Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
↧

Nepoznata dokumenta Arhiva Srbije o Prvom svetskom ratu / "Blic Online" December 31, 2013

January 5, 2014, 6:45 pm
$
0
0
Blic Online
Tanjug
December 31, 2013

Direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić najavio je da će Arhiv povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata tokom 2014. prirediti izložbu nepoznatih dokumenata "Arhiva o ratu" koja će istovremeno biti postavljena u Beogradu, Banjaluci, Andrićgradu i Trebinju.

Arhiv će izdati zbirku do sada nepoznatih dokumenata o Prvom svetskom ratu
 
U okviru posebnog programa koji će se sprovoditi od 2014. do 2019. planirano je i izdavanje zbirke, javnosti i stručnim krugovima, do sada nepoznatih dokumenata o Prvom svetskom ratu za koje se može očekivati da će izazvati pažnju međunarodne javnosti i uticati na novo sagledavanje pitanja odgovornosti za izbijanje rata. Perišić je istakao da je 2013. godina bila za Arhiv Srbije jedna od uspešnijih, ali i najnapornijih.
 
Kako je saopšteno, u protekloj godini Arhiv Srbije je priredio četiri izložbe, objavio pet izdanja, potpisao Protokol o saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije. Protokolom je dogovorena saradnja koja će se odvijati u različitim vidovima, a među kojima je najbitniji da će Narodna skupština ustupiti svoj hol za izlaganje dokumenata na temu Prvog svetskog rata iz fondova Arhiva Srbije.
 
U izdavačkoj delatnosti, Arhiv Srbije će u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti objavljivanju dokumenata koji se odnose na istoriju srpske diplomatije. Nastaviće se i saradnja sa Glavnom arhivskom upravom grada Moskve na publikovanju dokumenata o srpsko-ruskim društvenim, političkim i kulturnim vezama.
 
Prva tri toma zbornika dokumenata iz ruskih i srpskih arhiva za period od 16. veka do 1917. godine objavljena su u prvoj fazi realizacije projekta. U drugoj fazi, planirano je da budu objavljena još dva toma za period od 1918. godine. Perišić je pokrenuo inicijativu za uspostavljanje saradnje sa turskim arhivima, a stručnjaci Arhiva Srbije bili su u prilici krajem decembra 2013. godine da posete Otomanski arhiv u Istanbulu i dogovore potpisivanje Protokola o saradnji koji će omogućiti istraživanje dokumenata od značaja za istoriju srpskog naroda, što će biti, kako je saopšteno, strateški projekat za srpsku nauku i kulturu.
 
Direktor dr Miroslav Perišić
najavio je izložbu nepoznatih dokumenata "Arhiva o ratu"
 
Perišić je naglasio da srpska nauka i država nisu više od sto godina uspele da se organizovano bave sistematskim istraživanjem u Otomanskom arhivu i da će navedeni projekat, koji će trajati godinama, značajno produbiti naša istorijska znanja i nacionalno pamćenje. Na jučerašnjoj konferenciji za medije, direktor Arhiva Srbije je govorio i o problemima Arhiva Srbije i istakao da je jedan od najvećih nedovoljan broj zaposlenih s obzirom na značajno povećan obim poslova.
 
 
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/431395/Nepoznata-dokumenta-Arhiva-Srbije-o-Prvom-svetskom-ratu
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧
Search

Austrijanci planirali Prvi svetski rat pre ubistva Ferdinanda - POĆOREKOVO PISMO OTKRIVA / "Novosti" January 5, 2014

January 5, 2014, 8:00 pm
$
0
0
Novosti
Tanjug
January 5, 2014

Planovi za početak Prvog stvetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu u nedelju predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić. To pismo je guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bjelinskom, 28...

Srpska vojska u tokom bitke na Kolubari u Prvom svetskom ratu
 
Planovi za početak Prvog stvetskog rata postojali su 13 meseci pre sarajevskog atentata i 14 meseci pre austrougarske objave rata Srbiji, proizlazi iz do sada prećutkivanog pisma koje je u Andrićgradu u nedelju predstavio direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić.
 
To pismo je guverner BiH Oskar Poćorek uputio tadašnjem ministru Austrougarske monarhije Bjelinskom, 28. maja 1913. godine, a prepis je danas predstavljen u odeljenju za istoriju Kamengrada.
 
Perišić je rekao da je to pismo višestruko značajno za sve one koji se bave proučavanjem Prvog svetskog rata, jer otkriva ne samo namere ratnih krugova Beča da ga povedu, već i stavove vladajući krugova prema Srbima, Hrvatima i muslimanima i njihove međusobne odnose, a posebno na politiku Beča prema Srbima u Bosni i Srbiji, kao i prema pobornicima ideje ujedinjenja Južnih Slovena.
 
“Poćorekovo pismo je dokument koji spada u primarne istorijske izvore, jer je nastalo onog momenta kada se događaj desio i ono je jedan od najznačajnijih istorijskih izvora za izučavanje pitanja krivice i odgovornosti za početak Prvog svetskog rata”, rekao je Perišić.
 
Naveo je da razlozi za prećutkivanje ovog dokumenta nije teško otkriti, jer se njegov sadržaj nije uklapao u željenu, odnosno konstruisanu nenaučnu sliku predistorije i istorije početka Prvog svetskog rata.
 
Ovaj izuzetno važan dokument do sada nije bio dostupan istoričarima niti je korišćen u naučnim radovima, iako je prvi put objavljen 1928. godine u listu "Večernja pošta“ u Sarajevu i bio čuvan u tzv. crnom kabinetu gde se skriva najpoverljivija pošta, istakao je Perišić.
 
Prepis ovog dragocenog istorijskog dokumenta za rasvetljavanje povoda i uzroka početka Prvog svetskog rata čuva se danas u Ahrivu Srbije dok se za originalom još traga.
 
Član Odbora Andrićevog instituta za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata Miroslav Jovanović je rekao da sarajevski atentat nije bio presuda, nego je bio samo povod za izbijanje velikog svetskog krvoprolića u kome je stradalo devet miliona vojnika i pet miliona civila.
 
"Austroguarska je povod za početak Prvog svetskog rata stavila na teret Srbije i Rusije što su kasnije podržali brojni poznati istoričari kao što su Kris Klark i Šon Mekejn“, naveo je Jovanović.
 
Reditelj i idejni tvorac Kamengrada Emir Kusturica rekao je da ponovno objavljivanje ovog pisma u "Istorijskim sveskama“ Andrićevog instituta treba da popravi istorijsku i medijsku sliku o početku rata.
 
"Brojni su antitiranski atentati koji su obeležili istoriju, a u novije vreme oni se dešavaju i pred televijskim kamerama. Sarajevski atentat je istorijski zloupotrebljen i iskorišćen za progon srpskog naroda i za početak velikog rata", rekao je Kusturica.
 
On kaže je da je Gavrilo Princip ubio okupatora Franca Ferdinanda, "rasistu i antisemitu, na kućnom pragu, u zemlji Gavrila Principa, a ne u Beču ili nekom Ferdinandovom letnjikovcu u Austrougarskoj monarhiji".
 
"Kada je Gavrilo Princip ubio austrijskog prestolonaslednika u okupiranom Sarajevu, njegov stric Franjo Josip je, prema navodima memoarske literature, rekao:’Ispunjena je božja pravda’.
 
Njegova reakcija nije bila samo izraz netrpeljivosti strica prema bratiću, nego i stanje stvari u jednom od najmoćnijih carstava u istoriji ljudskog roda“, smatra Kusturica, javila je Srna, a preneli banjalučki mediji.
 
Naglasio je da je objavljivanje ovog dokumenta početak nastojanja Andrićevog instituta da javnosti stavi na uvid dokumente koji skreću pažnju javnosti sa koloseka propagande, ali i organizovanog zaborava "u kome danas učestvuju i oni koji su slavili pobedu Prvog svetskog rata".
 
"U svakom slučaju biće korisno da se pročita šta je Poćorek rekao Bjelinskom godinu dana pre nego što je Austrija objavila rat Srbiji i tako uvukla Evropu i svet u plamen u kome je izgorelo, prema Olegu Ajrapetovu, 9,5 miliona vojnika i pet miliona civila“, naveo je.
 
Kusturica je potvrdio da će povodom godišnjice Prvog svetskog rata snimiti dokumentarni film, a Andrićev institut će organizovati i brojne manifestacije, promocije dokumenata i knjiga, kao i predstavljanje istine o tom ratu na međunarodnim forumima.
 
 
http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:471831-Austrijanci-planirali-Prvi-svetski-rat-pre-ubistva-Ferdinanda
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
↧
↧

Божићна и новогодишња порука Њ.К.В. Престолонаследника Александра II верницима који славе Божић и нову годину по јулијанском календару / January 5, 2014

January 5, 2014, 8:35 pm
$
0
0
www.royalfamily.org
January 5, 2014

Њ.К.В. Престолонаследник Александаp II
 
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II упутио је грађанима Србије који Божић славе по Јулијанском календару следећу Божићну и Новогодишњу поруку:
 
Поштовани грађани Србије,
 
2013. је била година коју ћемо моја породица и ја посебно памтити. После 50 година одали смо последњу пошту и опростили се од Њихових Величанства Краља Петра II, Краљице Александре, Краљице Марије и Његовог Краљевског Височанства Краљевића Андреја. Карађорђевића чија је судбина током историје била тесно повезана са судбином нашег народа и стварањем модерне српске државе. Њихови животи одражавају оно што се дешавало њиховом народу и њиховој отаџбини. Њихово лутање И изгнанство трајало је сувише дуго. Они су живели и умрли на различитим странама света, али смо ми доживели да поново пронађу мир међу својим рођацима и свом српском народу. За мене, као главу Краљевског дома И за читаву моју породицу, то је био дан за сећање!
 
2013. је била веома тешка за Србију, година економских недаћа али истовремено и година наде. Захваљујући тешким преговорима које је водила наша Влада, Србија је коначно добила датум за почетак преговора са Европском Унијом, што че нам сигурно бити у фокусу у 2014.
 
Србија и град Ниш били су домаћини велике прославе обележавања 1700 година Миланског едикта, који је променио ток историје и судбину Хришћанства.
 
Веома сам поносан на наше спортисте који су постизали светски вредне резултате протекле године, као наша женска рукометна репрезентација, наши веслачи у омладинској конкуренцији који су постигли одличне резултате на европском првенству, атлетичари који су учествовали на Светском првенству у Москви, наша мушка тениска репрезентација у Дејвис купу, која је освојила вицешампионску титулу предвођена Новаком Ђоковићем на финалном мечу у Београду, који је проглашен за тенисера 2013. године од стране ИТФ-а. Сви ови резултати и достигнућа потврђују да је Србија, иако су времена тешка, земља са много талената и великим потенцијалима.
 
Током ових празника, када сви треба да се усредсредимо у љубави и пажњи на своје најближе и људе око нас, треба да се сетимо да је Бог послао свога сина међу нас да служи нама, а не ми њему!
 
Моја породица ми се придружује у најбољим жељама свим грађанима Србије за срећну и берићетну Нову 2014. годину.
 
МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!
 
Александар
 
 
http://www.royalfamily.org/?323,sr_Божићна-и-новогодишња-порука-ЊКВ-Престолонаследника-Александра-ii-верницима-који-славе-Божић-и-нову-годину-по-јулијанском-календару
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

↧

Бадње вече у Краљевском Двору / January 6, 2014 / Serbian Christmas Eve at the Royal Palace in Serbia

January 6, 2014, 5:04 pm
$
0
0
www.royalfamily.org
January 6, 2014




Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Наследник Петар, Принц Филип, г-ђица Мариша Грин Луис, г-дин Владимир Божовић, државни секретар Министарства унутрашњих послова, г-ђа Кети Фенслоу, председница хуманитарне организације Лајфлајн Чикаго и њена ћерка г-ђица Трејси Армстронг, прославили су вечерас Бадње вече у Краљевском Двору на Дедињу.

Традиционално паљење бадњака обављено је испред Краљевског Двора, бадњак су благословили отац Гаја Гајић из Храма Светог Саве и отац Панајотис Картасиос представник грчке Православне цркве у Србији.

Поред чланова Краљевске породице паљењу бадњака присуствовали су и припадници Жандармерије, запослени на Двору и представници медија. Традиционални пригодни пријем за све присутне приређен је потом у Краљевском Двору.

Њихова Краљевска Височанства присуствоваће на Божић Светој Архијерејској Литургији коју ће служити Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј у Саборној Цркви у Београду од 9 часова.


http://www.royalfamily.org/?326,sr_Бадње-вече-у-Краљевском-Двору#display[pp_gal]/2/


*****

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander, Crown Princess Katherine, Hereditary Prince Peter, Prince Philip and Ms Marisha Green, Mr Vladimir Bozovic, space secretary at the Ministry of the Interior, together with Mrs Kathy Fanslow, president of the Lifeline Chicago Humanitarian organization and her daughter Ms. Tracy Armstrong, celebrated Christmas Eve this evening at the Royal Palace in Dedinje [in Serbia].

