed of their descendants. Today, we are united in our pride, forgetting what had separated us until yesterday, and not fearing what will separate us as of tomorrow. Today, we are Serbia, and when today passes, hopefully we will not ask ourselves what happened today!

A hundred years ago, at Cer Mountain, the Serbian people had a worthy army, the army had a worthy command, the command had a worthy government, the government had a worthy king, the king had a worthy people! It was a country of the worthy! And we are paying our respects and gratitude to them today. Because of them we are obliged to think about worthiness and dignity today! Ours, not theirs. They proved themselves, we are still at the exam.

Today, Their Majesties King Peter I, King Alexander I, Voivoda Stepanovic and Voivoda Misic are watching us from their pedestals. From above, their army is watching, and from our souls rises prayer for the repose and peace of their souls, and for the salvation of their people. Before they defeated the enemy, they had defeated the evil in themselves, they had overcome jealousy, fear, hatred and selfishness. That is why their victory was so bright, and that is why it still illuminates our existence.

That is why we are all today at Cer, wherever we are. That is why we feel we are great even when we are not, hoping that we will turn out to be the way we feel, when it is needed.

We pray to the Lord to pour out His grace on the defenders of our country, on the fallen and the survivors, wherever they rest and wherever they found a home and peace.

Long live Serbia!

www.royalfamily.org

Image may be NSFW.
Clik here to view.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Церски победник Њ.В. Краљ Александар - На Видовдан, Лета Господњег 1928.

August 19, 2014, 1:53 am
$
0
0
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
Церски победник Њ.В. Краљ Александар

Погледај краљу тамо
Тамо се плави Цер
Данас те тамо зову,
Тамо ти је смер.
Тамо се чини помен
У Церској бици палих
И открива спомен
Херојима славним.
 
На Видовдан, Лета Господњег 1928.
 
 
*****
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

↧
↧

Обележена 100. годишњица Церске битке / Министарство одбране Републике Србије August 19, 2014

August 19, 2014, 8:00 pm
$
0
0
Министарство одбране Републике Србије
 
 Министарство одбране и Војска Србије

Image may be NSFW.
Clik here to view.

У оквиру спомен - комплекса "Церска битка"у Текеришу код Лознице данас је организована централна државна церемонија поводом обележавања 100. годишњице те битке. Том приликом, крај споменика Церским јунацима, уз највише државне и војне почасти венце су положили председник Владе Републике Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, министар обране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, изасланици председника Републике, министри у Влади, представници законодавне, извршне и судске власти, представници дипломатског кора, борачких удружења, Града Лознице, Шапца, Ваљева као и породице и потомци ратника из тог краја.

Подсећајући на значај Церске битке, премијер Вучић је истакао да није лако 100 година касније стајати на месту где су стајали војвода Путник и генерали Степановић, Бојовић и Штурм и где је у првој бици великог рата из строја избачено готово 20 хиљада Срба.

- Србија и сви ми настали смо тада, бранећи себе и своју слободу, бранећи своју земљу – истакао је премијер Вучић додајући да су у Србију тада веровали сви они који су веровали у слободу, коју су извојевали од надмоћнијег непријатеља.

- Спремни смо на жртву у истој мери у којој сте и ви били спремни. Спремни смо да запнемо и да освојимо свој Текериш и Цер, зато што данас поново верујемо у Србију и зато што нам је, као и вама, од свега што немамо, много веће то што коначно имамо, а то је Србија. Наш сан је и ваш сан, сан да од земље за коју је вредело умрети направимо земљу за коју вреди живети – поручио је премијер Вучић.

Према његовим речима, време је да својој земљи поново дамо бар део онога што су јој дали они који су јој дали све, да стојимо усправно за Србију, време је за нашу жртву и наш напор.

- То је дуг према онима који су нас створили и то је дуг према онима које ми стварамо - земља у којој ће сваки становник, као и пре 100 година, моћи да кличе – живела Србија! – поручио је премијер Вучић.

Почетак церемоније огласио је трубач Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије док је верски обред служио патријарх српски Иринеј.

У оквиру обележавања 100 година од почетка Првог светског рата, Генералштаб Војске Србије организовао је студијско путовање и историјски час у селу Драгиње где је, средином августа 1914. године генерал Степа Степановић формирао командно место Друге армије. Историјском часу о почетку Церске битке, прве победе савезника у Великом рату присуствовали су, поред осталих, начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић са члановима колегијума и најближим сарадницима, као и представници Министарства одбране.

