Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live

Sofia Jovanovic - Serbian volunteer and female heroine of World War One / Софија Јовановић - Српска хероина Првог светског рата

$
0
0
French rendering of Serbian WWI female volunteer Sofia Jovanovic
 
Source of image unknown at this time.
Believe it to be "Le Petit Journal"
 
Aleksandra's Note:
 
As soon as WWI began in the summer of 1914 with
Austria's attack on Serbia, Sofia Jovanovic, a brave
Serb woman, joined the war effort as a volunteer in the military forces. She joined under the male name of "Sofronije Jovanovic". Among other things, she was one of the courageous defenders of Belgrade in October of 1915 when Belgrade was brutally attacked by the combined Central Powers of Germany and Austria-Hungary. Following the attack and enemy occupation of Belgrade, Sofia embarked on and survived the brutal Serbian Great Retreat through the unforgiving mountains of Albania in the winter of 1915/16, and later, along with the resurrected Serbian Army, participated in the brilliant Allied breakthrough on the Salonika Front in September of 1918 which precipitated the end of the First World War. She survived the entire Great War, which was so hard on the Serbs, to be part of the liberation of Belgrade
in November of 1918.
 
The story of Sofia Jovanovic is little known.
It is my hope it will become better known
 as we mark the Centennial of World War One.
 
Memory Eternal
to one of the courageous female heroines
of the Great War.
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****


Čuveni pesnik Aleksa Šantić / May 27, 1868 - February 2, 1924 Mostar, Bosnia and Hercegovina / "EMINA"

$
0
0
 
"Danas se obeležava 90 godina od smrti Alekse Šantića. Čuveni pesnik je voleo Mostar, grad u kojem je proveo ceo svoj život, pevajući o slobodi i rodoljublju, o ljubavi i čežnji, o mostarskom sevdahu… Svojom snažnom i emotivnom poezijom ostavio je neizbrisiv trag u nasoj književnosti, napisavsi neke od naših najpoznatijih pesama "Ostajte ovdje“,"Emina“, "Što te nema?“ "Veče na školju“ …"
 
 
 
on Facebook.
 
*****
 
ALEKSA SANTIC - "Emina"
 
Posted on You Tube by "aleksandar791"
 


http://youtu.be/2R0FdATjq1Q


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Обележавање 100. годишњице Великог рата - Удружење наставника „Доситеј Обрадовић“ позива наставнике основних и средњих школа да у оквиру своје наставе обележе 100. годишњицу Великог рата. /

$
0
0

Удружење наставника „Доситеј Обрадовић

Позива наставнике основних и средњих школа да у оквиру своје наставе обележе 100. годишњицу Великог рата. Време избијања рата и његово обележавање биће у време када су ученици на распусту и зато позивамо наставнике да своје активности јавно представе у периоду од јануара до децембра 2014. године.


 
Удружење наставника покреће интернет портал velikirat.wordpress.comи тако ће све време ученици моћи да раде на обележавању значајне годишњице српске и светске историје.

За те потребе било би пожељно подсетити на знане и незнане споменике из овог периода, знане и незнане личности и тиме допринети да се никада не забораве.

Школе и наставници који пријаве своје радове биће награђени књигама на манифестацији која је планирана да се одржи у децембру 2014. године у Београду.

Удружење наставника „Доситеј Обрадовић“ се овим прикључује бројним манифестацијама које ће се реализовати у нашој земљи и целом свету.
  • Радове може да ради један или више ученика.

  • Рад треба да има истраживачку форму.

  • Сваки рад се предаје у електронској форми.

  • Све радове ће прегледати стручна комисија састављена од стручњака  и представника организатора.

Пријава за треба да садржи основне податке о школи, наставнику и ученицима.

Пријаве слати од 1. фебруара  2014.г. на е-маил:udruzenje.dositej@hotmail.com или поштом на адресу: Удружење наставника „Доситеј Обрадовић“, Олге Алкалај 4, Београд.

Рок за предају радова је 1. новембар 2014. године.
 
Особе које можете контактирати и добити ближе информације су:

Петар Панић, председник Удружења наставника „Доситеј Oбрадовић“, panic.petar@gmail.com

Александар Тодосијевић, уредник и администратор сајта, acatod@gmail.com

Драгана Мишић, координатор пројека, тел: 064 2828 154 и misic62@gmail.com


https://ucionicaistorije.wordpress.com/2014/01/09/%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-100-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****



VIDEO: Veliki rat - Teški gubici / "RTS - Radio-Televizija Srbije" January 4, 2014

$
0
0
RTS - Radio-Televizija Srbije
January 4, 2014

Prvi svetski rat trajao je 50 meseci. Sedamdeset miliona vojnika je mobilisano. Bilans: Deset miliona poginulih i dvadeset miliona ranjenih.

Jedna od najznačajnijih godišnjica u 2014. je obeležavanje sto godina od početka Prvog svetskog rata. Njegov bilans je 50 meseci ratovanja, oko 70 miliona mobilisanih vojnika, 20 miliona ranjenih i 10 miliona poginulih.

 
Srbija je izgubila 62 odsto muškaraca od 18 do 55 godina, 53 odsto je poginulo, a devet odsto su ostali trajni invalidi.

Prema rečima demografa Gorana Peneva, svaki četvrti, odnosno peti stanovnik bio je žrtva Velikog rata.

"Prve procene su objavljene na Pariskoj mirovnoj konferenciji koja je održana neposredno posle završetka Prvog svetskog rata, 1919. godine, i prema podacima koji su izneti na toj konferenciji milion i 250 hiljada su bili ukupni gubici Srbije", kaže Penev i objašnjava da je to kao ukupna populacija današnje Crne Gore i Islanda.

Srbija - zemlja sa najvećim procentom žrtava

U odnosu na celokupno stanovništvo, Srbija je bila država sa najvećim brojem ljudskih žrtava. Pored direktnih gubitaka u ratu, glad, siromaštvo, mrazevi i infekcije povećali su broj smrtnosti. Samo od pegavog tifusa u Srbiji je preminulo oko 350.000 ljudi.

"Što se tiče bojnih gubitaka, gubitaka boraca, to je negde između 350 i 400 hiljada", kaže Penev.
Procenjuje se da je ukupna materijalna šteta u Prvom svetskom ratu iznosila 185 milijadri tadašnjih dolara.

Amerika i Rusija izgubile su po 20 milijardi, Britanija 35. Veliki rat je Srbiju koštao 400 miliona tadašnjih dolara.


Izgubljena polovina nacionalnog bogatstva

Istoričar, Čedomir Antić smatra da je Srbija tada izgubila polovinu nacionalnog bogatstva, odnosno sedam do deset milijardi zlatnih franaka.

"To je 11 puta nacionalni dohodak, kao kada bi danas Srbija izgubila pola biliona evra, dakle nešto malo manje od 500 milijardi evra. Cela privatizacija u Srbiji iznosila je oko 60 milijardi evra. To je bio gubitak Srbije", kaže Antić.

Uništeno je 70 odsto celokupne industrije. 50 odsto rudnika metala i 70 odsto rudnika uglja.

"Smatra se da je Srbija izgubila 182 industrijske godine, što znači da Srbija koja je imala jako slabu industriju, je, ako posmatramo njenu dobru godinu što je, recimo, 1911. godina, vraćena 182 godine u nazad", rekao je Antić.

Centralne sile su iz Srbije odnele milion i po tona uglja, više stotina hiljada tona raznih metala i četiri i po tone srebra i zlata.

"Ako tome dodamo i ljudske gubitke, ako tome dodamo zapuštenost zemlje, kad se sve to sabere verujem da je to rat sa najtežim posledicama u istoriji srpskog naroda", zaključio je Antić.


VIDEO:

Pripremila Biljana Bojković

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/1486926/Veliki+rat+-+Te%C5%A1ki+gubici.html
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

Germany, I apologise for this sickening avalanche of first world war worship / "The Guardian" January 30, 2014

$
0
0
The Guardian
Simon Jenkins
January 30, 2014

The festival of self-congratulation will be the British at their worst, and there are still years to endure. A tragedy for both our nations.

'It will be the British at their worst: sanctimonious, self-congratulatory,
worshipping at the tomb of the unknown, ­awful German.'
Illustration: Satoshi Kambayashi
 
I must apologise to the Germans. They are about to suffer an avalanche of often sickening Great War memorabilia, largely at their expense. It will be the British at their worst: sanctimonious, self-congratulatory, worshipping at the tomb of the unknown, awful German. The centenary of the first world war is already flooding the television schedules before the date of its outbreak (in autumn 1914). History bestseller lists focus on little else: there are no fewer than 8,000 titles on the subject. War magazines cram newsstands. Churches will fill with candles for the fallen. Children carry flowers "of reflection and remembrance". The horror, the mistakes, the cruelty, the crassness of war will be revived over and over again, "lest we forget".

The government and the BBC are leading the charge. Jeremy Paxman and Dan Snow have gone over the top. Kate Adie is doing women, Hugh Pym money, Gareth Malone songs and Ian McMillan poetry. Historians Hew Strachan, Max Hastings, Margaret MacMillan, Chris Clark, Niall Ferguson, Richard Evans, Norman Stone and others have answered to Kitchener's Your Country Needs You. There are war poems, war propaganda, war nurses, war horses everywhere.

And there are four years of it still to come. David Cameron has found £50m to celebrate the Somme, Gallipoli, Passchendaele, Jutland and anywhere else that comes to mind. He has compared the occasion to the jubilee of 2012 and even appointed a minister, Andrew Murrison, for remembering the first world war. The lottery has come up with another £12m.

The essence of the outbreak of the Great War was that no one thought it was the start of anything. It was a sabre-rattling face-off expected to last a month or two. To revel in a final victory is one thing; to revel in these squalid initial miscalculations is gratuitous. Yet already the "secretary of state who should know better", Michael Gove, has seized the moment for tub-thumping jingoism against his political foes. He claims our brave boys were fighting for "western liberal values" against the evil Jerry, and decries the Blackadder Brigade of the leftist "blob". He is like Putin, demanding that Russia's history be rewritten without "imposing a sense of guilt on us".

One aspect of the centenary is undeniably welcome. Rarely can a historical event have become so wrapped in argument. The causes of the war have analysed in their intense complexity by authors such as MacMillan, Hastings, Stone and Clark. A recent debate in London between the latter two turned into a swirl of cause and counter-cause, accident and counter-accident, until they came close to concluding the cause was indeed Princip's Sarajevo bullet of 1914.