The traditional burning of the Yule log was performed in front of the Royal Palace and was blessed by Father Gaja Gajic, representative of St. Sava Temple and Father Panayotis Kartasios, representative of the Greek Orthodox Church in Serbia.

Beside the members of the Royal Family there were also present members of the Gendarmerie, employees of The Royal Palace, as well as representatives of the media. The burning of the Yule log was followed by a traditional reception for all present at the Royal Palace.

Their Royal Highnesses will attend the Christmas Liturgy on Christmas, Tuesday, January 7, at 9 am at the Cathedral Church of St. Michael the Archangel in Belgrade that will be officiated by His Holiness Patriarch Irinej of Serbia.

http://www.royalfamily.org/?318,en_christmas-eve-at-the-royal-palace


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ! / DIVINE PEACE! CHRIST IS BORN!

January 7, 2014, 5:27 am
$
0
0
Posted on You Tube by "Оливера Милошева"

Рожденство Твоје,
Христе Боже наш,
возсија мирови
свјет разума.
В њем бо звјездам служашчи
звјездоју учахусја,
Тебје клањатисја
Солнцу правди
и Тебје ведјети
с висоти Востока,
ГОСПОДИ СЛАВА ТЕБЈЕ.

Muzička podloga: Pevnica Hrama Svetog Save,
Tropar-Roždenstvo Tvoje gl.4




http://youtu.be/8jJ0PHNkmc8


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
↧
↧

Letter "reveals World War One plans one year before assassination" / "B92" January 7, 2014

January 9, 2014, 6:21 am
$
0
0
B92
January 7, 2014

ANDRIĆGRAD -- Plans for the start of World War I existed 13 months before the Sarajevo assassination and 14 months before Austria-Hungary declared war on Serbia.

The Serbian Kingdom soldiers are seen during the Battle of Kolubara (Wikipedia)
 
This can be inferred from a copy of the letter that Director of the Archives of Serbia Miroslav Perišić presented in Andrićgrad, in the RS, Bosnia.

Governor of Bosnia-Herzegovina Oskar Potiorek sent this letter to the then Minister of Austria-Hungary Bilinski on May 28, 1913, and its copy was made public at the history department of Kamengrad (Andrićgrad) on Sunday.

Perišić noted that the letter is of manifold importance for all those engaged in the study of World War I, as it not only uncovers the intentions of Viennese pro-war circles, but also the stands the ruling circles took on Serbs, Croats, Muslims and their relations, especially in relation to Vienna's policy on the Serbs in Bosnia and Serbia, and proponents of the idea of unification of the South Slavs.

“Potiorek's letter is a document that falls into the category of primary sources, as it was created at the time when the event took place and it is one of the most important historical sources when doing a research on the issue of blame and accountability for the beginning of World War I,” Perišić said.

He noted that the reasons for keeping this letter away from the public eye are not difficult to grasp, because its content did not conform to the desired, or fabricated, unscientific picture of the pre-history of World War I.

Up to now, this document of utmost importance has not been available to historians and was not used in research papers, although it was published for the first time in 1928 in the Sarajevo-based daily Večernja Pošta and was kept in the so-called 'cabinet noir' containing the most classified mail, Perišić said.

The copy of this historical document, which is important for shedding light on the immediate trigger and root causes of World War I, is presently kept in the Archives of Serbia, while the search for the original is still under way.

Miroslav Jovanović, a member of the Višegrad-based Ivo Andric Institute Committee tasked with marking the centenary of the start of World War I, said that the Sarajevo assassination was not decisive, but rather the immediate trigger for the outbreak of the Great War which claimed lives of nine million soldiers and five million civilians.

“Austria-Hungary laid the blame for World War I at the door of Serbia and Russia, which was later backed by many renowned historians such as Chris Clark and Sean McMeekin,” Jovanovic said.

Film director and Kamengrad's creator Emir Kusturica said that the re-publication of the letter in “Historical Notebooks” of the Ivo Andrić Institute should improve the historical and media take on the start of the war.

“Numerous assassinations of tyrants made history, and in recent times they even took place in front of TV cameras. The Sarajevo assassination has been misused in historical terms, and served as a screen for persecution of the Serb people and the beginning of the Great War,” Kusturica said.

He underscored that Gavrilo Princip "killed the occupier Franz Ferdinand, a racist and anti-Semite, on his own doorstep in Sarajevo, and not in Vienna or some summer palace in Austria-Hungary."

“When Gavrilo Princip killed Archduke Franz Ferdinand in occupied Sarajevo, his uncle Franz Joseph, according to the memoir literature, said that one has not to defy the Almighty. His reaction was not just an expression of antagonism toward his nephew (Ferdinand), but also illustrates the state of affairs in one of the most powerful empires in the history of mankind” the RS Srna news agency quoted Kusturica as saying, and Banja Luka-based media reported.

He said that the re-publication of the document marks the start of efforts that the Ivo Andrić Institute will invest in revealing the documents that divert the public attention from the track of propaganda and organized oblivion which even those who were on the winning side in World War I have now found themselves on.

“In any case, it will be useful to read what Potiorek said to Bilinski one year before Austria (Hungary) declared war on Serbia and thus dragged Europe and the world into flames that left, according to Oleg Airapetov, 9.5 million soldiers and five million civilians dead,” he noted.

Kusturica confirmed that he will film a documentary in view of the anniversary of the beginning of World War I, and announced that the Ivo Andric Institute will organize numerous events, promotions of documents and books, and present the truth about the war in international forums.


http://www.b92.net/eng/news/region.php?yyyy=2014&mm=01&dd=07&nav_id=88896


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

↧

Поћорекова најава рата годину пре Сарајевског атентата / "Политика" January 6, 2014

January 10, 2014, 3:33 am
$
0
0
Политика
Бранко Пејовић
Oбјављено: 06.01.2014.
January 6, 2014

Писмо из 1913. године, историчарима недовољно познато, о правим узроцима избијања Првог светског рата обелодањено у Андрићевом институту.

 
Вишеград– Документ из 1913. године, вредан прилог истини о узроцима Првог светског рата, обелодањен је јуче под ознаком „ексклузивно” у Андрићевом институту који је ум и душа Андрићграда Емира Кустурице.

Реч је о писму Оскара Поћорека, тадашњег гувернера БиХ, упућеног аустроугарском министру Леону Билинском у Беч 13 месеци пре Сарајевског атентата. То је историјски факт недовољно познат историчарима, важан као одговор западним покушајима ревизије тумачења узрока тог рата и приписивања кривице Србији.

„Морамо као свој главни задатак видети у томе да се за неколико година систематски спремамо за један неминован велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама...”, писао је, уз остало, 28. маја 1913. године у том писму Поћорек министру Билинском, алудирајући на односе са Србијом.

„Била би кобна заблуда ако би се веровало да бисмо – чак и по цену највеће предусретљивости у области спољашње и унутрашње политике – могли постићи да од Србије начинимо поуздана пријатеља. Ако се садашњи положај не искористи за то, да се Србија начини безопасном на тај начин што би се сјединила с монархијом бар у облику једне трговинске, царинске и војне конвенције, мора се безусловно рачунати с тим да ће се та држава у сваком будућем рату борити као отворен и огорчен противник на страних наших осталих непријатеља”, наводи Поћорек, па наставља да српско сеоско становништво у БиХ треба да одрже у „летаргичном стању”, док се с „безобзирном строгошћу” ваља односити према српској интелигенцији и полуинтелигенцији.

„Највиши принцип мора бити и остати да се у читавој земљи, уопште и у скупштини, влада с Хрватима и Муслиманима, а српска опозиција да се прими као нешто што се не може избећи.”

Уз низ других размишљања Поћорек те 1913. године износи и став да је „најнужније успостављање нормалнога стања у Хрватској, јер ако би Загреб почео нагињати Београду, уместо да послужи као противтежа за Београд, опасност би била еминентна...”

Ово писмо су, у име међународног научног одбора за обележавање стогодишњице Првог светског рата при Одељењу за историју Андрићевог института, јуче представили Емир Кустурица, директор института, те чланови одбора др Мирослав Перишић, директор Архива Србије, и др Мирослав Јовановић, професор београдског Филозофског факултета. Овај документ објављен је у првом броју „Историјских свезака”, најновијем издању Андрићевог института.

–Пракса објављивања таквих историјских факата – казао је Емир Кустурица – биће овде настављена. – Тиме треба да слику света, која се ствара углавном из пропагандистичких центара и у таблоидима, колико је могуће поправимо. И то оним што је, како историчари воле да кажу, примарни податак, односно документ. Предмет првих свезака је писмо везано за услове који су довели до Првог светског рата, а који су у новије време подстакнути поновним покушајима ревизије историје, из истог центра као и пре шездесетак година. Ово ће бити наши одговори на покушаје да се наша историја олако везује за све оно што ми нисмо – напоменуо је Кустурица.

Др Мирослав Перишић истакао је да се препис тог Поћорековог писма, чији су садржај ревизионисти до сада прећуткивали у расправама о кривици за Први светски рат, сада налази у Архиву Србије.

– Оно спада у примарне историјске изворе за изучавање предисторије Првог светског рата. Открива, тачно 13 месеци пре Сарајевског атентата, не само намере ратних кругова Беча да се поведе рат против Србије, већ и низ других ставова који говоре о томе како су ти кругови гледали на Србе, Муслимане и Хрвате у БиХ, те на њихове међусобне односе. Ово писмо није било у истраживачком домету историчара, будући да је у Другом светском рату, у великој пљачки српских архива од нациста, однето из Архива Србије у Беч. Раније, 1928. године објављено је у листу „Вечерња пошта” у Сарајеву, па 1929. и 1931. два пута у београдској „Политици”. Траг о судбини тог документа поново се појављује непосредно после Другог светског рата у попису српских архивалија које су за време тог рата опљачкане и однете у Беч. Ипак, најновија истраживања показала су да се у Архиву Србије налази препис овог писма из 1930. године – навео је Перишић.

По речима др Мирослава Јовановића, сведоци смо појаве књига које крајње релативизују досадашња тумачења Првог светског рата, стављајући у центар тих нових тумачења Србију, а иза ње и Русију, као главне узрочнике његовог избијања. Али овакви документи те ревизионисте демантују. – Из три разлога Аустроугарска је хтела у рат против Србије: да поврати свој нарушени статус велике силе, да себе докаже као савезника Немачкој, те да реши питање јужнословенских народа у тој монархији за шта је Србију доживљавала као реметилачки фактор – казао је Јовановић.

Завршни коментар дао је Емир Кустурица, рекавши да ниједан атентат као сарајевски није изазвао толике буке и кривотворења, касније и злоупотреба које се нису тицале само акта убиства, него је то претворено у пројекат погрома против нашег народа. – Утолико је врло тешко пристати на идеју да, кад се буде обележавала година тог рата, ми, уствари, пристанемо да заборавимо на њега. Живимо време у коме нису само покушаји да се историја ревидује, него и заборави, што је степен горе од ревизије. Гаврило Принцип је убио Фердинанда у окупираном Сарајеву, дакле на свом кућном прагу, а не у Бечу, нити у неком од Фердинандових одмаралишта. Појава „Младе Босне” као реакција на тај нови свет који стиже однекле била је, заправо, законита. Данас је пажња јавности углавном на колосеку пропаганде и организованог заборава, у коме сада учествују и они који су славили победу у Првом светском рату – истакао је Кустурица.


Бранко Пејовић
Oбјављено: 06.01.2014.


http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Pocorekova-najava-rata-godinu-pre-Sarajevskog-atentata.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Немци одбијају одговорност за Велики рат / "Политика" January 9, 2014

January 11, 2014, 4:19 pm
$
0
0
Политика
Бојан Билбија
Oбјављено: 09.01.2014.

Значај Поћорековог писма оповргавају у Немачкој и Аустрији.– Беч још 1907. донео одлуку о нападу на Србију, тврде српски историчари

 
 
Српски историчари оцењују као „бацање прашине у очи” тврдње немачких и аустријских колега који негирају да су планови за почетак Првог светског рата постојали 13 месеци пре Сарајевског атентата и 14 месеци пре аустроугарске објаве рата Србији. Они оспоравају значај писма које је ових дана у Андрићграду представио директор Архива Србије Мирослав Перишић. Реч је о писму бечког војног гувернера БиХ Оскара Поћорека, које је он упутио тадашњем министру финансија аустроугарске монархије Леону Билинском, 28. маја 1913. године.

Перишић је истакао да је писмо вишеструко значајно за све оне који се баве проучавањем Првог светског рата, јер открива намере ратних кругова Беча да га поведу, али и аустроугарске ставове према Србима, Хрватима и муслиманима, као и политику Беча према Србима и поборницима идеје уједињења Јужних Словена. „Поћореково писмо је документ који спада у примарне историјске изворе, јер је настало оног момента када се догађај десио и оно је један од најзначајнијих историјских извора за изучавање питања кривице и одговорности за почетак Првог светског рата”, појаснио је Перишић.

