Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live

Germany declares War on Russia August 1, 1914 and Austria's local war against Serbia is on its way to becoming the global Great War. / By Aleksandra Rebic

$
0
0
The Evening World headline on August 1, 1914 as
Germany declares war on Russia.
 
Aleksandra's Note:
 
Following Austria's declaration of war and subsequent attack on the Kingdom of Serbia July 28, 1914, Russia ordered a partial mobilization of her troops on July 29. This was done both in support of the Orthodox Serbians and to maintain Russia's influence in the Balkans.
 
The very next day, July 30, Germany mobilized. Russia responded immediately by declaring a full mobilization instead of just a partial one, and this full mobilization was to take effect on July 31, 1914.
 
Germany didn't like that. She ordered Russia to demobilize immediately, via a German ultimatum sent to the Russian ambassador in Berlin, giving Russia 12 hours to comply with the order. Otherwise, there would be war.
 
Russia offered to negotiate the terms of the ordered demobilization with Germany, which was a reasonable response.
 
Germany refused to negotiate. She wanted all or nothing, on her terms.
 
She followed up this refusal by following through with her threats.
 
Germany declared war on Russia August 1, 1914.
 
Austria's "local" war against Serbia, begun just a few days earlier that fateful summer, was now on its way to turning global. Only a few more days, and the world would be engulfed in a war of proportions never before seen in the history of mankind.
 
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Russia's President Vladimir Putin speaks at ceremony unveiling World War One monument to heroes as Russia marks Great War Centennial August 1, 2014 / "Kremlin.ru"

$
0
0
Kremlin.ru
August 1, 2014
Moscow

Vladimir Putin took part in a ceremony unveiling a monument on Poklonnaya Gora to the heroes who gave their lives in World War I. The ceremony was one of the main events marking the 100th anniversary of the start of World War I.

Vladimir Putin speaking at ceremony unveiling monument to the
Heroes of World War I at Moscow's Poklonnaya Gora August 1, 2014.
Photo: the Presidential Press and Information Office.

The idea to build the monument came from the Russian Military Historical Society, and is the work of sculptors A. Kovalchuk, P. Lyubimov and V. Yusupov, and architects M. Korsi and S. Shlenkina.

* * *

Speech at ceremony unveiling a monument to World War I heroes August 1, 2014 Moscow

PRESIDENT OF RUSSIA VLADIMIR PUTIN:

Friends,

A century ago on this day, Russia found itself obliged to enter World War I. Today, we are unveiling this monument to its heroes – Russian soldiers and officers. We are unveiling the monument here on Poklonnaya Gora, a site that preserves our grateful memory of Russian military glory and of those who at various moments in our country’s history have defended its independence, dignity and freedom.

The World War I soldier and his comrades in arms have their place of honour here too. It was the fate of many of them to later fight again on the frontlines in the Great Patriotic War. These experienced veterans inspired and brought out the best in the young soldiers and passed on to them the traditions of military comradeship and brotherhood and the traditions of military honour.

The Russian army’s great values and the heroic experience of the generation who fought in World War I played a big part in our people’s spiritual and moral upsurge at that moment. This was a generation that was fated to go through not just the difficult trials of the first global world war, but also the revolutionary upheaval and fratricidal civil war that split our country and changed its destiny.

But their feats and their sacrifices in Russia’s name were forgotten for long years. World War I itself, which the rest of the world calls the Great War, was erased from our country’s history and was labelled simply ‘imperialist’.

Today, we are restoring the historical truth about World War I and are discovering countless examples of personal courage and military skill, and the true patriotism of Russia’s soldiers and officers and the whole of Russian society. We are discovering the role Russia played in that difficult and epoch-changing time for the world, especially in the pre-war years. And what we see reflects very clearly the defining features of our country and our people.

Russia over many centuries supported strong and trusting relations between countries. This was the case on the eve of World War I too, when Russia did everything it could to convince Europe to find a peaceful and bloodless solution to the conflict between Serbia and Austro-Hungary. But Russia’s calls went unheeded and our country had no choice but to rise to the challenge, defend a brotherly Slavic people and protect our own country and people from the foreign threat.

Russia stayed true to its duties as an ally. The Russian offensives in Prussia and Galicia upset the adversary’s plans and made it possible for our allies to hold the front and defend Paris. The enemy was forced to turn its attention east, where Russian regiments, a large part of our forces, put up the fiercest possible struggle. Russia withstood the attack and was then able to launch an offensive. The Brusilov offensive became famous throughout the whole world.

But this victory was stolen from our country. It was stolen by those who called for the defeat of their homeland and army, who sowed division inside Russia and sought only power for themselves, betraying the national interests.

Today, we are restoring the links in time, making our history a single flow once more, in which World War I and its generals and soldiers have the place they deserve, and our hearts hold the sacred memory that they rightfully earned in those war years. As the saying goes, “better late than never.” Justice is finally triumphing in the books and textbooks, in the media and on cinema screens, and of course, in this monument that we are unveiling here today.

This must continue. There is a need for large-scale educational work and serious archival research. This will help us to learn more about the exact causes of the war and its events and identify the names of all who took part, so that present and future generations can learn about the fate of their own forebears and know their family’s history.

It is very important to properly immortalise the memory of our soldiers, and find and bring order to World War I burial sites, of which there are hundreds in Russia. They are the resting places of soldiers from many countries, all of whom are forever bound together now by this common tragedy.

This tragedy reminds us what happens when aggression, selfishness and the unbridled ambitions of national leaders and political establishments push common sense aside, so that instead of preserving the world’s most prosperous continent, Europe, they lead it towards danger. It is worth remembering this today.

World history gives us so many examples of what a terrible price we pay for refusing to listen to each other, or for trampling on others’ rights and freedoms and lawful interests in the name of our own interests and ambitions. It would be good if we could learn to open our eyes and to calculate at least a step ahead.

It is long since time that humanity learned and accepted the single great truth that violence breeds violence. The road to peace and prosperity is built out of goodwill, dialogue, and the memory of our past wars, the people who started them and why.

This monument to the heroes of World War I is not just a mark of tribute to their feats but is also a warning and reminder to us all of our world’s fragility. It is our duty to look after peace and remember that the most precious thing on earth is peaceful, calm and stable life.

We cherish the memory of World War I heroes. Glory to Russian arms and to our hero-soldier!


President Vladimir Putin
Moscow's Poklonnaya Gora
August 1, 2014

*****
 
Photographs: kremlin.ru

 






 
A monument to the Heroes of World War I at Moscow's Poklonnaya Gora.
Photo: the Presidential Press and Information Office.
 
 
In original Russian language:
 
 
In Serbian language:
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Исправљање историјске неправде: Говор Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, на откривању споменика руским војницима из I светског рата у комплексу Поклонаја Гора код Москве, првог августа 2014. / "Сиви Соко"Небојша Малић

$
0
0
Руски оригинал овде (kremlin.ru)
Превод и обрада: Сиви Соко
Небојша Малић

Исправљање историјске неправде: Говор Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, на откривању споменика руским војницима из I светског рата у комплексу Поклонаја Гора код Москве, првог августа 2014.

Споменик борцима 1. светског рата, Поклонаја гора, Москва (Kremlin.ru)

Уважени пријатељи!

Пре тачно једног века, Русија је била приморана да ступи у Први светски рат. Данас ми откривамо споменик њеним херојима - руским војницима и официрима. Откривамо га на месту које чува захвалну успомену на ратну славу Русије и свих који су током историје наше државе бранили њену независност, достојанство и слободу.

Своје заслужено место данас овде заузимају војник Првог светског рата и његови ратни другови. Многи од њих борили су се касније и у Великом отаџбинском рату. Ови прекаљени ветерани надахнули су на подвиге младе војнике, предали им традицију ратног другарства, братства и војничке части.

Велику улогу у духовном расту нашег народа имале су тада вредности руске армије и херојско искуство генерације Првог светског рата. Њих је запало не само сурово искушење првог глобалног сукоба, већ и раскол у историји Русије учињен револуционарним превратом и братоубилачким грађанским ратом.

Њихови подвизи и жртве у име Русије дуго година су били осуђени на заборав. А сам Први светски рат, који цео свет назива Великим, био је избрисан из наше историје и назван просто „империјалистичким“.

Ми данас оживљавамо историјску истину о Првом светском рату и откривамо небројене примере личног јунаштва и војне вештине, истинитог родољубља руских војника и официра и целог руског друштва. Откривамо и улогу Русије у том сложном и преломном времену за свет, посебно у предратним годинама. Она јасно одражава суштински карактер наше земље и нашег народа.

Током многих векова, Русија се залагала за снажне везе међу државама засноване на поверењу. Тако је било и на прагу Првог светског рата, када је Русија учинила све како би убедила Европу да мирно и без крви реши сукоб између Србије и Аустро-Угарске. Али Русију нису послушали и она је морала да одговори на позив да заштити братски славенски народ и одбрани себе и своје грађане од напада извана.

Русија је испунила своју савезничку дужност. Њени напади у Пруској и Галицији омели су планове непријатеља, дозволили савезницима да одрже фронт и одбране Париз, и преусмерили пажњу непријатеља на исток, где су се руски пукови одлучно борили свом својом силом. Русија је издржала њихов удар, а затим прешла у напад. Цео свет је чуо о легендарном продору Брусилова.

Ту победу су нашој земљи украли. Украли су је они који су призивали пораз своје земље, своје војске, који су сејали раздор унутар Русије и издали националне интересе како би себе довели на власт.

