Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
↧

Отворена Изложба "Први светски рат у документима Архива Србије" / Otvorena izložba "Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije" / "RTS-Radio-Televizija Srbije" February 15, 2014

February 22, 2014, 11:04 am
$
0
0
RTS-Radio-Televizija Srbije
February 15, 2014

Отворена изложба "Први светски рат у документима Архива Србије", којом је та установа званично почела обележавање 100. годишњице избијања "Великог рата".
 
Поводом Дана државности, у Архиву Србије у петак [14. Фебруар] је отворена изложба "Први светски рат у документима Архива Србије", којом је та установа званично почела обележавање 100. годишњице избијања "Великог рата".

 
На изложби је представљено 35 најважнијих докумената о историји Првог светског рата, међу којима су оригинал ултиматума који је Аустроугарска упутила Краљевини Србији, оригинал одговора Србије и, вероватно најважнији документ у свету из тог доба - објава рата Аустроугарске Србији, изјавио је државни секретар у Министарству културе Дејан Ристић, отварајући изложбу.

Архив, према његовим речима, чува око пола милиона страница докумената о Првом светском рату на територији Србије и у целој Европи, који сведоче о разарањима, мржњи, нетрпељивости, неразумевању и непријатељству између народа и држава.

"Ишчитавајући ова документа, можемо да утонемо у атмосферу, у начин размишљања, вредносни систем, циљеве држава и влада које су пре 100 година отпочеле Први светски рат", оценио је он.

Ристић је нагласио да је, с временске дистанце од једног века, нужно акцентовати помирење и разумевање, као и афирмисати систем вредности који никад више не би требало да дозволи избијање новог рата.

Директор Архива Србије Мирослав Перишић изјавио је да је ова изложба прва у низу овогодишњих програмских садржаја Архива, у оквиру којих ће 28. јула, дана када је пре једног века почео Први светски рат, бити одржана централна изложба.

"Наша идеја је да ту (централну) изложбу истовремено отворимо у Београду, Бањалуци, Андрићграду и Требињу", рекао је Перишић, додајући да постоји договор о приказивању изложбе и с Паризом, Лондоном, Римом, Солуном и Москвом, а да ће он предложити и сарадњу Архива Србије и аустријских државних архива.

Изложени документи у Архиву сведоче о аустроугарској политици и односу великих сила према Србији почетком 20. века, аустроугарским војним припремама почетком 1914. године, војним маневрима у БиХ 24-27. јуна 1914, Сарајевском атентату, Јулској кризи и почетку рата.

Отварању изложбе присустовали су амбасадор Аустрије у Београду Јоханес Ајгнер, представници министарстава културе, правде и просвете, као и бројне друге званице.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/1523285/%D0%98%D0%B7%D0%BB%D0%BE%D0%B6%D0%B1%D0%B0+%D0%BE+%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC+%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC+%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83.html

*****

Otvorena izložba "Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije", kojom je ta ustanova zvanično počela obeležavanje 100. godišnjice izbijanja "Velikog rata".

Povodom Dana državnosti, u Arhivu Srbije u petak [14. Februar 2014] je otvorena izložba "Prvi svetski rat u dokumentima Arhiva Srbije", kojom je ta ustanova zvanično počela obeležavanje 100. godišnjice izbijanja "Velikog rata".


Na izložbi je predstavljeno 35 najvažnijih dokumenata o istoriji Prvog svetskog rata, među kojima su original ultimatuma koji je Austrougarska uputila Kraljevini Srbiji, original odgovora Srbije i, verovatno najvažniji dokument u svetu iz tog doba - objava rata Austrougarske Srbiji, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu kulture Dejan Ristić, otvarajući izložbu.

Arhiv, prema njegovim rečima, čuva oko pola miliona stranica dokumenata o Prvom svetskom ratu na teritoriji Srbije i u celoj Evropi, koji svedoče o razaranjima, mržnji, netrpeljivosti, nerazumevanju i neprijateljstvu između naroda i država.

"Iščitavajući ova dokumenta, možemo da utonemo u atmosferu, u način razmišljanja, vrednosni sistem, ciljeve država i vlada koje su pre 100 godina otpočele Prvi svetski rat", ocenio je on.

Ristić je naglasio da je, s vremenske distance od jednog veka, nužno akcentovati pomirenje i razumevanje, kao i afirmisati sistem vrednosti koji nikad više ne bi trebalo da dozvoli izbijanje novog rata.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić izjavio je da je ova izložba prva u nizu ovogodišnjih programskih sadržaja Arhiva, u okviru kojih će 28. jula, dana kada je pre jednog veka počeo Prvi svetski rat, biti održana centralna izložba.

"Naša ideja je da tu (centralnu) izložbu istovremeno otvorimo u Beogradu, Banjaluci, Andrićgradu i Trebinju", rekao je Perišić, dodajući da postoji dogovor o prikazivanju izložbe i s Parizom, Londonom, Rimom, Solunom i Moskvom, a da će on predložiti i saradnju Arhiva Srbije i austrijskih državnih arhiva.

Izloženi dokumenti u Arhivu svedoče o austrougarskoj politici i odnosu velikih sila prema Srbiji početkom 20. veka, austrougarskim vojnim pripremama početkom 1914. godine, vojnim manevrima u BiH 24-27. juna 1914, Sarajevskom atentatu, Julskoj krizi i početku rata.

Otvaranju izložbe prisustovali su ambasador Austrije u Beogradu Johanes Ajgner, predstavnici ministarstava kulture, pravde i prosvete, kao i brojne druge zvanice.


http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/1523288/Izlo%C5%BEba+o+Prvom+svetskom+ratu.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

Kњига "СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914 – 1918." - Др Мирa Радојевић и Проф. Љубодраг Димић / "Beoforum" February 5 and 21, 2014

February 23, 2014, 6:02 pm
$
0
0
Kњига "СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914 – 1918."
 
www.beoforum.rs
February 5, 2014
 
У издању Београдског форума за свет равноправних и Српске књижевне задруге изашла је из штампе књига„Србија у Великом рату 1914. – 1918.“аутора Др Мире Радојевић, доцента на Одељењу за историју Филозофског факултета Универзитета у Београду и Проф. Љубодрага Димића, дописног члана САНУ и редовног професора историје на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Рецензенти су академик Михајло Војводић и доцент Милош Ковић, а уредник је Драган Лакићевић. Издавање књиге помогло је Удружење Фонд дијаспора за матицу, као покровитељ.
 

 
Ово научно-популарно дело угледних српских историчара намењено је широкој читалачкој публици у Србији, српском расејању као и страним читаоцима. Књига је опремљена одговарајућом научном апаратуром, а у књижарским излозима се појављује поводом 100. годишњице почетка Првог светског рата. Иако се појављује у време хипер-продукције литературе на Западу чији је циљ, уз часне изузетке, ревизија досадашњих оцена о правим узроцима и циљевима покретача Великог рата, да се одговорност преусмери на Србију, аутори се нису упуштали у полемисање, већ су достојанствено, мирним стилом , афирмисали релевантне чињенице и на основу њих изводили научне оцене и закључке. Онако како се то и очекује од озбиљних научника.

Ово дело трајне вредности може послужити и као продубљени уџбеник историје Првог светског рата за студенте универзитета, младе научнике и све оне којима је стало да се објективно упознају са тим драматично тешким, али славним годинама у историји Србије. Афирмишући изворе и научне оцене, истину о српским напорима, огромним људским жртвама и незаменљивом доприносу слободи и развоју читавог европског континента, ово дело и његови аутори индиректно подсећају и своје савременике на потребу самопоштовања, поштовања жртава за слободу, уважавања историјских искустава – на вредност мудрости и зрелог постављања у смутним временима.

 
Полазећи од чињенице да се Србија и српски народ у матици и расејању, често суочавају са неразумевањем код својих страних партнера и саговорника, издавачи ће учинити велики напор да се ово вредно дело преведе и објави и на неколико страних језика. То би страним читаоцима, нарочито млађих генерација, дало могућност да сазнају нешто више од ревизионистички интонираних књига аутора из њихових средина и да формирају сопствени суд. Извести овакав подухват није лако ни у најбољим временима. У условима какви преовлађују у Србији данас то се граничи са издавачким подвигом. Ова књига ублажава велику небригу према истини, историји и жртвама за слободу и достојанство српског народа па је утолико вреднија хвале и признања.
 
Ово дело подсећа да су осећање моралног дуга према браниоцима слободе, истине и правде, солидарност и међусобно поверење живе вредности. (страна 300, тврди повез).
 
Књига се може наручити или преузети у просторијама Београдског форума за свет равноправних
 
на адресиСремска 6/IV Beograd
 
E-mail:beoforum@gmail.com
 
Оваадреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели  Tелефон: 011/ 32 83 778. [+381 11 32 83 778]
 
http://www.beoforum.rs/sve-knjige-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih/544-srbija-u-velikom-ratu-1914-1918.html
 
 
*****
 
"СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914 – 1918."
 
www.beoforum.rs
February 21, 2014
 
Српска историографија баштини богато и поуздано знање о историји Првог светског рата и месту Србије у том великом светском обрачуну. За историчаре који су о Великом рату писали непосредно по његовом окончању, попут В. Ћоровића, Ј.М. Јовановића или Ж. Павловића, изучавање те значајне теме истовремено је значило аргументовано укључивање у исполитизовану расправу европских политичара, војника и научника о одговорности за рат и прилику да се на изазове времена одговори поузданим знањем до кога се дошло истраживањима изворне грађе похрањене у фондовима и колекцијама домаћих и страних архива. У деценијама које су следиле знање о историји Првог светског рата је неслућено увећано. Уз изучавање војних операција пажња историчара је посвећена ратним циљевима, политичким процесима, страним утицајима, привредним темама, значајним актерима рата, жртвама. Ту мозаичну слику Великог рата умногоме су својим трудом „попунили“ и историчари који су истраживали и писали у нашој средини, попут А. Митровића, М. Екмечића, Д. Живојиновића, М. Војводића, С. Скока, П. Опачића, Ђ. Станковића. Посвећујући велики део свог стручног живота теми Великог рата та се генерација историчара- научника супротставила идеолошкој слици прошлости и настојањима да изучавање и стицање знања о Првом светском рату буде потиснуто и обезвређено новим ваннаучним тумачењима која је после Другог светског рата наметала партија на власти. Страсвена истраживања и критичка мисао у основи су историографског резултата до кога је та генерација историчара досегла и тако будућим истраживачима завештала богато историографско дело и огромно знање.