No less fierce has been argument over whether Britain needed to fight at all. Niall Ferguson yesterday called it "the biggest error in history". Britain had previously held aloof from the feuds of Europe's nation states. Germany was no existential threat to Britain. Even if Britain had wanted to intervene, it and America should have waited for Germany to win or lose to Russia and France. As it was, the war was staggeringly expensive. It lost Britain an empire and left Germany fit only for Hitler and catastrophe. It was hardly a triumph.

Ferguson's trouble is that any war a nation wins is thereby rendered "worth it". Historians can argue whether the Great War was noble, well-fought and sensibly resolved. But the more appalling the sacrifice, the more inexcusable it is to challenge its worth. Hence Germany must be depicted as so evil that the very idea of not declaring war on it is taboo. All wars start as popular; all wars end as just.

In his state of the union speech this week, Barack Obama bravely pleaded with America to "move on from a state of war". Any visitor to his country knows what he means: a place seemingly embattled and paranoid. Britain may be less militaristic, but it is no less obsessed with war as such, the second world war as much as the first.

The publishing industry swims in a sea of Hitleriana. Of some 800 books a year written on Hitler, 80% emanate from Britain. The school curriculum is stuffed with war. Television schedules are crammed with it. So, too, are opera sets, costume dramas, video games, comics. Nazis charge from every orifice. GCSE websites get three times more hits for Hitler than for the Tudors. Video game designers claim they always use Nazis (rather than Arabs) as baddies because they incur no moral relativism.

A nation trapped in nostalgia for past military triumphs is not healthy but weak and Ruritanian. Germany may understandably prefer not to commemorate its 20th-century conflicts, despite the losses its people suffered. Yet it must put up with its conquerors rehearsing their victories, year after year. Britain and Germany have always seemed to me to be the two European countries that have most in common, including a shared Anglo-Saxon ancestry. It is tragic that one feels constantly impelled to an orgy of recalled hatred for the other.

History is the orphan of politics, abused and forgotten. A year that promises a festival of history is thus a good thing. But why does it have to be a festival of war? Over the centenary horizon lies Magna Carta (1215). This year we should be commemorating the Hanoverian succession, the demise of the Stuart monarchy and the advent of modern politics. Then comes Peterloo (1819) and the pathway to the Great Reform. Will the government stage festivals, parades and lottery grants for these? Come the anniversary of the 1918 armistice, will it also remember votes for women? Can we really not do history without war?


http://www.theguardian.com/commentisfree/2014/jan/30/first-world-war-worship-sickening-avalanche?commentpage=1


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Одата пошта тројици српских војвода - Живојин Мишић, Петаp Бојовић и Павлe Јуришић Штурм / "Политика" January 21, 2014

$
0
0
Политика
Н. Б.
Oбјављено: 21.01.2014.

На Новом гробљу положени венци поводом годишњица смрти Живојина Мишића, Петра Бојовића и Павла Јуришића Штурма.

Живојин Мишић (19. јул 1855 – 20. јануар 1921)
 
На Новом гробљу јуче је одата почаст српским војводама – Живојину Мишићу, Петру Бојовићу и Павлу Јуришићу Штурму. Венце су на гробове војсковођа прослављених у балканским ратовима и Првом светском рату положили представници Удружења ратних добровољаца 1912–1918, њихових потомака и поштовалаца, Савеза удружења потомака ратника 1912–1920. и других сродних организација, Андреја Младеновић, члан привременог већа, Негован Станковић, државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, и Љубиша Диковић, начелник Генералштаба Војске Србије.

– У овој години обележавамо стогодишњицу Великог рата и ово полагање венаца увод је у многобројне манифестације које ће се одржати у Србији. Град Београд ће достојно обележити јубилеј, а сада одајемо почаст тројици српских војсковођа који су задужили наш народ, оставивши нам у аманет да чувамо своју земљу и слободу  – истакао је Андреја Младеновић.

Живојин Мишић рођен је 19. јула 1855. у селу Струганик, а преминуо је 20. јануара 1921. у Београду. Ратничку каријеру започео је у борбама против Турака, 1876–1878. године, када је први пут одликован и унапређен у чин пешадијског потпоручника. До 1904. предавао је стратегију на Војној академији, али је пензионисан, како неки извори указују, због блискости са годину дана раније свргнутом династијом Обреновић.

Враћен је у службу 1909, захваљујући начелнику Врховне команде Радомиру Путнику. Мишић је у балканским ратовима био Путников помоћник. Вештину је посебно доказао у бици против Бугара на Брегалници 1913. У Првом светском рату Мишић се прославио у Колубарској бици, али и на Солунском фронту, где је 1916. командовао Првом армијом. Пред крај рата  постао је начелник Врховне команде, па је ослобођење Србије дочекао на челу целокупне српске војске.

Павле Еуген Јуришић Штурм (22. август 1848 – 14. јануар1922)
(Fото Беоинфо)

Павле Еуген Јуришић Штурм, лужички Србин, рођен је 22. августа 1848. у данашњем Згоржелцу. Ватрено крштење имао је у пруским редовима, у рату против Француске 1870–1871. Српским јединицама се као добровољац придружио у окршају са Турцима од 1876. до 1878, док је у српско-бугарским борбама 1885. командовао Шестим пуком Дринске дивизије. Био је пријатељ краља Петра Првог Карађорђевића и његов ађутант. У Првом балканском рату, после учешћа у Кумановској бици, добио је чин генерала.

У Првом светском рату предводио је Трећу армију у биткама на Церу и Колубари, а на Солунском фронту у бици на Кајмакчалану. Јуришић је после тога смењен и послат да командује Добровољачким корпусом у Русији. После тога се 1917. преко Јапана вратио у Солун. Дужностканцелара Краљевских ордена обављао је до пензионисања 1921. Умро је у Београду 14. јануара 1922.
___________________

Командант Прве армије – први у ослобођеном Београду

Петар Бојовић (16. јул 1858 – 19. јануар 1945)

Петар Бојовић рођен је 16. јула 1858. у селу Мишевићи код Нове Вароши. Баш као и Мишић и Штурм, први рат у коме је учествовао био је онај против Турака (1876–1878). У борбама против Бугара 1885, био је водник коњичког ескадрона и заступник начелника штаба Шумадијске дивизије. Први балкански рат провео је на месту начелника штаба Прве армије. У Првом светском рату рањен је 1914. у борбама на Дрини, па га је на челу Прве армије заменио Живојин Мишић. Бојовић је реактивиран у јануару 1916, када постаје начелник Врховне команде, уместо војводе Радомира Путника. У јуну 1918. повукао се са те дужности и поново постао командант Прве армије, са којом је 1. новембра 1918. умарширао у ослобођени Београд.

Пензионисан је 1922, али се вратио у службу у Априлском рату 1941. као заступник врховног команданта краља Петра Другог. С обзиром на то да је отпор Хитлеровим трупама брзо сломљен, није добио прилику да активније учествује у борбама. Преминуо је у Београду 19. јануара 1945.

Н. Б.
Oбјављено: 21.01.2014

http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Odata-posta-trojici-srpskih-vojvoda.sr.html
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Јединствена црква - спомен-костурница погинулима у Колубарској бици - ТЕМЕЉ НА РОВУ ЈУНАКА / "НАША НАДА"

$
0
0

Spomen kosturnica
 
САВЕЗ УДРУЖЕЊА ПОТОМАКА СРПСКИХ РАТНИКА И ДОБРОВОЉАЦА 1912-1918 вас са великим задовољствомобавештава  да смо се  укључили  у  ову свету акцију СРПСКОГ РОДА у овој јубиларној години и свим наредним до 2018 године.

У име досадашњег поверења које сте нам указали, надамо се и искрено верујемо да ћете у складу са Вашим могућностима помоћи градњу овог СВЕТОГ ХРАМА.

Наша девиза је: „НЕ ПИТАЈМО ШТА ЋЕ ОТЏБИНА  ДА УЧИНИ ЗА НАС ВЕЋ ШТА ЋЕМО МИ ДА УЧИНИМ ЗА ОТАЏБИНУ“

Овим путем Вас позивамо да ове информације ставите на ваше странице као да линк наше странице проследите Вашим пријатељима како би се и они укључили у ову све српску  акцију.

Нек нам је Бог на помоћи!

Братски поздрав,

Драган П.Павловић,новинар и публициста,
Aктивиста у Савезу потомака српских ратника и добровољаца 1912-1918.
 
Ево података,

Градња је увелко почела и ударени су комплетни темељи

Младен Драшкић, председник Грађевинског одбора
 
Адреса:
Cело Кадина Лука, 14 240 Љиг, Србија
Е-мејл адреса:
mladen.draskic@gmail.com

Број жиро рачуна за уплату
Ваше донације:
Комерцијална банка, 205-166091-07
 

НАША НАДА
 
У недељу 15. септембра 2013. године је у "Вечерњим новостима", нашем најтиражнијем дневном листу, објављен чланак посвећен изградњи цркве спомен-костурнице. Аутор чланка је познати новинар Бранко Пузовић. Овде можете да прочитате целокупан текст.
 
Јединствена црква - спомен-костурница погинулима у Колубарској бици,

ТЕМЕЉ НА РОВУ ЈУНАКА
 
До се сачувају од заборова сви који су жртвоволи свој живот, за слободу

На остацима рова српске војске, из славне Колубарске битке, на брду Грађенику, у Кадиној Луци код Љига, никао је темељ јединствене цркве, спомен-костурнице, која ће засвагда да сачува сећање на јунаке што су живот дали за одбрану отаџбине у Првом светском рату. Храм Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мајке им Софије, према идејном решењу архитеката, оца и сина, Предрага и Саве Ристића, имаће око 90 квадратних метара, а у крипти биће похрањени посмртни остаци изгинулих српских војника.

За подизање богомоље, на брду Граћенику, на северним падинама сувоборског Рајца, одакле се видик пружа на безмало пола Србије, 60 ари земље поклонио је Божидар Васиљевић. Многи житељи Кадине Луке дали су део имања, куда је просечен пут до будуће цркве, чија ће градња, према проценама, коштати око 270.000 евра. Цркву подижу неимари "Градитеља"из Мионице, власника Дејана и Бојана Петровића, који су дали најбољу понуду и одрекли се зараде. Већ је изливен темељ у који је оти­шло око 10 тона цемента, односно 40 кубика бетона.