Данас ми обнављамо везу са временом и нашом непрекинутом историјом, враћањем херојима Првог светског рата, војницима и војсковођама, заслуженог места у нашој историји и нашим срцима. Како вели наш народ: „боље касно, него никад“. Истина побеђује на страницама књига и уџбеника, у медијима, у биоскопима и у споменицима попут овог који откривамо данас с вама.

Ово мора да се настави. Неопходан је обиман образовни рад и озбиљно истраживање ахрива. То ће нам омогућити разумевање узрока и тока самог рата и састављање поименичних спискова учесника, како би нове генерације знале судбину својих предака и историју својих породица.

Од великог значаја је и достојно очување сећања на руске војнике, проналажење и обележавање гробних места Првог светског рата - којих је у Русији на стотине. У њима почивају војници различитих земаља, заувек спојени у заједничкој трагедији.

Они нас опомињу чему воде агресија и егоизам, када неограничене амбиције владара држава и политичких елита надвладају здрав разум и најуспешнији континент света - Европу - уместо да чувају, поведу у пропаст. Добро би било да мислимо о томе и данас.

У историји света има много примера стравичне цене коју плаћамо када не слушамо једни друге, када газимо права, слободе и законите интересе других у име сопствених интереса и амбиција. Не би било лоше да научимо да гледамо и мислимо шта би донео следећи корак.

Крајње је време да човечанство научи и прихвати једну велику истину: да насиље рађа насиље. А пут ка миру и процвату гради се добром вољом, дијалогом и сећањем на прошле ратове, на то ко их је отпочео и зашто.

Споменик војницима Првог светског рата није само посвећен њиховим подвизима, већ и упозорење и подсећање свима нама колико је овај свет крхак.  Имамо обавезу да чувамо мир и најдрагоценију ствар на овој земљи - миран, спокојан и стабилан живот!

Вечна успомена херојима Првог светског рата! Слава руском оружју и нашем војнику-хероју!

Владимир Путин
Поклонаја Гора код Москве
првог августа 2014

*****
 
Фотографије: kremlin.ru
 
 






 
Споменик борцима 1. светског рата, Поклонаја гора, Москва (Kremlin.ru)
 
 
 
*****
 
Енглески језик:
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

ПУТИН: Први светски рат је опомена куда воде неумерене амбиције на светској позорници / "Fakti.org" August 1, 2014

$
0
0
Fakti.org
August 1, 2014

У МОСКВИ ОТКРИО СПОМЕНИК ПАЛИМА У ВЕЛИКОМ РАТУ И ОПОМЕНУО ЗАПАД ДА ВОДИ РАЧУНА О ЊЕГОВИМ ПОУКАМА

Cпоменик Херојима Првог светског рата
 
-Русија се вековима залагала за чврст однос поверења између држава. Тако је било и уочи Првог светског рата, када је учинила све да убеди Европу да мирно, без крви реши конфликт између Србије у Аустроугарске. Али, Русију нису слушали. На крају је Русија морала да одговори на изазов, штитећи братски словенски народ и бранећи себе и своје грађане од спољње претње.

-Не би било лоше да свет научи да ствари сагледава и предвиђа барем један корак унапред. Човечанству је већ одавно време да схвати и прихвати једну, најважнију истину: насиље рађа насиље. А пут ка миру гради се добром вољом и дијалогом. И памћењем лекција из претходних ратова.

-Русија је у Првом светском рату испуњавала своје савезничке обавезе и ишла ка победи, али су јој победу „украли“ они који су сејали раздор и стремили власти, издајући националне интересе земље.
 
-Ми данас успостављамо везу између епоха своје новије историје, успостављамо континуитет наше историје. А Први светски рат, његове војсковође и војници имају у њој достојно место.
 
ЛЕКЦИЈЕ из Првог светског рата упозоравају нас на то до чега доводе агресија, егоизам и неумерене амбиције на светској позорници, изјавио је председник Русије Владимир Путин на церемонији откривања споменика Херојима Првог светског рата.
 
Споменик је откривен данас на Поклоној гори у Москви, и та церемонија је једна од главних руских свечаности посвећених стогодишњици почетка рата.
 
„У светској историји има много примера колико се страшна цена плаћа када се не жели да се чује друга страна, када се газе туђа права и слободе и легитимни интереси зарад сопствених интереса и амбиција“- истакао је Путин.
 
„Не би било ложе научити да се ствари сагледавају и израчунају барем један корак унапред. Човечанству је већ одавно време да схвати и прихвати једну, најважнију истину: насиље рађа насиље. А пут ка миру гради се добром вољом и дијалогом. И памћењем лекција из претходних ратова. О томе ко их је и зашто почео“ - казао је шеф руске државе.
 
По његовим речима, споменик борцима из Првог светског рата - „није само дуг њиховим великим подвизима, већ и упозорење да је свет крхак и да смо дужни да га чувамо, да памтимо шта је најдрагоценије на земљи - миран, спокојан, стабилан живот“.
 
Руски председник је истакао важност просветитељског рада за очување објективне историјске слике.
 
„Озбиљна истраживања у архивама омогућиће да се тачно сазнају и узроци, и ток тог рата, да се саставе спискови с именима учесника, како би нове генерације сазнале судбину својих предака, историју својих породица“ - нагласио је он.
 
Путин сматра да је „принципијелно важно да се сећање на борце руске армије овековечи како доликује, да се пронађу и уреде гробови погинулих у Првом светском рату“.
 
„Тамо почивају војници из различитих земаља. Али, сви су они заувек везани заједничком трагедијом“ - рекао је председник Русије.
 
Владимир Путин
 
Путин је нагласио да је Русије у Првом светском рату испуњавала своје савезничке обавезе, ишла је ка победи, али су јој победу „украли“ они који су сејали раздор и стремили власти, издајући националне интересе земље.
 
Он је истакао улогу Русије почетком XX века, нарочито у предратном периоду, и нагласио да се она вековима залагала за чврст однос поверења између држава.
 
„Тако је било и уочи Првог светског рата, када је Русија учинила све да убеди Европу да мирно, без крви реши конфликт између Србије у Аустроугарске. Али, Русију нису слушали“ - казао је Путин.
 
На крају је, истакао је он, Русија морала да „одговори на изазов, штитећи братски словенски народ“ и „бранећи себе и своје грађане од спољње претње“.
 
По речима руског председника, Русија је испунила своју савезничку обавезу, покварила је својим деловањем у Прусији и Галицији планове противника, што је омогућило савезницима да задрже фронт и одбране Париз.
 
Када су противници бацили на исток значајан део својих снага, „Русија је успела да издржи тај притисак, а затим да пређе у офанзиву“.
 
„Ми данас успостављамо везу између епоха своје новије историје, успостављамо континуитет наше историје.
 
А Први светски рат, његове војсковође и војници имају у њој достојно место.
 
Како каже наш народ: боље касно него никад“ - нагласио је руски председник.
 
Након говора, Путин је положио букет црвених ружа на споменик.
 
Затим је у пратњи аутора споменика и других високих званица, укључујући градоначелника Москве Сергеја Собјањина и патриарха московского и целе Руси Кирила, разгледао споменик.
 
Идеја да се постави споменик у част стогодишњице уласка Руске империје у Први светски рат припада Руском војно-историјском друштву.
 
На конкурсу за споменик победио је скулптор Андреј Коваљчук.
 
Споменик је направљен од народних пара, а свој допринос су дале и мецене из иностранства.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

 

Парастос руским херојима Великог рата. На Новом гробљу у Београду се налази први на свету споменик посвећен цару Николају и његовим војницима. У основи споменика је заједничка костурница српских и руских војника. / "Srpski Sabor Zavetnici" Aug. 1, 2014

$
0
0
zavetnici.rs
August 1, 2014


На данашњи дан [1. Aвгуст] пре тачно сто година Русија је ступила у рат против Немачке и Аустроугарске, које су 28. јула објавиле рат Србији.

Русија је у Великом рату изгубила 2 000 000 војника, цара и систем који се градио више векова.

На Новом гробљу у Београду се налази први на свету споменик посвећен цару Николају и његовим војницима. У основи споменика је заједничка костурница српских и руских војника.

Српски сабор Заветници присуствовао је парастосу палим херојима, чију жртву и стадање за слободу Србије, српски народ никада неће заборавити.

 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

"My beloved and heroic Serbs!" - Following the Austro-Hungarian declaration of war on July 28, and the night attack on Belgrade, Prince-Regent Aleksandar, acting as the Supreme Commander of the Serbian Army, issued the following proclamation in Nish July 29, 1914

$
0
0
English translation of original Serbian:
Nebojsa Malic
Reiss Institute
July 30, 2014

H.R.H. Prince-Regent Aleksandar Karageorgevich
 
My beloved and heroic Serbs!
 
A great evil assails our Serbia. Austria-Hungary has declared war on us. Now we must join together and be heroes.
 
The troubles of our Kingdom and our people with Austria-Hungary did not begin yesterday. Whenever Vienna was in need, it would give solemn promises of treating Serbs and Croats justly; yet they always remained unfulfilled. In vain did the Serb and Croat frontiersmen, and many of our other heroes, spill blood throughout Europe for the glory and profit of the Viennese court; in vain were the victims that Serbia suffered under the reign of my Grandfather, when it defended the Emperor’s throne from his discontented and rebellious subjects; in vain had Serbia done everything it could to live in friendship with the neighboring Empire. It availed us nothing.
 