Данас, уочи обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, суочени смо са новим „ударом“ ревизионистичке историографије, која под утицајем политике и њених интереса поништава постојеће знање о прошлости, врши промену историографске перспективе, на анализи суженог броја историјских извора пристрасно намеће нову слику епохе Првог светског рата, његових узрока и повода, виновника и жртава, пораза и победа, последица и резултата. Ревизионистички удар „брише“ друштвено сећање, оспорава чињенице, а преко њих и минуле догађаје, појаве и процесе, поништава метод историјске науке, обесмишљава улогу коју историчар има у друштву. Таквим тенденцијама, увек присутним када постоји политичка воља да се манипулише истином о прошлости, друштво се једино може супротставити ослоном на знање, које никада није коначно. Књига Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, чији су аутори М. Радојевић и Љ. Димић, на том је трагу. У питању је синтеза прибраних знања која баштини превасходно српска, али и савремена европска историографија о Првом светском рату и улози коју је Србија играла у годинама 1914-1918.

О интересовањима аутора речито сведочи композициони рељеф монографије који поред предговора чини шест маркантних поглавља и закључак. У првом поглављу, насловљеном Од Берлинског конреса до Сарајевског атентата, представљен је историјски контекст унутар кога је Србија остварила свој државни, политички, војни, економски, културни успон. Такође, указано је на сложени однос младе балканске земље, каква је била Србија, са европским царевинама, Немачком и Аустроугарском, које су у настојању да посегну за светском моћи и досегну статус империјалних сила тежиле рату, планирале га и биле његови виновници. У другом поглављу монографије Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја, обрађен је почетак Великог рата. Посебну пажњу у том делу текста аутори су посветили Сарајевском атентату и Јулској кризи, стању на европским фронтовима, великим биткама и победама које је Србија остварила у 1914. години, односу са савезницима, сазревању државног програма Србије. Наредна два поглавља књиге посвећена су ратним 1915. и 1916. годинама. Пратећи општи контекст ратних дешавања на европским фронтовима аутори су у наведеним поглављима темељно обрадили месеце мира и рата у 1915. години, повлачење преко Албаније и опоравак српске војске на Крфу, прилике и свакодневни живот у окупираној Србији, успостављање Солунског фронта и прве операције на том ратишту, државно-правни континуитет Србије. У петом и шестом поглављу указано је на велике ратне преломнице из 1917. и 1918. године, „проговорено“ је о Србији „с обе стране фронта“, југословенском компромису српске државе, оствареном учинку политике и дипломатије, унутрашњим политичким приликама и спољнополитичкој позицији земље, улози војске и пробоју Солунског фронта. У закључном делу текста обрађено је југословенско уједињење и рад Конференције мира у Паризу чијим је одлукама Велики рат завршен.

На страницама киге Србија у Великом рату 1914-1918. Кратка историја могу се пратити ослободилачки напор и херојски подвизи путем којих је српски народ сачувао своју државу и на крају Првог светског рата учинио да она прерасте у нову југословнску краљевину. Проблеми са којима се у тим годинама српски народ суочавао, како показује и ова студија, најчешће су по обиму и својој сложености премашивали његову објективну снагу, претили пропашћу, тражили непримерене жртве, али му и омогућили да обезбеди часно место у историји савремене Европе.

Напомене:

У припреми су издања књиге на енглеском, немачком и руском.

Издавачи су Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга, Београд. Покровотељ издања је Фонд дијаспора за матицу.

http://www.beoforum.rs/saopstenja-beogradskog-foruma-za-svet-ravnopravnih.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧
↧

Lady Paget - English noblewoman: “I only wish the Serbs don’t forget me”

February 23, 2014, 9:06 pm
$
0
0
www.serbia.com

Lady Leila Paget

Lady Paget was an English noblewoman and a humane Serbian supporter who treated the wounded in the Serbian army in the Balkan Wars and World War I. After World War II ended, her home in London became a meeting place for the Serbian political refugees. She financially helped the setup of the Serbian church and the Serbian club in London.

Lady Leila Paget grew fond of the Serbs during her stay in Belgrade while her husband, the British representative in Serbia, was positioned there. Her humane side this English Dame exposed during the Balkan Wars, when she, along with the English doctors, established a military hospital in Belgrade, and dedicated herself to treating the wounded in the Serbian army as a volunteer nurse.

The beginning of the Great War found Lady Paget in London. Even though she was safe there, the noble Lady couldn’t “sit on her hands” while “her Serbs” are at war. That’s why she, disregarding the advice from her husband and her father, as early as November [1914], headed for Skopje [in Macedonia], through Solun [Salonika], with a large British medical mission.

Typhus had already spread through the military hospital in Skopje, while Lady Paget helped soldiers with such devotion that she herself contracted this ferocious disease. After some difficult days of struggle, Lady ultimately got better and in May [1915] traveled to Switzerland for recovery.

Already in July she was back in Skopje where she ran the hospital and made a gesture that Serbia would never forget [in late 1915]. The Serbian army was starting to retreat through Albania, while Lady Paget, regardless of the advice and pleas from her closest friends and family to walk away with the army, nevertheless, stayed with the wounded who were unable to evacuate. Skopje was at that time under Bulgarian occupation.

The fearless Lady stayed in Skopje under those circumstances until the last soldier left the military hospital in Skopje. After that, Lady Paget returned to England and dedicated herself to her second love, nature. However, before she left, she felt the need to say goodbye to her Serbs with a letter that was published on the first page of “Politika”, where, among other things, she said:

“I have always had warm sympathies towards Serbia and the Serbian people, and there was always some kind of a specific bond between them and me, that makes me think of them with love, even when I'm far away from them, a bond that made me come to Serbia with the same amount of joy as when I went to my homeland. Once again, and truly, thank you all, and see you soon.”

On her estate, not far from London, she lived peacefully, breeding birds and flowers until that peace was disturbed by World War II. The Lady established a hospital in her home, and when the war ended, her home became a meeting place for the Serbian political refugees.

There is information that she helped Miloš Crnjanski receive English citizenship. He was also one of the many Serbs Lady Paget hosted in her house.

Nearing her life’s end she had only one fear – that her Serbs would forget her.

“Should it happen that everyone forgets me, I wouldn’t care! But I would not take it lightly should my Serbs forget me!”

She was awarded the Dame Grand Cross of the Most Excellent Order of the British Empire and the highest Serbian medal, the Order of St. Sava. Belgrade will always remember Lady Paget by the street on Dedinje that has her name.

*****

She attended the funeral of the King Aleksandar Karađorđević [King Alexander I of Yugoslavia]

King Aleksandar Karađorđević was killed on the 9th of October 1934 following an assassination in Marseille. On that same day, Lady Paget celebrated her 53rd birthday. Lady Paget wanted to pay her last respects to the first Yugoslavian king, so she traveled to his funeral. That was also the last time this brave and humane woman visited Serbia.


http://www.serbia.com/lady-paget-i-only-wish-the-serbs-dont-forget-me/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Монографија - „Српска војска у Великом рату 1914–1918.” - Душан М. Бабац / "Политика" February 20, 2014

February 24, 2014, 4:06 am
$
0
0
Политика
М. Вулићевић
February 20, 2014

Посвета српском јунаку

Дело Душана М. Бапца „Српска војска у Великом рату 1914–1918.”реконструкција рата коју поткрепљује обиље фотографија

(Фото А. Васиљевић)
 
Монографија „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ Душана М. Бапца, у издању Медија центра „Одбрана”, дело које прати велику победу Србије у Првом светском рату, обогаћено многобројним и вредним фотографијaма, представљено је јуче у Дому Војске Србије. Историчари проф. др Миле Бјелајац, рецензент издања, и проф. др Милош Ковић, између осталог, подсетили су на то да скоро и да нема српске куће чији бар један предак није страдао у Великом рату, и да је управо њему, том српском мученику, јунаку, посвећена ова књига. „Србија је током Првог светског рата изгубила, процењује се, готово милион људи, од којих око 400.000 војних обвезника, скоро трећину укупног становништва. Ниједна друга земља, учесница Великог рата, није тако скупо платила своју слободу”, могло се јуче чути.

Према речима проф. др Бјелајца реч је о специфичној врсти литературе, некласичном историчарском делу, које није посвећено контроверзама којима се бавимо данас, и после сто година. „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ одлична је реконструкција рата који је Србија водила, како је напоменуо др Бјелајац. Милош Ковић похвалио је ликовну опрему књиге која историјску науку чини привлачном, живим сведочанством, аутентичним визуелним призором уз једноставност приповедања о заиста сложеној грађи.

Миле Бјелајац је књигу Душана М. Бапца оценио као једну је од најбољих визуелизација српске војске у Великом рату објављену после 1918. године.

– Структура ове књиге је необична, али примерена оваквом издању. То је реконструкција рата, свих оних важних момената, као и бројчаних показатеља, из којих се виде успеси, али и страдања Србије и њене војске. Затим, посебно поглавље посвећено је наоружању које је оновремена српска војска користила. Фотографије одличног квалитета предочавају артиљерију, пушке, митраљезе, минобацаче. Затим следи поглавље о униформама онога доба. Ниједан филм, позоришна представа, нити прецизна музејска поставка не могу бити веродостојни уколико се не зна како су заиста изгледале савезничке униформе у Првом светском рату или српска одликовања – и ко их је понео. Ко год ову књигу узме у руке имаће сјајан водич и у том правцу. Србија и Црна Гора делиле су јединствени ратни напор, и Душан М. Бабац дао је и важан допринос у представљању црногорске војске на страницама своје књиге, рекао је Бјелајац, уз напомену да се у оквиру историјске струке, и на ширем европском простору, воде расправе о томе шта је заправо повод Великом рату, а иза чега постоји одређена политичка позадина. И Милош Ковић обратио је пажњу на поменуту ревизију српске историје у последња два века, која Србе представља као оне који сатиру своје суседе и која се таква предаје на светским универзитетима. Сећање на наше претке, на њихове кости расуте од Београда до Солуна, обнова гробља у Македонији, реална је акција коју предлаже Ковић у овој ситуацији.