У селу Драгиње приказане су реплике командног места Друге армије, положај митраљеза Максим и осматрачнице с којих је будући војвода Степа Степановић осматрао продор аустроугарске Друге армије на Цер. Амбијент је употпуњен аутентичним експонатима и предметима из Првог светског рата у власништву Завичајног музеја Коцељева, Војног музеја и Историјског музеја Београда. Осматрачница је уређена према осматрачницама из времена Великог рата, као и костимографија чланова Команде Друге армије Српске војске. Током историјског часа у селу Драгиње симулирана је организација рада Команде Друге армије а официр у улози и униформи Степе Степановића прочитао је Наредбу Врховне команде и наређење војводе за покрет ка Церу.

Церска битка, који се одиграла током августа 1914. године, једна је од најзначајнијих и највећих победа Српске војске у Првом светском рату. То је, истовремено, и блистав пример тактички добро осмишљене и остварене војне операције, али уједно и прва победа сила Антанте над Централним силама. Остваривши победу у знаменитој Церској бици припадници Српске војске предвођени генералом Степом Степановићем пружили су целој Европи пример безмерне храбрости и родољубља.

http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7025


FOTOS:
Министарство одбране Републике Србије
 
na Facebook.
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
↧

THE INFLUENCE OF THE ORTHODOX FAITH ON OUR SERBIAN HEROES OF THE BALKAN WARS AND THE FIRST WORLD WAR / Presentation Sunday August 24, 2014 - St. Nikola Church in Brookfield, IL

August 20, 2014, 7:00 am
$
0
0
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
On Sunday August 24, 2014, at 1:00 p.m., Aleksandra Rebic will be giving a presentation on the role their Christian Orthodox faith played in the lives of the heroes of Serbia during the period between 1912 – 1918 during the Balkan Wars and the First World War
at St. Nikola Church in Brookfield, Illinois U.S.A.
 
"All who love God and love their own people have been great sufferers in this life. The Bible confirms this quite clearly, citing the examples of Jacob, Joseph, Moses, Joshua the son of Nun, Samuel, David, Job, and of all the prophets and righteous ones of the Old Testament."
 
(Bishop Nikolai Velimirovich 1880-1956)
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
 
ST. NIKOLA SERBIAN ORTHODOX CHURCH
4301 S Prairie Ave.
Brookfield, IL 60513
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
↧
Search

Отварање изложбе „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“ / 22. августа 2014. године са почетком у 13 часова у галерији Војног музеја на Калемегдану

August 22, 2014, 3:06 am
$
0
0
Министарство одбране Републике Србије
August 21, 2014

Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
Отварање изложбе „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“
 
У оквиру обележавања стогодишњице почетка Првог светског рата и поводом прославе Дана Војног музеја, 22. августа 2014. године са почетком у 13 часова у галерији Војног музеја на Калемегдану, биће отворена изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“. Изложбу ће отворити помоћник министра одбране за људске ресурсе Милош Јанковић.
 
Под пуковским и добровољачким заставама, окићеним бројним добијеним одликовањима, извојеване су победе у два балканска и Првом светском рату. Српске победе на Церу и Колубари славе се као прве савезничке победе Великог рата. На том путу верност према војничкој застави била је једна од светих дужности сваког војника, нарочито барјактара који је, чувајући барјак, чувао част војске и отаџбине.
 
Изложба ће бити отворена до
22. септембра 2014. године радним данима и суботом од 11,00 до 19,00 часова.
 
http://www.mod.gov.rs/sadrzaj.php?id_sadrzaja=7034
 
*****
 
„Застава је највећа светиња војничка, свето знамење војничке части и дужности, војничке славе и поноса“, говорио је чувени војвода Степа Степановић. Поводом обележавања стогодишњице Првог светског рата у Војном музеју 22. августа биће отворена изложба „Пуковске и добровољачке заставе из Великог рата“. Посетите једну од највећих ризница српске историје!
 