Both Serbia as a state, and Serbs as a people, have ever and everywhere been under suspicion, and kept subjugated to others. Thirty-six years ago, Austria took the Serb lands of Bosnia and Herzegovina, which had risen for their liberation. Six years ago, it finally claimed them against the law, promising constitutional liberties. But insofar as they were given, they did not please the people in the least. All of that had created deep discontent among the people, especially among the growing and impetuous youth, causing unrest and eventually the assassination in Sarajevo.
 
Serbia expressed sincere sympathy over that fateful event, condemned it, and proclaimed readiness to render unto the courts every accomplice: only to quickly realize, with consternation, that the Austrians blamed for the [event] not their own rotten rule, or individual culprits, but the Kingdom of Serbia herself. Even though the murder was committed by one man, their subject, with the aid of several comrades, in their country, before their own authorities, the Austrians blamed our officers and officials, the Serbian government, and eventually the Kingdom of Serbia and all Serbs wherever they may be.
 
Such an accusation against a sovereign state for someone else’s misdeeds is without precedent in European history, while the crimes of such nature [1] are unfortunately not. Meaning to blame us, the Austro-Hungarian government submitted on the 10th (23rd) of this month [2]  to My Government an unusual memorandum, making demands and strong accusations, and demanding of Serbia a satisfactory response within 48 hours.
 
My Government, responding to the desires of the people and the need for peace felt not only by Serbia but Europe entire, wished to avoid confrontation at all cost, and therefore met the demands of the Austro-Hungarian government to the utmost limits of deference, beyond which no independent state could go.
 
When the Austro-Hungarian ambassador was informed of this, he immediately said his government was not pleased with our response, and ceased diplomatic relations with My Government. Then all the friendly states – led by the brotherly Russia – attempted to persuade the Austro-Hungarian government to accept a peaceful resolution to the dispute. Unfortunately, the Viennese statesmen remained deaf to the advice motivated by wisdom and interests of humanity. They declared war on us yesterday, not hesitating to cause unforeseeable circumstances of further complications.
 
With a heavy heart and aware of all perils and difficulties, at the very moment when Serbia’s warriors were preparing to reap the bountiful harvest of their labors, I am forced to call on all of My dear and courageous Serbs under the Serbian tricolor [banner], convinced that they will once again be worthy of their glorious ancestors the way they have been last year and the year before. With faith in the Almighty God, with hopes for the sympathy of the enlightened humanity and the final victory of our just cause, with confidence in assistance from our great kinsmen and trusted friends, together with our heroic brothers the Serbs of Montenegro, we shall accept the battle that was so wantonly imposed on us.
 
In our glorious history, both old and new, there are many testimonials of Serbs, working together, defeating a much more powerful foe. Let us testify once again that Serbs can bear sacrifices for their Fatherland and summon up the effort of Obilić [3] to defend her against the great host of a cruel enemy.
 
Serbs, defend your hearths and your kin with all your strength!
 
 
Prince-Regent Aleksandar Karageorgevich, July 16 (29), 1914, Nish
 
 
Notes:
 
[1] “crimes of such nature” referring to political assassinations (n.b.)
 
[2] Prince Aleksandar is using the Old Style, Julian calendar, still in effect in Serbia at the time.
 
[3] Miloš Obilić, by lore the Serbian knight who killed the Turkish Sultan Murad I during the Battle of Kosovo in 1389; symbol of heroism in Serbian oral history (n.b)
 
(Translated by the Reiss Institute; original at Heroes of Serbia) at:
http://www.heroesofserbia.com/2014/07/p-16-29-1914.html

http://www.reiss-institute.org/articles/time-to-be-heroes/#more-785


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 

Ратни планови Србије и Аустроугарске / Пише др Слободан Ђукић, историчар / "PTC-Radio Televizija Srbije" August 2, 2014

$
0
0
PTC - Radio Televizija Srbije
др Слободан Ђукић
August 2, 2014

Врховна команда српске војске донела је, уочи самог напада Аустроугарске, одлуку да напусти првобитни дефанзивни ратни план и крене у сусрет непријатељу што ће довести до фронталног судара на Церу.

Прве мере за одбрамбени рат против Хабзбуршке монархије Србија је предузела после 1878. године, када је Аустроугарска окупирала Босну и Херцеговину. Вршена су многа генералштабна путовања и детаљна студија граничних фронтова, али је коначна разрада ратног плана завршена тек 1908. године.

Радомир Путник начелник генералштаба
српске војске
 
Геостратегијски положај Србије био је неповољан, јер је она са севера и запада у дужини од 600 километара била обухваћена територијом Хабзбуршке монархије.

Аустроугарима се пружала могућност да са територије Војводине и Босне, долинама Велике Мораве, Колубаре, Јадра и Западне Мораве дејствују ка стратегијским објектима у централној Србији. Додатни проблем био је непријатељски став Бугарске према Србији, што је граничну линију са непријатељем повећало за додатних 500 километара.

Неповољан стратегијски положај Србије био је ублажен очекивањем да Русија у будућем сукобу Аустроугарске и Србије неће остати неутрална. Краљевина Србија била је удаљена од својих савезника: од Русије 600 километара, а од Француске 2.200 километара, што је онемогућавало директну војну сарадњу и отежавало дотурање ратног материјала.

Руководећи се тим чињеницама и проценом опште политичке и стратегијске ситуације, српски Генералштаб је усвојио основну идеју ратног плана: "Држати се одбране док се политичка и стратегијска ситуација не разјасни, а тада дејствовати према ситуацији."

Творци српског ратног плана, који је у основи био дефанзиван, били су генерал Радомир Путник и пуковник Живојин Мишић.

Будући да је наступање главних аустроугарских снага очекивано са севера, преко Дунава и доњег тока реке Саве, главнина српске војске груписана је између Велике Мораве и Колубаре на линији Ваљево–Лазаревац–Аранђеловац–Свилајнац.

Франц Конрад фон Хецендорф
начелник генералштаба аустроугарске војске
 
Аустроугарски ратни план против Србије био је израђен још 1907. године, уочи анексије Босне и Херцеговине, када је за начелника Главног генералштаба дошао генерал пешадије Конрад фон Хецендорф. Планом су била предвиђена два случаја рата против Србије. Прва варијанта под називом Б1 – предвиђала је рат између Аустроугарске, с једне стране, и Србије и Црне Горе, с друге стране.

У ратном плану ова варијанта је означена као "максимални случај Б", што је подразумевало ангажовање главних снага на балканском ратишту и офанзиву против Србије. Друга варијанта под називом Б2 – предвиђала је рат између Аустроугарске с једне и Србије, Црне Горе и Русије (или Италије) с друге стране. У овом случају, који је у ратном плану означен као "минималан случај Б"била је предвиђена дефанзива према Србији и ангажовање помоћних снага на балканском ратишту.

Политички моменат – унутрашња слабост национално хетерогене Аустроугарске монархије одиграла је пресудну улогу приликом израде операцијског плана за рат против Србије. Предвиђајући немире и евентуални устанак у Босни и Херцеговини, Главни генералштаб аустроугарске војске узео је заштиту Босне и Херцеговине као основну идеју дефанзивног ратног плана против Србије и Црне Горе. У случају офанзивног рата Босна и Херцеговина узета је као полазна основица за напад на Србију, јер се рачунало на поседање западних делова српске територије, како би се наставило даље продирање из Босне у правцу југоистога.

Пошто се није тачно знало да ли ће ратовати само против Србије и Црне Горе, или истовремено и против Русије, Генералштаб је поделио целу оперативну војску у три групе: главне снаге (I, III и IV армија), развијене у Галицији (предвиђене су да предузму офанзиву против Русије); Минимална група Балкан (V и VI армија), груписане у Босни (намењене су за рат против Србије и Црне Горе); маневарске снаге (II армија) имале су двоструку намену, у случају рата само против Србије и Црне Горе биле би употребљене на балканском ратишту, а у случају да се Русија укључи у рат предвиђено je њихово ангажовање у Галицији.

Аустроугарска је 25. јула 1914. године објавила мобилизацију, а затим је започела концентрацију за рат против Србије и Црне Горе. Међутим, 31. јула 1914. године, када је аустроугарска II армија била у току превожења према српском фронту, Русија је објавила општу мобилизацију, па је постало јасно да ће и она ступити у рат. Сада се поставило питање куда са II армијом. Решено је да се заврши концентрација аустроугарске II армије на Сави и Дунаву, а затим да 18. августа отпочне њено превожење у Галицију на руски фронт. Аустроугарска Врховна команда је, пре почетка ратних операција, изменила основну стратегијску концепцију за рат против Србије.

Српска војска маршира на положај
 
Наиме, ступањем Русије у рат требало је да Минимална група Балкан (V и VI армија у Босни) остане у дефанзиви, али је њен командант, генерал Оскар Поћорек, одлучио да искористи привремено присуство II армије у Срему и пређе у напад. Са овом одлуком сложила се и аустроугарска Врховна команда, због општег уверења да Србију треба казнити за Сарајевски атентат. Одлука аустроугарске Врховне команде да са недовољним снагама започне офанзиву против Србије, била је основна стратегијска грешка, која је представљала главни узрок неуспеха аустроугарске војске 1914. године.

Агресивно држање Аустроугарске, навело је српску Врховну команду да поверује да ће Аустроугари предузети снажну офанзиву против Србије. Супротно предвиђању, после првих неколико дана од објаве рата, Аустроугарска је на балканском ратишту била неактивна. После уласка Русије у рат у Врховној команди српске војске наступило је олакшање.