Милош Ковић Први светски рат и балканске ратове сматра темељима српског националног идентитета, оно што је одредило српску историју, идентитет и сећање, као што су га на почетку одредили Свети Сава, Косовски завет, Карађорђева Српска револуција, Српска православна црква.

Душан М. Бабац истакао је да је српска војска заслужила овакву књигу, визуелно сведочење о генерацији која је незапамћеним пожртвовањем исписала најсветлије странице наше историје. Представљању дела „Српска војска у Великом рату 1914–1918.“ присуствовали су министар одбране Небојша Родић, престолонаследник Александар Карађорђевић, представници Српске православне цркве и Војске Србије.


М. Вулићевић
Oбјављено: 20.02.2014.

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Posveta-srpskom-junaku.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

ПРЕДЛАЖЕМ: "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918" / Александра Ребић

February 24, 2014, 6:35 am
$
0
0


ПРЕДЛАЖЕМ:
1.Да Влада или Скупштина Републике Србије формира Одбор који ће организовати да се ископа мала количина земље са сваког од бојишта у Србији где је у току Балканских и Првог светског рата пало на хиљаде Хероја Србије, као што су Цер, Колубара, десна обала реке Дрине, Битољска долина, Брегалница, Добро поље, Кајмакчалан, итд. Да ова земља буде пренета у Храм Св Саве на Врачару и ту буде освећена пре него буде закопана као СВЕТА ЗЕМЉА у ново-подигнутуМЕМОРИЈАЛНУ БАШТУ ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918.

2.Да Влада или Скупштина Републике Србије прими на себе одговорност за израду поменуте Баште на пригодном месту.

3.Да ћаци основних школа, као у Енглеској и Белгији, буду изведени на бојна поља да ископају земље. Да им се објасни зашто то чине, да им се уреже у њихову младу свест и невина срца историја јединственог нараштаја Срба, њихових предака, који су несебично пали жртвама да би Србија опстала.

4.Да се земља покупљена сасваког од бојишта закопа у одговарајући гроб у Башти са надгробним каменом,на сваком који ће бити означен именом односног бојишта, кад се битка одиграла, и колико је Срба Хероја пало у истој.

5.На уласку у Башту да се озида зид на коме би писало "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918"и непосредно испод овог написа да се уреди да гори вечни пламен док је века и Србије. Зеленило и цвеће да буде сађено према временским могућностима.

*****

Ако Влада или Скупштина Републике Србије не прихвате на себе одговорност за овај пројекат, из било ког разлога, треба покушати све да Срби у расејању (Дијаспори) то ураде.

Све ово да буде урађено у знак обележавања стогодишњице горе поменутих ратова.

Ја биинформације о сваком напору у сврху примене овог пројекта ставила на мој веб-сајт www.heroesofserbia.com, као и слике ђака који су отишли на бојишта да земљу ископају које ми се пошаљу.



Са срдачним поздравом,

Александра Ребић

www.heroesofserbia.com

E-mejl: heroesofserbia@yahoo.com

Пошта: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195, USA


*****
↧
↧

Краљевски пар на промоцији књиге „Војска Србије у Великом рату 1914-1918“ / Serbian Crown Couple attend book promotion “Serbian Army in the Great War 1914-1918” / February 19, 2014

March 1, 2014, 9:56 pm
$
0
0
 
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар и Принцеза Катарина присуствовали су данас промоцији књиге „Војска Србије у Великом рату 1914-1918“, коју је написао господин Душан Бабац, члан Крунског Већа, одржаној у „Одбрана“ Медија центру.

Поред Њихових Краљевских Височанстава, догађају су присуствовали и министар одбране у техничкој влади, Њ.Е. г-дин Небојша Родић, Генерал Модраг Гордић, заменик команданта ваздухопловства, Његово Преосвештенство епископ ремезијански Г. Андреј, чланови Крунског Савета, г. Драгомир Ацовић, г. Предраг Марковић, г. Ђорђе Ђуришић и г. Дарко Спасић, као и многи други цењени гости.

Књига илуструје велику победу Србије у Првом светском рату у ком је изгубила око милион људи, од којих су 400.000 били војници. Ниједна друга земља која је учествовала у овом рату није платила тако високу цену за своју слободу.

Поред аутора, присутнима су се обратили проф. др Миле Бјелајац и историчар др Милош Ковић.

 



 
http://www.royalfamily.org/?349,sr_Краљевски-пар-на-промоцији-књиге-„Војска-Србије-у-Великом-рату-1914-1918“

*****

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Crown Princess Katherine attended today [February 19, 2014] a book promotion for “Serbian Army in the Great War, 1914-1918” written by Mr. Dusan Babac, member of the Privy Council, held at “Odbrana” Media Centre.

Besides Their Royal Highnesses, the event was also attended by the Minister of Defence in the technical Government, HE Mr. Nebojsa Rodic, General Miodrag Gordic, deputy Commander of Serbian Air force, His Grace Bishop Andrej of Remezijan, members of the Crown Council, Mr. Dragomir Acovic, Mr. Predrag Markovic, Mr. Djordje Djurisic, and Mr. Darko Spasic, as well as many other distinguished guests.

The book illustrates the great victory of Serbia in the First World War in which she lost approximately a million people out of which 400,000 were soldiers. No other country that participated in this war paid such a heavy price for its freedom.

Besides the author, Prof. Dr Mile Bjelajac and historian Dr. Milos Kovic addressed those present.

http://www.royalfamily.org/?346,en_crown-couple-attend-book-promotion-“serbian-army-in-the-great-war-1914-1918”

*****
 
 
„Војска Србије у Великом рату 1914-1918“
 
Knjiga se moze naruciti preko
 
http://www.delfi.rs/knjige/40362_srpska_vojska_u_velikom_ratu_1914-1918_knjiga_delfi_knjizare.html
 
ili preko izdavaca – Medija Centar odbrana

Медија центар „Одбрана”
Браће Југовића 19
11000 Београд

телефон: 011/3241-258,3201-765
фаx: 011/ 3241-363
И-мејл: medijacentar@mod.gov.rs
Веб сајт: http://www.odbrana.mod.gov.rs


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

VIDEO: Путевима српске војске од 1915. до 1918. године - документарно-играног филма „Србија у Великом рату". / "RTS - Radio-Televizija Srbije" February 15, 2014

March 2, 2014, 11:19 am
$
0
0
RTS-Radio-Televizija Srbije
Пише: Слађана Зарић
February 15, 2014

Од Пећи, Љум Куле, Скадра, Крфа, Кајмакчалана до Доброг поља. После 100 година екипа РТС-а пролази путем којим је српска војска ишла од 1915. до 1918. године. Снимљени материјал је део документарно - играног филма „Србија у Великом рату".

Пећка патријаршија. Ту смо укључили камеру. Место је имало вишеструку симболику. Са једне стране, била је то последња светиња коју су наши војници видели пре него што су пред налетима аустроугарске, немачке и бугарске војске, крајем 1915. године напустили домовину. Са друге, ту су се војници растали са оним што им је у рату најдрагоценије - артиљеријом и тешким наоружањем. Закопали су и уништили топове, оставили запреге, коморе...

VIDEO:

http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2213/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC+%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83/1520383/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5.html


Уз сурову и непроходну Руговску клисуру могао је само пешак и по који коњ. А горе, у клисури и на Чакору, чекао их је снег, хладноћа, глад и смрт. Ко зна колико људи је умрло већ на самом почетку повлачења. Сурвавали су се низ клисуру и залеђене стазе. Кроз Руговску клисуру и преко Чакора прошао је највећи део српске војске. Даље из клисуре нисмо могли, последње године шверца учиниле су своје - због нелегалне трговине уништен је пут и затворен је гранични прелаз преко Чакора. Вратили смо се у Пећ и суочили са симболиком овога града.
 
У Пећи је донета још једна битна одлука. Ту се одиграо чувени састанак војвода на којем је генерал Мишић тражио да се војска не повлачи и да се на Косову одигра пресудни бој.
 
Пошли смо даље за причом и пут нас је довео у Призрен. У згради Богословије (мада нико од историчара са сигурношћу не може да тврди да ли је у питању Епархијски двор или Богословија) закопани су краљевска круна и жезло.
 
Остављени, сакривени, да чекају боље дане када се српка војска и краљ победоносно врате.
 
Настављамо пут. Албанија и Љум Кула. Чувена фотографија Ристе Маријановића на којој српски војници преносе оболелог војводу Радомира Путника у импровизованој носиљци преко моста. Куле и моста више нема, ту је само кафана која нас називом подсећа на старе дане.
 
Кажу да је мост срушила српска војска током повлачења 1915. године како би спречила даљи продор надируће бугарске армије. Нема више ни чувеног Везировог моста. Потопљен је приликом изградње вештачког језера 70-их година. А толико је српских војника тада пало и удавило се у реци Дрим јер је мост био стрм, залеђен и клизав.
 
Пролазимо кроз фасцинантан планински масив Ћафа Малит. Само помисао да су туда пешке, по зими, пролазили српски војници делује нам немогуће. Сатима смо се возили по старом планинском путу до Пука. Чинило нам се да узвишењима и планинама нема краја.

Повлачење кроз Албанију 1915. године, аутор Самсон Чернов
 
Тај пут је и данас у безбедоносном смислу веома опасан. Чујете локалне приче, видите надгробне споменике крај пута који вам говоре о разбојницима који силазе са брда и заустављају аутомобиле ради крађе. Само помишљам како ли је то било пре 100 година, у осиромашеној и ратним вихорима захваћеној Албанији...

Стижемо у Скадар, у град за који су Срби пре једног века мислили да ће бити град спаса а претварао се у град ужаса. Изгладнели, исцрпљени, промрзли, умирали су на улицама Скадра очекујући савезничку помоћ. Ту, у близини Скадра (Свети Јован Медовски) многи Срби су први пут видели море. Транспорт није могао да буде организован за све.