- Упркос економској кризи, успели смо да отпочнемо градњу храма и спомен-костурнице захваљујући новчаној помоћи донатора и прилога грађана - каже Младен Драшкић, председник Граћевинског одбора. - За славу храма, 30. септембра, плани­рано је да епископ ваљевски Милутин обави освећење темеља.

Необични подухват осмислио је и покренуо Младен Драшкић, полицијски слу-жбеник у Полицијској станици Мионица. Сем што је узорни чувар реда, Драшкић се бави планинарењем, уз то је падобранац и историчар-аматер. Настоји, вели, да своје село отргне од изумирања које је задесило многе делове Србије. Његову идеју о градњи храма подржао је и бард српске глуме Петар Божовић, који је у Убу одржао донаторско вече посвећено јунацима са Сувобора и Колубаре. Градилиште храма неколико пута посетио је и књижевник и песник Милован Данојлић, Љижанин који живи у Паризу.

- Нова црква и спомен-костурница биће, свакако, још један белег и подсећање на допринос српског народа током два светска рата - каже Драшкић. - Нарочито, током Првог светског рата у ком је погинуо сваки трећи радно способан мушкарац. Као планинар, обишао сам много држава Европе, видео како други народи чувају своју баштину, историју, културу, духовност, пре свега природу, колико су посвећени очувању животне средине. Зашто свако од нас не би тако нешто урадио у свом завичају, вароши, селу у ком живи, одакле потиче? Нови храм биће посвећен и томе.

До будуће цркве изграђен је километар и по пута, вредан више од милион динара. Градњу су помогле поједине фирме, али и житељи љишких села Кадина Лука и Ба.

- Овај храм, који се подиже на једном од положаја, рову из Колубарске битке, маестралне победе српске војске над аустроугарским завојевачима, која се изучава на многим војним академијама у свету, подиже се и у част свих који су подизали нашу државу - каже Драшкић. - Овом црквом сачуваћемо од заборава све оне који су жртвовали оно највредније, живот, за нас који данас уживамо у благодетима слободе.

Крајем септембра, већ четврту годину биће обележена слава будућег храма. И ломљење славског колача, вели Драшкић, начин је да се јунаци Колубарске битке сачувају од заборава.

- Желимо да овај обронак сувоборског Рајца постане духовни, меморијални, кул-турни, историјски центар - каже Драшкић. - Наша идеја није само градња храма, већ вечни помен на велике јунаке Првог светског рата, који, нажалост, полако падају у заборав. Искрено се надам да у Србији и расејању постоји 272.000 људи који ће се одрећи само једног еспреса у кафићу, или сладоледа, те да ће тако помоћи градњу овог храма, јер су јунаци Колубарске битке много више заслужили!

Синдикат - ПОЛИЦИЈСКИ синдикат Србије, у чијем сам Управном одбору, жели са својих 13.000 чланова финансијски да помогне градњу храма - каже Драшкић. - Као члан руководства синдиката имам право на слободне радне дане, на тај начин омогућено ми је да се посветим овом богоугодном делу, подизању цркве на самом рову Колубарске битке.

 
 
*****
 
Novosti
B. Puzović
14. septembar 2013.
 
Crkva spomen-kosturnica na Rajcu
 
Jedinstvena crkva - spomen-kosturnica poginulima u Kolubarskoj bici, na padinama suvoborskog Rajca. Da se sačuvaju od zaborava svi koji su žrtvovali svoj život, za slobodu.
 
Izlivanje temelja za crkvu
 
Na ostacima rova srpske vojske, iz slavne Kolubarske bitke, na brdu Građeniku, u Kadinoj Luci kod Ljiga, nikao je temelj jedinstvene crkve, spomen-kosturnice, koja će zasvagda da sačuva sećanje na junake što su život dali za odbranu otadžbine u Prvom svetskom ratu. Hram Svetih mučenica Vere, Nade, Ljubavi i majke im Sofije, prema idejnom rešenju arhitekata, oca i sina, Predraga i Save Ristića, imaće oko 90 kvadratnih metara, a u kripti biće pohranjeni posmrtni ostaci izginulih srpskih vojnika.
 
Za podizanje bogomolje, na brdu Građeniku, na severnim padinama suvoborskog Rajca, odakle se vidik pruža na bezmalo pola Srbije, 60 ari zemlje poklonio je Božidar Vasiljević. Mnogi žitelji Kadine Luke dali su deo imanja, kuda je prosečen put do buduće crkve, čija će gradnja, prema procenama, koštati oko 270.000 evra. Crkvu podižu neimari "Graditelja" iz Mionice, vlasnika Dejana i Bojana Petrovića, koji su dali najbolju ponudu i odrekli se zarade. Već je izliven temelj u koji je otišlo oko 10 tona cementa, odnosno 40 kubika betona.
 
- Uprkos ekonomskoj krizi, uspeli smo da otpočnemo gradnju hrama i spomen-kosturnice zahvaljujući novčanoj pomoći donatora i priloga građana - kaže Mladen Draškić, predsednik Građevinskog odbora. - Za slavu hrama, 30. septembra, planirano je da episkop valjevski Milutin obavi osvećenje temelja.
 

Neobični poduhvat osmislio je i pokrenuo Mladen Draškić, policijski službenik u Policijskoj stanici Mionica. Sem što je uzorni čuvar reda, Draškić se bavi planinarenjem, uz to je padobranac i istoričar-amater. Nastoji, veli, da svoje selo otrgne od izumiranja koje je zadesilo mnoge delove Srbije. Njegovu ideju o gradnji hrama podržao je i bard srpske glume Petar Božović, koji je u Ubu održao donatorsko veče posvećeno junacima sa Suvobora i Kolubare. Gradilište hrama nekoliko puta posetio je i književnik i pesnik Milovan Danojlić, Ljižanin koji živi u Parizu.
 
- Nova crkva i spomen-kosturnica biće, svakako, još jedan beleg i podsećanje na doprinos srpskog naroda tokom dva svetska rata - kaže Draškić. - Naročito, tokom Prvog svetskog rata u kom je poginuo svaki treći radno sposoban muškarac. Kao planinar, obišao sam mnogo država Evrope, video kako drugi narodi čuvaju svoju baštinu, istoriju, kulturu, duhovnost, pre svega prirodu, koliko su posvećeni očuvanju životne sredine. Zašto svako od nas ne bi tako nešto uradio u svom zavičaju, varoši, selu u kom živi, odakle potiče? Novi hram biće posvećen i tome.
 
Do buduće crkve izgrađen je kilometar i po puta, vredan više od milion dinara. Gradnju su pomogle pojedine firme, ali i žitelji ljiških sela Kadina Luka i Ba.
 
- Ovaj hram, koji se podiže na jednom od položaja, rovu iz Kolubarske bitke, maestralne pobede srpske vojske nad austrougarskim zavojevačima, koja se izučava na mnogim vojnim akademijama u svetu, podiže se i u čast svih koji su podizali našu državu - kaže Draškić. - Ovom crkvom sačuvaćemo od zaborava sve one koji su žrtvovali ono najvrednije, život, za nas koji danas uživamo u blagodetima slobode.
 
Krajem septembra, već četvrtu godinu biće obeležena slava budućeg hrama. I lomljenje slavskog kolača, veli Draškić, način je da se junaci Kolubarske bitke sačuvaju od zaborava.
 
- Želimo da ovaj obronak suvoborskog Rajca postane duhovni, memorijalni, kulturni, istorijski centar - kaže Draškić. - Naša ideja nije samo gradnja hrama, već večni pomen na velike junake Prvog svetskog rata, koji, nažalost, polako padaju u zaborav. Iskreno se nadam da u Srbiji i rasejanju postoji 272.000 ljudi koji će se odreći samo jednog espresa u kafiću, ili sladoleda, te da će tako pomoći gradnju ovog hrama, jer su junaci Kolubarske bitke mnogo više zaslužili!
 
SINDIKAT - Policijski sindikat Srbije, u čijem sam Upravnom odboru, želi sa svojih 13.000 članova finansijski da pomogne gradnju hrama - kaže Draškić. - Kao član rukovodstva sindikata imam pravo na slobodne radne dane, na taj način omogućeno mi je da se posvetim ovom bogougodnom delu, podizanju crkve na samom rovu Kolubarske bitke.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

 


Bosnia-Herzegovina fire feared to have destroyed Ottoman archives [at state archives in Sarajevo] / "The Guardian" February 9, 2014

$
0
0
The Guardian
in Berlin
February 9, 2014

Some of the most important historical documents charting the history of central Europe in the 20th century are feared lost, after a fire at the state archives of Bosnia-Herzegovina in Sarajevo.

Archive director Adamir Jerkovic condems blaze at state archives in Sarajevo as an "act of vandalism"

There have been large anti-government protests in Bosnia-Herzegovina.
Photograph: Elvis Barukcic/AFP/Getty Images
 
Some of the most important historical documents charting the history of central Europe in the 20th century are feared lost, after a fire at the state archives of Bosnia-Herzegovina in Sarajevo.

The archive, which contains mostly documents from 1878 to 1918, when the Austro-Hungarian ministry of finance was in charge of Bosnia, but also older material from the Ottoman period and documents from the war crimes commission after the second world war, was targeted by protesters on Friday.

While staff have not been allowed to enter the building to assess the damage, historians are concerned that key documents have been lost in what archive director Adamir Jerkovic condemned as an act of vandalism.

News of the damage comes as central Europe prepares to commemorate the centenary of the start of the first world war. After the closure of the National Museum of Bosnia-Herzegovina in 2012 and the burning down of the National Library in 1992, there are fears that this region in Europe may be left without key empirical records of its own history.