Веровало се да ће Аустроугари највећи део својих снага упутити на руски фронт у Галицију, а да ће према Србији остати само заштитни делови. Таквом убеђењу Врховне команде допринели су руски и француски војни изасланици у Србији, који су, по налогу својих влада, предлагали да српска војска предузме офанзиву како би се што већи број аустроугарских трупа приковао за балкански фронт.

Распоред српских и аустроугарских снага 12. августа 1914. године.
 
Србија је била спремна да изађе у сусрет савезницима, о чему сведочи директива Врховне команде о преласку српских снага у Срем. У време док су трајале припреме 2. српске армије за прелазак у Срем, Аустроугари су 12. августа 1914. године предузели офанзиву против Србије. Пошто су први извештаји стигли у Крагујевац, војвода Радомир Путник је са генералом Мишићем и пуковником Павловићем започео проучавање новонастале ситуације.

У тим неизвесним и тешким моментима на плећима војводе Путника био је велики терет одговорности. После дуже расправе Врховна команда је донела одлуку да напусти првобитни план и да делом снага из дефанзиве – одбране, крене у сусрет непријатељу, у уверењу да наспрам себе има слабије аустроугарске снаге. Приликом доношења ове судбоносне одлуке војвода Путник се највише колебао. Уместо да напад дочека у одбрани на утврђеним положајима, српска војска је упућена у сусрет непријатељу, што ће довести до отвореног, фронталног судара са Аустроугарима на Церу.


* Потпуковник др Слободан Ђукић је професор Војне историје на Војној академији.


http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2213/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83++%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83/1661371/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5+%D0%B8+%D0%90%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%83%D0%B3%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5.html


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 

 

"Images from War" - "Slike iz Rata" / The Austro-Hungarians bombard Belgrade - Аустроугари гранатирају Београд 1914 / Illustration from Vienna newspaper - Илустрација из бечких новина

$
0
0
The Austro-Hungarians bombard Belgrade -
Аустроугари гранатирају Београд 1914
Illustration from Vienna newspaper - Илустрација из бечких новина
 
 
 
Image courtesy of
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****

"Јунаци!" - Наредба Врховног команданта Престолонаследника Александра свој српској војсци / Крагујевац, 4. августа 1914.

$
0
0
 

 

Наредба Врховног команданта Престолонаследника Александра свој српској војсци [Крагујевац, 04. августа 1914.]:

Јунаци!
 
Највећи и заклети непријатељ наше државе и нашега народа изненада је без икаквог разлога насрнуо бесомучно на нашу част и на наш живот. Аустрија, тај незајажљиви наш северни сусед, већ је нагомилала војску и учинила више покушаја да пређе нашу северну границу и да пороби нашу дивну отаџбину...
 
Саопштење које вам сада чиним, јесте објава рата Аустрији. На оружје, моји дични соколови!
 
Јунаци!
 
Ви ћете имати да се борите са једним непријатељем, који никад није имао ни ратне среће нити војничких победа! У овоме светом рату Ја ћу вам бити врховни командант...
 
Јунаци!
 
На свету нема светије дужности него што је одбрана своје државе, своје нације и вере, одбрана свога огњишта, својих старих и нејаких. Стога, с вером у Бога, у његову правду и милост, пођимо напред уверени у победу и украсимо наше заставе новим ловорикама, јер је на тим заставама Провиђење исписало данас јасније него икад наш ратни поклич:
 
У бој за слободу и независност српскога народа!
 
Живела Србија!
 
Живела Моја дична војска.


Врховни командант војске
Престолонаследник Александар
Крагујевац, 04. августа 1914.



Courtesy of Српска историја on Facebook.

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 

Crown Prince Alexander II of Serbia on the Centenary of the beginning of the Great War August 4, 2014 / Престолонаследник Александар II о стогодишњици од почетка Првог светског рата

$
0
0
HRH Crown Prince Alexander II of Serbia
 
It has been hundred years since the beginning of the war that is remembered in history as the Great War, as a first war that officially was called a World War that left tragic marks on our planet! The victorious parties named it as a Great war for civilization afterwards! The war began by the Austro Hungarian attack on Serbia. Serbia lived on, the Austro Hungarian Monarchy did not.
 
War of unequal, suffering of the innocent, feats of heroes and suffering of millions, struggle for survival and freedom and hunger for dominance and conquest have been around the embattled world during the long years from summer of 1914 till spring of 1919. War is a general term for a phenomenon consisting of hunger, diseases, destruction and death. The Serbian people and Serbia have known well the war as state of mind and a price that has to be paid for survival and life as free people should have lived in a society of free people run by the rule of law and justice! Our ancestors paid that great price, and we haven’t forgotten their sacrifice nor their example they left to us even after 100 years.
 
My great grandfather His Majesty King Peter I ruled Serbia in 1914. During First and Second Balkan War we liberated our lands that were enslaved for centuries and our people that dreamt of freedom during those times! Nobody in Serbia wanted a new war, nor welcomed it, but when it came it was welcomed as an uninvited guest should have been: with courage and determination!
 
We are witnessing today that new times and the new power balance could change history and relationships. Old alliances are disappearing, new ones are emerging and break away. Some all hatred is resurrect, some old passions are in work again, and some new interests feed themselves upon old ideas and fallacies.
 
Nothing new and nothing we have not seen already. The idea of freedom, law and justice, although its old and outdated concepts, still have great value for us. We have not invented democracy, nor have we always implemented it and have been worth of it, but democracy has been the very essence of our society and our nation, and it still is.
 
We are Serbs, and together with other nations we share our homeland and our destiny with, we do not mark this anniversary by celebrating war and war victory, but by paying respect to victims, warriors, volunteers who fought for the right of a small country to exist freely among the nations. We celebrate their sacrifice and their conscience that guided them.  We celebrate their faith and commitment. We celebrate that we had the honour to be on the right side in a Great War for civilization!
 
ALEXANDER II
August 4, 2014
 
 
*****
 
Престолонаследник Александар II
 
Престолонаследник Александар II о стогодишњици од почетка Првог светског рата
 
Навршило се сто година од избијања рата који је у историји и људском сећању остао обележен као Велики рат, као први оружани сукоб који је понео назив Светски и који је оставио трагичне трагове широм земљиног шара! Победничке силе су му накнадно доделиле још један назив: Велики рат за цивилизацију!
 
Рат је започео нападом Аустроугарске на Србију. Србија је преживела, Аустроугарска није.
 
Рат неравноправних, страдање недужних, подвизи хероја и патње милиона, борба за опстанак и слободу и жеђ за доминацијом и освајањем, пратили су читав зараћени свет током дугих година од лета 1914. до пролећа 1919. године. Рат је општи назив за феномен који се састоји од глади, болести, разарања и смрти; Српски народ и Србија су добро упознали рат као стање духа и као цену која се мора платити да би се опстало и живело достојно слободних људи и заједнице којом управљају право и правда! Наши преци су платили ту велику цену, и ми ни сто година нисмо заборавили ни њихову жртву, ни пример којим су нас задужили.
 
Године 1914. Србијом је владао мој прадеда Краљ Петар Први. Током Првог и Другог Балканског рата ослобођени су вековног јарма наши крајеви и људи који су ту слободу сневали столећима! Ново ратно искушење нико у Србији није желео нити му је тежио, али када је час дошао, дочекан је онако како се дочекује незвани гост: храбро, одлучно и трпељиво!
 
Данас смо сведоци како нова времена и нови односи снага мењају сећање, мерила и односе. Стара савезништва нестају, нова настају и престају. Неке старе омразе оживљавају, неке старе страсти поново делују, неки нови интереси траже храну у старим идејама и заблудама. Ништа ново и ништа што већ није виђено. Ипак, свест о слободи, праву и правди, иако стари и древни појмови, за нас нису изгубили своју вредност. Ми нисмо измислили демократију, и нисмо је увек ни примењивали нити јој били верни и достојни ње. Али демократија јесте суштина нашег друштва и нашег бића, и још увек то јесте.
 
Ми смо Срби, и скупа са припадницима других народа са којима делимо отаџбину и судбину, не дочекујемо ову годишњицу као слављење рата и ратне победе, већ као дужну почаст жртвама, борцима, вољним и невољним учесницима борбе за право једне мале земље да постоји слободно међу народима. Ми славимо њихову жртву, савест и свест коју су следили. Ми славимо њихову веру и увереност. Ми славимо то што смо имали част да будемо на исправној страни у Великом рату за цивилизацију!
 
 
АЛЕКСАНДАР ДРУГИ
4. Avgust 2014.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Црна Гора у бој креће 6. августа 1914. / "PTC - Radio-Televizija Srbije" August 6, 2014

$
0
0
PTC-Radio-Televizija Srbije
August 6, 2014

Солидаришући се са Србијом, црногорски краљ Никола I Петровић Његош позвао је 6. августа 1914. године своје сународнике у рат оптуживши Аустроугарску да омета српски национални развој и ради против интереса Јужних Словена.

Црногорци!

Још не доспјесте да крв оперете с ваших храбрих мишица, а ваш стари краљ приморан је да ве и по трећи пут за непуне двије године дана позове под оружје, да ве и по трећи пут поведе у рат – у свети рат за слободу Српства и Југословенства.

Црногорци!

Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази.

Краљ Никола са принцом Александром и синовима
 
Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилагођавали хришћанској Аустрији да се с њом заједно опру најезди са Истока. Они су код ње тражили спас живота, а нашли су гроб своје слободе. Немилосна Аустрија примала их је не као помагаче за заједнички опстанак, већ као измећаре и убоге најамнике да њиховим месом и крвљу њиховом штити искључиво своје себичне интересе. Држала их је као бедем према разјареном Азијату и гурала их немилосрдно на кланице њемачких и италијанских поља.