Најболеснији су превезени у Бизерту, други су кренули на пут кроз мочваре, кроз блато, даље у смрт. 250 км пешачења по киши и ветру. Заустављани од стране Италијана, без хране и опреме. Хиљаде и хиљаде српских војника умрло је на путу од Скадра, Љеша, Драча и Валоне. Река Маћа, набујала од кишнице, однела је са собом 1000 војника. Ту су болесног (оперисан је у Скадру) регента Александра војници на рукама носили преко реке. Толико лешева, толико страдања а нигде ни трага о томе.

Нигде ни камена који би на то подсетио. Једини споменик који у Албанији постоји налази се на локалном гробљу у Тирани. Ту су најпре били сахрањени војници из балканских ратова да би тридесетих година били пребачени посмртни остаци 322 српска ратника из албанске голготе. Без имена и без места њиховог првобитног починка. Од 60 000 страдалих (колико је по подацима Краљевине СХС умрло или убијено у Албанији) остали су само остаци безимена 322 ратника.

Умирање се наставило на Крфу. Пут нас је најпре довео на напуштено острво Лазарет, на којем је вршена тријажа српских војника: ту су одвајали здраве од болесних, и оне које су даље чамцима упућивали на Видо. Некадашња зграда пријемне болнице и даље је ту. Ту су и остаци мале цркве. И гробови неких других мученика. На Лазарету су убијени грчки комунисти у грађанском рату 1949. године. Са Лазарета одлазимо на Видо - острво смрти.

Каменито и ненасељено острво. Споменик српског мучеништва и страдања. Спомен костурница која броји на хиљаде жртава. Свако ту тражи неког свог. А испред костурнице плава гробница - море - место починка српских страдалника.

Са Вида идемо у Агиос Матеос, село на јужној страни острва, где је био један од логора српске војске. И док Видо значи бол и смрт, маслињаци значе живот и окрепљење. Изгладнела и исцрпљена српска војска брзо се опоравила на крфској клими. И ту, у маслињацима, зачете су бројне приче, испеване дивне песме... Ту се пева „Тамо далеко, далеко од мора..."

Српски војник, опорављен, честит и истрајан у нади да ће победити, оставио је толико јак утисак на крфљанског сељака да су неке речи из српског језика и данас остале у локалној употреби. Када Крфљани желе да искажу да је нешто велико, они кажу : „Велико као баганота" - од српске речи банкнота, великог српског папирног новца који је толико импресионирао тадашње становнике острва. Остала је и реч „хлебоњарис"која потиче од речи хлеб а Крфљани је користе када желе да опишу некога коме је потребна храна да не би умро од глади.

св.рат, Крф, 1916. Логор српске војске
 
Са Крфа одлазимо веома помешаних осећања, рекло би се да је то острво које код Срба изазива подељене осећаје: тугу и срећу, бол и радост. С једне стране симбол је стрдања а с друге симбол васкрснућа српске војске и српске државе. Одлазимо на Кајмакчалан, „Капију слободе"како су је тада називали. Надморска висина 2521 метар. Тежак и непроходан пут траје сатима. Сурова и предивна планина на падинама има трагове страховитог српског страдња. На све стране су гробови, неки уређени, неки усамљени, неки у шуми, порушени и заборављени. Ту су се водиле битке за Старков гроб, коту 1212, за ослобођење Битоља. А на врху црква и спомен костурница. Оронуле и запуштене причају своју причу.

Најпре причу славне прошлости. Чувене битке на јесен 1916. године када су српски војници у немогућем нападу јуначки гинули и ослобађали врх за који је непријатељ процењивао да је неосвојив. Надљудском снагом и енергијом јурили су у победу, у ослобођење бар једног дела земље. То је славна прича коју нам говори костурница. Али на њој видимо и трагове друге историје која ће ускоро доћи. На костурници, која је подигнута у међуратном периоду стоји натпис : „Палима за уједињење Југолсавије". Тешко да ће неко данас поверовати да је српски сељак те давне 1916. крварио за Хрвате и Словенце. Он се борио за дом, Србију, своју слободу. Ту се прича о историји не завршава. Црква и костурница причају и даље. Оронуле и пропале причају нам и о судбини последње Југославије, о односу које према њима имају Македонци али и о забораву којем су их препустили Срби.

Објавница у рову са осматрачницом, под Кожухом, 1917/1918. године,
аутор Синиша Коруновић 

Са Кајмакчалана пут нас хронолошки води у Добро поље, планину изнад грчког града Аридее, где су српски војници провели две године на Солунском фронту. У подножју опет српски гробови. Опет осећај да смо крварили и умирали на све стране. Ту је споменик Шумадијској дивизији, ту је и Тимочка... Докле више гробова... Докле више страдања.... То су погинули из 1916. и 1917. године. Пењемо се ка Добром пољу. Желимо да сазнамо зашто је врх био неосвојив.

Зашто је било потребно две године да се ту пробије Солунски фронт? Ако су могли да освоје Кајмакчалан, зашто не могу Добро поље које је много ниже - око 1800 метара надморске висине? Долазимо на врх, односно боље рећи, врло чудну пољану на врху Доброг поља која има узвишење и котлину која је већим делом године мочварна - блатњава и пуна воде. И управо таква конфигурација терена, узвишење и равница ширине од око 2 км, чинила је бугарско утврђење неосвојивим.

Свуда около су остаци ровова. Грчки историчари нам објашњавају да је лако распознати српске од бугарских. Српски су укопани (данас 100 година касније прикривени земљом и лишћем) док су бугарски надграђени - послагано камење, а на једном месту у тој дивљини наишли смо и на армирани бетонски блок који су, како кажу, Бугари тада као утврђење донели. И покушавали су Срби неколико пута да освоје Добро поље. Било је то 1916. и 1917. године. Тек 1918. са концентрисаним снагама и артиљеријом освојили су неосвојиво. Преко Доброг поља ушли су у долину Вардара и даље незустављиво продирали на територију домовине.

Враћамо се са Доброг поља, симбола велике српске победе. У шуми, наилазимо на напуштене и поломљене српске гробове. Докле више? Колико их има? Прилазимо и читамо:

„Овде је сахрањен редов 2. батаљона Шумадијског пука Љубомир С. Златић, Чајетина, Златибор. Погинуо 1917."

Знају ли његови да се гроб налази овде? У Грчкој? У шуми? Заборављен? Оронуо? Та мисао нас је водила на пут натраг, у домовину, у Београд, у једну другу реалност.

Снимљени материјал је део документарно-играног филма „Србија у Великом рату"који Радио-телевизија Србије реализује у сарадњи са Министарством одбране РС.


http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2213/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D1%83+%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC+%D1%80%D0%B0%D1%82%D1%83/1520383/%D0%9F%D1%83%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5+%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B5.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Страдање 1.300 каплара: Из школске клупе у огањ битке - Путевима страдања и славе легендарног ђачког батаљона српске војске у рату од 1914. до 1918. (1) / "Novosti" February 18, 2014

March 4, 2014, 6:33 am
$
0
0
Novosti
Милена МАРКОВИЋ
18. фебруар 2014.

Путевима страдања и славе легендарног ђачког батаљона српске војске у рату од 1914. до 1918. После само два месеца буке кренули у борбу. Да су други народи у своје трајање могли да упишу легенду о 1.300 каплара, она би била на пиједесталу. Свако име, свак.

Неки од настрадалих српских младића
 
У БОРБИ за слободу, Србија је жртвовала најдрагоценије. Своју младост. Последње што је имала. Залихе своје интелигенције ставила на жртвеник отаџбине. Ђаке и студенте. Али, ти млади људи који су из школских клупа, после само два месеца обуке, кренули у борбу, нису се сматрали жртвама“, записао је француски генерал и војни историчар Жорж Револ.
 
„Пратио сам их од Београда до Скопља. Певали су. Тешили мајке и сестре, ови голобради Срби који ни прву љубав још нису упознали, да ће се са очевима вратити у слободну земљу. Јесу ли били свесни да се многи неће вратити? Не знам... Можда нису...
 
Али је извесно“, наставља Револ, „они су подигли морал уморним ратницима и превагнули у одсудној Колубарској битки у корист свог народа. Ова српска младост, која је дала пример и учинила подвиг, и мом животу дала је смисао. Да их памтим, о њима причам и пишем, јер су лекција како се љуби отаџбина и слобода. То је лекција и о смелости Врховне команде српске војске да толико ризикује и оклеветаног српског народа, да пред њим скидамо капу и учинимо гест поштовања и признања.“
 
ГОДИНЕ 1914-2014.
 
Читав век споменика речи, бесмртним српским ђацима и студентима из батаљона 1.300 каплара, који им је подигао француски генерал и писац, њихов савременик. Трагом ове посвете кренули смо на пут подвига и жртве српске младости. На овом путу откривамо до сада мање познате, или сасвим непознате приче о слави и страдању најмлађих бораца српске војске, чија се легенда затурала и заметала деценијама, као и ова посвета.
 
 
Ко је то страховао од сећања на бесмртнике, да данас још живе у успоменама потомака и маргинализованим удружењима старих ратника? Споменемо их, узгред, на скромним обележавањима каквих годишњица и пригода у којима се, ето, преиспитујемо да ли је то Србији једини био пут.
 
- Да су други народи у своје трајање могли да упишу легенду о 1.300 каплара, она би била на пиједесталу. Свако име, сваки гроб, сијао би као сунце - каже нам Ненад Љубинковић, потомак Милана Јањушевића, једног из батаљона бесмртних. - Наши гробови готово се и не знају. А тамо где се знају, више их поштују и о њима брину странци него ми сами. Можда је у томе одговор зашто смо, данас, ту где јесмо.
 
А одговор ко смо и какви смо били, да нам се дивио цео свет, најречитије је дала управо спомен-књига Милана Јањушевића. Налазимо је у Удружењу старих ратника у Београду. Одавде ће нам чувари сећања дати путоказ. До Скопља, отуда до Колубаре, од Колубаре преко Албаније до Крфа и назад - у слободу Србије.
 