There have been large anti-government protests in Bosnia-Herzegovina since the closure of a number of recently privatised state factories in the northern town of Tuzla last Wednesday. Protests soon spread to other towns, including Bihac, Mostar, Sarajevo and Zenica.

http://www.theguardian.com/world/2014/feb/09/bosnia-herzegovina-fire-ottoman-archives


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Краљевски пар присуствовао прослави Дана државности Србије у Њујорку / Serbian Royal couple attends National Day of Serbia celebration in New York / February 11, 2014

$
0
0
www.royalfamily.org
February 11, 2014

H.E. Mrs Mirsada Čolaković, Ambassador of Bosnia Herzegovina to the United Nations, HRH Crown Prince Alexander II, HE Mr. Ivica Dacic, Prime Minister of Serbia and HRH Crown Princess Katherine
 
Г-дин Дејан Николић, члан одбора Лајфлајн Њујорк, Њ.К.В. Принцеза Катарина, Њ.К.В. Престолонаследник Александар II и г-ђа Лидија Николић, члан одбора Лајфлајн Њујорк
 
Mr. Dejan Nikolic, Lifeline NY Board Member, HRH Crown Princess Katharine, HRH Crown Prince Alexander II and Mrs Lidija Nikolic, Lifeline NY Board Member
 
 
Краљевски пар присуствовао прослави Дана државности Србије у Њујорку
 
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина заједно са Њ.Е. г-дином Ивицом Дачићем, председником Владе Србије, присуствовали су синоћ у Њујорку обележавању дана државности Србије у организацији Генералног Конзулата Републике Србије у Њујорку на челу са г-ђом Миријаном Живковић, генералним конзулом Републике Србије у Њујорку.

Прослави Дана државности Србије у Њујорку присуствовали су и представници дипломатског кора амбасада при Уједињеним Нацијама,  лидер Српског Покрета Обнове г-дин Вук Драшковић, представници Лајфлајн одбора Њујорк. Дан државности Републике Србије је 15. фебруар. Овај датум један је од најбитнијих у политичком, културном и историјском календару Србије.

Поред тога што је Дан државности, он је и Дан уставности Србије, али и дан сећања на  Први српски устанак који је подигао Вожд Карађорђе, предак Њ.К.В. Престолонаследника Александра II. Дан државности Србије се славио до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут, да би у Србији поново почео да се слави од 2002. године.


http://www.royalfamily.org/?345,sr_Краљевски-пар-присуствовао-прослави-Дана-државности-Србије-у-Њујорку#display[pp_gal]/0/

*****

Serbian Royal couple attends National Day of Serbia celebration in New York

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine, together with HE Mr. Ivica Dacic, Serbian Prime Minister, attended the celebration of the National Day of Serbia in New York last night, organized by the Consulate General of the Republic of Serbia in New York and Mrs. Mirjana Zivkovic, Consul General of the Republic of Serbia in New York.

Serbian Statehood Day in New York was attended by the representatives of the diplomatic corps at the United Nations, the leader of the Serbian Renewal Movement, Mr. Vuk Draskovic and Lifeline New York representatives. The National Day of the Republic of Serbia is 15 February. This date is one of the most important political, cultural, and historical dates in Serbia.

In addition to the National Day, it is also the Serbian Constitution Day, and Remembrance Day of the First Serbian Uprising, which was led by the Supreme Leader Karadjordje ["Black George"], the ancestor of HRH Crown Prince Alexander II. Serbian Statehood Day had been celebrated until the establishment of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes, after which it was abandoned, and it was reinstated and celebrated again in Serbia in 2002.


http://www.royalfamily.org/?342,en_royal-couple-attends-national-day-of-serbia-celebration-in-new-york#display[pp_gal]/0/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Сретење 2014. - Дан државности Србије / Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија на Сретење, 15. фебруара [2014], организује одлазак за Орашац, на прославу Дана државности Србије.

$
0
0

Beogradska 18/4, 11000 Belgrade, Serbia

Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија на Сретење, 15. фебруара, организује одлазак за Орашац, на прославу Дана државности Србије.

У години када обележавамо 210 година од подизања Првог српског устанка и 179 година од усвајања сретењског устава, пођимо у што већем броју да се поклонимо сенима Врховног вожда Карађорђа и његових устаника који су ударили темеље модерне српске државе!

Нека Орашац опет одјекује од нашег добро познатог поклича:"Живео Краљ Александар Други! Живела Краљевина Србија! Имамо Краља!"

Полазак из Београда је у 6:30 часова испред хотела "Славија"

Цена пута: 600 динара

Телефон за резервације: 063/302-612 - Стефан Милановић



on Facebook.




*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Србија данас обележава Дан државности [February 15] / "Политика - Танјуг" February 15, 2014

$
0
0
Политика
Танјуг
February 15, 2014

БЕОГРАД - Србија ће данас бројним манифестацијама обележити Дан државности у спомен на подизање Првог српског устанка и доношење Сретењског устава.

 
Председник Србије Томислав Николић положиће венац на Гроб незнаног јунака на Авали, а потом ће, како је најављено, уручити ордење заслужним личностима и институцијама.

Премијер Ивица Дачић положиће венац у Цркви светог Ђорђа на Опленцу, задужбини породице Карађорђевић.

Прослава Дана државности почела је у суботу почасном артиљеријском паљбом са 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе Београдске тврђаве, отварањем изложбе у Народној библиотеци Србије „Завештања и дарови - легати као културна добра од великог значаја”, као и изложбе у „Први светски рат у документима Архива Србије”.

Отварајући изложбу у Народној библиотеци Србије, премијер Дачић је поручио да у наредним деценијама треба учинити напор „не само на јачању државе и тражењу новог места на светској мапи, већ и на просвећењу, јер без тога нема напретка”.

Дачић је нагласио да изложба „Завештања и дарови - легати као културна добра од великог значаја” шаље порука да су легати „један од стубова државности и модерно доба наставља њима да се бави”.

На изложби, отвореној у Архиву Србије поводом националног празника, представљено је 35 најважнијих докумената о историји Првог светског рата, међу којима су оригинал ултиматума који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, оригинал одговора Србије и, вероватно најважнији документ у свету из тог доба - објава рата Аустроугарске Србији.

Програмом обележавања Дана државности предвиђен је низ културних манифестација у Аранђеловцу и Орашцу, месту у којем се Карађорђе састао са устаницима, организује и Фонд „Први српски устанак”.

На Сретење 1804. године, започела је Српска револуција, која је означила почетак ослобађања балканских народа од Турске.

Иако је успех револуције био променљив, на крају је - деценијама доцније, захваљујући мудрости Књаза Милоша Обреновића - крунисана успехом.

Сви други национално револуционарни покрети балканских народа против Турске били су плод угледања на Србе, укључујући и грчки устанак 1821. године.

На Сретење 1804, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - убрзо познат као Карађорђе.

Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807, али је судбину устанка одредио исход руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

По речима великог немачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је, током Првог српског устанка (1804-1813) између осталог, у склопу обнове српске државности, устројио и низ важних институција, попут Велике школе, што је несумњив показатељ далековидости и визионарства.

Тако је септембра 1808. године у Београду беседом Доситеја Обрадовића „О дужном почитанију к наукама” почела с радом Велика школа, далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.

На Сретење 1835, у Крагујевцу је донет први „Сретењски устав” Кнежевине Србије, устројен по узору на француски и белгијски.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Овакво уставно решење одмах је изазвало негодовање Аустрије, Турске и Русије, и устав је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним: у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија у саставу федералне Југославије је четири пута усвајала устав, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. и то је први Устав Србије након распада СРЈ, односно Државне заједнице СЦГ.

Сретење се као државни празник у Србији славило до формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а поново се слави од 2002. године.

Председник Србије приредиће данас пријем поводом Дана државности.


*****

Николић: Поштовање рада и стваралаштва

БЕОГРАД –Председник Србије Томислав Николић поручио је данас добитницима одликовања да поштовање рада и стваралаштва, истицање изузетних и заслужних, није само значајна сатисфакција добитницима признања, већ пут којим се изграђује друштво и шаље порука да је вредно посветити се, стварати, да ће огромни напори и достигнућа бити примећени и награђени.

„Знамењима која вам данас уручујем кажем вам хвала у име грађана Србије и у име оних који не достижу до ваших резултата, иако много вреде”, рекао је Николић на севчаности у Пердседништву Србије.

Николић је рекао лауреатима да су „постали пример и путоказ, по мени, потпуно заслужен”.

„И да вам кажем зашто сам ово нагласио. Пошто немају због чега, дежурни критичари ми приговарају због броја одликованих. Позивам их да укажу на оног од вас који није заслужио да му се Србија макар на овај начин захвали”.

Прослава Дана државности Србије је сваке године прилика да се грађани Србије захвале појединцима и институцијама који доприносе угледу наше земље и који су својим посевћеним радом и несебичним личним залагањем задужили своје савременике, подсетио је Николић.

„У временима пуним искушења и страхова и увек нечег пречег и важнијег, занемаривали смо културу похвале, истицање и уважавање оних којима друштво и држава дугују захвалност. Окретали смо главу од људи који су били уз нас, чак и онда када је подршка Србији значила супростављање званичној политици сопствене државе”, казао је председник Србије.

У тим временима, ослушкивали смо да би смо некако сазнали шта смемо да урадимо, „а да не наљутимо оне који нам нису чинили добро, као да смо се од хладноће бранили покривањем ланцима у које смо оковани”, рекао је Николић и додао да када је изостала важна институција награде, успоставио се вредносни систем који није увек почивао на критеријумима занцацјним за државу и друштво.

„У друштвима у којима је појам успеха и однос према успеху битно уздрман, какво је било и наше, промена система вредности је процес који подразумева време. Грађани Србије су ме овластили да мењам вредносна мерила којима нису били задовољни. Зато у њихово име додељујем друштвене похвале онима, чији је допринос у различитим областима завредио дивљење, не само наше земље, већ и зналаца широм света. Жао ми је што не могу свима ођедном”, реако је Николић.

Председник Србије је указао да убудуће не треба да се дешава да наше институције и појединци буду награђивани у међународној заједници, „а да у својој кући, својој Србији, нису ни примећени, ни похваљени”.

Николић је на крају свим награђенима честитао одликовања, а свим грађанима Србије Сретење - Дан државности Србије.


*****

Николић положио венац на споменик Незнаном јунаку

БЕОГРАД – Председник Србије Томислав Николић положио је данас венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, поводом 15. фебруара, Дана државности Србије.

Председник Србије је након полагања венца у Спомен књигу написао:

„Данашња Србија вас је достојна, достојна је свих ваших мука и сваке капи крви, коју сте пролили, за њену децу и тако ће да буде и када нас више не буде”.

Полагњу венца присуствовао је и министар одбране Небојша Родић.

Николић је венац положио уз државне и војне почасти, уз интонирање химне „Боже правде” оркестра Гарде Србије.