Подсетимо, Поћорек је у свом писму, између осталог, навео: „Морамо свој главни задатак видети у томе да се систематски спремимо за кроз неколико година неминовни велики рат који ће бити вођен у до крајности тешким приликама. Само је собом разумљиво, да се мора ићи за тим, да за време овог мирног – боље рећи припремног – периода створимо сношљив одношај са Србијом.”

Бечки дневник „Кронен цајтунг” указује да је Перишић представио новинарима само превод писма, које је супротно ономе што Србија намерава да докаже. „То писмо се у Београду види као доказ невиности, али му се учитавају значења која не садржи”, јавља Дојче веле, наводећи да Србија представља своју истину о Првом светском рату.

„Српски историчари преносе да је из писма јасно како је Хабзбуршка монархија годину дана пре почетка рата већ планирала велики војни сукоб. Писмо није ништа посебно, рекао је један од најпознатијих познавалаца Великог рата, аустријски историчар Манфрид Рауенштајнер”, наводи Дојче веле, преносећи немачку информативну агенцију ДПА. „У писму нема ни говора о превентивном војном удару или конкретном плану за напад. Тиме је, изгледа, пропао покушај Београда да се растерети приписане кривице”, пише минхенски „Зидојче цајтунг”.

Један од најугледнијих српских историчара, академик Драгољуб Живојиновић оцењује за „Политику” да су ови написи у немачким медијима само дизање прашине, којим треба да се оправда оптужба на рачун Србије, јер наша земља није могла да буде физичка претња Аустроугарској. Живојиновић подсећа да је писмо раније већ објављивано, а његов препис сада је пронађен у Архиву Србије, међу документима враћеним из Аустрије.

– Србија са 4,5 милиона људи, тек изашлих из два рата, није могла да буду физичка претња Аустроугарској од 50 милиона, која је такође била и десет пута боље опремљена и наоружана. Овај документ спада у серију 13 или 14 захтева које је начелник аустроугарске Врховне команде генерал Конрад фон Хецендорф упућивао политичким чиниоцима у монархији, како би му одобрили да нападне Србију. Према томе, Поћореково писмо само је на тој истој линији, то јест жељи и намери да се са Србијом обрачуна – објашњава Живојиновић.

Немачки политички кругови, преко својих интелектуалаца, покушавају да се ослободе кривице и зато све што им не одговара, они проглашавају неважним, небитним, као у случају овог писма, истиче академик.

– Најлакше је све свалити на Србију. Али, из писма се види да Србија не фигурира као опасност за Аустрију, већ они измишљају. Србија не може да буде одговорна, јер није намеравала да нападне монархију. Њихов наводни страх напросто је неодржив, али су они балканске ратове доживљавали као директан удар на структуру двојне монархије. Зато и јесу сматрали да је превентивни удар на Србију био неопходан – казао је Драгољуб Живојиновић.

Доцент на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду Милош Ковић подсећа да је амерички историчар Семјуел Вилијамсон доказао да је 1912, после српских победа у Првом балканском рату, цео управљачки врх Хабзбуршке монархије, са изузетком, парадоксално, самог Франца Фердинанда, био за напад на Србију.

Од домаћих историчара, Ковић истиче драгоцене радове Милорада Екмечића, Михаила Војводића, Драгољуба Живојиновића, Василија Крестића, Чедомира Попова, Ђорђа Станковића и Драгослава Јанковића, као и низ немачких и енглеских аутора који потврђују ову чињеницу.
– Одавно је српска историографија утврдила да су у Бечу већ крајем 1907. и почетком 1908. године донели коначну одлуку о нападу на Србију.

Једино отворено питање за Беч било је да ли источну Србију предати Бугарској или не. Све то може да се пронађе у двема репрезентативним монографијама. Прва је књига Владимира Ћоровића „Односи Аустроугарске и Србије у 20. веку”, а друга је књига Андреја Митровића „Продор на Балкан”. Тамо је до детаља, на основу аустријске немачке грађе, доказано да су Немачка и Аустроугарска свесно увукле Европу и свет у Велики рат. Србија и Сарајевски атентат послужили су само као повод – напомиње Милош Ковић.


Бојан Билбија

____________

Цајт: Беч је же­лео сукоб

Во­де­ћи не­мач­ки и аустриј­ски ме­ди­ји, ко­мен­та­ри­са­ли су, по прин­ци­пу сва­ки на сво­ју во­де­ни­цу, пи­смо вој­ног за­по­вед­ни­ка Бо­сне Оска­ра По­ћо­ре­ка цар­ском ми­ни­стру фи­нан­си­ја Ле­о­ну Би­лин­ском.

У том кон­тек­сту је и углед­ни хам­бур­шки не­дељ­ник „Цајт” об­ја­вио пре го­ди­ну да­на ана­ли­зу не­мач­ког исто­ри­ча­ра Јо­а­хи­ма Ри­дла, ко­ја по­твр­ђу­је ис­прав­ност срп­ских ту­ма­че­ња По­ћо­ре­ко­вог пи­сма, то јест да је упра­во Аустро­у­гар­ска пом­но тра­жи­ла при­ли­ку за об­ја­ву ра­та не­ком од „про­бле­ма­тич­них” ком­ши­ја...

„Ако се ана­ли­зи­ра­ју пла­но­ви о нео­п­ход­ним „ге­о­по­ли­тич­ким ин­тер­вен­ци­ја­ма” (да­кле ра­то­ви­ма) у цен­три­ма та­да­шњих ве­ли­ких си­ла, на­сто­ја­ње Бе­ча да се об­ра­чу­на са Ср­би­јом гу­би на зна­ча­ју као раз­лог свет­ског су­ко­ба... Са дру­ге стра­не, не би се сме­ло за­бо­ра­ви­ти да је аустро­у­гар­ски ми­ни­стар спољ­них по­сло­ва гроф Бер­хтолд са­мо спро­во­дио иде­је та­да­шњег ше­фа ге­не­рал­шта­ба Кон­ра­да фон Хе­цен­дор­фа ко­ји је у Бер­ли­ну остао упам­ћен као ви­со­ко ран­ги­ра­ни, стал­ни по­се­ти­лац: ул­ти­ма­тив­но је зах­те­вао од ца­ра Вил­хел­ма и над­ле­жних со­ко­ло­ва у ге­не­рал­шта­бу да по­др­же Беч у пре­вен­тив­ном ра­ту или про­тив Ита­ли­је или про­тив Ср­би­је, она­ко ка­ко се ука­же при­ли­ка. „Беч мо­же да са­чу­ва пре­стиж и по­вра­ти кре­ди­би­ли­тет као ве­ле­си­ла са­мо ако за­поч­не огра­ни­чен, ре­ги­о­нал­ни су­коб и, на­рав­но, изи­ђе као по­бед­ник из тог ’ма­лог’ ра­та”, ци­ти­рао је „Цајт” уоби­ча­је­ни ар­гу­мент аустро­у­гар­ског ше­фа ге­не­рал­шта­ба.


М. Ка­зи­ми­ро­вић
Oбјављено: 09.01.2014.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nemci-odbijaju-odgovornost-za-rat.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com


*****
 
↧
Search

Gradonačelnik Londona kritikuje levicu: NEMCI SU KRIVI ZA VELIKI RAT, A NE SRBI / "Novine Novosadske" January 10, 2014

January 11, 2014, 4:20 pm
$
0
0
Novine Novosadske
Izvor: Tanjug
January 10, 2014

Londonski gradonačelnik Boris Džonson

Prvi svetski rat je rezultat ekspanzije i agresije Nemačke i bilo bi katastrofalno ako bi se ta istina poricala, izjavio je londonski gradonačelnik Boris Džonson koji kritikuje levicu zbog pokušaja da umanji krivicu Nemačke i pripiše je Srbiji.

Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, više nego ikad pre, veoma je važno da se prema istini odnosi sa poštovanjem, ocenio je Džonson u autorskom tekstu za britanski „Telegraf“ pod nazivom „Nemačka je započela Veliki rat, ali levica ne može da podnese da to kaže“.

„Jedan od razloga zbog kojih sam konzervativac je i taj što ne mogu da podnesem intelektualnu neiskrenost levice“, rekao je Džonson i dodao da laburisti, prema njegovom mišljenju, pokušavaju da prikriju neprijatne činjenice ili odbijaju da kaže prostu istinu.

„Tužna, ali neporeciva činjenica je da je Prvi svetski rat – u svom svom ubilačkom užasu – pretežno rezultat nemačkog ekspanzije i agresije“, naveo je on.

Laburistička partija veruje da to nije pristojno pominjati, rekao je Džonson i podsetio da je portparol laburista za obrazovanje Tristrem Hant nedavno u članku za „Obzerver“ napisao da je šokantno što se i dalje stavlja neprihvatljiv fokus na „militarističku Nemačku sklonu ratnom huškanju i imperijalnoj agresiji“.

Hant je u tekstu koji, kako navodi Džonson, zaslužuje Nobelovu nagradu za glupost, „uperio prstom na Srbe. Okrivio je Ruse. Okrivio je Turke zbog neupeha da održe Otomansko carstvo i u jednom trenutku sugerisao da smo preoštri prema ratobornoj junkerovskoj klasi“.

„Nemačka je ta koja je naterala Austriju da krene u rat protiv Srbije. Nemačka je ta koja je objavila rat Rusiji 1. avgusta 1914. godine. Nemačka je ta koja je odlučila da je neophodno izvršiti invazuju na Luksemburg i Nemačka je realizovala plan „Šlifen“ iz 1905. godine i poslala svoje trupe u neutralnu Belgiju i Francusku“, kaže Džonson.

„Zašto je bilo neophodno da posle nekakvog loma u Sarajevu usledi invazija na Francusku, pobogu?“, zapitao je on.

Pokretačka snaga iza tog pokolja bila je, kako kaže, želja nemačkog režima da izrazi sudbinu Nemačke kao velike evropske sile i da stekne prestiž i međunarodni ugled koji prate svakog ko ima carstvo.

Upravo zbog toga je u rovovima zapadnog fronta i na drugim mestima poginulo ukupno 15 miliona ljudi.
„Još veća je tragedija za Nemačku, a i za svet, što se posle dve decenije od Prvog svetskog rata pojavio još jedan nemački lider koji je odlučio da oživi ono što je suštinski isti vojno-politički cilj – snažnu ekspanziju nemačkog uticaja u Evropi i šire“, ocenjuje Džonson.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Hitler koristio veoma sličan plan: prvo zauzeti Francusku i manje zemlje, pa onda krenuti na Rusiju.

U oba rata život je izgubio veliki broj Britanaca u borbi protiv tih poremećenih ambicija i to na pravoj strani, veli Džonson i dodaje da ne treba da bude zabranjeno da se kaže ta činjenica.

Drugi svetski rat proistekao je iz Prvog i za oba rata teret odgovornosti pretežno leži na plećima Nemaca.

„To je činjenica i ne bi trebalo da nam bude zabranjeno da to kažemo danas – ne samo zbog istine, već i zbog Nemačke 2014. godine“, smatra on.

Nemci su danas takvi kakvi jesu zbog toga što su iskreni prema sebi i zbog toga što su u proteklih 60 godina prošli agoniju priznavanja strahote koje su počinili. Oni ne pokušavaju to da gurnu pod tepih, smatra Džonson.

„Oni ne krive Srbe za rat 1914-18. Oni ne krive Ruse ili Turke. Oni znaju cenu koju su platili za militarizam 20. veka. Oni ne pokušavaju da ublaže ili podele krivicu za konflikt. To su pokušali tridesetih godina i znaju da taj put vodi u ludilo“, kaže on.

„Nemci znaju istinu o svojim ratovima i svojoj ulozi. Oni su naučili i promenili se. Bilo bi katastrofalno ako bi ta istina bila danas zamagljena“, poručio je Džonson.


Izvor: Tanjug

http://novinenovosadske.rs/gradonacelnik-londona-kritikuje-levicu-nemci-su-krivi-za-veliki-rat-ne-srbi/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
↧
↧

Bataković: Svoje zločine brišu a Srbima ih tovare / "Novosti" January 11, 2014

January 11, 2014, 4:22 pm
$
0
0
Novosti
Dušica Radeka Đorđević
11. januar 2014.
January 11, 2014

Istoričar za Novosti o "obojenim" tumačenjima prošlosti i položaju Srbije u svetu danas: Svi koji veoma drže do istorije nama sugerišu suprotno: da je zaboravimo

Dr Dušan T. Bataković
 
IMPERIJALNI diskurs u dominantnim državama danas ponovo preovlađuje, dok se interesi malih naroda komentarišu i tumače s nekom naglašenom netrpeljivošću. Uporedo s tim, sve što miriše na suverenost, nacionalni ponos ili nacionalni interes neke od manjih nacija i država, a nije u skladu sa širim - imperijalnim interesima, redovno se omalovažava zarad multinacionalnih, multilateralnih i imperijalnih ambicija. Takav diskurs, posebno kada je rušenjem komunizma nestalo ideoloških izazova, zavladao je savremenom svetskom istoriografijom. Prenošenjem težišta odgovornosti na sporedne aktere, koji su, poput atentata u Sarajevu, samo demagoški izgovor za sukobe blokova velikih sila, prikriva se, zapravo, imperijalna suština borbe za kontrolu resursa u kolonijama.
 