Дочекало ју је мање од трећине каплара. Од шест чета студената и ђака, који су на путу за фронт добили чинове, више од четири стотине страдало је у тој, првој, бици. А више од тога оставило је своје животе у беспућима Албаније. У безименим гробовима грчких острва. У плавој гробници. На северу Африке. У пробоју Солунског фронта.
 
- Претња пораза и потпуног слома Србију је ставила пред ову, најтежу одлуку - говори нам генерал Милисав Секулић, живи сведок драме кроз коју су, у слободи, пролазили преживели каплари. - Цео Београдски универзитет кренуо је на бојиште да врати морал исцрпљеној војсци. Уз Београђане, кренули су редом, по Окружним командама и Шапчани, Чачани, Ужичани, Крагујевчани, Нишлије... Кренули су и с југа, из Прилепа, Битоља и других места Јужне Србије.
 
БЕОГРАД, ТЕ 1914. ГОДИНЕ.
 
Закрчене улице. Свет плаче и пева. Заорило се на железничкој станици када је воз кренуо: „Рузмарине, моје росно цвеће, тебе варош више видет неће“. Регрути - ђаци и студенти одговарају песмом: „Што би дике оде у војнике, што би шкарта, оста да се карта“.
 
Међу документима Удружења старих ратника, у правом богатству трагова славе и страдања, налазимо оригинални запис Тадије Пејовића о дану покрета ђачког батаљона из Скопља, зборног места, одакле су кренули после само два месеца обуке.
 
- Ми певамо и марширамо кроз Скопље, а нове капларске звездице и бајонети преливају се на сунцу - оставио је сећање каплар Пејовић. - Душанов мост трепери под нашим корацима. Из масе допире пригушен плач, јецај. Чују се речи: „Одоше ђаци на фронт, одоше у смрт“. Народ баца цвеће, оно се одбија од нас и пада на калдрму. Тако су последње чете газиле по цвећу. Многима од нас био је ово посмртни марш. Касније, док смо пролазили кроз друга места, исти испраћај. Свака станица била је опкољена народом који је дошао да се са нама опрости. Већини је то био растанак засвагда. Свима навиру сузе, само нама који одлазимо у смрт ниједна да крене. Ми идемо као на какво весеље. Из вагона се ори. Прва чета пева: „Ој Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати“... Друга: „Еј трубачу с бујне Дрине, дед затруби збор“... Трећа: „Срби устајте, своје не дајте“... Четврта грми: „Где је наша Војводина? Жива нам је сахрањена. Ал’ осташе деца њена“...
 
 
Тадија Пејовић даље бележи:

- Знали смо да је непријатељ већ заузео пола Србије. Да пали, руши и убија на најсвирепији начин. Зато смо сви желели да што пре стигнемо, да преузмемо борбене дужности.

Енглески лист „Обсервер“ о путу српске младости на фронт овако је известио: „То је једини пример у историји света да једна држава, малена Србија, шаље у рат, искључиво у борбене јединице, свој цвет. Своју будућност. Целокупну интелектуалну омладину, као последњу наду за спас своје земље“.

ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО ОЦУ

МОЛИМ онога који ме нађе мртвог да ово писмо неизоставно преда адресанту, написао је на коверти, неколико дана пред погибију каплар Страхиња Нушић - Бан. Писмо је намењено оцу, Браниславу Нушићу:

„Драги Аго, не жали за мене. Ја сам пао на бранику отаџбине за остварење оних великих наших идеала које смо сви ми сложно проповедали... Не кажем да ми није жао што сам погинуо. Осећао сам, штавише, да бих могао будућој Србији корисно да послужим. Али... Таква је судбина! Твој син Бан“


КАД НАРЕЂУЈЕ СРБИЈA

НИСУ само синови сељака и занатлија мобилисани у ђачки батаљон. Међу 1.300 каплара била су и деца министара, професора, лекара, свештеника, официра... Љубе Давидовића, Андре Николића, Јаше Продановића, Петра Перуничића... - Кад наређује Србија, наредба важи за све. - Остала је порука Андре Николића, министра и председника Народне скупштине, који је у рат послао оба сина, Душана и Радивоја, студенте права. Ниједан се није вратио. Син, јединац Љубе Давидовића, Миодраг, страдао је у пробоју Солунског фронта.


Сутра: Венац родитељских суза


http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:478923-Страдање-1-300-каплара-Из-школске-клупе-у-огањ-битке


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

Промоција књиге "Жена ратник Милунка Савић - српска хероина"одржаће се у четвртак 06. 03. 2014. [March 6, 2014] у Београду

March 5, 2014, 2:12 am
$
0
0

Поводом 100. година од Великог рата промоција књиге
"Жена ратник Милунка Савић -
српска хероина"
одржаће се у четвртак 06.03. 2014.
у Дому војске у 13. часова у Београду.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧
↧

Poziv Francuskog instituta u Beogradu: 1914 - 2014: Mudro obeležiti jednu stogodišnjicu - u okviru ciklusa „Razmišljanja o ratu“ / Četvrtak 6. Mart 2014

March 6, 2014, 2:25 am
$
0
0
 
1914 - 2014: Mudro obeležiti jednu stogodišnjicu

U okviru ciklusa „Razmišljanja o ratu“

Četvrtak 6. mart - 19h [2014]
Dom omladine, sala Amerikana, Makedonska 22

Žan-Noel Žanene: univerzitetski profesor, istoričar politike, kulture i medija

Stanislav Sretenović: naučnik na Institutu za savremenu istoriju u Beogradu (moderator)

Prvi gost našeg ciklusa predavanja „Razmišljanja o ratu“, Žan-Noel Žanene je profesor na Institutu političkih studija u Parizu, bio je na čelu „Radio France“ i „Radio France Internationale“ i predsedavao je Savetom za obeležavanje dvestogodišnjice Revolucije. Bio je državni sekretar u Ministarstvu trgovine a zatim komunikacija i predsednik Francuske nacionalne biblioteke. Autor je brojnih dela o savremenoj istoriji.

U godini koja obiluje manifestacijama posvećenim Velikom ratu, nameće se pitanje mudrog obeležavanja njegove stogodišnjice, imajući pre svega u vidu najmlađe generacije. Govoriti o ratu, a prvenstveno o ovome, koji je bio strašna kataklizma našeg kontinenta, znači razumeti užasni splet okolnosti koje su zapalile planetu i obeležile čitav jedan vek oružjem i krvlju; to znači zamisliti se nad krhkošću mira, danas kao i nekada, uprkos izvanrednim promenama kroz koje je prošla planeta; to znači razmisliti o konstrukciji Evrope, koja je, ne ostvarivši se dvadesetih godina, uzela maha pedesetih; to znači posmatrati, iz godine u godinu, odnose između građanskih i vojnih vlasti, mesto medija između istine i patriotizma, ulogu obrazovanja u izgrađivanju kolektivnog sećanja, mirnog ili agresivnog. Jednom rečju, to znači podsticati odgovornosti građana za budućnost obeleženu ovom tragičnom prošlošću.

Ulaz slobodan, simultani prevod.

Žan-Noel Žanene održaće i predavanje u petak 7. marta u 11h u Novom Sadu, u Kino sali Filozofskog fakulteta, ul. Zorana Đinđica 2.


http://www.institutfrancais.rs/srp/02g.html#1914


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****                       
↧

Страдање 1.300 каплара: Венац од родитељских суза - Путевима страдања и славе легендарног ђачког батаљона српске војске у рату од 1914. до 1918. (2) / "Novosti" February 19, 2014

March 7, 2014, 2:39 am
$
0
0
Novosti
Милена Марковић
19. фебруар 2014.

Путевима страдања и славе легендарног ђачког батаљона српске војске у рату од 1914. до 1918.(2): Трагедија браће, четворице каплара Уркића. Опроштај Бранислава Нушића у име родитеља. Одужићемо се страдалој младости ако је памтимо и спомињемо.

Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика, српског војничког гробља у Солуну
 
ОБАВЕШТАВАМ целокупну српску јавност да ми се кућа угасила. Пре два дана погинуо ми је и последњи, четврти син. Студент права.
 
Оглас из „Српских новина“, издање из 1918, цитира нам стари Ђорђе Михајловић, чувар Зејтинлика, српског војничког гробља у Солуну.
 
Старина говори. Речи јече међу мермерним крстовима палих јунака. Старина се држи. Колико ли је пута поновио ове страшне речи које секу срце. Само срце.
 
Рано јутро на Зејтинлику. Поранила посета, потомци ратника који почивају и под овим хумкама. Али, и у безименим гробовима војишта од Србије, преко албанских беспућа до Крфа и Вида... Кајмакчалана и Битоља.
 
Чини се да би сви ови људи који слушају старину Михајловића желели да су њихови славни дедови и прадедови нашли коначни мир. Управо овде, испод чемпреса и њиховог тихог шума. Да буду неговани рукама овог старине, посвећеника трагичној и славној српској прошлости. Већина, међутим, не зна где су оставили кости.
 
Ђорђе Михајловић, после кратке молитве, каже:
 
- Говорим вам, децо, цитат из новина да памтите колико се, у неколико речи, очитава страшна драма народа, који је жртвовао своје синове за слободу отаџбине. А жртвовао је, видите, дотле да су многе куће угашене.
 
Оглас из „Српских новина“ потписао је Никола Уркић, голубачки учитељ. Отац. Сећање на жртву ове породице чувару Зејтинлика оставио је деда Сава, а више пута поновио му отац Ђурађ. Деда Сава, најпре, имао је невољу да кости погинулих скупља по падинама Кајмакчалана. Отац Ђурађ да дочекује њихове најмилије.
 
 
Прво освећење Зејтинлика. Сећање... Живана Уркић из околине Голупца, сва у црнини. Тражи синове. Близанце Стојана и Јована, Милоша и Љубана. Сва четворица мобилисана у скопски ђачки батаљон, 1914. Најстарији Љубан био је студент права. Тројица млађих - ђаци занатске и учитељске школе. Један - матурант. Двојица - трећи разред. После слома Србије кренули су са оцем Николом преко Албаније. До Крфа и Солуна, како је говорила мајка Живана, стигли су отац и најстарији Љубан. Љубан је страдао на Кајмакчалану. Никола умро од несреће.
 