*****

Положени венци на споменик Танаску Рајићу

ЧАЧАК – Челници града Чачка, представници Моравичког управног округа и Полицијске управе Чачак обележили су Дан државности Србије, положивши венце на споменик Танаску Рајићу, на месту на коме се одиграо знаменити бој на Љубићу 1815. године.

Тиме су уједно одали почаст свим ратницима и борцима чачанског краја палим за слободу и независност Србије.

„Сваке године на овај празник поклањаћемо се сенима оних који су ослобадали Србију и створили модерну државу у којој данас живимо”, казао је градоначелник Чачка Војислав Илић.

Илић је рекао да се увелико спрема прослава 200. годишњице боја на Љубићу, 2015. године.

„Желимо да будемо спремни за обележавање тог јубилеја, очекујемо велики број домаћих и страних гостију и учинићемо све да овај део Чачка подсећа на велике догадаје који су се ту одиграли”, истакао је градоначелник.


Танјуг
Oбјављено: 15.02.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Srbija-danas-obelezava-Dan-drzavnosti-i284456.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****


February 15th - Serbian Statehood Day and Constitution Day / Serbian Orthodox Christian holiday "Sretenje, the Presentation of Jesus in the Temple" - The Meeting of the Lord

$
0
0
Karadjordje Petrovic
("Black George")
 
The first page of the "Sretenjski" Constitution, 1835.
The French constitution served as its model, but it was characterized
as the most liberal of its time. It limited powers of the monarch
and gave large authority to the assembly.
 
The last page of the "Sretenjski" constitution, 1835.
It is signed by Miloš Obrenović, the crown prince (knjaz) of Serbia
and other important figures of that time.
 
From:
 
 
on Facebook.
 
"On February 15th, 1804, on the Candlemas (Serbian - Sretenje, the Presentation of Jesus in the Temple), in the village Orašac, Karađorđe Petrović started the uprising of the Serbs against the Turks which led to a total anti-Turkish revolution. In 1835, on the same day, the first constitution of Serbia was proclaimed. The documented history of Serbian medieval statehood starts long before that, with their settlement around Thessaloníki during the rule of the Byzantine emperor Iraclios (610-641 AD), and the first documented ruler of Serbia was prince Višeslav (768-814 AD). The medieval Ottoman empire invaded medieval Serbia in 1459, but in 1804 the history of the modern Serbian state began."
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

PRAVE VREDNOSTI: Evo kako đaci proslavljaju Dan državnosti! / "Telegraf" February 15, 2014

$
0
0
Telegraf.rs
M. Batinić
February 15, 2014

Dok će se u većini škola ovaj praznik obeležiti samo neradnim ponedeljkom, Živojin Žika Petrović, čija deca idu u školu Petar II Karađorđević u Beogradu želeo je da u saradnji sa školom osnovce na malo drugačiji način nauči zašto je ovaj dan bitan. Pogledajte kakođaci proslavljaju Dan državnosti!

Foto: Milena Djordjevic
 
Četristopedeset đaka i isto toliko zastavica Srbije. U dvorištu škole Petar II Karađorđević osnovci su uz smeh i igre proslavljaju Dan državnosti. Mlađi razredi veseli i oduševljeni što im se priča o Sretenju, osećaju se kao da su veliki i diče se onim što su naučili o današnjem danu. Oni malo stariji, što već spremaju prijemne za srednju školu sa ponosom iznose svoje znanje iz istorije.

Foto: Milena Djordjevic
 
Dok će se u većini škola ovaj praznik obeležiti samo neradnim ponedeljkom, Živojin Žika Petrović, čija deca idu u ovu školu želeo je da u saradnji sa školom osnovce na malo drugačiji način nauči zašto je ovaj dan bitan.
 
Foto: Milena Djordjevic
 
U trenutku kada nam je školstvo na nimalo zavidnom nivou, a sekcije i hobiji su zamenjeni igricama na kompjuteru, ovaj roditelj vraća aktivizam u školu. On je samoinicijativno, sa svojim prijateljima, napravio 450 zastavica Srbije, koje je direktor škole podelio učenicima. Ovim gestom želeo je da pokaže “da malim stvarima možemo da se pomerimo korak napred”.
 
Foto: Milena Djordjevic
 
-  Smatram da su rodoljublje i patriotizam ključ uspeha, a u ovom trenutku i opstanka. A osnovni koraci za tu vrstu promena su ljubav prema državi. Škole ne stižu da se bave ovim stvarima, a meni nije teško, želim da na ovaj način i svojim primerom malo pokrenem i druge i da pokažem da mali koraci mogu da nas pokrenu napred – kaže Petrović.
 
Foto: Milena Djordjevic
 
Prva dva časa tokom jučerašnjeg dana u ovoj školi bila su posvećena učenju o državnim simbolima. Direkor je obilazio đake i deleći im zastavice i pričao o Sretenju. Pogledajte kako su prvaci prihvatili ovu važnu lekciju.
 
Direktor OŠ Petar II Karađorđević đacima o Sretenju
 
Published on You Tube by "Telegraf.rs TV"
 


- To je predivan gest pre svega. to su neke svari koje nedostaju našoj zemlji. Da ljudi smaoinicijativno, poput gospodina Petrovićča pomažu školi. On školi pomaže na pravi način. Mi imamo deklarativnu pomoć i suviše veliku, ali kada nešto treba da se sprovede u delo, tu smo mi malo tanki. Zato gospodin Petrović konkretno dođe, konsultujemo se. To uvek i kod koelktiva i kod roditelja nailazi na dobar prijem – kaže direkor škole i dodaje:

Foto: Milena Djordjevic
 
- Ovo je divan povod da se deca na lep način upoznaju sa simbolima jedne zemlje i da zapravo shvate zbog čega oni u ponedeljak ne idu u školu -kaže direktor ove škole Petar Polimac.

Pogledajte šta stariji osnovci znaju o današnjem danu:

Marijana Vasović, učenica OŠ Petar II Karađorđević o Sretenju

Published on You Tube by "Telegraf.rs TV"



(M. Batinić)


http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/949840-prave-vrednosti-evo-kako-su-djaci-proslavili-dan-drzavnosti-foto-video


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Краљевска породица на обележавању Дана државности и 210. годишњице Првог српског устанка / Serbian Royal Family at National Day and 210th anniversary of First Serbian Uprising celebration / February 15, 2014

$
0
0
www.royalfamily.org
February 15, 2014


Њихова Краљевска Височанства  Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип, у пратњи академика г-дина Матије Бећковића, члана Крунског савета, г-дина Владана Живуловића члана Крунског савета, г-дина Душана Бабца, члана Крунског већа, г-дина Ђурђа Нинковића, члана Крунског кабинета присуствовали су данас свечаности обележавања Дана државности Србије и 210. годишњице подизања Првог српског устанка у Орашцу. Свечаности су присуствовали у г-дин Владимир Божовић, државни секретар у Министарству унутрашњих послова, и г-дин Драган Јовановић, председник општине Топола. 

Обележавање је започело Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске. 
Потом је одржан помен у Марићевића јарузи, а онда је Њ.К.В. Престолонаследник Александар, представници Војске Србије, председник општине Топола положили венце на споменик Карађорђу. У оквиру церемоније, говоре су одржали Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, и Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован.

Престолонаследник Александар  је истакао у свом говору:

„Тачно пре две стотине десет година, на овом месту, најугледнији Срби договорили су се да подигну устанак против отоманске окупације. За вођу су изабрали мог чукун-чукундеду Карађорђа. Сваки пут када дођем у Орашац, осећам неизмеран понос према нашим прецима. Осећам и огромну одговорност према њиховом величанственом достигнућу, обнови српске државе. Морамо се чешће него једном годишње, на Сретење, сећати наших предака. Да се надахнемо њиховом храброшћу и да нађемо ослонац у њиховој спремности на велика дела. Треба да се сећамо да су времена пре две стотине година свакако била много тежа него данас, и да су се очеви наше нације сигурно суочавали са неуопредиво већим препрекама од оних које су пред нама данас.  Такође, треба да се сећамо колико су велики људи били наши преци, иако нису били свеци, и колико је наша историја деветнаестог века, упркос многим падовима, била испуњена сјајним успесима. Један од таквих блиставих историјских тренутака свакако је било подизање Првог српског устанка. Веома сам срећан што данас, са вама овде, прослављам сећање на тај велики дан. Нека нам храброст наших предака буду узор за будућност, да нашим потомцима оставимо нешто на шта ће бити поносни.“

Након тога, Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар, Принцеза Катарина, Принц Филип и чланови саветодавних тела Круне присуствовали су служби коју је у цркви Светог Ђорђа на Опленцу одржао Његово Преосвештенство Владика шумадијски Г. Јован. Потом је Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар положио венац на гроб врховног Вожда Првог српског устанка, Карађорђа.

Њ.К.В. Престолонаследник Александар II, Принцеза Катарина и Принц Филип ће у вечерњим сатима присуствовати свечаном пријему који ће поводом државног празника приредити Њ.Е. г-дин Томислав Николић, председник Србије у згради председништва. Након тога Њихова Краљевска Височанства присуствоваће концерту Гудача Светог Ђорђа који раде под покровитељством Њ.К.В. Принца Филипа а који ће бити одржан у Шапцу, у позоришту „Љубиша Јовановић“.

http://www.royalfamily.org/?347,sr_Краљевска-породица-на-обележавању-Дана-државности-и-210-годишњице-Првог-српског-устанка#display[pp_gal]/6/

*****

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine and Prince Philip, accompanied by academician Mr Matija Beckovic, member of the Crown Council, Mr Vladan Zivulovic, member of the Privy Council Mr Dusan Babac, and a member of the Crown Cabinet Mr Djurdje Ninkovic, attended the ceremony of marking the National Day of Serbia and the 210th anniversary of the First Serbian Uprising in Orasac. Ceremony was attended by Mr. Vladimir Bozovic, state secretary at the Ministry of the interior and Mr. Bojan Radovic, mayor of Arandjelovac.

The celebration began with Holy Liturgy officiated by His Grace Bishop Jovan of Sumadija and the clergy of Sumadija diocese.

A memorial service was held in Maricevica Gully, where HRH Crown Prince Alexander II, laid wreath on the monument to Karadjordje. A speeches was delivered by HRH Crown Prince Alexander, and His Grace Bishop Jovan of Sumadija.