Dr Dušan T. Bataković, direktor Balkanološkog instituta SANU, ovim rečima sumira stanje u savremenoj svetskoj istoriografiji, zbog čega, kaže, našim ljudima od struke ne preostaje ništa drugo nego da naučnim argumentima i na stranim jezicima objasne srpske pozicije.
 
Ako govorimo u kategorijama istorijskih činjenica, može li postojati više "naših" i "tuđih" istina o Prvom svetskom ratu?
 
- Istorijska nauka je odavno sluškinja politike, a u poslednjih pola veka, premda se naučni instrumentarij udesetostručio, u prvom planu su politički obojena gledišta na krupna istorijska pitanja koja se usaglašavaju sa uticajem i češće s premoći određenih sila u međunarodnim odnosima. Otuda se i istoriografska tumačenja selektivno prilagođavaju odnosima snaga, a ne snazi činjenica. Biće, dakle, više istina o Velikom ratu. Taj talas je već krenuo: knjiga K. Klarka "Mesečari", gde je Srbija prikazana kao krvožedna, nacionalistička sila s militarističkim težnjama da potčini druge i zauzme tuđe, već je veliki svetski hit u Nemačkoj, SAD, Francuskoj, Britaniji... Krivica se skida sa Nemačke, a prenosi se na Rusiju, Srbiju i delimično Francusku. To je obnova onih tumačenja koja su i pod Hitlerom imala ogromnu popularnost. Učitavaju se tumačenja koja ne odgovaraju utvrđenim istorijskim činjenicama, ali odgovaraju današnjim političkim potrebama, da sa Nemačke treba sprati svaku krivicu za izbijanje rata, pošto Nemačka danas predvodi Evropu.
 
Da li je ovakvim težnjama naša nauka makar pokušala da odgovori?
 
- Sinhronizovane akcije još nema. Umesto jalovog lamentiranja istoričara po domaćim medijima, treba prionuti na posao. Napisati desetine knjiga sa ozbiljnom naučnom argumentacijom i predstaviti ih svetu na više stranih jezika. S tim što se naučne knjige za strana tržište ne pišu kao kod nas, gde se mnogo toga podrazumeva, što kod stranih čitalaca izaziva zbunjenost, pometnju i, često, potpuno pogrešna tumačenja. Uz retke izuzetke, dosta tekstova se mora preraditi i prilagoditi kulturi, nauci i političkom mentalitetu sredine u koju se prenosi.
 
Povodom objavljivanja pisma bečkog vojnog guvernera BiH Oskara Poćoreka, neki nemački mediji naveli su da Srbija predstavlja "svoju" istinu o tom sukobu...
 
- Jedan dokument u 20. veku, koji je stoleće beskrajne papirološke prepiske, ne znači ništa, pogotovo ako je osrednje vrednosti i odranije poznat u nauci. Ni Poćorek ni Bilinski nisu imali odlučujuću reč u odlukama od šire važnosti, ali njihova gledišta jesu opšti pokazatelj stanja duhova u Austrougarskoj, koju danas nekako svi amnestiraju kad je posredi izbijanje rata, a njena je odgovornost, uz Nemačku, izuzetno velika. Medijska parada s jednim dokumentom, dakle, nije pravi način da se, u dokumentarnom smislu, uključimo u debatu o uzrocima Prvog svetskog rata. Zbornik probrane srpske diplomatske građe prevedene na dobar engleski jezik imao bi mnogo više smisla. Još više, u medijskom smislu, značilo bi da Emir Kusturica snimi dokumentarni film o Gavrilu Principu, pa da kroz njegovu biografiju objasni šta se u leto 1914. zapravo desilo.
 
Već je bilo okruglih godišnjica Velikog rata, zašto je sada na redu prevrednovanje srpske uloge u njemu? Zbog loših namera, zabluda...?
 
- Srbija je, mi toga nismo svesni, uvek smatrana krivom, još od međuratnog razdoblja, pitanje je samo u kojoj meri i s kakvim naglascima. Svojevremeno je Dimitrije Đorđević, na Svetskom kongresu istoričara u Rimu 1964, uspešno branio Srbiju od isključive odgovornosti za izbijanje rata serijom ubedljivih argumenata. Na svaku okruglu godišnjicu, dolazili su austrijski, nemački, ali i mnogi strani novinari da intervjuišu Vasu Čubrilovića, jednog od preživelih mladobosanaca, istoričara i člana SANU, ali je on uvek bio suzdržan u svojim odgovorima. O svakoj od tih godišnjica o Srbiji se pisalo s neskriveno negativnom energijom...
 
Kakva je danas slika o našoj zemlji u francuskim i evropskim medijima uopšte?
 
- Imidž Srbije i dalje je standardno nepovoljan, jer je propaganda iz devedesetih već uveliko prodrla u školske udžbenike na Zapadu. Kad sam video da se Memorandum SANU u francuskim srednjoškolskim i visokoškolskim udžbenicima navodi kao ratni program Miloševićeve Srbije, shvatio sam da je đavo odneo šalu. Inercija iz devedesetih još nije prevladana, a svi oni koji su tad izgradili karijere nastoje da održe tu negativnu sliku o Srbiji, čak i kad se, doduše retko, ukaže prilika da se nešto drugačije protumači, jer tako brane i svoje pozicije i privilegije stečene u tom razdoblju. Uporedo s tim, javlja se i nova generacija koja na matrici o isključivoj krivici Srbije sada zida nove teorije i izvodi zaključke s neskrivenim predrasudama koje su, u međuvremenu, postale opšta mesta.
 
Pojedini stranci doživljavaju Srbiju kao državu u "samonametnutoj" ulozi žrtve, zagledanu u prošlost. Koliko druge države drže do svoje istorije projektujući sopstvenu budućnost?
 
- Vidite, svi koji veoma drže do istorije nama sugerišu suprotno: da je zaboravimo i okrenemo novi list. Znači, ne smatraju nas jednakima, niti podobnim da se ponosimo velikim uspesima u našoj prošlosti. Kako to da je kosovska legenda, kroz čitav 19. vek pa do Prvog svetskog rata, i decenijama kasnije, jedna od najlepših legendi u evropskoj istoriji, sa biblijskim porukama hrišćanske ljubavi, slobodoljublja i herojskog samožrtvovanja, najednom, izvor agresije i zločina? Menja se savremena ideologija, a ne kosovski zavet, čije poruke, za prave tumače i korisnike, ostaju neprolazne. Drugi primer: kad je dvadesetih godina Gavrilo Princip iz Terezina prenošen za Sarajevo, hiljade Čeha i Slovaka izašle su spontano na ulice da se poklone senima heroja koji je i njima, s rušenjem Austrougarske, doneo nacionalnu slobodu. Slično je bilo i u jugoslovenskim krajevima kuda je kolona s posmrtnim ostacima Principa prolazila, kod Slovenaca i Hrvata, bez one prisile obožavanja kakvu je, na primer, posle 1945. u sličnim prilikama nametao titoizam.
 
Dolazimo li, na kraju, do toga da se istorija može proizvoljno tumačiti?
 
- Naša stradanja ne mogu se prenebregnuti, niti je istorija, kako mnogi danas vole da kažu, samo jedan konstrukt koji se može slobodno tumačiti. Ne znam kakav je konstrukt napao Srbiju 1914. i na Ceru uzeo život mom pradedi Milovanu Pavloviću, iz Drinske divizije prvog poziva? Ko je na Lovćenu prevrtao kosti velikoga Njegoša? Šta su opet ti isti, pod drugim imenom, tražili u Srbiji 1915, 1916-1918, zašto su hiljade civila i dece terali u logore, ubijali i streljali, pa ponovo 1941-1945? Neće biti da je to samo konstrukt, kao što to nije ni strašni Holokaust. Rekao bih da se na taj način koristi prilika da se izbrišu tuđi zločini, a da se Srbima kao samonametnutoj žrtvi, pripiše nekakva endemska krivica, proistekla navodno iz patrijarhalne kulture i narodne tradicije.
 
 
 

OD PAŠALUKA DO MODERNE KRALJEVINE

Vaša šesta knjiga na francuskom jeziku "Francuski izvori srpske demokratije (1804-1914)" objavljena je kod uglednog izdavača CNRS. Pravi li ona kontratežu tendencijama koje primećujete?

- Demonizacija Srba primorala me je po odlasku na doktorat na Sorbonu 1991. da na stihiju stereotipa i falsifikata odgovorim jasnim jezikom naučnih argumenata. Sve moje knjige na francuskom i engleskom jeziku napisane su tako da ih razume publika kojoj su namenjeni. "Istorija Jugoslavije" koristi se i danas na desetinama stranih univerziteta, kao što moje knjige o Kosovu, istoriji Srba, o BiH i dalje služe kao priručnici, osim u Francuskoj, i na mnogim frankofonskim univerzitetima u Kanadi, Maroku, Belgiji, Alžiru ili Švajcarskoj, a nisu obavezno politički korektne, već pružaju ubedljiva tumačenja. Najnovija knjiga objašnjava evropski karakter i demokratski duh Srbije, koja je u evropskom ozračju neprestano napredovala, od zabačenog pašaluka do moderne, evropske i demokratske kraljevine, najčešće oslonjena na francuske liberalne doktrine. Ovakvih knjiga je nedovoljno.


http://novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:472755-Batakovic-Svoje-zlocine-brisu-a-Srbima-ih-tovare


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
↧

Austria Planned War On Serbia in August, 1913 - Giovanni Giolitti, former Italian premier / "There Must be Justice" January 2, 2014

January 13, 2014, 5:57 pm
$
0
0
There Must be Justice
January 2, 2014
Posted by Branko Ilic

Giovanni Giolitti, the former Italian premier "Says Austria Planned War On Servia in August, 1913."

"Ex-Premier Giolitti Declares Vienna Revealed Its Intentions to Italy Then.”

 
The New York Sun, December 7, 1914, front page.
“Says Austria Planned War On Servia in August, 1913.
Ex-Premier Giolitti Declares Vienna Revealed Its Intentions to Italy Then.”
 

Giovanni Giolitti, the former Italian premier, gave the following speech before the Italian Parliament on December 5, 1914:
 
“During the Balkan war, on the 9th of August [1913], about a year before the present war broke out, during my absence from Rome, I received from my hon. colleague, Signor di San Giuliano, the following telegram:
 
‘Austria has communicated to us and to Germany her intention of taking action against Serbia, and defines such action as defensive, hoping to bring into operation the casus foederis of the Triple Alliance, which, on the contrary, I believe to be inapplicable.
 
'I am endeavoring to arrange for a combined effort with Germany to prevent such action on the part of Austria, but it may become necessary to state clearly that we do not consider such action, if it should be taken, as defensive, and that, therefore, we do not consider that the casus foederis arises. Please telegraph to me at Rome if you approve.’
 
"I replied:
 
'If Austria intervenes against Serbia, it is clear that a casus foederis cannot be established. It is a step which she is taking on her own account, since there is no question of defense, inasmuch as no one is thinking of attacking her. It is necessary that a declaration to this effect should be made to Austria in the most formal manner, and we must hope for action on the part of Germany to dissuade Austria from this most perilous adventure.’ [Hear, hear!]
 
"This course was taken, and our interpretation was upheld and recognized as proper, since our action in no way disturbed our relations with the two Allied Powers. The declaration of neutrality made by the present Government conforms therefore in all respects to the procedures of Italian policy, and conforms also to an interpretation of the Treaty of Alliance which has been already accepted by the Allies.
 
"I wish to recall this, because I think it is right that in the eyes of all Europe it should appear that Italy has remained completely loyal to the observances of her pledges.” [Loud applause.]
 
 
http://theremustbejustice.wordpress.com/2014/01/02/austria-planned-war-on-serbia-in-august-1913/
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧

Major international conference: 'THE POSITION OF THE FIRST WORLD WAR IN THE HISTORY OF EUROPE', Sarajevo, 2014 / "Centenary News" January 13, 2014 and "University of Sarajevo"

January 13, 2014, 6:51 pm
$
0
0
Aleksandra' Note:
 
I have only one question at this time:
 
Will Serbia's position be represented at this World War One conference in Sarajevo in June of 2014, and will Serbs be present at this conference?
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
*****

Academics of the University of Sarajevo announce the [WWI] conference

A major international conference about the First World War will see 120 scholars from 28 countries meet in Sarajevo in 2014.

The conference, The Position of the First World War in the History of Europe, will be held on the 19th-21st June 2014 at the University of Sarajevo.