- Живана је, прича старина Ђорђе Михајловић, на Зејтинлик донела просте колаче, четири пара вунених чарапа, грумен земље, свеће, икону, литар ракије и паклу цигара. Донела је и четири везена пешкира. Када је дарове положила у костурницу, кренула је међу крстове... Ту застајала пред белезима непознатих каплара. Дозивала, поименце, синове и мужа. А на четири крста, непознатих, везала је пешкире...
 
Овде су се старини покидале речи.
 
- Много је овде костију непознатих ратника - рекао је тихо и поновио, исто тако тихо - много костију. Ђака, студената, сељака... Никог нисмо издвајали. За мене су сви једнаки. Како у борби, тако и у смрти.
 
Где су гробови каплара Уркића и њиховог оца Николе? Има ли иког живог, сутра, да посведочи о овој страшној трагедији српске младости. Која се, најстрашније, очитава у огласу из „Српских новина“.
 
Позивамо Голубац. У регистру нема презимена Уркић. Јесу ли се у овом месту, крај лепог плавог Дунава, сасвим угасиле куће ове породице?
 
 
У сећањима Станислава Винавера, једног од 1.300 каплара, који је преживео страдање и голготу и доживео славу Србије, забележено је:

„Четири брата, од Голупца, три ђака и један будући правник, даровани Богом да лепо свирају и певају. У Скопљу су одмах били примећени. У Нишу, на станици, повело се и коло. Они свирају, певају, и ми с њима. Веселимо се, као да смо кренули на вашар. Народ гледа и плаче. Један стари китио је коловођу Кицу Лазаревића. А Кица је даровину, после, дао најмлађем свирачу.“

Сличну причу оставио је и Јосип Маглић. Он, у успомени на трагедију четворице браће каже: „Весели Уркићи. Успели су да пређу Проклетије. Пратио их је отац кроз голготу, али су према Валони остајали... Један по један. До Крфа су преживели само најстарији Љубан и отац Никола. Близанци, исцрпљени дугим пешачењем и глађу, своје уморне душе заувек су испустили чекајући брод према северној Африци. Милош је из Валоне превезен у Тунис. Сахранили смо га на француском гробљу.“

Двадесет година касније... Траје помен српским капларима. У име родитеља страдалих синова опрашта се Бранислав Нушић.

- Ни звона црквених зона, ни плотуни почасне паљбе, ни војничке фанфаре, ни бучни хорови не могу заглушити реч наше мртве деце. Она је ту, она лебди над нама. Ја, који сам ближе смрти но животу, ја је чујем. Ви који сте ближи животу но смрти, ви је осећате у души...

... У овом дану полажем вам, децо наша, најскупоценији венац, венац родитељских суза. Али, прави споменик вама палима, подићи ћемо ако будемо кадри да сачувамо сећање на вас.

 
 
ШАПАТ ПОСМРТНОГ ОПЕЛА

НАША родитељска срца следише се, наше очи истопише бол душа наших, а реч нам у грлу усахну до шапата посмртног опела - говорио је Нушић. - Ипак, устрајали смо да доживимо и ове дане, јер нас подржава утеха: велика дела траже и велике жртве - говорио је Нушић у име родитеља палих каплара, међу којима је био и његов јединац Страхиња.

ОСТАЛЕ УСПОМЕНЕ ВЕЛИКАНА

МЕЂУ 1.300 каплара, који су преживели и касније пронели славу Србије, били су књижевник Станислав Винавер, архитекта Александар Дероко, академик Миладин Пећинар, професор др Војислав Радовановић антропо-географ, Кристофер Црниловић уметник, Милан Јањушевић, који је иза себе оставио неколико драгоцених књига управо о делу јуначке српске историје.


Сутра: Потомци, Чувари сеЋања


http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:479066-Страдање-1-300-каплара-Венац-од-родитељских-суза


*****

Страдање 1.300 каплара: Из школске клупе у огањ битке - Путевима страдања и славе легендарног ђачког батаљона српске војске у рату од 1914. до 1918. (1) / "Novosti" February 18, 2014

http://www.heroesofserbia.com/2014/03/1300-1914-1918-1-novosti-february-18.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Њено Краљевско Височанство Принцеза Катарина упутила је поруку женама Србије поводом међународног Дана жена, 8. марта 2014 / Her Royal Highness Crown Princess Katherine of Serbia issued the following message for International Women’s Day March 8, 2014:

March 8, 2014, 12:01 pm
$
0
0
HRH Crown Princess Katherine Karageorgevich of Serbia 
 
„Желела бих да честитам свим женама Србије и да им изразим своју подршку. Морамо бити свесне својих одговорности као жене, и наставити борбу за очување наших породица, за стварање боље и срећније будућности за нашу децу и нашу земљу. Да би то постигли, у пружању подршке нашим породицама пре свега, али и нашем пословном ангажовању, и развоју друштва у целини, морамо имати приоритете.
 
Жене су увек биле фактор јединства у нашем друштву, тиха већина која подржава напредак и промене. Морамо инсистирати на једнакој заступљености жена у свим областима друштвеног живота, а посебно тамо где се доносе најважније одлуке за будућност ове земље.
 
Моја Фондација већ неколико година спроводи програме превенције рака дојке и рака грлића материце, и на тај начин доприноси решавању два огромна здравствена проблема наших жена. Желела бих да позовем све наше жене да поведу више рачуна о своме здрављу, да редовно иду на лекарске прегледе, зато што је превенција и рано откривање најбољи начин за борбу против ових болести.
 
Користим ову прилику да изразим дивљење храбрости и упорности које су жене Србије показале током веома тешких времена. Ја сам увек уз вас”, истакла је Њ.К.В. Принцеза Катарина у својој изјави.
 
*****
 
“I extend my congratulations and support to all women in Serbia. We have to be aware of our responsibilities as women, and to continue our struggle to preserve our families, and to achieve a better and happier future for our children and our country. The secret for success of our effort is to be supportive of our families first and to our job and our society in having priorities in what we do.
 
Women have always been a cohesion factor in society, a silent majority that supports progress and change. We must insist on equal representation of women in all segments of the society, and especially in places where the most important decisions regarding the future of this country are being made.
 
My Foundation has been implementing programs for cervical cancer prevention and breast cancer prevention for several years, and by doing that trying to help to solve two major health problems of our women. I would like to make an appeal to all our women today, to take better care of their health, and to visit their doctors on a regular basis, because prevention and early detection is the best way to combat these diseases.
 
I use this opportunity to express my admiration for the courage and endurance that our women have shown during very difficult times. I am always with you”, said HRH Crown Princess Katherine in her statement.


on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesoserbia@yahoo.com
 
*****
↧

The Principality of Serbia is proclaimed the Kingdom of Serbia on March 6, 1882 with Milan Obrenovic (Milan I) as King / На 6. март ( 21. фебруар по јулијанском календару) 1882. године, кнежевина Србија уздигнута је на ранг краљевине, а тадашњи владар Кнез Милан Обреновић је тако постао први нововековни краљ Србије.

March 8, 2014, 8:45 pm
$
0
0
"Meet the Serbs"
on Facebook

Milan Obrenovic (Milan I) / King of Serbia March 6, 1882 - March 6, 1889
 
"On March 6 (February 21, according to the Julian calendar) in 1882, the Principality of Serbia was raised to the rank of kingdom and Prince Milan Obrenović became the king of Serbia. The proclamation of the Kingdom of Serbia came after the signing of the so-called Secret Convention on 28 June 1881, the document whose provisions didn't allow Serbia to enter into any agreements with other countries without the prior approval of the Austro-Hungarian Empire, and also obliged Serbia to maintain a friendly policy towards the [Austro-Hungarian] monarchy. Shortly before the signing of the Convention, Serbia signed the Trade agreement with Austria-Hungary, according to which Serbia could export her goods only in Austria-Hungary, and thus its economy became subjected to the will of the [A-H] Monarchy. The Secret Convention was signed by the then Serbian Foreign Minister Milutin Garašanin and Finance Minister Čedomilj Mijatović, thus placing Serbia in a position of dependence on the [A-H] monarchy in exchange for internationally recognized independence. King Milan was very unpopular among the people, which ultimately led to his abdication in 1889."
 
 
*****
 
"На 6. март (21. фебруар по јулијанском календару) 1882. године, кнежевина Србија уздигнута је на ранг краљевине, а тадашњи владар Кнез Милан Обреновић је тако постао први нововековни краљ Србије. До проглашења Србије за краљевину дошло је након потписивања тзв. Тајне конвенције 28. јуна 1881. године, документа по чијим одредбама Србији није било дозвољено да закључује било какве уговоре са другим земљама, без претходног одобрења Аустроугарске, и притом је била обавезана да одржава пријатељску политику према Аустроугарској монархији. Непосредно пре потписивања Конвенције, закључен је Трговински уговор, којим је Србија могла своју робу да извози само у Аустроугарску, чиме је своју привреду потчинила вољи Монархије. Тајну конвенцију су потписали тадашњи српски министар спољних послова Милутин Гарашанин и министар финансија Чедомиљ Мијатовић, тиме Србију ставивши у зависан положај према Монархији, у замену за међународно признату независност. Краљ Милан био је веома непопуларан у народу, што је на послетку довело до његове абдикације 1889. године."
 
 
"Meet the Serbs"
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧
↧

Споменик у Славјаносербску у Украјини. Приказани су Србин, Рус и Украјинац (козак) са натписом: "НЕМА СВЕТЛИЈИХ ВЕЗА ОД БРАТСКИХ" / Monument in Slovianoserbsk in south-eastern Ukraine honors a Serbian, a Russian, and a Ukrainian (Kozak).

March 9, 2014, 2:10 pm
$
0
0
 

ПОДСЕЋАЊЕ

Ових дана па и данас је врло актуелна политичка ситуацију у Украјинии. Да се подсетимо како је то некадбило и имало веза са нама.