Хероји битке на Бауцену, гдје је славни шведски краљ погинуо, били су Југословени. Крвљу својом прелили су бојна поља Холандије и залили обале Сјеверног мора, Адрију су јој, залуду, само они очували. Беч, из којег се сада наредбе дају за уништење Српства, очували су бедеми костију словенских.

За све то Аустрија је захвалила Југословенству неправдом, гоњењем, робовањем и пакосним сијањем раздора међу браћом, за што је чак и цркву као средство узимала.

Док су ланци робовања стезали Словенце у земљама Монархије, дотле су носиоци црно-жуте боје чупали и исчупали срце Србиново – дивну Босну и Херцеговину.

Смотра црногорске војске
 
Крвљу српском заливени Скадар и Драч отели су нам својим интригама. А кад им све то није помогло – кад су се слободне српске земље, оснажене посљедњим ратовима, хвала буди богу и јунаштву српском, спремале за нови културни живот; када су се словенска браћа нашла заједно у пространој цркви све Југославије, са амвона којег отпочела се приповиједати слога, братство и једнакост – латили су се оружја да своје злобне намјере постигну, да нас униште.

Црногорци!

Аустрија је објавила рат нашој драгој Србији, објавила га је нама; објавила га је Српству и цијелом Словенству.

Нашу праведну ствар узела је у заштиту моћна Русија, представница великог Словенства и наша вјековна заштитница, са својим просвијећеним савезницима.

Црногорци!

Крв се већ лије на Дунаву, Сави и Дрини; лије се на границама наше моћне заштитнице Русије и њене савезнице Француске, па сад – ко је јунак, на оружје, ко је јунак нек слиједи корацима два стара српска краља: да гинемо и крв проливамо за јединство и слободу златну.

На нашој су страни бог и правда. Ми смо хтјели мир, наметнут нам је рат. Примите га као и увијек, примите га српски и јуначки, а благослов вашег старог краља пратиће ве у свим нашим подвизима.

Живјели моји мили Црногорци!

Живјело наше мило Српство!

Живјела наша моћна заштитница Русија и њени савезници!

Краљ Никола I Петровић
Цетиње, 25. VII/6. VIII 1914.
_____________________

Преписка регента Александра и краља Николе дан уочи избијања рата

Регент Србије Александар

Његовом величанству краљу Црне Горе – Цетиње

14/27. VII 1914.
(телеграм)

Принц Александар Карађорђевић
 
Покушали смо све могуће не би ли могли уштедити српском народу нове жртве и терете, али нисмо успели, јер је Аустро-Угарска тражила да принесемо на жртву драгу независност.
 
Бог је ваљда тако хтео да српски народ још једном стави свој живот у одбрану целога Српства.
 
Уверен сам да мој драги деда још јаче може да цени колико је био неоправдан захтев Аустро-Угарске, који је смишљен био да зада смртан удар сјајној будућности српског народа.
 
Испуњен сам великом радошћу кад сам сазнао, и ако у то нисам ни сумњао, да се Црна Гора солидарисала са Србијом у одбрани српскога народа.
 
Наредбу за мобилизацију деле српске војске издао сам.
 
Свемогући Бог и помоћ царске и моћне Русије биће на страни српске правде, а тако исто и јавно мнење цивилизоване Европе.

Шаљем поздрав мојем мудром и драгом деди и храброј црногорској војсци.
 
Александар
_______________
 
Краљ Никола Петровић – Цетиње
 
Његовом краљ. височанству насљеднику Александру – Београд
 
14/27. VII 1914.
(телеграм)
 
Краљ Никола I Петровић Његош
 
Понос српског племена није допустио да се иде даље у попуштању. Слатке су жртве које се подносе за правду и независност народну.

У име Божје, а уз помоћ наше вјековне заштитнице моћне Русије и симпатије цивилизованих народа, наш ће Српски Народ и из овога великог наметнутог му искушења победнички изаћи и обезбедити своју сјајну будућност.

Моји Црногорци већ су спремни на граници, да гину у одбрани наше независности.

Живио, мој мили унуче, на радост твојега драгога оца и моју!

Живјела храбра српска војска! Живјело наше мило Српство!

Твој дјед Никола
_______________

http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2221/%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE/1659751/%D0%A6%D1%80%D0%BD%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%80%D0%B0+%D1%83+%D0%B1%D0%BE%D1%98+%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B5.html
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****

U SPOMEN NA VELIKI RAT - Пре тачно 100 година, 28. јула 1914. око 11 часова, Аустроугарска је објавила рат Краљевини Србији! „Благо потомству, што за њима жали, јер они беху понос своме роду!"

$
0
0
 Cлиka: Урош Парезановић
 
*****
 
na Facebook.
 
 
У СПОМЕН НА ВЕЛИКИ РАТ
 
...Пре тачно 100 година, 28. јула 1914. око 11 часова, Аустроугарска је објавила рат Краљевини Србији!
 
Тог дана почео је највећи од свих до тада познатих оружаних сукоба у историји људске цивилизације – Први светски или, како је тада био називан, Велики рат.
 
Малена Србија, са још незалеченим ранама из два балканска рата, урадила је све што је било у њеној моћи да избегне сукоб са својим надмоћним суседом. Скоро сви захтеви из понижавајућег ултиматума Аустроугарске су били прихваћени, осим оног који је директно задирао у независност наше државе. Међутим, и да су апсолутно сви били прихваћени, исход би био исти!
 
Црно-жута монархија је по сваку цену желела да казни свог непокорног суседа. „Србија мора умрети!“ одјекивало је по Бечу.
Међутим, храбри српски војник је показао да та замисао неће тако лако бити остварена!
 
Јуначки се супротставио најезди на своју Отаџбину и славно поразио надменог агресора! Ти модерни витезови не само да су бранили слободу наше земље, него пре свега и њену част, показавши да чак и када те нападају звери, можеш и мораш пре свега остати човек!
 
А оно што су милитантни кругови у Бечу и Берлину замислили као „брзу балканску кампању“ покренуло је ужасни механизам који је врло брзо цео свет завио у црно.
 
Најбољи начин да одамо почаст нашим јуначким прецима је стиховима Војислава Илића млађег, управо посвећеним њима:
 
„Благо потомству, што за њима жали,
јер они беху понос своме роду!
Благо и њима што су славно пали,
за Отаџбину, Краља и Слободу!“
 
Нека је вечна слава и хвала свим жртвама Великог рата! Нека се њихово страдање никад не заборави!
 
 

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
 

Protest letter sent to Russian Television (RT) from Rome, Italy regarding WWI Centennial coverage and omission of Serbia and Montenegro / Marco Matta August 6, 2014

$
0
0
 
Marco Matta
 
Protest letter sent to Russian Television (RT) from Rome, Italy regarding WWI Centennial coverage and omission of Serbia and Montenegro /  Marco Matta August 6, 2014
 
From Marco on Facebook:
 
"I wish to share with all my Serb friends worldwide the protest mail that I sent RT over the report they aired since this morning about WW1 and Russia's role. Since they said and wrote "Russia: all alone on the eastern front", I wrote the following. If any of you feels that I wasn't harsh enough, please let me know and of course I also welcome any correction about the facts that I cited. Thank you...."
 
E-mail sent to: contact_us@rt.com
 
"I am a very loyal RT viewer but today once again I was very angry as you insulted once more the Serbs, a people who always looked at Russians as friends (and at times they got no tangible help like for example in WW2 when nobody liberated Jasenovac or in 1999 when Russia should have taken over the airport in Pristina on June 10, 1999 to protect the Serbs of the province of Kosovo and Metohija from the Western terrorists and from the Albanian terrorists).
 
I first watched your report on the eastern front of WW1 and Russia's role at 10:30 am Rome time on August 6, 2014.
 
You listed Russia, France and Great Britain on one side but no Serbia and no Montenegro!? What? Why?
 
Of course Montenegro is historically a Serb land and will always be but both totally deserved to be mentioned!!!
 
And here's why: the eastern front encompassed the Danube and went all the way down to Macedonia.....and at the end of WW1 in 1918, the capital of the Kingdom of Serbia was.....Skoplje (today the capital of Macedonia)!!!
 
The Serbs were so involved (their biggest wins in 1914 were of course the Battle on Mount Cer and the Battle of Kolubara) that their glorius Army started with about 450.000 people but had only around 100.000 by the end of the war
 
PS: The win on Mount Cer by the Serbs on 24 August 1914 [August 19, 2014] was the first win of WW1 for the Allies! You did not mention that!!!!!
 
Moreover, the Serbs had in WW1 as well the highest percentage loss of its male population of any country on earth!
 
The same happened to them in WW2 when they lost a total of 1.607.000 men or 16,25% of the entire male population of Yugoslavia, the highest loss in percentage of the male population of any country on earth!
 
In WW1, the Serbs lost in all more than 1.100.000 people (army losses and civilian losses combined) or in other words over 27% of their overall population and more than 60% of their male population!!!!
 
In 1924, the Yugoslav government (as usual with the Serbs) was so good that it managed to tally the exact number of all the certain deaths (among Serb soldiers): 265.164.
 
That number was certain and it was equivalent to almost 25% of all the people lost by the Serbian people during the entire four years of WW1 by the Kingdom of Serbia!!!
 