Scholars from 26 European countries and the US and Canada have already confirmed their attendance to the conference, which will "discuss all aspects that led to the outbreak of World War I".

Professor Husnija Kamberovic, Director of the Institute for History at the University of Sarajevo, stated that one of the aims of the conference is "to re-consider the political aspects of the conflict", including relations between the great powers on the eve of the First World War, as well as the role of smaller countries.

The formation of alliances - and their geopolitical and ideological bases - will also be explored, as well the conflict between imperial systems and growing nationalism.

The experiences of "common folk" during the First World War - both on the battlefield and the home front  - will also be considered, as well as the immediate and long-term impact of the conflict on the development of European societies.

Professor Kamberovic stated that it is "our intention is also to talk about the treatment of World War I in various national historiographies, not only in the Balkans, but also in other historiographies, and how it was presented in school textbooks. At the conference, we intend to discuss the position of war in the local, national and transnational cultures of memory and how the war is presented in various media, literature and art".

Dr. Vera Katz of the University of Sarajevo, praised the international organisers of the conference and stated that the conference's aim is to create a "dynamic forum of academic exchange of new approaches to the First World War’s history in the context of its centennial anniversary”.

The conference's organisers are: The University of Sarajevo Institute for History (Sarajevo), Institute for East and Southeast European Studies (Regensburg), Hungarian Academy of Sciences, Research Center for the Humanities (Budapest) , Institute for Balkan Studies and Trakology, Bulgarian Academy of Sciences (Sofia), The Institute for National History (Skopje) , The Institute for Contemporary History (Ljubljana), Croatian Institute of History (Zagreb), Center for Southeast European Studies at the University of Graz (Graz) .

Source: University of Sarajevo press release
Images courtesy of the University of Sarajevo
Posted by: Daniel Barry, Centenary News

http://www.centenarynews.com/article?id=1338


*****

UNIVERSITY OF SARAJEVO

The International Conference on the Occasion of
Marking the Hundredth Anniversary of the First World War:
 
“The Position of the First World War
in the History of Europe” Holding Announced
 
A press conference, during which the holding of an international conference upon the occasion of marking the hundredth anniversary of the beginning of the First World War under the title of “The Position of the First World War in the History of Europe” was announced, took place in the University of Sarajevo’s Rectorate on Monday 23 September 2013.
 
The International Conference on the occasion of marking the hundredth anniversary of the First World War breaking out entitled “The Position of the First World War in the History of Europe” will be held from 19 to 21 June 2014 year and it will be a central scientific meeting on the topic of the First World War’s beginning.
 
Prof. Dr. Husnija Kamberovic, UNSA Institute for the History Director, Dr. Vera Katz, UNSA Institute for History and M.Sc. Amir Duranovic, Department of History, UNSA Faculty of Philosophy announced the Conference’s program, participants and the titles of papers to be presented at the Conference.
 
Noting that preparations for this conference had began in 2010, and that got intensified during the period that followed, Prof. Dr. Husnija Kamberovic said how the intention of that scientific conference was a large scientific meeting; a discussion during which scholars from Bosnia and Herzegovina, Europe and the world would discuss all aspects that had led to the outbreak of the World War I.
 
"The aim of this Conference is to re-consider the political aspects of a world war, such as the relations between the great powers on the eve of the First World War, and also the politics of small countries, forming of alliances and their geopolitical and ideological bases, the conflict between imperial orders and nationalism, etc”, said professor Kamberovic and added: “At the same time, the Conference will have focus on how did ‘common folk’ experience and perceive it, both on the battlefield and in behind the frontlines, as well as on traumas the war caused to the survivors. The Conference will discuss the immediate and long-term impact of the Great War on the development of European societies. Our intention is also to talk about the treatment of the World War I in various national historiographies, not only in the Balkans, but also in other historiographies, and how it was presented in school textbooks. At the Conference, we intend to discuss the position of war in the local, national and transnational cultures of memory and how the war is presented in various media, literature and art.”
 
Having presented the course of preparations of this Conference and co-organizers, Dr. Vera Katz is said that the initiative for organizing such conferences had been initiated by the UNSA Institute for History and its director Prof. Dr. Husnija Kamberovic. She also said how conference co-organizers were institutes with which the UNSA Institute for History had long-term cooperation.
 
“The intention of this Conference’s organizers is to have a dynamic forum of academic exchange of new approaches to the First World War’s history in the context of its centennial anniversary” said Dr. Vera Katz.
 
This International Conference’s organizers  are: The University of Sarajevo Institute for History (Sarajevo), Institute for East and Southeast European Studies (Regensburg), Hungarian Academy of Sciences, Research Center for the Humanities (Budapest) , Institute for Balkan Studies and Trakology, Bulgarian Academy of Sciences (Sofia  , Institute for National History (Skopje) , Institute for Contemporary History (Ljubljana), Croatian Institute of History (Zagreb), Center for Southeast European Studies at the University of Graz (Graz).
 
“120 scholars from 26 European countries, from the United States and Canada confirmed their participation in the Conference” said M.Sc. Amir Duranovic. When presenting the conference participants he said: “As far as the structure of the participants is concerned, the Conference will be a combination of youth and experience, on the one hand the experience and recognition of top historiography, and on the other hand, young forces that are emerging and which will be given the chance to meet and share their findings at this Conference, and thus open up new roads for future historiographical meetings”.
 
At the press conference it was said that the aim of this international conference was to analyze the causes, as well as political, social and economic consequences of the First World War, on the basis of new historical research within the context of European and, more specifically, Balkan history. The Conference will also examine the legacy of World War II and its position in the collective memory today. The conference wants to vocalize the importance of the First World War in European societies, taking in the same time into account the wider international circumstances.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Germany started the Great War, but the Left can’t bear to say so / Boris Johnson / "The Telegraph - UK" January 6, 2014

January 14, 2014, 6:43 am
$
0
0
The Telegraph / UK
By Boris Johnson
January 6, 2014

In this centennial year, it’s more important than ever that we treat the truth with respect

Photo: MATT CARDY/GETTY IMAGES
 
Boris Johnson, Mayor of London
Photo: Wikipedia Commons
 
One of the reasons I am a Conservative is that, in the end, I just can’t stand the intellectual dishonesty of the Left. In my late teens I found I had come to hate the way Lefties always seemed to be trying to cover up embarrassing facts about human nature, or to refuse to express simple truths – and I disliked the pious way in which they took offence, and tried to shoosh you into silence, if you blurted such a truth.
 
Let me give you a current example of this type of proposition. It is a sad but undeniable fact that the First World War – in all its murderous horror – was overwhelmingly the result of German expansionism and aggression. That is a truism that has recently been restated by Max Hastings, in an excellent book, and that has been echoed by Michael Gove, the Education Secretary. I believe that analysis to be basically correct, and that it is all the more important, in this centenary year, that we remember it.
 
That fact is, alas, not one that the modern Labour Party believes it is polite to mention. According to the party’s education spokesman, Tristram Hunt, it is “crass” and “ugly” to say any such thing. It was “shocking”, he said in an article in yesterday’s Observer, that we continued to have this unacceptable focus on a “militaristic Germany bent on warmongering and imperial aggression”.
 
He went on – in a piece that deserves a Nobel prize for Tripe – to mount what appeared to be a kind of cock-eyed exculpation of the Kaiser and his generals. He pointed the finger, mystifyingly, at the Serbs. He blamed the Russians. He blamed the Turks for failing to keep the Ottoman empire together, and at one stage he suggested that we were too hard on the bellicose Junker class. He claimed that “modern scholarship” now believes that we have “underplayed the internal opposition to the Kaiser’s ideas within the German establishment” – as if that made things any better.
 
Perhaps there was some more “internal opposition” to the Kaiser, as Hunt thinks. Whoever they were, these internal opponents, they weren’t much blooming use, were they? It was Germany that pushed Austria to make war on Serbia. It was Germany that declared war on Russia, on August 1 1914. It was Germany that decided it was necessary to invade Luxembourg, and it was Germany that deployed the Schlieffen plan (devised in 1905, incidentally) and sent her troops smashing through neutral Belgium and into France.
 
Why was it necessary to follow up some rumpus in Sarajevo by invading France, for heaven’s sake? It wasn’t. The driving force behind the carnage was the desire of the German regime to express Germany’s destiny as a great European power, and to acquire the prestige and international clout that went with having an empire. That is why Tirpitz kept increasing the size of the German fleet – in spite of British efforts to end the arms race. That’s why they tried to bully the French by sending a gunboat to Agadir in 1911.
 
That, in a nutshell, is why millions died in the trenches of the western front and elsewhere, 15 million in all. It was an even greater tragedy for Germany, and for the world, that within two decades of the end of that conflict there should arise another German leader who decided to revive what was essentially the same military/political objective – a massive expansion of German influence in Europe and beyond; and though Hitler was admittedly even more nasty and militaristic than the Kaiser, it was no coincidence that he used a very similar plan: first take out France and the Low Countries, then go for Russia.
 
In both wars, huge numbers of British people, military and civilian, lost their lives in the struggle to frustrate these deranged ambitions. They were, in essence, fighting on the right side, and it should not be forbidden to state that fact. The Second World War arose inexorably out of the first, and in both wars I am afraid the burden of responsibility lies overwhelmingly on German shoulders. That is a fact that we should not be forbidden from stating today – not just for the sake of the truth, but for the sake of Germany in 2014.
 
Hunt is guilty of talking total twaddle, but beneath his mushy-minded blether about “multiple histories” there is what he imagines is a kindly instinct. These wars were utterly horrific for the Germans as well as for everyone else, and the Germans today are very much our friends. He doesn’t want the 1914 commemorations to pander to xenophobia, or nationalism, or Kraut-bashing; and I am totally with him on that.
 
We all want to think of the Germans as they are today – a wonderful, peaceful, democratic country; one of our most important global friends and partners; a country with stunning technological attainments; a place of incomparable cultural richness and civilisation. What Hunt fails to understand – in his fastidious Lefty obfuscation of the truth – is that he is insulting the immense spiritual achievement of modern Germany.
 
The Germans are as they are today because they have been frank with themselves, and because over the past 60 years they have been agonisingly thorough in acknowledging the horror of what they did. They don’t try to brush it aside. They don’t blame the Serbs for the 1914-18 war. They don’t blame the Russians or the Turks. They know the price they paid for the militarism of the 20th century.
 
They don’t try to mitigate, palliate, or spread the blame for the conflict. They tried that in the Thirties, and they know that way lies madness. The Germans know the truth about the world wars, and their role. They have learnt, and they have changed. It would be a disaster if that truth became blurred today. I can hardly believe that the author of this fatuous Observer article is proposing to oversee the teaching of history in our schools.
 
If Tristram Hunt seriously denies that German militarism was at the root of the First World War, then he is not fit to do his job, either in opposition or in government, and should resign. If he does not deny that fact, he should issue a clarification now.
 
 
http://www.telegraph.co.uk/news/politics/10552336/Germany-started-the-Great-War-but-the-Left-cant-bear-to-say-so.html
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****

 
↧
↧

Archduke Franz Ferdinand descendant: "Don't blame us for First World War." / "The Guardian" January 15, 2014

January 15, 2014, 6:23 pm
$
0
0
The Guardian
Cathrin Kahlweit in Vienna and in Berlin
January 15, 2014

Karl Habsburg-Lothringen says major powers were ready for war anyway when heir to Habsburg empire was assassinated

Archduke Franz Ferdinand talks to religious figures in Sarajevo,
shortly before he was assassinated. Photograph: Hulton Archive/Getty Images
 
A descendant of the Archduke Franz Ferdinand, whose assassination in Sarajevo triggered the first world war, has said that his family should not be blamed for causing the war that led to 37 million people killed or wounded.

In an interview with a European group of newspapers including the Guardian, Karl Habsburg-Lothringen, the grandson of the last emperor of the Austro-Hungarian empire, Charles I, said: "If you were to simplify it, you could say that the shooting in Sarajevo started the first world war. But if there hadn't been the shooting in Sarajevo, it would have kicked off three weeks later somewhere else."

The fatal shooting of the Austrian archduke on 28 June 1914, by the 19-year-old Bosnian Serb Gavrilo Princip, is widely held to have triggered a chain reaction that dragged Russia, Germany and eventually France and Britain into war.

Karl Habsburg-Lothringen, son of Otto von Habsburg.
Photograph: Isifa/Getty Images
 
Habsburg-Lothringen said he believed there was no need for his family to show remorse for the tragedy of the first world war "because that would mean we had been guilty in the first place, and that we would have to redeem ourselves for something".
 
"It would be wrong to point the finger at one state," he said. "If you do that, you would have to take into account that there were already significant tensions, especially between Germany and Russia, who had already started to mobilise their troops along the borders."
 
He said he sympathised with the thesis that there was a readiness for war among all the leading European nations. "Many were already in the starting blocks, waiting for the great conflict. If you had to blame someone, then the greatest blame would lie with nationalism itself," he said.
 