Споменик у Славјаносербску у Украјини. Приказани су
Србин, Рус и Украјинац (козак)
са натписом:

"НЕМА СВЕТЛИЈИХ ВЕЗА ОД БРАТСКИХ"

Савез Удружења Потомака Српских Ратника и Добровољаца 1912-1918
on Facebook. 


*****

TO REMEMBER:

During the current situation in Ukraine, let us remember how it used to be and the ties between us.

This monument in
Slovianoserbsk in south-eastern Ukraine honors
a Serbian, a Russian, and a Ukrainian (Kozak).

The inscription reads:

"There are no brighter ties than those of brotherhood."


 
 
 
Photos courtesy of
Савез Удружења Потомака Српских Ратника и Добровољаца 1912-1918
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧

New postgraduate courses are changing our views of the First World War / "The Guardian" March 4, 2014

March 11, 2014, 1:40 am
$
0
0

Aleksandra's Note: Serbs in the homeland and throughout the world should pay attention and take note of how each participant in World War One is planning to mark and honor the Centennial of the Great War.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

The Guardian
Stephen Hoare
March 4, 2014

From a new master's [degree] to a phone app, British universities celebrate the centenary of the first world war

An Australian wearing a First World War uniform walks past graves
at the Australian War Memorial in Villers-Bretonneux on Anzac Day.
Photograph: Getty Images
 
History departments up and down the country are mobilising as preparations for the date Britain declared war on Germany on 3 August 1914, get under way with a series of public events, exhibitions and a new master's degree.

"The popular history of the war has been stuck in a rut for the past 30 years," says William Philpott, professor of warfare at King's College London.

Kings College London, which covers the first world war in its MAs in war studies and the history of warfare, is rolling out a series of public and academic events over the next five years.

Meanwhile, the University of Birmingham has parked its tanks on the lawn with a hard-hitting public lecture series to run throughout the year.

"The first world war is a controversy that will never go away. Even today, the politics of the Middle East are still dictated by decisions made by European powers during the great war," says Dr Jonathan Boff, course leader on the University of Birmingham's MA in British first world war studies.

In April, the universities of Kent and Southampton, in association with the Imperial War Museum, are staging a conference, The Great War and the Moving Image.

And the history department at Queen Mary, University of London, has developed a "teaching trail", with links to relevant courses and a mobile phone app highlighting sites in London associated with the first world war.

The conflict still has the power to polarise public opinion. "It's a pity the politicians have got involved because the causes and effects of the war have strayed into the area of party political point scoring," says professor Mark Connelly, military historian at the University of Kent.

The University of Kent will be launching a new master's degree in first world war studies in 2015. Connelly says: "There are still plenty of significant centenaries coming up.

"1915 saw the second battle of Ypres, Gallipoli and Loos, a very nasty little battle and a great demographic disaster for the people of east Kent. The Buffs [Royal East Kent regiment] got ripped up pretty badly in that battle."

Kent's new MA will include field trips to the Flanders Fields museum in Ypres to study the impact of battlefield tourism in the 1920s and 30s and interdisciplinary studies involving the departments of drama and modern languages.

It seems that there is still much more to learn about a conflict fought on land, sea and air and across major continents. "People forget that this was not just about Britain and the western front. Virtually the whole of Europe and the Middle East was dragged into the war," says Philpott.

"I completed my MA in first world war studies at the University of Birmingham and decided to do a PhD there in 2012. I'm investigating how the British army in the first world war adapted its way of fighting to different conditions and different geographies.

"Studying how a complex organisation learns in a time of crisis has relevance to today's large organisations that are undergoing major change.

"I have a very personal connection that influenced me to pursue an academic career in this field. My great grandfather, William Rossall, a lance corporal in the Machine Gun Corps was killed in 1917 and his brother Timothy Rossall, a private in the Loyal North Lancashire Regiment, died in 1921 from wounds received in the war.

"I was 13 years old when my great aunt gave me photographs and letters they had sent home. It was a very tangible link with the past."


http://www.theguardian.com/education/2014/mar/04/new-postgraduate-courses-changing-views-first-world-war


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧
Search

STEPAN STEPANOVIĆ - STEPA - One of Serbia's greatest Military Commanders / У ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје / March 11, 1856 - April 29, 1929

March 11, 2014, 9:30 pm
$
0
0
 
From "Meet the Serbs" on Facebook:
 
STEPAN STEPANOVIĆ - STEPA (11 March [O.S. 28 February] 1856 – 29 April 1929) was a Serbian military commander who fought in the Serbo-Turkish Wars, the Serbo-Bulgarian War, the First Balkan War, the Second Balkan War and World War I. Having joined the Serbian military in 1874, he fought against the forces of the Ottoman Empire in 1876. Over the following years, he climbed up the ranks of the Serbian Army and fought against Bulgarian forces in 1885. He was the Serbian Minister of Defense twice. During this period, in the organizational, professional, financial, and moral sense, the Serbian army was well prepared for the upcoming wars. In the First Balkan War (1912-1913) Stepa Stepanović commanded the Second Army. During the Second Balkan War, the army under the command of Stepa Stepanović selflessly defended the Nišava zone with a fortified camp in Pirot. When the First World War broke out, as a representative of the at the time absent Chief of the General Staff of the Serbian army Radomir Putnik, Stepanović was in charge of the mobilization and concentration of the Serbian army. After Putnik returned to the country, Stepanović again took over as commander of the Second Army, and with its main forces he carried out a march-maneuver over Koceljeva and Tekeriš. In a night attack on the eastern slopes of the Cer Mountain, he defeated the 21st Division of the Austro-Hungarian 8th Corps. For the Serbian victory over the Central Powers in the Battle of Cer, he was promoted to the rank of Voyvoda (Field marshal) on 20 August 1914. In the Battle of Kolubara (from 16 November to 15 December 1914), the Second Army first stopped the enemy attack on the right bank of the Kolubara river, and then participated in the maneuver of Voyvoda Radomir Putnik and General Živojin Mišić, which led to the collapse of the Austro-Hungarian Balkan Army. During the Austrian invasion of Serbia in the autumn of 1915, Stepanović's army, together with the Timok army, foiled an attempt of the Bulgarian First Army to penetrate through the Nišava zone and attack the main forces of the Serbian army deployed on the northern front, and thus greatly contributed to the decline of the Austro-Hungarian plans for the rapid destruction of the Serbian army. Although he had a significant role in the reorganization of the Serbian army on the Greek island of Corfu and its first successes in the front near Gorničevo, at Kajmakchalan and around Bitola, the greatest success is related to the breakthrough of the Salonika front and Bulgarian capitulation. Stepа Stepanović is one of the greatest military commanders of the First World War and the Serbian military history.

Read more about Stepa Stepanović:
http://bit.ly/1cQHY7E
 
 
*****
 
СТЕПАНСТЕПАНОВИЋ – СТЕПА (Кумодраж, 28. фебруар/11. март 1856 — Чачак, 27. април 1929) био је српски војвода. Учесник је српско-турских ратова (1876—1878), као питомац-наредник, касније потпоручник. У периоду између битака на Сливници и код Куманова обављао је дужности команданта батаљона, пука, бригаде и дивизије и помоћника начелника Главног ђенералштаба. Два пута био је и министар војни. У том периоду Српска војска је у организационом, стручном, материјалном и моралном погледу била добро припремљена за предстојеће ратове. У Првом балканском рату (1912—1913) Степа Степановић је командовао Другом армијом. У Другом балканском рату, армија под Степином командом пожртвовано је бранила нишавску зону са утврђеним логором у Пироту. Када је почео Први светски рат, као заступник одсутног начелника Штаба Врховне команде Радомира Путника, руководио је мобилизацијом и концентрацијом Српске војске. После Путниковог повратка у земљу, поново преузима дужност команданта Друге армије и са њеним главним снагама изводи марш-маневар преко Коцељеве и Текериша. У ноћном нападу, на источним падинама Цера, поразио је 21. дивизију аустроугарског 8. корпуса чиме је омогућио победу Срба у Церској бици. За ту савезничку победу над Централним силама, 20. августа 1914. године, унапређен је у чин војводе. Његова армија је у бици на Дрини пожртвовано бранила Мачву, успешно одбијала више концентричних напада надмоћнијих аустроугарских снага, приковала Поћорекову Пету армију за обале Дрине и Саве и месецима исцрпљивала и трошила њене снаге. У Колубарској бици (од 16. новембра до 15. децембра 1914), Друга армија је на десној обали Колубаре најпре зауставила непријатељски напад, а затим учествовала у маневарским подухватима војводе Радомира Путника и генерала Живојина Мишића, што је довело до слома аустроугарске Балканске војске. За време инвазије на Србију у јесен 1915. године, Степановићева армија је заједно са Тимочком војском, осујетила покушај бугарске Прве армије да кроз нишавску зону продре у позадину главних снага Српске војске ангажоване на северном фронту и тиме умногоме допринела пропадању Макензенових планова о брзом окружењу и уништењу Српске војске. Иако је имао значајну улогу у реорганизацији Српске војске на Крфу и њеним првим успесима на фронту код Горничева, на Кајмакчалану и око Битоља, највећи успех везан је за пробој солунског фронта и избацивање Бугарске из рата. Војници Степановићеве Друге армије су у јаком налету пробиле непријатељски утврђени фронт на Добром пољу и Козјаку и заједно са Првом армијом и савезничким снагама, без предаха, гониле разбијене бугарске и немачке трупе све док, 29. септембра 1918. године, нису принудиле Бугарску на капитулацију и отвориле пут за коначно ослобођење Србије. Та вешто изведена операција и прва савезничка победа, коју је извојевала српска војска у Церској бици, уврстиле су га у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.
 
Прочитајте више о Степи Степановићу:
http://bit.ly/1kdJJRo
 
 
Meet the Serbs
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

German MP calls lack of plans to mark the First World War Centenary a "scandal" / "Centenary News" March 3, 2014

March 12, 2014, 7:14 pm
$
0
0
Centenary News
March 3, 2014

Sevim Dağdelen
MP for the German political party Die Linke

Sevim Dağdelen, MP for the German political party Die Linke - 'The Left' - has criticised Germany for a lack of plans to commemorate the Centenary of the First World War.