 
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧

PAVLE JURIŠIĆ ŠTURM - One of the most important commanders in the Serbian army in the First World War / ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ ШТУРМ - Jедан од најистакнутијих заповедника у српској војсци у току Првог светског рата

August 22, 2014, 9:00 pm
$
0
0
Image may be NSFW.
Clik here to view.
 
From
Meet the Serbs
on Facebook:
 
PAVLE JURIŠIĆ ŠTURM, a Serbian and later a Yugoslav general, was born on this day, August 22 (10 August according to Julian calendar), in 1848. Šturm was one of the most important commanders in the Serbian army in the First World War, especially during its first two years, the time when his 3rd army was main support either for the 2nd army during the battle of Cer, or for the 1st army during the battle of Kolubara. He finished the royal Prussian military academy in Breslau (Wrocław) and went to Serbia before the Balkan wars to fight the Ottoman Turks, teach at the Serbian military academy and volunteer in the Serbian Army. He fell in love with Serbia instantly, marrying a Serbian woman, and changed his name from Paulus to Serbian Pavle, and his last name Sturm to the typical Serbian last name that was modulated translation of his German last name - Sturm, meaning "Storm" in German was translated into Jurišić, with the root of the word "charge" ("juriš" in Serbian).
 
Read more about Pavle Jurišić Šturm at:
http://bit.ly/1ohNZOY.
 
*****
 
ПАВЛЕ ЈУРИШИЋ – ШТУРМ, српски, a касније и југословенски генерал, рођен је на данашњи дан 22. август (10. август по јулијанском календару), 1848. године. Штурм је био један од најистакнутијих заповедника у српској војсци у току Првог светског рата, нарочито у току прве две године рата, када је његова Трећа армија била главна подршка Другој армији у бици на Церу и Првој армији у Колубарској бици. Пруску краљевску војну академију похађао је у Вроцлаву и Нансију, а у Србију је дошао пре Балканских ратова да предаје на српској војној академији и бори се у српској војсци. Заљубио се у Србију, оженио се Савком, кћерком Стевана Пироћанца, среског начелника и променио име Паул у Павле, а презиме Штурм у Јуришић (нем. Sturm значи Јуриш). Презиме Штурм је задржао као надимак.
 
Прочитајте више о Павлу Јуришићу Штурму - http://bit.ly/1sZzc3c.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroeofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

Serbia's Allied contributions during World War I provide a lesson / Dr. Michael Pravica August 25, 2014

August 26, 2014, 10:33 pm
$
0
0
Pittsburgh Post-Gazette
Opinion/Letters
Dr. Michael Pravica
August 25, 2014

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Dr. Michael Pravica
Associate Professor of Physics
University of Nevada
 
Thank you for publishing the Travel feature “Serbian Mountain Sacred Site of First Allies World War I Victory” (Aug. 17, 2014). Serbia lost more than half of her male population fighting and successfully repelling the Austro-Hungarian invasion in 1914 and then fighting alongside the Allied forces during World War I after Germany intervened on behalf of Austria. Many techniques such as burying and hiding military hardware (e.g., artillery pieces) and ammunition during retreat, only to be recovered in later counteroffensives, are still used to this day.

No nation suffered more than Serbia during this horrible “war to end all wars,” yet despite this, Serbia showed the world how to resist empires and ultimately destroy them.

Today, we find ourselves sadly in a similar situation as history is more or less repeating itself in a polarized world of unfair economic “haves” and “have nots” and in a bizarre and undemocratic condition where corporations have more power than entire nations via globalism.

It would behoove many of our leaders to revisit the amazing history of Serbia’s contributions to the World War I Allied victory not only to remember that Serbia was one of our staunchest allies (something our politicians have all but forgotten) but also to learn the lessons garnered from this then-unprecedented conflict so that we can prevent our leaders from sleepwalking into the third world war.


MICHAEL PRAVICA
Henderson, Nevada


http://www.post-gazette.com/opinion/letters/2014/08/25/Serbia-s-Allied-contributions-during-World-War-I-provide-a-lesson/stories/201408250047

Original article Dr. Pravica is responding to:

http://www.post-gazette.com/life/travel/2014/08/17/Serbian-mountain-sacred-site-of-first-Allies-World-War-I-victory/stories/201408170021


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Ура Срби, напред у отаџбину! Да којим случајем није пушио лулу, ратовање деда Милутина Ломовићa би остало заувек неиспричано / "Политика"Приче из Великог рата August 23, 2014

August 26, 2014, 10:56 pm
$
0
0
Политика
Бошко Ломовић
Oбјављено: 23.08.2014.