As an example, because of the ferocity of Austria-Hungary, only in BiH (Bosnia and Herzegovina) only between 1914 and 1917 a total of 100.986 Serb children under 10 years of age were killed!!!!!
 
In short, I have alerted all my Serb friends worldwide through Facebook and Twitter about your major mistake and I am asking you to issue an apology to the entire Serbian people online and on the air.
 
Thank you.
 
Mr. Marco Matta
Rome, Italy
August 6, 2014
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Годишњица смрти Арчибалда Рајса - Велики пријатељ српског народа / "PTB - Радио-телевизија Војводине [Tanjug]" August 8, 2014

$
0
0

PTB - Радио-телевизија Војводине
Tanjug
August 8, 2014

БЕОГРАД - Велики пријатељ српског народа Рудолф Арчибалд Рајс преминуо је пре 85 година, 8. августа 1929. године, у Београду.

Рајс је 1914. године дошао у Србију како би, као познати криминолог, истраживао злочине аустроугарске, доцније и немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.

Арчибалд Рајс
 
Рођен је у Хаузаху, Баден, Немачка 8. јула 1875. године, у породици јеврејског порекла. Био је професор на Универзитету у Лозани, Швајцарска, форензичар, криминолог. Докторирао је већ у 22 години и брзо је стекао међународни научни углед.
 
Са српском војском прошао је у Првом светском рату голготу повлачења 1915. преко планинских врлети до Јадрана и Крфа.
 
Био је члан српске делегације на мировној конференцији у Паризу. Технички је модернизовао криминалистичку полицију у тадашњој Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Осим у Министарству полиције радио је извесно време и као вештак за фалсификоване новчанице у Народној банци. Поред свега другог, помагао је одлазак ратне сирочади из Србије на школовање у Швајцарску. Рајс се сматра и оснивачем озбиљне криминалистике у Србији.
 
У Србији је, поред стручних радова и низа публицистичких текстова, двадесетих објавио књиге "Шта сам видео и проживео у великим данима"и "Писма са српско македонског фронта"док је дело по којем је данас најпознатији "Чујте Срби", написано на француском, деценијама стајало у рукопису. Реч је о делу које одише разочарењем, али и великом љубављу према српском народу. Написано је оштро, искрено, с пуно горких речи о српској интелигенцији и такозваној друштвеној елити.
 
Преминуо је августа 1929. године, након једног вербалног дуела са бившим министром Капетановићем.
 
Сахрањен је на Топчидерском гробљу у Београду, а његово срце је, у складу са личном жељом, смештено у урну и узидано у споменик српским ратницима на Кајмакчалану. Споменик су разорили Бугари током Другог светског рата.
 
Споменик Рајсу подигнут је 1931. у Топчидерском парку у Београду.
 
Недавно је премијерно изведена драма о њему по тексту и у режији Љубивоја Тадића на Великој сцени Народног позоришта, у оквиру пројекта "Европљанин који нас је највише волео".
 
Једна основна школа на Палилули у Београду носи Рајсово име. На Чукарици, у новом насељу Филмски град налази се улица с његовим именом. Улице с његовим именом постоје и у Обреновцу, Петроварадину, односно Новом Саду, Крупњу, Нишу, Зајечару, Смедереву, Пожаревцу, Бањалуци, Шапцу...
 
Полицијско-криминалистичка академија у Београду редовно организује међународни научни скуп "Дани Арчибалда Рајса". Највеће признање тог факултета носи назив - Плакета Арчибалд Рајс.
 
На Сењаку у Београду сачувана је његова скромна кућа саграђена у традиционалном сеоском стилу названа "Добро поље"у знак сећања на место у Македонији, где се одиграла једна од битака Солунског фронта. Објекат је заштићено културно добро града Београда.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Кад је српски домаћин постао ратник [„Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”] / Kad je srpski domaćin postao ratnik „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”] / "Politika" August 8, 2014

$
0
0
Politika
Јелена Чалија
August 8, 2014

Међу више од 1.000 фотографија и докумената објављеним на сајту „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата”, налазе се и оне на којима су мање познати или историји непознати учесници Церске битке.

Ратна успомена припадника Моравске дивизије првог позива.
(Фото Албум сећања на наше претке из Првог светског рата)
 
Милан Томић, „један од многих који је само хтео да буде домаћин, гледа своја посла, али су га време и простор у којима је живео натерали да буде ратник. И херој”, наводи у опису фотографије свог прадеде носиоца Албанске споменице и солунца његов потомак. И додаје: „На слици с њим је прабака Лепосава, ништа мањи херој, само не од оних са пушком у руци.” Тај кратки запис могао би у ствари да опише и на стотине других пожутелих портрета невољних ратника-домаћина који су постали учесници Првог светског рата. Њихове фотографије објављене на сајту пројекта „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата” слали су поносни унуци и праунуци, како су се многи од њих потписали, желећи да своје породично сећање учине видљивим хиљадама оних који претражују интернет.

За историју мали, невидљиви животи уплели су се у велике догађаје какав је био и Церска битка, прва савезничка победа у Првом светском рату. Након Церске битке генерал Степа Степановић, који се сматра најзаслужнијим за победу над аустроугарском војском, унапређен је у чин војводе. Драгић Стругаревић из Лука код Ивањице, после Церске битке, постао је рањеник. Он је имао само двадесет две године када је учествовао у историјском боју који је прославио генерала Степановића. Шест година старији од њега, у маси безимених војника борио се и Грујица Петровић из Железника. За разлику од више од 3.000 погинулих српских војника на Церу, доживео је да се после рата слика са свештеником Вељком Стоиљковићем, а ова фотографија може се видети на поменутом сајту. Умро је у 66. години.

Од Моравске дивизије првог позива и Комбиноване дивизије генерал Степа Степановић образовао је Церску ударну групу са циљем напада у долини Јадра. У бици у којој су обе стране претрпеле велике губитке, нарочито се прославио Други пешадијски пук првог позива „Књаз Михаило”, познатији као Гвоздени пук. На његовом челу био је пуковник Миливоје Стојановић Брка, којем је Станислав Бинички посветио „Марш на Дрину”, написан убрзо после боја на Церу. Све су то добро познате чињенице, пукови и људи незаобилазни у причи о великој српској победи. У богатој и бурној историји Гвозденог пука, јединог који је међу 100 српских пукова мобилисаних 1912. године заслужио овај назив, тешко ће на површину испливати име командира чете из битке на Церу. Али, на страницама пројекта започетог са циљем да од заборава отргне имена оних који најчешће остају безимени, и оно се може наћи – Бошко (Љубомира) Симић. Родом из села Грашевци, општина Брус. Иако није завршио Војну академију, од обичног редова стигао је до чина мајора српске војске. Ратовао је у редовима српске војске од 1912. године, а на почетку Првог светског рата са чином потпоручника премештен је у Гвоздени пук на дужност командира чете. У краткој биографији којом је посетиоце сајта „Албум сећања” са својим прадедом упознао његов праунук, наводи се и да је Бошко Симић рањен приликом повлачења ка Албанији, као и да је, између осталог, одликован златном медаљом за храброст „Милош Обилић”.

Много познатији припадник Гвозденог пука био је још један „човек из народа” који је за јунаштво и ратне заслуге добио петнаест одликовања, међу којима је и високо француско војно одликовање, медаља „Милитар”. То је Благоје Мићков Крушић. Ратовао је у свим већим биткама Првог светског рата, од Цера, Колубаре, Кајмакчалана до Солунског фронта. Тог „обичног” српског војника Карађорђевом звездом одликовао је 1917. године регент Александар Карађорђевић и то тако што је одликовање скинуо са својих груди и ставио га на Благојеве. „Сва та одликовања опљачкана су му када су га припадници ’нове народне власти’, августа 1944. године, уз лажну оптужбу, без суда и икакаве могућности да се одбрани, ликвидирали у рејону Горње Топонице, недалеко од Ниша”, наводи се испод његове фотографије на сајту „Албум сећања”. Живот и војевање Благоја Крушића ушли су и у гусларску песму. Овај борац Гвозденог пука рехабилитован је 2007. године решењем Окружног суда у Нишу.

Иначе, кроз пројекат „Албум сећања на претке из Првог светског рата” до сада је прикупљено више од 1.000 фотографија и других докумената, попут дописних карата, писама, пасоша, војних књижица, из времена Великог рата, који су достављали најчешће потомци учесника ових судбоносних догађаја. Савез потомака ратника Србије 1912–1920. године, који реализује пројекат са благословом патријарха српског Иринеја, упутио је јавни позив грађанима Србије, Србима у региону и дијаспори да достављају фотографије и документа која ће бити постављена на сајт како би било сачувано сећање и на обичне војнике, ратнике, али и оне који су код куће за њих стрепели. Позив је отворен до краја августа, а како наводе руководиоци пројекта, већ сада је прикупљено много необјављених фотографија, рукописа и ратних дневника.

______________________________

У четвртак поклон читаоцима „Политике” – мапа Церске битке

Поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, „Политика” ће у четвртак, 14. августа, читаоцима поклонити мапу Церске битке, као и посебан подлистак са текстовима о овој бици, објављиваним у нашем листу 1914. године.