Ms. Dağdelen, who is International Relations spokesperson for Die Linke, has branded the Federal Government's unwillingness to commit funds or to organise events to commemorate the Centenary a "scandal".

The Federal Government announced that €4 million has been set aside to mark the Centenary, which, Ms. Dağdelen highlighted, "is only a fraction of the expenditure in comparison to, for example, the amount which the British and French governments have committed".

The Federal Government made the announcement in response to a query put forward by Die Linke.

Ms. Dağdelen criticised the fact that, after the government had "finally disclosed" details, that there are no plans to commemorate the war on the Eastern Front.

She said that "the millions of victims in Poland, Belarus, Ukraine and Russia, obviously have no meaning to the German government".

She stated her surprise that whilst the Eastern Front had been ignored, Centenary events are being organised "in Benin and Bolivia".

Ms. Dağdelen said that her party "demands" the Federal Government mark the Centenary and that more funding should be made available. She also said that there must be no "historical revisionism".

She concluded that, "even 100 years after the First World War, Die Linke says: No more war!"



Source: Sevim Dağdelen's website
Images courtesy of Sevim Dağdelen's website
Posted by: Daniel Barry, Centenary News

http://www.centenarynews.com/article/?id=1502


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

Germany's low-key plans for first world war centenary criticised / "The Guardian" March 2, 2014

March 13, 2014, 3:51 am
$
0
0
The Guardian
in Berlin
March 2, 2014

No plans for Angela Merkel to attend events as Germany puts aside €4m to mark war, while UK and France spend €60m each

A German trench in Poland, 1915.
The lack of plans to commemorate battles on the eastern front
was criticised by German MP Sevim Dagdelen. Photograph: PA
 
Germany has been accused of falling short in its plans to commemorate the 100th anniversary of the start of the first world war, with a tiny budget and a dearth of the kind of events being planned by its former adversaries.

Five months before the start of the centenary, the German government's plans for marking the 1914-18 war amount to events costing less than €4m – a fraction of the budgets put aside by other key actors in the conflict.

Britain and France have promised to spend about €60m each. Australia has set aside €50m, and even New Zealand has promised to devote €10m to commemorative events to mark the war, which left 37 million people dead or wounded.

Details of Germany's plans have emerged in response to a parliamentary question submitted by leftwing party Die Linke. They also reveal that there are no plans for Angela Merkel to attend the commemorative events, and just two state visits have been scheduled for other cabinet ministers: the foreign minister, Frank-Walter Steinmeier, will travel to France for a panel debate in late April and the justice minister, Heiko Maas, will attend an event in the Franco-German border region.

At the start of the year, German media reported disagreements in the German government over which ministry was responsible for co-ordinating events to mark the centenary.

Sevim Dagdelen of Die Linke, who submitted the parliamentary question at the end of February, was also critical of the heavy focus on the western front. A Franco-German culture fund will support events in South America and west Africa, but there are few events planned in eastern Europe.

"It is extraordinary that the German government is organising events in Benin and Bolivia while the eastern front will hardly play a role in the commemorations," Dagdelen told the Guardian.

"The millions of victims of the first world war in Poland, Belarus, Ukraine and Russia don't appear to be significant enough for the German government. That's scandalous."

In the past, Die Linke has taken a pacifist stance in foreign policy matters and still calls for the abolition of Nato, so its criticism of Germany's passivity may appear counterintuitive. But Dagdelen said there was a need to teach a new generation about the horrors of war. "This is not about glorifying the war – on the contrary: 100 years after the first world war, Die Linke's motto is still: no more war," she said.

Historians have supported the call for more attention to the eastern European theatre of war, even if not all agree that sole responsibility for marking the conflict should lie with Germany. "In western Europe's memory of the first world war, there's a massive hole where the eastern front should be," said Mathias Niendorf, a historian at Greifswald University. "We have this clear sense of what happened on the western front, aided by countless books and films. The assumption is often that the eastern theatre of war was less significant, or more traditional – but that's not true."

Niendorf said more education about events such as the battle of Tannenberg, the battle of Gorlice-Tarnów or the Brusilov offensive would aid understanding of the conflict, not least because experiences on the eastern front went on to inform German anti-Bolshevik propaganda in the second world war.

In Russia and Poland, the revolution of 1917 and the Polish reconstitution of 1918 have traditionally overshadowed the military conflict. But critics argue that Germany owes it to the rest of the continent to take a more prominent role in the commemoration of the war.



http://www.theguardian.com/world/2014/mar/02/germany-plans-first-world-war-centenary
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧

Беч је припремио рат четири месеца пре Сарајевског атентата / "Политика" March 16, 2014

March 17, 2014, 7:21 pm
$
0
0
Политика
Милош Казимировић
16/03/2014

Распуштањем царског парламента у Бечу 16. марта 1914. године завршене су политичке припреме за објаву рата Краљевини Србији

Ратни планови: врховни заповедник војске надвојвода
Фридрих фон Естерајх-Тешен и шеф Генералштаба
Конрад фон Хецендорф над картом Балкана
 
На данашњи дан, тачно пре једног века, 16. марта 1914. године, распуштен је Рајхсрат – парламент Црно-жуте монархије. Аустроугарски премијер гроф Карл Штирк пренео је надлежности посланичке скупштине на владин кабинет, „уз царев благослов”, позивајући се на тачку 14 Основног државног закона (устава), по којој је распуштање парламентарног сазива оправдано, ако би уследило у интересу Монархије и њених поданика.

Како се четири месеца касније испоставило, распуштање Рајхсрата било је у интересу објаве рата Србији. Преношењем надлежности парламента на владин кабинет избегнуте су посланичке расправе око евентуалне објаве рата, као и неизвесност да ли ће посланици неопходном двотрећинском већином одобрити експедицију на Београд.

Историчари предани аутентичном тумачењу истине, међу њима и малобројни аустријски историчари, попут Волфганга Мадертанера, шефа аустријског Државног (историјског) архива, сматрају ово распуштање парламента преломним тренутком у политичким припремама Аустроугарске за рат против Србије.

„Вишемесечно натезање ратних хушкача – соколова – и миру привржених голубова на политичкој сцени Беча пренесено је на ’виши ниво’ поновним именовањем Франца Конрада фон Хецендорфа за шефа царског Генералштаба.

Каснији фелдмаршал фон Хецендорф, претходно је два пута смењиван с положаја на лични захтев цара Франца Јозефа, уз образложење да је ратни хушкач, али је поновно враћан на положај, захваљујући залагању престолонаследника Франца Фердинанда, касније жртве Сарајевског атентата.

Конрад фон Хецендорф је по трећем повратку на место шефа Генералштаба вукао конце дворске политике, а у премијеру Фон Стирку имао је верног савезника. То потврђују и извештаји тадашње Бечке штампе. Најпре је, последњег дана јануара, „Ноје фраје пресе” известио о „пријатељској расправи његовог величанства и генерала Фон Хецендорфа”. Потом су бечки листови готово свакодневно извештавали о „царским аудијенцијама” за премијера Фон Штирка, шефа генералштаба Фон Хецендорфа.

Јавности, наравно, није обелодањено да су предмет разговора били планови напада на Краљевину Србију.

Неопходност предстојећег рата први пут је индиректно најавио дневник „Ноје фраје пресе”, последњег дана фебруара 1914. године. У уводнику на насловној страни описан је „конспирациони податак” царске тајне полиције из Београда.

У њему је цитирана изјава тадашњег српског министра грађевина Светислава Вуловића, по којој ће се Србија најкасније за пет година коначно обрачунати с Аустроугарском – уз помоћ Русије.

„Ноје фраје пресе” и остали бечки листови сврстали су ову изјаву у ред доказа о планираној агресији мале Србије на моћну царевину и истакли да ће Монархија наћи начин и средство да се одбрани од „балканских кољача”.

Да су ствари другачије стајале, потврдио је аустријски цар Карл по доласку на трон 1916. године. Једна од првих интервенција односила се на смену генерала Фон Хецендорфа и на помиловање атентатора Виктора Фердинанда Адлера, сина истоименог лидера аустријске социјалдемократије.

Адлер је 21. октобра 1916. године убио ратног премијера Фон Стирка, сматрајући да је управо он омогућио Први светски рат, распуштањем парламента. Чињеница да је цар Карл амнестирао Адлера и да му је, штавише послао лични аутомобил и возача да га из затвора одвезе кући, схваћена је као признање ратне кривице.

У марту 1914, међутим, као да се једва чекало на избијање рата. Генерални викар војске (свештеник) послао је „дневну заповест” војницима да буду спремни да бране отаџбину. С друге стране, у цивилној јавности се певушио шлагер пролећа „Адје мајн клајнер гардеофицир”.

Текст песме – у преводу „Збогом, мали мој гардијски официру” – описује мајку која испраћа сина у рат и каже: „Весели се, сине, незаборавни дани те чекају”.


Милош Казимировић
Oбјављено: 16/03/2014

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Bec-je-pripremio-rat-cetiri-meseca-pre-Sarajevskog-atentata.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

100-годишњице Народне одбране у Америци 1914 - 2014 - ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА June 28, 2014 Chicago / 100th Anniversary Celebration - Serbian National Defense Council in America

March 17, 2014, 8:03 pm
$
0
0
 
ВИДОВДАНСКА ПРОСЛАВА
Субота, 28. јун 2014
са свечаном Видовданском Академијом:
100 ГОДИНА С.Н.О. СА СРПСКИМ НАРОДОМ У АМЕРИЦИ


VIDOVDAN ACADEMY
Saturday, June 28, 2014
Vidovdan Academy with Special Guests:
100 YEARS OF S.N.D. WITH SERBIAN PEOPLE IN AMERICA
 
Hyatt Regency O’Hare / Grand Ballroom
Hyatt Regency O’Hare
9300 Bryn Mawr Avenue  
Rosemont, Illinois
847.696.1234
 
To reserve a room mention
“Serbian National Defense” for discounted rate.
Free shuttle service from O’Hare Airport to Hyatt.
 
Да резервишете собу по повлашћеној цени помените догађај
“Serbian National Defense”.
Бесплатан превоз са O’Hare Аеродрома до Hyatt хотела.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
Search
<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>