Да којим случајем није пушио лулу, ратовање деда Милутина би остало заувек неиспричано.

Image may be NSFW.
Clik here to view.
Милутин Ломовић
 
Таман Брезна, село под Сувобором, после балканских ратова, огодини у миру, а већ је ваљало опет притезати опанке. Све чешће су се чуле пушке – Брезнанци су их вадили из буџака, извлачили испод кућних рогова, саносили са тавана, чистили, испробавали. У порти брезнанске цркве поп је читао опело живим другопозивцима и трећепозивцима, молио се за покој њихових душа, ако би им кости остале на далеким бојиштима. Потом су очеви и старија браћа пртили торбе са сиром, сланином, погачом и плоскама шљивовице, са по два-три пара гаћа, кошуља и чарапа, заповедали шта да се уради у кући и на имању док се не врате.

И Милутин Ломовић, деда нас десеторо унучади, и двоструко више праунучади и чукунунучади, уз све остало, ћушнуо је у упртачу овећу кесу дувана за орахову лулу, узјахао коња Пашу и добацио супрузи, тада још младој мајци петоро деце:

– Дафина, чувај ми децу! Збогом!

Потерао је коња од куће узбрдо, Дафина и деца су гледали за њим све док у брдо Дуварине нису потонули коњ и јахач.

Милутин је, касније, причао својој деци, а његова деца својој деци, како је било. Један од унука је запамтио и, ево, записује.

– Вучемо се као стрвине, гладни, са испалим палчевима из опанака. Давно сам појео све што сам од куће понео, не јашем јер Паша једва носи седло и пушку о ункашу. Пењем се, ногу пред ногу, једва заобилазим оне који су пали на пртину и нечујно издишу, без ропца, а пред очима ми авлија и вас шесторо пред капијом онога дана када сам отишао. Наједном, изнад мене угледам да се нешто ваља, иде право на мене. Застанем, стукнем се да ме не збрише и – добро сам урадио. Беше се то, на серпентини изнад мене, спотакао коњ, све са јахачем, котрљао се низ литицу са које је ветар обрисао снег. Прођоше испред мене, повукоше са пртине још двојицу и сви завршише доле у дубокој јарузи. На пртини, пред мојим ногама, оста врећица са пет-шест кила кукурузног брашна. Подигнем је и окачим Паши о ункаш. Да се и она скотрљала у јаругу, не бисте сад имали од кога да чујете како је било.

А кад је превалио последњи превој и почео да се спушта ка Драчу, Милутин је клецнуо, пао а да није знао зашто га је лева нога издала, зашто сад кад се већ на хоризонту назирало море и себе већ видео на некој од француских лађа. Зрно испаљено из једног албанског шумарка погодило га је у потколеницу, а да није чуо пуцња нити осетио бол у промрзлој нози. На крају се обрео у француској болници у Бизерти, окружен белим мантилима и чаршафима, неразумљивим говором и прекрасним даном који је вирио кроз отворене прозоре.

– У пролеће, 1917. године, из Туниса су све нас који смо могли да ходамо одвели на Крф. Нога ми је остала мало краћа, ћопао сам, али стигао у Солун, потом на Кајмакчалан. Слушао сам дан-ноћ грмљавину на стотине француских топова по бугарским шанчевима. Онда је, наједном, грмљавина престала, а заорило се „Ура, Срби, напред у отаџбину!” Потекла је река шајкача уз македонске врлети и низ њих. Онако ћопав, сустигнем једног Бугарина: полудео од топовске канонаде, не зна човек ни ко је, ни куда ће. Прођем га и наставим даље.

Ни ово Милутин не би успео да исприча да му усуд није одредио да се жив у Брезну врати. Швапско зрно му је, док је газио Вардар, нагњечило леву сису. Пробило гајтан на џепу копорана, пробило поклопац месингане табакере са дуваном за лулу и зауставило се у њој.