In his speech, HRH Crown Prince Alexander II emphasized:

“Exactly two hundred and ten years ago, at this place, the most prominent Serbs came to a decision to begin the uprising against the Ottoman occupation. They chose Karadjordje as their leader. Here in Orasac, it is a right place and a right time to remember them all and to thank them. This place keeps testimony about courage and vision that our fathers have had. It is great moment to say that we today are aware of the importance of their achievements, and that we find an inspiration in their deeds for the steps we have to make as society in the future. We speak with pride today about Karadjordje, but we also remember and look upon Dositej Obradovic, Vuk Karadzic, Tesla and Mihailo Pupin, Isidora Sekulic and Ivo Andric, Paja Jovanovic and Nadezda Petrovic, Stevan Mokranjac and many others. Let these great people of our nation be our inspiration in the future. Therefore our past will be pledge for a better future. For our children, for us, for our society, for our Serbia”.

After that, Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine, Prince Philip and the members of the advisory bodies of the Crown attended a memorial service in the church of St. George in Oplenac, officiated by His Grace Bishop Jovan of Sumadija. Then His Royal Highnesses Crown Prince Alexander laid a wreath on the tomb of Karadjordje, the Supreme Leader of the First Serbian Uprising. The wreath was also laid by Mr. Dragan Jovanovic, mayor of Topola.

Later in the evening TRH Crown Prince Alexander II, Crown Princess Katherine and Prince Philip will attend a reception on the occasion of the National Day, hosted by the Serbian President HE Mr. Tomislav Nikolic, at the Presidency. After that, Their Royal Highnesses will attend a concert by the Royal Strings of St George, the orchestra under the auspices of HRH Prince Philip, which will be held in Sabac, in the theatre“Ljubisa Jovanovic”.


http://www.royalfamily.org/?344,en_royal-family-at-national-day-and-210th-anniversary-of-first-serbian-uprising-celebration








 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

"...The end of our quest will bring out the old glory of Serbia to show who we indeed are: the children of our glorious and brave ancestors." / KARADJORDJE [George Petrovic - "Black George"]

$
0
0
First Serbian Uprising 1804

"Therefore, dear Serb brothers...now when it's only up to us, take an example from those peoples who foster unity and order, for they have become mighty and prosperous. Offer advice to each other, as the priests do, when they teach their flock. Teach them the words of Christ, the ones which say: 'As I have loved you, so you also should love one another. Not so much by words, but by your deeds...' By doing so, the end of our quest will bring out the old glory of Serbia to show who we indeed are: the children of our glorious and brave ancestors."
 
The Proclamation
of Karađorđe
[George Petrovic - "Black George"]
in liberated Belgrade (1809)

Karadjordje [George Petrovic - "Black George"]
Portrait by Paja Jovanovich
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Guardian of the WWI Serbian Military Cemetery at Zeitenlik George (Djordje) Mihailovic and American activist Stella Jatras among those honored by Serbian President Tomislav Nikolic for Serbia's Statehood Day / "InSerbia Independent News" February 10, 2014

$
0
0

Aleksandra's Note: Thank you to Mr. Michael Djordjevich and the Studenica Foundation for helping make this well deserved recognition happen!

Sincerely,

Aleksandra Rebic

Stella (Stavroula) Jatras
Photo by Aleksandra Rebic June 28, 2009
Serbian National Defense Vidovdan Celebration
New Gracanica Monastery, Third Lake, IL U.S.A.
 
Mr. George (Djordje) Mihailovic
"Čuvar Zejtinlika"
Guardian of the WWI Serbian Military Cemetery at Zeitenlik
Photo: Večernje novosti


InSerbia Independent News
February 10, 2014

BELGRADE – Serbian President Tomislav Nikolic signed a decree on Monday [February 10], to mark Serbia's Statehood Day on February 15, whereby he decorated professor Itsuko Teruoka from Japan with a gold medal of merit for her exceptional engagement in humanitarian activities and delivered a posthumous decoration to Stella Jatras of the U.S. for exceptional merits in public and cultural activities and the presentation of Serbia in the U.S.

Serbian President Tomislav Nikolic
Photo: predsednik.rs
 
Nikolic also posthumously decorated late president of the Anti-Corruption Council Verica Barac with a gold medal for exceptional merits in the fight against corruption and affirmation of the human rights and rule of law.

The president also delivered a posthumous recognition to late police officer Goran Djordjevic who was killed while on duty in Bujanovac and decorated him with a gold medal for exceptional merits in performance of duties and tasks in the security sector, the Presidency released.

The guardian of the Serb cemetery in Zeitenlik in Greece Djordje Mihajlovic was decorated by the Order of the Serbian Flag, the second degree, for special merits in the preservation of the cultural and historic heritage of Serbia and the development and strengthening of cooperation and friendly ties between Serbia and Greece.



http://inserbia.info/news/2014/02/tomislav-nikolic-decorated-itsuko-teruoka-stella-jatras/?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed:+InSerbiaNews+%28In+Serbia+News%29


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

ББЦ: Десет тумачења - ко је крив за Први светски рат / "Политика - Танјуг" February 12, 2014

$
0
0
Политика
Танјуг
February 12, 2o14

ЛОНДОН – „Ко је главни кривац за Први светски рат” питање је око којег се „ломе академска копља” и 100 година после, а британски Би-Би-Си (ББЦ) преноси данас мишљења 10 европских историчара, у којима већина криви Немачку и Аустроугарску, али понеко и Русију, Француску, Британију и - Србију.


Сер Макс Хејстингс верује да највећу одговорност сноси Немачка. Како каже, „ниједна нација не заслужује да сноси сву одговорност за избијање рата, али Немачка - чини ми се - заслужује највише”.

По његовим речима, само је Немачка имала моћ да заустави „улазак у катастрофу” у било којем тренутку јула 1914. повлачењем подршке Аустрији за напад на Србију.

Истичући да га „нису уверили аргументи” против Србије, Хејстингс каже да не верује ни да је Русија желела европски рат те 1914. године, јер су руски лидери знали да би били у много јачој позицији за борбу две године касније, кад окончају програм наорузавања.

Професор историје на Кембриџу сер Ричард Џеј Еванс, међутим, уверен је да је Србија главни кривац.

„Србија је сносила највећу одговорност за избијање Првог светског рата. Српски национализам и експанзионизам били су најдубље реметилачке силе, а српска подршка терористима 'Црне руке'била је крајње неодговорна. Аустроугарска сноси мало мању одговорност због паничне и претеране реакције на убиство наследника хабсбуршког трона”, сматра он.

По Евансовом мишљењу, Француска је истовремено охрабривала „агресију Русије према Аустроугарској и Немачкој”, док је Британија пропустила да посредује, као што је чинила током ранијих балканских криза, због страха од европских и светских амбиција Немачке.

Др Хедер Џонс главним кривцима сматра Аустроугарску, Немачку и Русију, чији су ратоборни политички и војни лидери изазвали Први светски рат:

„Убиства личности 'плаве крви'била су прилично уобичајена пре 1914. и рат обично није био последица таквих догађаја. Али, аустроугарски војни соколови - главни кривци за конфликт - видели су сарајевско убиство надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге, које је извршио босански Србин, као изговор да освоје и униште Србију, нестабилну суседну државу која је тежила да се прошири ван својих граница, на аустроугарске територије. Србија, исцрпљена после два балканска рата, 1912-13, у којима је играла главну улогу, није желела рат 1914. године.„

По њеним речима, „шири европски рат уследио је пошто су немачке политичке и војне личности подстицале свог савезника, Аустроугарску, да нападне Србију”, што је „узнемирило Русију, која је подржавала Србију, и која је ставила своју војску у борбени положај пре него што су исцрпене све могућности за постизање мира”.

Професор Џон Рол као кривце означава Немачку и Аустроугарску, наглашавајући да „Први светски није избио случајно нити зато што је заказала дипломатија”, већ „као резултат завере влада империјалистичких Немачке и Аустроугарске, које су се надале да ће Британија остати изван сукоба”.

Рол, професор Универзитета у Сасексу, подсећа да је у том тренутку већ 25 година на трону у Немачкој био цар Вилхелм други, аутократа који је био уверен да је „немачки бог” и који је са двадесетак сарадника проценио да је добар тренутак за рат, јер су постојећи статус кво у Европи за њега, као и за аустроугарске савезнике, били „понижавајући и неодрживи”.

„У пролеће 1914. та мала група људи у Берлину је одлучила да 'скочи у мрак', јер су знали да ће подршка аустријском нападу на Србију скоро сигурно то значити”, истиче он.

Професор Универзитета у Штутгарту Герхард Хиршфелд сматра да одговорност дели шест земаља: Аустроугарска, Немачка, Русија, Француска, Британија и Србија.

„Много пре избијања непријатељстава, пруско-немачке конзервативне елите биле су убеђене да ће европски рат помоћи испуњавању немачких колонијалних и амбиција за војним и политичким престижом у свету”, каже немачки професор.

„Одлука да се ступи у рат због релативно мале међународне кризе каква је био сарајевски атентат је, у сваком случају, била резултат кобне мешавине погрешних политичких процена, страха од губитка престижа и тврдоглаве посвећености на свим странама веома сложеном систему војних и политичких савезништава европских држава.„

Др Аника Момбауер сматра да су кривци Аустроугарска и Немачка.

„Рат није био случајна незгода и могао се избећи јула 1914. У Бечу, владини и војни лидери желели су рат против Србије. Моментална реакција на убиство Франца Фердинанда 28. јуна 1914. била је да траже обештећење од Србије, за коју се сматрало да стоји иза завере за убиство и која је претила положају Аустроугарске на Балкану већ неко време. Кључно је то што је дипломатска победа сматрана безвредном... очетком јула, људи који су одлучивали у Аустрији, изабрали су рат.„

За то им је, подсећа, био потребан главни савезник, Немачка, која је одмах понудила безусловну подршку и извршила притисак на Беч да искористи своју „златну шансу": „Обе владе знале су да је скоро извесно да ће Русија доћи да помогне Србији и да ће то претворити локални сукоб у европски, али били су спремни да преузму тај ризик.„

Како примећује Момбауер, аустроугарски ултиматум Србији од 23. јула намерно је направљен тако да буде неприхватљив, пошто се Немачкој и Аустроугарској чинило да је „тренутак савршен” - иако се касније показало да је то био почетак њиховог пада.