Austria-Hungary, an empire of 50 million people, and tsarist Russia had for decades pursued a policy of confrontation over influence in eastern Europe, leading to the 1912 Balkan war that anticipated the larger conflict. But Habsburg-Lothringen said his grandfather, the last emperor, had only "inherited the war".
 
"He had nothing to do with it. In addition, he had made several attempts to pacify the situation, which he was criticised for at the time, and he used family contacts to lead peace talks."
 
Charles I "clearly saw that a basic problem was the situation of the Slavic people within the Habsburg empire".
 
"Maybe he also realised that the Serbs saw him as their main enemy," Habsburg-Lothringen said, "because he wanted to balance out, but essentially minimise, the dominating influence of the Serbs among the Slavic people."
 
Princip wanted Bosnia to become part of Serbia; Austria issued Serbia with a series of demands which would force them to investigate the killing and crack down on anti-Austrian propaganda, demands that were mostly accepted by Serbia; a month later Austria declared war on Serbia. When Russia mobilised in support of its ally Serbia, Germany declared war on Russia, and then France, and invaded Belgium. When Germany did not withdraw from Belgium, Britain declared war on Germany on 4 August.
 
Otto von Habsburg, pictured in 1936. Photograph: Imagno/Getty Images
 
Some historians argue the Habsburg empire's multi-ethnic central European policy had become outdated and was doomed for failure. But Habsburg-Lothringen argued that the vision pursued by his father, Otto von Habsburg, the last crown prince of Austria-Hungary, was more relevant than ever.
 
"I am happy that Europe has developed in the way in which he had envisioned. The EU was the continuation of the old idea of a super-national empire by other means. That's what Otto von Habsburg saw in Europe and what he wanted. The circumstances have changed, that's right, but we are working on the idea of a super-national legal structure and a subsidiarity principle."
 
Karl Habsburg-Lothringen, president of the Association of National Committees of the Blue Shield, dedicated to the protection of cultural goods in war zones, said: "I have been in Africa a lot and seen how they see Europe. The Africans think that Europe looks to the future, they admire the idea of a European court. The idea of the nation state belongs to the past century."
 
After the end of the first world war, members of the Habsburg family were forbidden by law from running for the Austrian presidency. In 2011, Ulrich Habsburg-Lothringen successfully challenged the ban in court. Karl Habsburg-Lothringen supported his cousin's action: "The Habsburg law is absurd, there's nothing else to be said about it.
 
"All our rights were taken away from us, we were dispossessed and sent into exile. Our assets were put into a fund and should have been returned to us after that fund was dissolved. But that never happened.
 
"For example, I grew up with the grotesque situation that I as a child had an Austrian passport, issued in Munich, in which it said that I could to travel to every country in the world apart from Austria. That rule was only changed at the end of the 60s."
 
He said the severity with which the Austrian authorities had discriminated against his family was not representative of the mood among the people.
 
Asked if there was a Volkszorn, a popular anger against the Habsburg family in Austria, he said: "On the contrary, there was always a lot of sympathy for the Kaiser – also because it was recognised how much he engaged himself for peace, for the care of the starving.

"Most of the members of my family regard this war not just as part of a country's history but as part of our family history."


http://www.theguardian.com/world/2014/jan/15/archduke-franz-ferdinand-first-world-war


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Habzburg je hteo i dobio rat - EKSKLUZIVNO – VOLFGANG MADERTANER, generalni direktor bečkog Državnog arhiva / "Politika" January 15, 2014

January 15, 2014, 7:29 pm
$
0
0
Politika
Miloš Kazimirović
Objavljeno: 15.01.2014.

Bečki istoričar ne prihvata nova tumačenja istorije i zahteva da Austrija, kao sukcesor monarhije Habzburga, jasno i razumljivo prizna krivicu za izbijanje Prvog svetskog rata.

 
U jeku priprema za obeležavanje sto godina od početka Prvog svetskog rata, dok poznati i novopečeni zapadni istoričari pokušavaju da podvrgnu reviziji istorijske činjenice o razlozima za izbijanje tog svetskog sukoba ne bi li se podstaklo novo evropsko jedinstvo, harmoniju orkestrirane kampanje narušio je Volfgang Madertaner, generalni direktor bečkog Državnog arhiva, po protokolu i običajnoj praksi najpozvaniji faktor u državi koji predlaže austrijskoj vladi mere za očuvanje istorije i tradicije.

„Austrija je u obavezi da kao sukcesor monarhije Habzburga jasno i razumljivo prizna krivicu (za izbijanje Prvog svetskog rata)”, izjavio je Madertaner u nekoliko navrata za austrijske i svetske medije.

Bio je to povod za „Politiku” da povede razgovor, tim pre što ovde nije reč samo o upućenom istoričaru, već i o šefu austrijske krovne ustanove koja obuhvata sve izvore tamošnje arhivske građe (Istorijski, Ratni arhiv), i raspolaže jednom od najbogatijih zbirki dokumenata o događajima koji su prethodili izbijanju svetskog sukoba.

„Beč je tražio priliku da sačuva prestiž i povrati kredibilitet velesile, tako što će započeti ograničeni, regionalni sukob i, naravno, izići kao pobednik iz tog ’malog’ rata... U tom kontekstu je Italija dugo vremena bila prioritetni cilj za generala Fon Hecendorfa i njegove sledbenike, sve do 1910. godine. Tada je postalo jasno da slom Otomanske imperije neposredno predstoji”, istakao je Madertaner, da bi se potom okrenuo – Srbiji.

„Kada je u ratni kalendar Habzburške monarhije unesen novi prioritetni cilj – uspostavljanje kontrole nad celokupnim Balkanom, to jest preuzimanje turskih teritorija – Srbija se obrela na putu kao prepreka...”

Madertaner ovako tumači značaj i ulogu Sarajevskog atentata: „Pitanje je, naravno, da li bi generalu Fon Hecendorfu pošlo za rukom da u tom trenutku ostvari zacrtani cilj (da napadne Srbiju) da do atentata nije došlo... Ali, atentat je izveden i monarhija je dobila povod za rat koji je želela i tražila.”

O pokušajima nekolicine zapadnih istoričara, da na osnovu navodno novih istorijskih saznanja relativišu krivicu Nemačke i Austrougarske za izbijanje rata, Madertaner kaže da oni ne predstavljaju ni novost ni iznenađenje: „Sličnih pokušaja je bilo sredinom šezdesetih godina prošlog veka, kada je ideja evropskog ujedinjenja bila u povoju, odnosno na nivou Evropske ekonomske zajednice.”

Povod ponovnom pokretanju pet decenija stare inicijative „u novom ruhu”, po Madertaneru, više je nego jasan. Unutar EU priziva se duh zajedništva glasnije nego ranijih godina, a stogodišnjica izbijanja Prvog svetskog rata nudi priliku za novo razumevanje među nekada zaraćenim stranama. Ipak, Madertaner smatra da dnevnopolitičke potrebe ne bi smele da posluže kao opravdanje za proizvoljno tumačenje istorije: „Ostanimo pri činjenicama koje su važile do 2010. godine – Austrougarska i Nemačka su krive za rat!”

Pristalica autentičnog krila austrijske socijaldemokratije, Madertaner je iskoristio priliku da podseti na stav Viktora Adlera, jednog od osnivača austromarksističkog pokreta, i na njegovu tezu da je Habzburg želeo, dobio, vodio i izgubio rat, ali da ga nije okončao: „Republika (Austrija od svršetka Prvog svetskog rata) nije Habzburška monarhija, ali je dužna da zajedno sa onih jedanaest država koje su proizišle iz monarhije rasvetli ’grehe’ iz monarhističke prošlosti.”


Miloš Kazimirović
Objavljeno: 15.01.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Habzburg-je-hteo-i-dobio-rat.lt.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
↧
Search

Неодољива привлачност нове истине / "Политика" January 15, 2014

January 19, 2014, 10:19 am
$
0
0
Политика
Драган Вукотић
Oбјављено: 15.01.2014.
 
Студије које амнестирају Немачку од апсолутне одговорности за Први светски рат сасвим очекивано имају велику прођу у тамошњим медијима.
 
 

Иступ Емира Кустурице документом који би могао да буде користан у расветљавању правих мотива који су довели до избијања Првог светског рата изазвао је поприлично интересовање у медијима на немачком говорном подручју.

Листом им је заједничко омаловажавање писма гувернера БиХ Оскара Поћорека аустроугарском министру Леону Билинском које садржи јасне индиције да је велики рат планиран пре атентата у Сарајеву, па ипак не штеде простор на расправу о једном таквом, „ништавном” документу.

Лист „Клајне цајтунг” сугерише да како се ближи стота годишњица Великог рата, то се Србија више упиње за улогу „жртву немачко-аустријске агресије”.

Аустријски дневник преноси да је „директор архива Мирослав Перић (директор Архива Србије се иначе презива Перишић) оценио то писмо као „један од најважнијих историјских извора за проучавање питања кривице и одговорности за избијање Првог светског рата”.

Истовремено аустријским читаоцима се објашњава да Емир Кустурица, „међународно познати режисер, који нема аверзију према српском национализму”, намерава да сними документарац о Првом светском рату.

Заверенички тон уноси инсинуација да „Архив одбија да објави цело писмо” премда је у тренутку објављивања текста у „Клајне цајтунгу” (12.1) већ неколико дана писмо у целости било доступно у више медија укључујући и „Политику”.

Наш лист се спомиње у контексту интервјуа са историчаром Кристофером Кларком, аутором књиге „Месечари: Како је Европа кренула у рат 1914.”, кога смо упитали о ратним плановима начелника аустроугарског Генералштаба генерала Хецендорфа.

Управо су Кларкови „Месечари” својеврстан камен међаш који је означио енергичније заокретање од досад неопозиве тезе немачког историчара Фрица Фишера по којој је Немачка основни кривац за избијање Првог светског рата. Делећи одговорност и на друге велике силе и њихове лидере несвесне важности преломног историјског тренутка, „месечаре” како их назива, Кларк је установио приступ који се врло добро примио у немачкој јавности. Етикетирање Србије тог времена као „отпадничког режима” који је активно потпомогао извршење Сарајевског атентата додатно олакшава амнестирање Немачке од апсолутне кривице.

Стога не чуди што германофони медији оберучке прихватају аргументе аустралијског историчара о Србији уочи Великог рата ојачане неприродним паралелама са неславним епизодама из скорашње прошлости.Поменути„Клајне цајтунг” тако пише како је за „српске читаоце зазвучала претешко” Кларкова опаска где у исти кош ставља опсаду Сарајева и Сребреницу са одговорношћу за избијање светског рата.

Паралеле прошлост–садашњост су изгледа неодољиве аустријском новинару који српског премијера Ивицу Дачића због тврдње да је Србија у оба светска рата „заузела праву страну” ућуткује подсећањем на његовог бившег лидера Слободана Милошевића и његову катастрофалну политику која је земљу окренула против некадашњих савезника.

Иако на истом трагу сецира српске мотиве за „изигравање жртве” у захуктавању Великог рата, берлински лист „Тагесшпигл” ипак у једном пасусу пише:

„Чак и међу немачким историчарима се тај рад („Месечари“), наравно, критички разматра, јер Кларк српску историју ставља у центар, скреће пажњу на геноцид у Сребреници 1995. и атентатора из 1914. Гаврила Принципа назива терористом” и додаје да се „књига у Немачкој добро продаје, јер се Немачка приказује у добром светлу”.

Лист наводи да је проблем са Србијом око прихватања историјске истине у томе што је на свим странама у Европи постигнута дистанца од традиционалних националних историјских прича, док у Србији овај процес тек предстоји”.

Да су Први светски рат и његови узроци топ тема потврђује и писање најугледнијег немачког политичког недељника „Шпигла” који је почео да из броја у број овој тематици посвећује „специјале” који обрађују различите аспекте конфликта и његовог наслеђа (у последњем се анализира „заташкавање” тековина Великог рата у Русији).

У претходном броју велика пажња је посвећена дебати око узрока рата па је и Србија добила значајан простор. „Шпигл” констатује да је баш уочи стогодишњице сазрело време да се преиспита „Фишерова теза” о немачкој одговорности па се у том светлу набрајају историчари који наглашавају недостатке Русије (Шон Мекмикин), Француске (Штефан Шмит), али и свих великих сила заједно (Кристофер Кларк).

Српски званичници се између осталог означавају као сиве еминенције Сарајевског атентата, али угледни недељник у списатељском заносу прави и материјалну грешку пишући да су ови чланови Младе Босне извршили атентат јер су „сањали о Великој Србији”. О ослободилачком југословенству Младе Босне ни речи.

Текстови у немачкој и аустријској штампи не треба међутим да изазивају претерано чуђење јер аргументи које им је пружило неколико у скорије време објављених студија превише су заводљиви да би се мерила њихова специфична тежина у односу на сву досадашњу историографију.