Да забележимо и једну занимљивост у вези са нашим дедом. У прво лето по доласку из рата, истерао Милутин овце да их напасе у тек покошеној ливади изнад куће. Ослонио се о штап и загледао преко речице Ђуроваче у Ђурово брдо. Овну се нешто није допала његова поза, залети се и груне га слеђа у задњицу. Милутин испусти штап, али успе да овна ухвати за рогове и почне дозивати своју жену: „Дафина! Ој, Дафина!” Дозивање разбуди нашу бабу која је дремала у липовом хладу у авлији. „Шта ти је, Милутине? Што вичеш?”, одазва се најзад. „Донеси ми брзо нож!”, заповеди солунац. Она донесе нож, а Милутин зачас закла овна насред ливаде, говорећи: „Седам година сам ратовао, а нико ме овако мучки не удари.”

Име деде Милутина, на срећу, нема ни на једној спомен-плочи палих и несталих у Великом рату. Земни остаци му, већ 64 године, леже на брезнанском гробљу. Чудним породичним околностима, над вечном кућом му још нема мермерног белега. Овај запис о његовом ратовању је његов једини споменик. Засада.


Бошко Ломовић
Oбјављено: 23.08.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Ura-Srbi-napred-u-otadzbinu.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Izložba "Svetlost u mraku Prvog svetskog rata - Vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji" / Narodni muzej u Beogradu - Kraj: 10. septembar 2014

August 28, 2014, 7:36 pm
$
0
0

Narodni muzej u Beogradu
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
Nadežda Petrović, Gračanica-Kosovski božuri, 1913
 
Svetlost u mraku Prvog svetskog rata
 
 
Izložbu Svetlost u mraku Prvog svetskog rata - Vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma u Srbiji Narodni muzej u Beogradu realizuje u čast 170 godina osnivanja, ali i kao upozoravajuće podsećanje na 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Kroz antologijski izbor umetničkog stvaralaštva iz prve dve decenije 20. veka naša publika ima priliku da upozna najviše domete srpskog impresionizma, nezaobilazne u pregledima umetnosti u našim i svetskim galerijama i muzejima.
 
Na izložbi realizovanoj u okviru državnog programa obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata predstavljena su vrhunska ostvarenja protagonista impresionizma koja se čuvaju u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti, Muzeju grada Beograda, Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, Umetničkoj galeriji Nadežda Petrović, kao i radovi koji se nalaze u privatnim kolekcijama.
 
Posetioci Narodnog muzeja imaju priliku da vide remek-dela Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, čiji su životi i umetnost svetlosti trajno prepleteni sa užasima i mrakom Velikog rata. Upravo su oni učinili iskorak ka savremenom umetničkom izrazu i njihov umetnički opus predstavlja početak moderne u Srbiji. Podstaknuti zaostavštinom izvornog impresionizma, razvili su autentičan umetnički izraz i time, kao što autor izložbe, muzejski savetnik Ljubica Miljković u izložbenom katalogu zaključuje: Ozarili su doba posrnuća, sunovrata i mraka civilizacije.
 
Predstavljajući slikarstvo koje nastaje i traje uprkos ratnim nedaćama, izložba Svetlost u mraku Prvog svetskog rata oslikava stvaralačku snagu i kreativnost koje bez obzira na okolnosti nalaze svoj put.
 
Susrećući se sa delima Nadežde Petrović, Mališe Glišića, Milana Milovanovića i Koste Miličevića, najdoslednijih srpskih impresionista i zastupnika moderne, koji su stvarali početkom prošlog veka i koji su delili sudbinu naroda i otadžbine u prilici smo da vidimo i osetimo na koje načine umetnik sagledava trenutak u kojem stvara, kako umetnost okrepljuje ili prkosi.
 
Image may be NSFW.
Clik here to view.
Nadežda Petrović, Valjevska bolnica, 1918


Image may be NSFW.
Clik here to view.
Kosta Miličević, Ostrvca kraj Krfa, 1918
 
http://www.narodnimuzej.rs/event/svetlost-u-mraku-prvog-svetskog-rata/?lng=lat
 
*****
 
Slikari u ratu
 
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
 
http://www.vreme.rs/cms/view.php?id=1218782
 
 
*****
 

Svetlost u mraku Prvog svetskog rata

Početak:
10. maj 2014.
Kraj:
10. septembar 2014.
 
 
Autor:
 
 
Prostor:
Galerija na prvom spratu
Adresa:
Trg Republike 1a, Beograd, Srbija
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
Search