Шон Мекмикин са универзитета у Истанбулу, као и његов колега из Штутгарта, сматра да је одговорна „шесторка” у саставу Аустроугарска, Немачка, Русија, Француска, Британија и Србија. „У људској је природи да тражи једноставне, задовољавајуће одговоре, па је зато теза о немачкој кривици за рат опстала до данас”, сматра.

По њему, Први светски рат не би избио да није било подршке Немачке Аустроугарској, али је „једнако тачно да у одсуству терористичке завере смишљене у Београду ни Немачка нити Аустроугарска не би морале да се суоче са ужасним избором”.

Мекмикин верује да су и Немачка и Аустроугарска покушале да „локализују” балкански сукоб, али да су Русија и Француска учиниле тај конфликт европским ратом, а уласком Британије и светским.

„Русија, а не Немачка, прва је почела мобилизацију”, тврди и закључује: „Рат у којем су Француска и Британија подржавале Србију и Русију против Централних сила, био је исход који је прижељкивала Русија, а не Немачка. Пет зараћених великих сила, заједно са Србијом, ослободиле су Армагедон.„

Професор Гари Шефилд криви Аустроугарску и Немачку.

„Рат су започели лидери Немачке и Аустроугарске. Беч је искористио прилику која се указала убиством надвојводе да покуша да уништи свог супарника на Балкану, Србију. То је учињено иако су сви знали да ће заштитница Србије, Русија, тешко остати по страни и да би све могло да води општем европском рату”, каже Шефилд.

„Немачка је тежила да прекине француско-руско савезништво и била је потпуно спремна да ризикује улазак у велики рат. Неки представници немачке елите поздрављали су могући почетак експанзионистичког, освајачког рата”, додаје и закључује да су Русија, Француска и касније Британија само реаговали на то, одбрамбено: „Најбоље што може да се каже за немачке и аустријске лидере у јулској кризи је да су злочиначки ризиковали светски мир.„

Др Катриона Пенел такође криви Немачку и Аустроугарску чије политичко руководство и дипломатија „морају да сносе терет одговорности за ширење балканског сукоба у европски и, касније, светски рат”.

„Немачка, која је патила од комплекса 'млађег детета'у породици европских империја, видела је могућност да реконфигурише однос моћи у своју корист агресивним освајачким ратом.„

Како наглашава, не сме се потценити ни улога Аустроугарске, јер је „ултиматум Србији од 23. јула био формулисан тако да је било практично немогуће прихватити га”.

Аустроугарска је објавила рат Србији 28. јула, тачно месец дана после атентата, а Русија је дан касније наложила мобилизацију...

Професор Дејвис Стивенсон као главног кривца означава Немачку, за коју каже да „сноси највећи део одговорности”, подршком Аустроугарској да нападне Србију, иако је знала да ће сукоб ескалирати.

„Без немачке подршке, Аустроугарска не би деловала тако драстично”, уверен је:

„Они су такође започели шира европска непријатељства ултиматумом Русији и Француској, као и тиме што су прогласили рат чим је ултиматум одбијен - заправо фабрикујући изговор да је француски авион бомбардовао Нирнберг. И, на крају, прекршили су међународне споразуме инвазијом на Луксембург и Белгију, знајући да ће то касније сигурно 'увести'и Британију.„

По мишљењу Стивенсона, немачка одговорност није једина, јер је „Србија приредила Аустроугарској изузетну провокацију”, па је „двема странама био потребан оружани сукоб": „Иако су Централне силе преузеле иницијативу, руска влада је, уз охрабрење из Француске, била спремна да одговори”. Одговорност Британије је, по Стивенсону, била „више пасивна него активна”.

У Првом светском рату више од 70 милиона људи је било под оружјем, убијено је више од 15 милиона, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су огромна разарања.


Танјуг
Oбјављено: 12.02.2014.


http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/BBC-Deset-tumacenja-ko-je-kriv-za-Prvi-svetski-rat.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

„Србија у Великом рату 1914–1918” - Књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића о Првом светском рату / "Политика" February 14, 2014

$
0
0
Политика
З. Радисављевић
February 14, 2014

Књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића о Првом светском рату, биће објављена на енглеском, немачком и руском, а можда и на кинеском
 
Српска артиљерија током Колубарске ботке
 
У Српској књижевној задрузи представљена је књига Мире Радојевић и Љубодрага Димића „Србија у Великом рату 1914–1918”(кратка историја), коју су објавили СКЗ и Београдски форум за свет равноправних. О књизи су говорили епископ бачки г. Иринеј, Живадин Јовановић, Михаило Војводић, Милош Ковић, Александар Животић и аутори, а одломке из дела казивао је Срба Милин.

Епископ бачки г. Иринеј благословио је скуп и рекао да је недавно био у Немачкој и Аустрији и видео велики број обимних књига о Првом светском рату, али је мало наслова који се слажу с нашим виђењем почетка Великог рата. Зато је значајна свака књига о овом периоду наше историје, али би их ваљало превести на светске језике, како би се чула и наша истина. Живојин Јовановић, из Београдског форума за свет равноправних, потврдио је да се књига већ преводи на енглески, немачки и руски, а велика је вероватноћа да ће бити преведена и на кинески. Реч је о изузетно вредној књизи, која охрабрује и упозорава. Има смисла борити се за истину, упркос великим лажима којима се покушава ревизија историјских чињеница.

И Михаило Војводић се слаже да је ово година у којој ће бити покушаја да се промени истина о Првом светском рату. Књига „Србија у Великом рату 1914–1918” заснива се на историјским чињеницама. Припадници Младе Босне, на окупираној земљи, борили су се за слободу. Војводић је, такође, указао на велику помоћ Русије у Првом светском рату, нарочитo цара Николаја II, и рекао да он заслужује споменик у Београду.

Милош Ковић наглашава да су књигу писали професионални историчари, али веома популарно, како је то некада писао Владимир Ћоровић. Књига нуди резултате српске историографије, од Берлинског конгреса до краја Првог светског рата, а коришћена су и кључна дела европске историографије. Како се приближавамо датуму почетка Великог рата, истиче Александар Животић, оживљавају расправе о узроцима почетка Првог светског рата, и улози Србије у свему томе. Књига „Србија у Великом рату 1914–1918” на јасан начин указује на стварне узроке почетка Великог рата. Књига је писана лепим језиком, изузетно је прегледна и нуди јасне одговоре о улози Србије у отпочињању Првог светског рата.

Обележавајући стогодишњицу почетка Првог светског рата, кажу аутори, човечанство ће, надајмо се „клекнути” пред милионским жртвама до тада највећег ратног обрачуна у светској историји. Да ли ће и како у том тренутку размишљати о историјском контексту у којем су положене – друго је питање. Историчари посвећени темама XX века то свакако морају учинити. Тим пре што већина процеса дугог трајања и сложеног карактера, који су испунили прошлост XX века, утичући и на свет данашњице, исходишну тачку имају у Великом рату 1914–1918. године.

Да ли ће се глас историчара чути у јавности или бити „угушен” политичким интересима центара моћи за променом историографске слике Првог светског рата; у којој ће мери научно бити у могућности да се у креирању свести савременика супротстави ненаучном; да ли ће звуци труба и бубњева, карактеристични за почетак рата, узнемирити почивше или пробудити разумевање нових генерација; хоће ли жртве велике несреће још једном бити понижене и убијене – тешко је у овом тренутку рећи. Савремена историја, кажу аутори, већ дуже време налази се под ударом ревизионистичке историографије, која под утицајем политике и њене потребе поништава постојеће знање о прошлости, захтева промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора намеће и прилагођава закључке, истрајава на радикалном обрту и истраживању прошлости.

Ревизионистички „удар” оспорава чињенице, а преко њих и минуле догађаје, појаве и процесе. Нападом на научни метод обесмишљава се постојеће „друштвено сећање”, доводи у питање сврсисходност историјске науке и потире моралност историографске дисциплине. Највећим делом, то је последица промена у политици и друштву с краја XX века, које су оставиле дубоке трагове и на размишљања о претходним временима.


З. Радисављевић
Oбјављено: 14.02.2014.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Kragujevac marks 99 years since death of Dr. Elizabeth Ross of the British medical missions who aided the Serbian people in World War I / "Tanjug" February 14, 2014

$
0
0
Dr. Elizabeth Ross
 
Tanjug
February 14, 2014
 
KRAGUJEVAC - Kragujevac marked on Friday [February 14, 2014] 99 years since the death of Dr Elizabeth Ross and other members of the British medical missions who lost their life while aiding the Serbian people in World War I.

Elizabeth Ross was a doctor from Tain and one of the first women in Scotland to gain a medical degree. She came to Serbia in early 1915, and volunteered at the First Military Reserve Hospital in Kragujevac, treating Serb WWI casualties. She died of typhus.

The memorial service, which was held by bishops of the Diocese of Sumadija at a city cemetery, brought together representatives of the embassies of the United Kingdom, Canada and Australia, representatives of the International Committee and Federation of the Red Cross and local officials.

The commemoration was also attended by a descendant of Flora Sandes who fought alongside Serbian soldiers in WWI and received the highest decoration of the Serbian military - the Order of the Star of Karadjordje with Swords, as well as a descendant of Evelina Haverfield who helped the hospital run more efficiently, opened canteens and shelters for war orphans.

Before the commemoration, Kragujevac Mayor Veroljub Stevanovic gave a reception for guests, during which he underscored that the noble act of the British humanitarian mission must not be forgotten.

I would like to extend my thanks to Kragujevac for cherishing the memory of the British humanitarian mission. The suffering of these heroines is the reason for sending a message of peace from this town once more, UK Charge D'Affaires to Serbia David McFarlane said.


http://www.tanjug.rs/news/117204/kragujevac-marks-99-years-since-death-of-dr-elizabeth-ross--.htm

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

World War One: 10 INTERPRETATIONS OF WHO STARTED WWI / "BBC News Magazine" February 11, 2014

$
0
0
BBC News Magazine
February 11, 2014

As nations gear up to mark 100 years since the start of World War One, academic argument still rages over which country was to blame for the conflict.

Austrian Emperor Franz Joseph I and Germany's Kaiser Wilhelm II were allies

Education Secretary for England Michael Gove's recent criticism of how the causes and consequences of the war are taught in schools has only stoked the debate further.

Here 10 leading historians give their opinion.

*****

Sir Max Hastings - military historian

Germany

No one nation deserves all responsibility for the outbreak of war, but Germany seems to me to deserve most.