*****

РЕАГОВАЊЕ

Неадекватно пренет чланак

У свом чланку „Неодољива привлачност нове истине” новинар „Политике” Драган Вукотић исцрпно се посвећује мом чланку о дебати у Србији о Првом светском рату, који је „Клајне цајтунг” у Грацу објавио 12. јануара 2014. Међутим, господин Вукотић је чланак нажалост прочитао у најбољем случају само површно, јер се и његов садржај „селективним цитирањем” погрешно и неадекватно преноси.

Почиње тиме да ми Вукотић пребацује да сам име директора српског Архива погрешно написао, међутим у штампаном издању је име потпуно исправно написано (види прилог). Као друго, Архив Србије се до данас противи томе да ми стави на располагање цео текст писма босанског војног гувернера Оскара Поћорека на немачком. Не ради се о томе да се прибави копија, коју и ја поседујем, него о ставу Архива. Као треће, приликом вредновања писма се уопште не ради о „негодовању и омаловажавању”, већ једноставно о томе да писмо, супротно представљању директора Архива и многих српских медија, не садржи ништа ново. Наиме, аустријски шеф генералштаба Конрад фон Хецендорф је захтевао већ 1908. „превентивни рат” против Србије. Сви ови документи су већ деценијама доступни јавности и такође је и „Политика” упућивала на то у једном интервјуу са аустралијским историчарем Кристофером Кларком. Управо сам зато и упутио на чланак у „Политици”, зато што он показује да се ни у Србији писмо Поћорека није смело продавати као сензација, ако су се новинари на прави начин бавили познатим историјским изворима. На ову повезаност Драган Вукотић такође није упутио. Осим тога, не познајем ниједног (аустријског) историчара, који би икад негирао да је Аустрија након убиства Франца Фердинанда хтела да води рат са Србијом. То ни Кристофер Кларк не доводи у питање. Кларкову примедбу о масакру у Сребреници и опсади Сарајева у вези са великосрпским национализмом спрам Првог светског рата сам довео у питање. Ову моју оцену је господин Вукотић такође изоставио, и мој чланак још једанпут неадекватно представио.

Магистар
Кристијан Вершиц,
стални дописник „Клајне цајтунга” и Аустријске телевизије за Балкан

*****

Од­го­вор но­ви­на­ру „Клај­не цај­тун­га”

Ре­а­гу­ју­ћи на мој текст „Нео­до­љи­ва при­влач­ност но­ве исти­не” од 15. 1. 2014. о трет­ма­ну узро­ка Пр­вог свет­ског ра­та у гер­ма­но­фо­ним ме­ди­ји­ма, но­ви­нар аустриј­ског „Клај­не цај­тун­га” ме оп­ту­жу­је за кри­ве на­во­де и по­гре­шну ин­тер­пре­та­ци­ју ње­го­вог члан­ка.

Кри­сти­јан Вер­шиц ми за­ме­ра што му пре­ба­цу­јем по­гре­шно на­во­ђе­ње пре­зи­ме­на ди­рек­то­ра Ар­хи­ва Ср­би­је и твр­ди да је у штам­па­ном из­да­њу ње­го­вих но­ви­на ис­прав­но на­ве­де­но пре­зи­ме Ми­ро­сла­ва Пе­ри­ши­ћа.

Аустриј­ски ко­ле­га сва­ка­ко зна да се у Бе­о­гра­ду „Клај­не цај­тунг” чи­та ис­кљу­чи­во у ин­тер­нет-из­да­њу, јер је не­мо­гу­ће на тра­фи­ци ку­пи­ти штам­па­но из­да­ње ли­ста из Гра­ца. Док пи­шем од­го­вор Вер­ши­цу, на сај­ту „Клај­не цај­тун­га” име ди­рек­то­ра ар­хи­ва и да­ље је по­гре­шно: уме­сто Пе­ри­шић пи­ше Пе­рић.

Ре­као бих да Вер­шиц ис­по­ља­ва слич­ну тен­ден­ци­о­зност у пи­сму „По­ли­ти­ци” као и у тек­сту у „Клај­не цај­тун­гу”. При­ме­ра ра­ди, твр­ди да му ни­је по­знат ни­је­дан аустриј­ски исто­ри­чар ко­ји би не­ги­рао да је Аустри­ја на­кон уби­ства Фран­ца Фер­ди­нан­да хте­ла да по­ве­де рат про­тив Ср­би­је. На­рав­но да то ни­ко не би мо­гао да не­ги­ра, ни кад би хтео, али по­ен­та је у то­ме да по­сто­ји си­ја­сет до­ка­за да је аустриј­ска же­ља за ра­том по­сто­ја­ла и мно­го пре Са­ра­јев­ског атен­та­та, а не са­мо по­сле.

Иако то­бож кри­ти­ку­је Кри­сто­фе­ра Клар­ка због по­ве­зи­ва­ња Пр­вог свет­ског ра­та са Сре­бре­ни­цом, Вер­шиц чи­ни исто што и Кларк та­ко што са Пр­вим свет­ским ра­том и срп­ском уло­гом у ње­му по­ве­зу­је Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа и Иви­цу Да­чи­ћа. Па се још из­ру­гу­је што је Ми­ло­ше­ви­ћу „ус­пе­ло“ да га 1999. бом­бар­ду­ју бив­ши са­ве­зни­ци из два свет­ска ра­та! Ка­кав вешт ма­не­вар Кри­сти­ја­на Вер­ши­ца: зе­мља ко­ја је по­ста­ла жр­тва не­пра­вед­ног и не­ле­гал­ног НА­ТО бом­бар­до­ва­ња по­ста­је је­ди­ни кри­вац због то­га што су дру­ге зе­мље, овог пу­та за­јед­но са Не­мач­ком, ушле у не­за­ко­ни­ту рат­ну аван­ту­ру за ко­ју ни­су има­ле до­зво­лу Ује­ди­ње­них на­ци­ја.

Зар Кри­сто­фер Кларк и Кри­сти­јан Вер­шиц не ра­де јед­но те исто, по­ку­ша­ва­ју да де­ле­ги­ти­ми­зу­ју Ср­би­ју из 1914. за­јед­но са овом из 2014? Зар го­спо­дин Вер­шиц за­и­ста оче­ку­је да јав­ност у Ср­би­ји то при­хва­ти без роп­та­ња?

Дра­ган Ву­ко­тић,
но­ви­нар „По­ли­ти­ке”

Драган Вукотић
Oбјављено: 15.01.2014.


http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Neodoljiva-privlacnost-nove-istine.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
↧

Емир Кустурица: Србија је моја отаџбина / "СРБИН.ИНФО" (Танјуг) January 19, 2014

January 19, 2014, 11:18 am
$
0
0
СРБИН.ИНФО
Танјуг
January 19, 2014

БАЊАЛУКА – Прослављени српски редитељ Емир Кустурица изјавио је да је Србија његова отаџбина и да је нетачно да се са Мокре Горе сели у Андрићград, за који каже да је “тачка која спаја наш народ између практично две државе” – Републике Српске и Србије.

Емир Кустурица
 
За њега је, каже, Србија идеја слободе и аутономије коју доживљава као своју отаџбину.
 
“Србија је за мене идеја слободе и аутономије и, колико год се та слобода и аутономија сужавају и смањују, ту постоји посебна слобода коју нема нико и коју поштује. Остаћу ту да је градим са свима онима који слично мисле”, рекао је Кустурица у интервју за “Прес РС”.
 
О Андрићграду говори као о свом доприносу јачања не само веза, него и идеји о, како каже, нашим великим личностима у историји које смо често заборављали или које су често биле маргинализоване из политичких или идеолошких разлога.

“Мислим да Андрићград треба да буде крај томе и почетак нове идеје о нашој прошлости”, вели Кустурица.

Говорећи о шестом “Кустендорфу”, који је синоћ почео на Мећавнику на Мокрој Гори, Кустурица је истакао да је одабрао да овај фестивал отвори са “диско перфомансом са ставом”.

“Увек сам имао став о свему, па и о покушају ревизије атентата на (Франца) Фердинанда. Перформанс треба да уведе историју у кореографију”, појаснио је Кустурица.

Упитан да ли иза покретања ревизије стоји само немачка жеља да улепша своју историју или нешто друго, Кустурица је рекао да то није ништа друго већ питање да ли Европа треба да буде чвршће конструисана, што је циљ Немачке, док Енглеска која је задржала фунту има другачији став о томе.

“Мени је та прича о ревизији, коју смо ми побудили у Европи, ништа више него питање немачко-британских односа. И сада ми страдамо у тој, како је ја зовем `игри великих бројева`.

Тако се распала стара Југославија, тако су се увек решавале ствари на Балкану, сваки изазвани потрес или јачи сукоб доводио би до катаклизме код нас”, навео је Кустурица.

(Танјуг)

http://srbin.info/2014/01/19/emir-kusturica-srbija-je-moja-otadzbina/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


↧
↧

Велики јубилеј / Српска Народна Одбрана у Америци January 2014

January 20, 2014, 3:21 am
$
0
0
Српска Народна Одбрана у Америци
www.snd-us.com
January 2014

 

Ова 2014. година обележиће неколико значајних јубилеја у којима је главни јунак српски народ.
Како у отаџбини тако и у расејању.

Михајлo Пупин

Већ је увелико почела научна расправа пред 100-годишњицу почетка Првог светског рата. Није то јубилеј за слављење јер је током тог великог рата страдало више милиона људи, а српски народ је изгубио трећину свог становништва. Ипак, тај рат је био за Србију победнички: ослобођена је и утемељена Србија, срушено је аустроугарско царство које се стрмоглаво окомило на српске територије и народ, српски народ био је мали али за савезничку победу једнако вредан народ. Срби су изашли као хероји, иако су касније изгубили за политичким столом.

Српски народ који је већ био у Америци није могао да остане равнодушан према тој борби у старом крају. Потребно је било Србе и Американце организовати да помогну ослобођење Отаџбине. Тај значајан посао на себе је примила Српска народна одбрана у Америци, која је основана у Њујорку 1914. године, одмах по избијању Великог рата. Национално и родољубиво Српство тога доба није било милионско као данас, али су ти људи завредили српску историју својим делима. Један од најзначајнијих научника тога доба, професор Михајло Пупин изабран је да стане на чело тог историјског пројекта и у томе је потпуно успео. Срби Америке здушно су прихватили не само да учествују већ и да помогну тако да се то запамти у историји. Сав национални дух подигао се са првим српским победама, а када је српска војска пошла голготским путем преко Албаније у Грчку, почело се са припремама за велике подухвате: послати материјалну помоћ, медицински материјал а најпосле и добровољни одлазак око 17.000 добровољаца за Солунски фронт којим је српска војска поново победнички ушла у своју Отаџбину. Улога Српске народне одбране у томе је била иницијална, организаторска и извршна. У свему томе не би се успело без човека који је стајао на њеном челу – Михајла Пупина. Он је био тај покретачки дух који је српску ствар промовисао међу америчкој јавности, политичарима, па и самом америчком председнику Тедију Рузвелту.

Ове године помињемо и његову годишњицу – 160 година од рођења и 140 година од доласка у Америку Михајла Пупина, великог проналазача, доктора наука и професора на Колумбија универзитету, члана и председника најеминентнијих америчких научних институција, али и великог и искреног српског родољуба који никад није заборавио свој српски народ и своју православну веру помажући их материјално и морално великим прилозима и сталним бдењем над судбином српског народа како у Америци тако и у Отаџбини.

Прошло је 105 година од оснивања у отаџбини Народне одбране, организације коју је историчар Милорад Екмечић назвао „националном институцијом, која по свеобухватности, интензитету утицаја на обичног човека и територијалној распрострањености раније није постојала у јужнословенском свету“ (Милорад Екмечић, Стварање Југославије 1790-1918, Просвета, Београд, 1989, стр. 494-497). Историја једне овакве организације, која се нашла и међу тачкама аустроугарског ултиматума Србији из 1914. године, до сада је готово неистражена у српској историјској науци. А исто тако и активности и дела Српске народне одбране у Америци, која је настала на националној основи те Народне одбране. Како су Бранислав Нушић, ђенерал Божа Јанковић, војвода Степа Степановић били иконе националне борбе у отаџбини, тако су Михајло Пупин, касније песник и дипломата Јован Дучић, амбасадори Фотић, Ђоновић и други били иконе српског националног духа у Америци.

Зато је и наш задатак, задатак ове генерације Срба у Америци, да осветли и обелодани све оно чиме је Српска народна одбрана задужила српски народ. Сматрамо да ће Споменица која треба да изађе на јесен ове године бити наш допринос овом важном задатку не због нас самих, већ због свих оних који су били или ће бити део ове националне и родољубиве мисије.


http://www.snd-us.com/index.php/aktivnosti/305-veliki-jubilej


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Срби би морали да обележе стогодишњицу Првог светског рата на величанствен начин.