Јелена Чалија
Oбјављено: 08.08.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kad-je-srpski-domacin-postao-ratnik.sr.html

____________________

Politika
Jelena Čalija
August 8, 2014

Kad je srpski domaćin postao ratnik

Među više od 1.000 fotografija i dokumenata objavljenim na sajtu „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata”, nalaze se i one na kojima su manje poznati ili istoriji nepoznati učesnici Cerske bitke

Ratna uspomena pripadnika Moravske divizije prvog poziva.
(Foto Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata)
 
Milan Tomić, „jedan od mnogih koji je samo hteo da bude domaćin, gleda svoja posla, ali su ga vreme i prostor u kojima je živeo naterali da bude ratnik. I heroj”, navodi u opisu fotografije svog pradede nosioca Albanske spomenice i solunca njegov potomak. I dodaje: „Na slici s njim je prabaka Leposava, ništa manji heroj, samo ne od onih sa puškom u ruci.” Taj kratki zapis mogao bi u stvari da opiše i na stotine drugih požutelih portreta nevoljnih ratnika-domaćina koji su postali učesnici Prvog svetskog rata. Njihove fotografije objavljene na sajtu projekta „Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata” slali su ponosni unuci i praunuci, kako su se mnogi od njih potpisali, želeći da svoje porodično sećanje učine vidljivim hiljadama onih koji pretražuju internet.

Za istoriju mali, nevidljivi životi upleli su se u velike događaje kakav je bio i Cerska bitka, prva saveznička pobeda u Prvom svetskom ratu. Nakon Cerske bitke general Stepa Stepanović, koji se smatra najzaslužnijim za pobedu nad austrougarskom vojskom, unapređen je u čin vojvode. Dragić Strugarević iz Luka kod Ivanjice, posle Cerske bitke, postao je ranjenik. On je imao samo dvadeset dve godine kada je učestvovao u istorijskom boju koji je proslavio generala Stepanovića. Šest godina stariji od njega, u masi bezimenih vojnika borio se i Grujica Petrović iz Železnika. Za razliku od više od 3.000 poginulih srpskih vojnika na Ceru, doživeo je da se posle rata slika sa sveštenikom Veljkom Stoiljkovićem, a ova fotografija može se videti na pomenutom sajtu. Umro je u 66. godini.

Od Moravske divizije prvog poziva i Kombinovane divizije general Stepa Stepanović obrazovao je Cersku udarnu grupu sa ciljem napada u dolini Jadra. U bici u kojoj su obe strane pretrpele velike gubitke, naročito se proslavio Drugi pešadijski puk prvog poziva „Knjaz Mihailo”, poznatiji kao Gvozdeni puk. Na njegovom čelu bio je pukovnik Milivoje Stojanović Brka, kojem je Stanislav Binički posvetio „Marš na Drinu”, napisan ubrzo posle boja na Ceru. Sve su to dobro poznate činjenice, pukovi i ljudi nezaobilazni u priči o velikoj srpskoj pobedi. U bogatoj i burnoj istoriji Gvozdenog puka, jedinog koji je među 100 srpskih pukova mobilisanih 1912. godine zaslužio ovaj naziv, teško će na površinu isplivati ime komandira čete iz bitke na Ceru. Ali, na stranicama projekta započetog sa ciljem da od zaborava otrgne imena onih koji najčešće ostaju bezimeni, i ono se može naći – Boško (Ljubomira) Simić. Rodom iz sela Graševci, opština Brus. Iako nije završio Vojnu akademiju, od običnog redova stigao je do čina majora srpske vojske. Ratovao je u redovima srpske vojske od 1912. godine, a na početku Prvog svetskog rata sa činom potporučnika premešten je u Gvozdeni puk na dužnost komandira čete. U kratkoj biografiji kojom je posetioce sajta „Album sećanja” sa svojim pradedom upoznao njegov praunuk, navodi se i da je Boško Simić ranjen prilikom povlačenja ka Albaniji, kao i da je, između ostalog, odlikovan zlatnom medaljom za hrabrost „Miloš Obilić”.

Mnogo poznatiji pripadnik Gvozdenog puka bio je još jedan „čovek iz naroda” koji je za junaštvo i ratne zasluge dobio petnaest odlikovanja, među kojima je i visoko francusko vojno odlikovanje, medalja „Militar”. To je Blagoje Mićkov Krušić. Ratovao je u svim većim bitkama Prvog svetskog rata, od Cera, Kolubare, Kajmakčalana do Solunskog fronta. Tog „običnog” srpskog vojnika Karađorđevom zvezdom odlikovao je 1917. godine regent Aleksandar Karađorđević i to tako što je odlikovanje skinuo sa svojih grudi i stavio ga na Blagojeve. „Sva ta odlikovanja opljačkana su mu kada su ga pripadnici ’nove narodne vlasti’, avgusta 1944. godine, uz lažnu optužbu, bez suda i ikakave mogućnosti da se odbrani, likvidirali u rejonu Gornje Toponice, nedaleko od Niša”, navodi se ispod njegove fotografije na sajtu „Album sećanja”. Život i vojevanje Blagoja Krušića ušli su i u guslarsku pesmu. Ovaj borac Gvozdenog puka rehabilitovan je 2007. godine rešenjem Okružnog suda u Nišu.

Inače, kroz projekat „Album sećanja na pretke iz Prvog svetskog rata” do sada je prikupljeno više od 1.000 fotografija i drugih dokumenata, poput dopisnih karata, pisama, pasoša, vojnih knjižica, iz vremena Velikog rata, koji su dostavljali najčešće potomci učesnika ovih sudbonosnih događaja. Savez potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine, koji realizuje projekat sa blagoslovom patrijarha srpskog Irineja, uputio je javni poziv građanima Srbije, Srbima u regionu i dijaspori da dostavljaju fotografije i dokumenta koja će biti postavljena na sajt kako bi bilo sačuvano sećanje i na obične vojnike, ratnike, ali i one koji su kod kuće za njih strepeli. Poziv je otvoren do kraja avgusta, a kako navode rukovodioci projekta, već sada je prikupljeno mnogo neobjavljenih fotografija, rukopisa i ratnih dnevnika.

____________________________

U četvrtak poklon čitaocima „Politike” – mapa Cerske bitke

Povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, „Politika” će u četvrtak, 14. avgusta, čitaocima pokloniti mapu Cerske bitke, kao i poseban podlistak sa tekstovima o ovoj bici, objavljivanim u našem listu 1914. godine.


Jelena Čalija
Objavljeno: 08.08.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Kad-je-srpski-domacin-postao-ratnik.lt.html


*****

http://славним-прецима.срб/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

VIDEO: "ČUJTE SRBI! " - Dr. Archibald Reiss (01.06.1928 - June 1, 1928)

Др Родолф Арчибалд Рајс / "Први светски рат - 100 година" August 8, 2014

$
0
0
 
Др Родолф Арчибалд Рајс
 
na Facebook.
 
Др Родолф Арчибалд Рајс
 
Рођен је у Хаузаху, јужнонемачкој покрајни Баден (тада Немачка царевина) 8. јула 1875. год. као осмо дете по реду од десеторо. Завршио је студије у Швајцарској. Докторирао је са само 22 године и врло брзо стекао међународни углед. Форензичар, доктор хемије, као професор радио је на Универзитету у Лозани.
 
На позив српске краљевске владе, Рајс је дошао 1914. у Србију, тада...већ врсни криминолог, да као неутрална личност, истражи злочине аустроугарске, касније и немачке и бугарске војске над цивилним становништвом.
 
Заволео је српски народ и 1915. год. са војницима у склопу Моравске дивизије пролази албанску голготу. Учествовао је у пробоју Солунског фронта. Био је члан српске делегације на Мировној конференцији у Паризу. Крајем 1918. прелази трајно да живи у Београду у скромној кући на Топчидеру.
 
Арчибалд је написао неколико књига, свакако за нас најинтересантнија и најпознатија је својеврсна анализа српског народа која је и дан данас читљива,
 
"Чујте Срби! Чувајте се себе!" (1928).
 
 
Преминуоје на данашњи дан, 8. августа 1929. године од можданог удара, након краћег вербалног сукоба са својим комшијом, бившим министром Миланом Капетановићем.
 
Сахрањен је на Топчидерском гробљу, том приликом, испоштована је његова последња жеља, његово срце стављено је у урну која је узидана у споменик српским ратницима на Кајмакчалану. Нажалост, споменик су оштетили Бугари током Другог светског рата.
 
У Топчидерском парку, 1931. године подигнут је споменик Рајсу.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Dr. Rudolph Archibald Reiss: “A friend of Serbs in the toughest days.” / "Serbia.com"

$
0
0
www.serbia.com
January 24, 2014

“Your people are patriotic. I do not know a nation in which legendary national heroes live so long in the national soul as is the case with you. Your people are democratic, and truly democratic, not in the way the politicians are. Among your people, a man is valued for being a man and not for his suits and titles. The people are proud, but not mean. Finally, you are smart people, one of the brightest I have ever known in my life”.

Dr. Rudolph Archibald Reiss
describing the Serbians

Monument to Archibald Reiss in Topčider
 
Monument in Topčider
 
As a sign of gratitude to war comrade and friend, The Association of Reserve Officers and Warriors raised a monument to Archibald Reiss in August of 1931. The monument is the work of sculptor Marko Brežanin. On the 80th anniversary of the death of Archibald Reiss [2009], experts from the Institute for Protection of Monuments of Belgrade restored the monument.
 
 
Archibald Reiss, professor at the University of Lausanne and Swiss criminologist, arrived in Serbia at the beginning of World War I in order to investigate the crimes committed by the Austro-Hungarian army, and remained in Serbia until his death. He is remembered as one of the greatest friends of Serbs, with whom he passed the worst and the most glorious days of the Great War.