It alone had power to halt the descent to disaster at any time in July 1914 by withdrawing its "blank cheque" which offered support to Austria for its invasion of Serbia.

I'm afraid I am unconvinced by the argument that Serbia was a rogue state which deserved its nemesis at Austria's hands. And I do not believe Russia wanted a European war in 1914 - its leaders knew that it would have been in a far stronger position to fight two years later, having completed its rearmament programme.

The question of whether Britain was obliged to join the European conflict which became inevitable by 1 August is almost a separate issue. In my own view neutrality was not a credible option because a Germany victorious on the continent would never afterwards have accommodated a Britain which still dominated the oceans and global financial system.

Sir Richard J Evans - Regius professor of history, University of Cambridge

Serbia

Serbia bore the greatest responsibility for the outbreak of WW1. Serbian nationalism and expansionism were profoundly disruptive forces and Serbian backing for the Black Hand terrorists was extraordinarily irresponsible. Austria-Hungary bore only slightly less responsibility for its panic over-reaction to the assassination of the heir to the Habsburg throne.

France encouraged Russia's aggressiveness towards Austria-Hungary and Germany encouraged Austrian intransigence. Britain failed to mediate as it had done in the previous Balkan crisis out of fear of Germany's European and global ambitions - a fear that was not entirely rational since Britain had clearly won the naval arms race by 1910.

The generally positive attitude of European statesmen towards war, based on notions of honour, expectations of a swift victory, and ideas of social Darwinism, was perhaps the most important conditioning factor. It is very important to look at the outbreak of the war in the round and to avoid reading back later developments - the German September Programme for example (an early statement of their war aims) - into the events of July-August 1914.

Dr. Heather Jones - associate professor in international history, LSE

Austria-Hungary, Germany and Russia

A handful of bellicose political and military decision-makers in Austria-Hungary, Germany and Russia caused WW1.

Relatively common before 1914, assassinations of royal figures did not normally result in war. But Austria-Hungary's military hawks - principal culprits for the conflict - saw the Sarajevo assassination of the Austro-Hungarian Archduke Franz Ferdinand and his wife by a Bosnian Serb as an excuse to conquer and destroy Serbia, an unstable neighbour which sought to expand beyond its borders into Austro-Hungarian territories. Serbia, exhausted by the two Balkan wars of 1912-13 in which it had played a major role, did not want war in 1914.

Broader European war ensued because German political and military figures egged on Austria-Hungary, Germany's ally, to attack Serbia. This alarmed Russia, Serbia's supporter, which put its armies on a war footing before all options for peace had been fully exhausted.

This frightened Germany into pre-emptively declaring war on Russia and on Russia's ally France and launching a brutal invasion, partly via Belgium, thereby bringing in Britain, a defender of Belgian neutrality and supporter of France.

John Rohl - emeritus professor of history, University of Sussex

Austria-Hungary and Germany

WW1 did not break out by accident or because diplomacy failed. It broke out as the result of a conspiracy between the governments of imperial Germany and Austria-Hungary to bring about war, albeit in the hope that Britain would stay out.

After 25 years of domination by Kaiser Wilhelm II with his angry, autocratic and militaristic personality, his belief in the clairvoyance of all crowned heads, his disdain for diplomats and his conviction that his Germanic God had predestined him to lead his country to greatness, the 20 or so men he had appointed to decide the policy of the Reich opted for war in 1914 in what they deemed to be favourable circumstances.

Germany's military and naval leaders, the predominant influence at court, shared a devil-may-care militarism that held war to be inevitable, time to be running out, and - like their Austrian counterparts - believed it would be better to go down fighting than to go on tolerating what they regarded as the humiliating status quo. In the spring of 1914, this small group of men in Berlin decided to make "the leap into the dark" which they knew their support for an Austrian attack on Serbia would almost certainly entail.

The fine-tuning of the crisis was left to the civilian chancellor Theobald von Bethmann Hollweg, whose primary aim was to subvert diplomatic intervention in order to begin the war under the most favourable conditions possible. In particular, he wanted to convince his own people that Germany was under attack and to keep Britain out of the conflict.

Gerhard Hirschfeld - professor of modern and contemporary history, University of Stuttgart

Austria-Hungary, Germany, Russia, France, Britain and Serbia

Long before the outbreak of hostilities Prussian-German conservative elites were convinced that a European war would help to fulfil Germany's ambitions for colonies and for military as well as political prestige in the world.

The actual decision to go to war over a relatively minor international crisis like the Sarajevo murder, however, resulted from a fatal mixture of political misjudgement, fear of loss of prestige and stubborn commitments on all sides of a very complicated system of military and political alliances of European states.

In contrast to the historian Fritz Fischer who saw German war aims - in particular the infamous September Programme of 1914 with its far-reaching economic and territorial demands - at the core of the German government's decision to go to war, most historians nowadays dismiss this interpretation as being far too narrow. They tend to place German war aims, or incidentally all other belligerent nations' war aims, in the context of military events and political developments during the war.

Dr. Annika Mombauer - The Open University

Austria-Hungary and Germany

Whole libraries have been filled with the riddle of 1914. Was the war an accident or design, inevitable or planned, caused by sleepwalkers or arsonists? To my mind the war was no accident and it could have been avoided in July 1914. In Vienna the government and military leaders wanted a war against Serbia. The immediate reaction to the murder of Franz Ferdinand on 28 June 1914 was to seek redress from Serbia, which was thought to have been behind the assassination plot and which had been threatening Austria-Hungary's standing in the Balkans for some time. Crucially, a diplomatic victory was considered worthless and "odious". At the beginning of July, Austria's decision-makers chose war.

But in order to implement their war against Serbia they needed support from their main ally Germany. Without Germany, their decision to fight against Serbia could not have been implemented. The Berlin government issued a "blank cheque" to its ally, promising unconditional support and putting pressure on Vienna to seize this golden opportunity. Both governments knew it was almost certain that Russia would come to Serbia's aid and this would turn a local war into a European one, but they were willing to take this risk.

Germany's guarantee made it possible for Vienna to proceed with its plans - a "no" from Berlin would have stopped the crisis in its tracks. With some delay Vienna presented an ultimatum to Serbia on 23 July which was deliberately unacceptable. This was because Austria-Hungary was bent on a war and Germany encouraged it because the opportunity seemed perfect. Victory still seemed possible whereas in a few years' time Russia and France would have become invincible. Out of a mixture of desperation and over-confidence the decision-makers of Austria-Hungary and Germany unleashed a war to preserve and expand their empires. The war that ensued would be their downfall.

Sean McMeekin - assistant professor of history at Koc University, Istanbul

Austria-Hungary, Germany, Russia, France, Britain and Serbia

It is human nature to seek simple, satisfying answers, which is why the German war guilt thesis endures today.

Without Berlin's encouragement of a strong Austro-Hungarian line against Serbia after Sarajevo - the "blank cheque" - WW1 would clearly not have broken out. So Germany does bear responsibility.

But it is equally true that absent a terrorist plot launched in Belgrade the Germans and Austrians would not have faced this terrible choice. Civilian leaders in both Berlin and Vienna tried to "localise" conflict in the Balkans. It was Russia's decision - after Petersburg received its own "blank cheque" from Paris - to Europeanise the Austro-Serbian showdown which produced first a European and then - following Britain's entry - world conflagration. Russia, not Germany, mobilised first.

The resulting war, with France and Britain backing Serbia and Russia against two Central Powers, was Russia's desired outcome, not Germany's. Still, none of the powers can escape blame. All five Great Power belligerents, along with Serbia, unleashed Armageddon.

Prof. Gary Sheffield - professor of war studies, University of Wolverhampton

Austria-Hungary and Germany

The war was started by the leaders of Germany and Austria-Hungary. Vienna seized the opportunity presented by the assassination of the archduke to attempt to destroy its Balkan rival Serbia. This was done in the full knowledge that Serbia's protector Russia was unlikely to stand by and this might lead to a general European war.

Germany gave Austria unconditional support in its actions, again fully aware of the likely consequences. Germany sought to break up the French-Russian alliance and was fully prepared to take the risk that this would bring about a major war. Some in the German elite welcomed the prospect of beginning an expansionist war of conquest. The response of Russia, France and later Britain were reactive and defensive.

The best that can be said of German and Austrian leaders in the July crisis is that they took criminal risks with world peace.

Dr. Catriona Pennell - senior lecturer in history, University of Exeter

Austria-Hungary and Germany

In my opinion, it is the political and diplomatic decision-makers in Germany and Austria-Hungary who must carry the burden of responsibility for expanding a localised Balkan conflict into a European and, eventually, global war. Germany, suffering from something of a "younger child" complex in the family of European empires, saw an opportunity to reconfigure the balance of power in their favour via an aggressive war of conquest.

On 5 July 1914 it issued the "blank cheque" of unconditional support to the crumbling Austro-Hungarian Empire (trying to reassert its dominance over the rebellious Serbia), despite the likelihood of this sparking war with Russia, an ally of France and Great Britain. However, Austria-Hungary's actions should not be ignored.

The ultimatum it issued to Serbia on 23 July was composed in such a way that its possibility of being accepted was near impossible. Serbia's rejection paved the way for Austria-Hungary to declare war on 28 July, thus beginning WW1.

David Stevenson - professor of international history, LSE

Germany

The largest share of responsibility lies with the German government. Germany's rulers made possible a Balkan war by urging Austria-Hungary to invade Serbia, well understanding that such a conflict might escalate. Without German backing it is unlikely that Austria-Hungary would have acted so drastically.

They also started wider European hostilities by sending ultimata to Russia and France, and by declaring war when those ultimata were rejected - indeed fabricating a pretext that French aircraft had bombed Nuremberg.

Finally, they violated international treaties by invading Luxemburg and Belgium knowing that the latter violation was virtually certain to bring in Britain. This is neither to deny that there were mitigating circumstances nor to contend that German responsibility was sole.

Serbia subjected Austria-Hungary to extraordinary provocation and two sides were needed for armed conflict. Although the Central Powers took the initiative, the Russian government, with French encouragement, was willing to respond.

In contrast, while Britain might have helped avert hostilities by clarifying its position earlier, this responsibility - even disregarding the domestic political obstacles to an alternative course - was passive rather than active.

http://www.bbc.co.uk/news/magazine-26048324

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
 
Viewing all 774 articles
Browse latest View live


<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>