January 20, 2014, 9:42 pm
$
0
0

Први Светски Рат - Солунски Фронт - Српска Војска
 
1.Аустрија, Немачка,и Француска ће заједничким великим спектаклом стогодишњице почетка Првог светског рата обележити исти у Сарајеву 28. јуна 2014. године. Том приликом ће бити присутан велики број иностраних представника, као и Бечка филармонија. Планирано је и подизање споменика Фердинанду у Сарајеву.
2.САНУ припрема обележавање исте годишњице у Београду. На челу Комитета за припрему је проф. Др Драгољуб Р. Живојиновић. Планиран је семинар о Првом светском рату на коме би учествовали историчари света. Међутим, држава нема средстава да покрије трошкове па ја сугерирам да се званичници Републике Србије обрате Србима САД и Канаде са сугестијом да ови припреме тај семинар на некој мањој скали. Такође, да ти исти званичници сугерирају воћствима српских органиѕација у САД и Канади да организују заједно већи скуп Срба у једном од већих градова САД и припреме програм који би трајао цео дан.
3.Чувени редитељ Емир Кустурица помиње пројекат документарног филма у односу на почетак Првог светског рата. Истовремено је објавио да ће институт Иво Андрић да организује бројне прилике за ширење документације и књига по истом предмету у намери да открије истину о овом рату пред интернационалним форумима.
4.Историчари Европе планирају да се састану у Бечу у лето 2014. године и да ослободе Немачку и Аустрију од кривице за почетак Првог светског рата и да ту кривицу пребаце на Србију и Русију. Било би катастрофално за Србију да је запечаћена као кривац за почетак Првог светског ратау ком су милиони изгубили животе.
5. BBC ће емитовати програм кроз све четири године, обележавајући 100-годишњицу Првог светског рата.
6.Унија театара Европе обележиће разним представама стогодишњицу Првог светског рата, и међу њима и Југословенско драмско позориште у Београду.
7.1.000 енглескеи белгијскешколскедецесакупила јепо прегршт земље са свих бојних пољаПрвог светског ратау Белгији. Иста је пренета у Енглеску где је освећена да би после тога била сахрањена као „света земља“ у, за то, посебно припремљеној комеморативној башти у Фландерсу.
8.Неколико земаља је почело пројекте да сакупи фотографије свих ратних гробова из Првог светског рата са написима, ако постоје.
9.У енглеској ће се одржати преко 2.000 представа поводом обележавања 100-годишњице Првог светског рата.
10.У Енглеској ђаци разних школа ће бити изведени да посете бојишта из Првог светског рата.
11.У припреми је поплава књига у 2014-ој години о Првом светском рату.
12.У Аустрији издавачи најављују мноштво нових књига о Првом светском рату. Државна телевизија ће емитовати тематски програм током читаве 2014. године.
13.Ја управо завршавам рукопис књиге ХЕРОЈИ СРБИЈЕ, као део пројекта„Хероји Србије“, с којом  покушавам да покажем да Србију неправедно криве за почетак Првог светског рата, а која је за победу у истом релативно жртвовала више него и једна друга нација на свету, и која је после истрајног инсистирања на важности Солунског фронта била дефинитивна снага у пробоју истог којим се прекратио тај рат и тиме спасило од смрти неколико милиона људских бића.
14.Народна библиотека Србије учествује у овом обележавању слањем више хиљада књига и часописа иностраним библиотекама. Архива Србије ће поводом стогодишњице Првог светског рата приредити изложбу непознатих докумената „Архива о рату“ која ће истовремено бити постављена у Београду, Бањалуци, Андрићграду,и Требињу.
15.Ја сам ступила у контакт са Њ.К.В. Престолонаследником Александром и Др. СлавкomДрашковић, директором Канцеларија за сарадњу с дијаспором и Србима у регионупо горњим, и они су у сагласности са потребом сарадње Матице и Дијаспоре у вези са горњим дешавањима.
16.За неке од детаља погледајете мој вебсајт: http://www.heroesofserbia.com/. Можете да ми се обратите и редовном поштом на: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195 U.S.A., или електронском поштом на: heroesofserbia@yahoo.com.
17.Молим Вашу дозволу да Вас повремено обавештавам о дешавањима у вези са горњим, а из српско-америчке перспективе.
 
Искрено ваша,
Александра Ребић
Чикаго
Jануар 2014.
 
______________

↧

SERBIA'S DIASPORA ASSEMBLY THANKS BORIS JOHNSON - Mayor of London / "Britić - The British Serb Magazine" January 18, 2014

January 22, 2014, 4:16 pm
$
0
0
Britić - The British Serb Magazine
January 18, 2014




Serbs worldwide thank London mayor Boris Johnson for opposing revisionism which blames Serbia for the Great War.

Earlier we reported a blog by Boris for the Daily Telegraph in which he defends the traditional view that the Great War was inevitable due to expansionist ambitions of Austro-Hungarian and German power-bases. Boris used the blog – coincidentally published on Serbian Christmas Eve – to mount an attack on the “intellectual dishonesty of the Left” which has in recent years sought to blame Serbia squarely for a war whose casualties numbered tens of millions. (A good example of this revisionism is this BBC site which teaches children that Serbia took “Turkey’s land” and was aiming next for Austro-Hungary.)

In his blog Boris says:
"It was Germany that pushed Austria to make war on Serbia. It was Germany that declared war on Russia, on August 1 1914. It was Germany that decided it was necessary to invade Luxembourg, and it was Germany that deployed the Schlieffen plan (devised in 1905, incidentally) and sent her troops smashing through neutral Belgium and into France."
Members of the Diaspora Assembly have sent a letter to the charismatic and occasionally controversial London mayor to express our collective gratitude for his staunch defense of historical facts. UK delegates Željko Vraneš and Mirjana Lazić undoubtedly had an invisible hand in issuing the letter.

You can read the full letter here which we reprint below:

Dear Mr. Johnson,

I am writing to you on behalf of the Parliament of the Serbian Diaspora with respect to your views in the Telegraph on 6th January 2014, in which you admonish Tristram Hunt and the Labour Party, for attempting to exculpate the German involvement in the First World War and for passing at least a great part of the blame onto the Serbs for initiating the war.

The Parliament of the Serbian Diaspora, which represents millions of Serbs around the world, would like to offer its sincere thanks to you for your comments and conviction that well-known facts concerning the First World War should not be twisted, chopped or changed. A well known fact is that Serbia was on the side of the Allies in both World Wars.

Serbs as a nation have a rich tradition, which goes hand-in-hand with Christian religion and a cultural and historical heritage that at its very roots belongs to European civilisation. A century ago, the historical and socio-political position of Serbia was a very unenviable one – even, one could say, catastrophic. It had only just come out of two Balkan wars, depleted militarily and financially, so it is fair to say it was in need of a recuperative period of stability, help from its allies and, above all, a prolonged period in which peace reigned.

Attempts by some of today’s (pseudo)historians to hold Serbia responsible for the outbreak of the First World War are damaging, as they insult human dignity and contradict historical facts. We are witnessing a re-writing of the historical facts that are adjusted to the balance of power, not the power of facts. The explanation and twisting of the facts do not reflect truth; however they correspond to the political interests of today.

Mr. Johnson, you say in the aforementioned article in the Telegraph that “it’s more important than ever that we treat the truth with respect”. Because of this we would like to draw your attention to another well hidden fact: as early as in May 1913 – a year before the First World War – there was a letter by General Oskar Potiorek, the Governor of the annexed Bosnia and Herzegovina, that very clearly pinpoints the expansionist aims of the Austro-Hungarian Empire with regard to Serbia and the Balkans.

We wholeheartedly agree that today Germany is “a wonderful, peaceful, democratic country; one of our most important global friends and partners” but this doesn’t mean that we should befuddle the facts.

Once again we would like to extend our appreciation of your words in defence of and striving for the truth.

Yours sincerely,

Dragan Stanojevic
Chairman of the Parliament of the Serbian Diaspora


http://www.ebritic.com/?p=299984

*****

Mayor of London Boris Johnson

WHAT THE MAYOR OF LONDON, BORIS JOHNSON, WROTE AND WAS PUBLISHED IN:
The Telegraph-UK on January 6, 2014

One of the reasons I am a Conservative is that, in the end, I just can’t stand the intellectual dishonesty of the Left. In my late teens I found I had come to hate the way Lefties always seemed to be trying to cover up embarrassing facts about human nature, or to refuse to express simple truths – and I disliked the pious way in which they took offence, and tried to shoosh you into silence, if you blurted such a truth.

Let me give you a current example of this type of proposition. It is a sad but undeniable fact that the First World War – in all its murderous horror – was overwhelmingly the result of German expansionism and aggression. That is a truism that has recently been restated by Max Hastings, in an excellent book, and that has been echoed by Michael Gove, the Education Secretary. I believe that analysis to be basically correct, and that it is all the more important, in this centenary year, that we remember it.

That fact is, alas, not one that the modern Labour Party believes it is polite to mention. According to the party’s education spokesman, Tristram Hunt, it is “crass” and “ugly” to say any such thing. It was “shocking”, he said in an article in yesterday’s Observer, that we continued to have this unacceptable focus on a “militaristic Germany bent on warmongering and imperial aggression”.

He went on – in a piece that deserves a Nobel prize for Tripe – to mount what appeared to be a kind of cock-eyed exculpation of the Kaiser and his generals. He pointed the finger, mystifyingly, at the Serbs. He blamed the Russians. He blamed the Turks for failing to keep the Ottoman empire together, and at one stage he suggested that we were too hard on the bellicose Junker class. He claimed that “modern scholarship” now believes that we have “underplayed the internal opposition to the Kaiser’s ideas within the German establishment” – as if that made things any better.

Perhaps there was some more “internal opposition” to the Kaiser, as Hunt thinks. Whoever they were, these internal opponents, they weren’t much blooming use, were they? It was Germany that pushed Austria to make war on Serbia. It was Germany that declared war on Russia, on August 1 1914. It was Germany that decided it was necessary to invade Luxembourg, and it was Germany that deployed the Schlieffen plan (devised in 1905, incidentally) and sent her troops smashing through neutral Belgium and into France.

Why was it necessary to follow up some rumpus in Sarajevo by invading France, for heaven’s sake? It wasn’t. The driving force behind the carnage was the desire of the German regime to express Germany’s destiny as a great European power, and to acquire the prestige and international clout that went with having an empire. That is why Tirpitz kept increasing the size of the German fleet – in spite of British efforts to end the arms race. That’s why they tried to bully the French by sending a gunboat to Agadir in 1911.

That, in a nutshell, is why millions died in the trenches of the western front and elsewhere, 15 million in all. It was an even greater tragedy for Germany, and for the world, that within two decades of the end of that conflict there should arise another German leader who decided to revive what was essentially the same military/political objective – a massive expansion of German influence in Europe and beyond; and though Hitler was admittedly even more nasty and militaristic than the Kaiser, it was no coincidence that he used a very similar plan: first take out France and the Low Countries, then go for Russia.

In both wars, huge numbers of British people, military and civilian, lost their lives in the struggle to frustrate these deranged ambitions. They were, in essence, fighting on the right side, and it should not be forbidden to state that fact. The Second World War arose inexorably out of the first, and in both wars I am afraid the burden of responsibility lies overwhelmingly on German shoulders. That is a fact that we should not be forbidden from stating today – not just for the sake of the truth, but for the sake of Germany in 2014.

Hunt is guilty of talking total twaddle, but beneath his mushy-minded blether about “multiple histories” there is what he imagines is a kindly instinct. These wars were utterly horrific for the Germans as well as for everyone else, and the Germans today are very much our friends. He doesn’t want the 1914 commemorations to pander to xenophobia, or nationalism, or Kraut-bashing; and I am totally with him on that.
 
We all want to think of the Germans as they are today – a wonderful, peaceful, democratic country; one of our most important global friends and partners; a country with stunning technological attainments; a place of incomparable cultural richness and civilisation. What Hunt fails to understand – in his fastidious Lefty obfuscation of the truth – is that he is insulting the immense spiritual achievement of modern Germany.
 
The Germans are as they are today because they have been frank with themselves, and because over the past 60 years they have been agonisingly thorough in acknowledging the horror of what they did. They don’t try to brush it aside. They don’t blame the Serbs for the 1914-18 war. They don’t blame the Russians or the Turks. They know the price they paid for the militarism of the 20th century.
 
They don’t try to mitigate, palliate, or spread the blame for the conflict. They tried that in the Thirties, and they know that way lies madness. The Germans know the truth about the world wars, and their role. They have learnt, and they have changed. It would be a disaster if that truth became blurred today. I can hardly believe that the author of this fatuous Observer article is proposing to oversee the teaching of history in our schools.
 
If Tristram Hunt seriously denies that German militarism was at the root of the First World War, then he is not fit to do his job, either in opposition or in government, and should resign. If he does not deny that fact, he should issue a clarification now.
 
 
http://www.telegraph.co.uk/news/politics/10552336/Germany-started-the-Great-War-but-the-Left-cant-bear-to-say-so.html
 

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
Search
<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>