The son of the German landowner Reiss, Archibald Reiss, a young doctor, chemist, professor at the University of Lausanne, and a famous criminologist, accepted the invitation of the Serbian royal government to investigate the crimes committed by the Austro-Hungarian army in Serbia at the beginning of the Great War.

The house of Archibald Reiss in Topčider
 
Even though this was the reason he was not popular in his homeland, he sent out to the world pictures of the Serbs at the beginning of the war. He loved the Serbian peasant and wanted to join the Serbian army as a volunteer and be part of it in difficult moments. Those definitely were the days when the army was crossing Albania, in which he participated as a faithful comrade with the soldiers of the Morava Division, and in the breakthrough on the Salonika front.
 
At the end of the 1918 he was not working as a professor at the University of Lausanne anymore, and he changed this position for Belgrade and a modest house in Topčider, which he called Good Field, in memory of the place in Macedonia, where one of the decisive battles on the Salonika Front was fought in 1918.

Reiss received the land in Topčider as a sign of national gratitude, and the house was built like majority of traditional Serbian houses in the villages: simple, with a ground floor and only four rooms. However, there was something very special about that ordinary house: a porch with three arches on two wooden pillars painted with colors of the Serbian national flag. The interior of the house matched Reiss visions of the Serbian village, its spirit and mentality.

His whole living space was filled with the country he loved so much, so it can be said that Reiss chose to be a Serb.

He was a member of the Yugoslav delegation  government at the Peace Conference in Paris, and engaged in the business of the Ministry of Interior, but soon had a conflict with Nikola Pašić. As he did not want to work with people he did not respect, Dr. Reiss decided to withdraw from public life.

In the peace of his home in Topčider, he wrote a sort of political testament called “Listen, Serbs!“ in which he observed the strengths and weaknesses of the Serbian people, and clearly described the difference between the common people, to whom he remain loyal until his death, and officials, which he considered to be thieves.

The rough words of one such official, former minister Kapetanović, a war profiteer who was abroad during the war, the sick and weakened heart of Archibald Reiss could not bear.

After one argument with him, Reiss suddenly died in 1929.

He was buried in Topčider, but his heart was buried separately in the monument to Serbian heroes on Kajmakčalan mountain, to rest there with his comrades. Not having forgotten how he descibed their documented war crimes against the Serbs, the Bulgarians, according to historical records, stole his heart from Kajmakčalan during World War II.

Serbs felt they owed Dr. Reiss a great deal. Besides a monument dedicated to him in Topčider and the street named after him in Čukarička Padina (Čukarička Slope), they rearranged his dilapidated house in Topčider and turned it into a museum. They also owe him eternal memory and mentioning.

This “Swiss volunteer in the Serbian army, a friend of the magnificent warriors of Šumadija, Danube, Morava, Timok and Vardar,“ besides leaving his heart and his life to the Serbs, left the Serbian people with advice for years to come: ”Listen, Serbs! Watch out for yourselves!“


The article supported by The Office for Cooperation with Diaspora and Serbs in the Region.

Photos: Politikin Zabavnik

http://www.serbia.com/archibald-reiss-a-friend-of-serbs-in-the-toughest-days/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Great Serbs: R. ARCHIBALD REISS / By Nebojša Malić - President - Reiss Institute

$
0
0
Reiss Institute
Nebojsa Malic
July 8, 2014

R. Archibald Reiss and Monument to Serbian heroes at Kajmakchalan
 Image courtesy of Meet the Serbs on Facebook.
 
Rudolph Archibald Reiss was born on July 8, 1875 near Hausach, Germany.
 
After finishing secondary school, he went to Switzerland, to study at the University of Lausanne. Reiss became a Ph.D in Chemistry at the age of 22, and taught photography at the university. He became a tenured professor of forensic science in 1906, and in 1909 established the “Institut de police scientifique” (Institute of scientific policing). His first major scientific book, “Photographie judiciaire” (Forensic photography), was published in Paris in 1903. Only the first volume (Vols et homicides– Thefts and Homicides) of his planned magnum opus, ”Manuel de police scientifique” (Manual of Forensic Science) was completed and published prior to the Great War, in 1911.
 
As a world-renowned criminologist, Dr. Reiss was invited by the Serbian government in 1914, to investigate the crimes of Austro-Hungarian invaders against the Serbian civilians. He wrote detailed reports of the atrocities, many of which were published by the Swiss news journal “Gazette”. Dr Reiss also took more than 100,000 photographs, which are currently being digitized by Eric Sapin from the University of Lausanne.
 
In 1915, Dr. Reiss retreats with the Serbian Army (and many civilians) across Albania, witnessing the ordeal firsthand. Later, he would march with the Morava Division as it liberated Belgrade in 1918, and would be a member of the Serbian delegation at the peace talks in Versailles. After the war he stayed to live in Belgrade, proposing improvements to the police and the Red Cross.
 
He was recognized as  a honorary citizen by the town of Krupanj in 1926 – the same year the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes awarded Dr. Reiss a honorary commission as Infantry Captain First Class. However, Reiss was bitterly disappointed in the petty power politics of postwar Belgrade, and contemplated heading back to Switzerland. This prompted him to write “Ecoutez les Serbes!”, his political testament, in the summer of 1928. Unfortunately, the manuscript remained forgotten until 1997.
 
R. Archibald Reiss died on August 8, 1929 in Belgrade. He was buried at the Topčider cemetery, while his heart was placed in an urn and interred at the monument to Serbian heroes at Mt. Kajmakčalan, site of the bloody 1916 battle that later enabled the victory on the Salonica Front.
 
The inscription on the urn read (our English translation follows below):
 
„Овде у овој урни, на врху
Кајмакчалана
Златно срце спава,
Пријатељ Срба из најтежих дана,
Јунак Правде, Истине и Права,
Швајцарца Рајса, ком` нек је слава.“
 
“In this urn, atop Kaymakcalan,
sleeps a golden heart,
of a Friend of Serbs from darkest days,
Hero of Justice, Truth and Law,
Reiss the Swiss, glory to his name.”
 
 
It [the Urn] was destroyed by the Bulgarian invaders during World War Two.
 
 
 
____________________________________________________________
 
About the REISS Institute
 
The Reiss Institute for Serbian Studies was established in December 2013, with the principal mission of challenging the fictions, fabrications and fantasies that have caused so much suffering and violence in the Balkans over the course the 20th century.
 
We named it after Rudolph Archibald Reiss, a German-born Swiss forensic scientist, who in 1914 came to Serbia to investigate the atrocities of the Austro-Hungarian invaders. Moved by what he saw, he settled in Serbia after the war and helped organize the Red Cross and modernize the police.
 
Honoring the memory and legacy of Dr. Reiss, we will endeavor to deconstruct the lies and promote the accurate history of Serbia and Yugoslavia, in order to contribute to the liberation and better understanding of the Serbian people. We will seek out the truth, wherever it is buried, and bring it to the light of day, so it may set us free.
 
Nebojša Malić
President
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****


VIDEO: Продужетак Јавног позива! "Албума сећања на наше претке из Првог светског рата" - На захтев великог броја грађана Србије, Срба у региону и расејању, рок за слање фотографија и других докумената продужавамо до 31. августа. 2014.

$
0
0
Продужетак Јавног позива!

Са задовољством вас обавештавамо да је до сада на интернет адресу "Албума сећања на наше претке из Првог светског рата"пристигло преко 1000 фотографија.

На захтев великог броја грађана Србије, Срба у региону и расејању, рок за слање фотографија и других докумената продужавамо до 31. августа.

Позивамо Вас да нас пратите у нашим наредним активностима.

Срдачно,
Ваш Албум сећања


Албум сећања на наше претке из Првог светског рата

Савез потомака ратника Србије 1912-1920. са Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије, у циљу обележавања сто година Првог светског рата упућује:

ЈАВНИ ПОЗИВ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ И СРБИМА У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ФОТОГРАФИЈА И ОСТАЛИХ ДОКУМЕНАТА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА и учешће у стварању АЛБУМА СЕЋАЊА на наше претке из Првог светског рата.

ОЖИВИМО СЕЋАЊА
ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ
ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!

Учините видљивим дух и дело ваших славних предака учесника Првог светског рата. Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.

Уколико поседујете фотографије, аутобиографске списе, дневнике, писма војника,разгледнице и друга документа од историјског значаја као сведочанства догађаја из периода Првог светског рата скенирана документa уврстите у заједнички Албум сећања.

Наша је историјска одговорност и задатак промовисање културног наслеђа српског народа, као незаменљивог сегмента културне баштине европских народа. Као таква српска историја и култура је равноправни члан европске и светске историје и културе, а српски народ један од најтужнијих сведока страховитог страдања учесника у Првом светском рату. Заслуге српске војске и многих појединаца за завршетак рата су огромне, а жртве које је поднео српски народ заслужују сећање.

Постаните сведоци векова славне прошлости наших предака. Извуците из албума фотографије својих предака, из фиока споменице и дневнике, из срца дедове и прадедове, и учините их видљивим творцима наше историје.

Историја нас обавезује и позива да сачувамо успомене и сећања на велике године српског народа 1914-1918. и улогу сваког појединца у њему, негујући љубав, хуманост, част, рад, стваралаштво и опште добро као личну одговорност за будућност наших потомака.

Погледај пристигла документа у Албуму сећања


Албум сећања на наше претке из Првог светског рата
Posted on You Tube by "Савез потомака ратника Србије"
Published on June 24, 2014



http://youtu.be/ozlcXi6aD5c


http://slavnimprecima.rs/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****
Viewing all 774 articles
Browse latest View live


<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>