Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live

Studying reasons for the First World War leads to "permanent state of confusion" Sir Max Hastings claims / "Centenary News" March 26, 2014

$
0
0
Centenary News
March 26, 2014

Historian Max Hastings

The July crisis of 1914 is the most complex series of events in human history and can make you feel “a bit mad,” author and journalist Sir Max Hastings says.

“I can only give you my take on it but the evidence is so confusing and contradictory and the issues are so complex. I think you will find that virtually every student of 1914 is in a permanent state of confusion,” he told an invited audience at the National Archives, London.

After giving a lecture on his best-selling book Catastrophe about the beginnings of the First World War, he said: “When I started working on this three or four years ago I went to a conference of historians discussing the July crisis and I heard a German historian say: ‘So I think we all agree that the July crisis of 1914 is the most complex series of events in human history.’

“Actually I think he is not far wrong. “

He said he had discussed the difficulties of writing about the war recently with historian Margaret MacMillan.

“Margaret said to me when you were writing your book did you ever get the feeling you were going a bit mad at times and I said “absolutely” and she said: “So did I.”

37 Days

Sir Max was asked what he thought about the BBC’s attempt to explain the events in the recent three part drama 37 Days.

http://www.bbc.co.uk/programmes/p01pf7pt

“I thought it achieved the almost impossible feat of being unfair to everybody,” he said. “It wasn’t that 37 days wasn’t an honourable shot it is just that it is too difficult to cram it into three bits of television.”

Versailles

Answering a question from Germany sent live on Twitter, on the “mess” of the Treaty of Versailles in 1919, he said:

“They didn’t do as badly in 1919 as sometimes thought and they did not do as well in 1945 as sometimes thought.

“If one looks at what happens to Europe in 1945 and one sees vast ethnic cleansing on a vast scale in Eastern Europe and of German minorities, civil war in Greece, the Iron Curtain comes down. 1945 wasn’t perfect either. I personally think but the peacemakers of Versailles have been too harshly judged.

“Yes Versailles wasn’t terrific but peacemaking is very hard.

“I don’t think the Germans wanted a big war in 1914 but they were willing for one. That is a rather subtle nuance. They felt confident that they had a better chance of winning a war against Russia and France in 1914 than they would have in 1916.

“Of course in the light of what followed they could all have seen that nothing they could have hoped to get out of it could possibly have justified it but of course in 1914 they did not know that. They thought they were acting rationally.”

Scary Putin

He rejected the idea that crisis in Ukraine in 2014 could echo the events of 1914.

“There is no will whatsoever in the West to have a war over all this. I think what is frightening for me about Putin is that he plays golf abroad with only one club in his bag which has caused all the threat.

“The one parallel with 1914 is that people thought war was a usable instrument of government in serving national purposes.

“In that sense I think Putin is very scary. I don’t think he wants a big war but I think he is perfectly happy to have a succession of small ones.”

After the lecture guests were invited to examine items from the Archives First World War collection including a map of the Battle of the Somme.

Centenary News review

To read the Centenary News review of Max Hasting's book Catastrophe:

http://www.centenarynews.com/article?id=1405

Posted by: Mike Swain, Centenary News

http://www.centenarynews.com/article?id=1545


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Свечано вече посвећено Гаврилу Принципу! Позивамо све људи који носе слободу у срцу да 27. марта 2014. у 19 часова дођу у установу културе „Вук“ Београд

$
0
0
СРБИН.ИНФО

Позивамо све људи који носе слободу у срцу да 27. марта у 19 часова дођу у установу културе „Вук“на свечано вече посвећено Гаврилу Принципу!


Гаврило Принцип је један од кључних симбола слободе у памћењу српског народа.

Ове, 2014. године, он је главна мета ревизиониста, теоретичара завере и свих других, који свесно или несвесно каљају сећање српског народа на херојску борбу наше војске у Првом светском рату.

Овако сложеном феномену је немогуће једнозначно приступити, због чега ће на овој свечаној вечери посвећеној Гаврилу Принципу бити речи о историјским приликама уочи избијања Првог светског рата, феномену тираноцида и револуције.

Говориће се о месту које Гаврило Принцип може да заузима међу данашњом српском омладином.

Биће представљена и књига Ратка Парежанина „Гаврило Принцип у Београду“.

Дођите!

Место: Установа културе „Вук“, Београд
Време: 19 часова


Говоре:

Зоран Павловић, професор историје;
Душан Достанић, политиколог, Институт за политичке науке;

Никола Маринковић, извршни уредник ИК Цатена мунди;
Бошко Обрадовић, главни уредник ИК Цатена мунди и приређивач књиге Ратка Парежанина „Гаврило Принцип у Београду“.

http://srbin.info/2014/03/26/dodite-svecano-vece-posveceno-gavrilu-principu/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

As others mark World War One centenary, Germans prefer to forget / "Reuters" March 19, 2014

$
0
0
Reuters
Erik Kirschbaum
Berlin
March 19, 2014

Stone crosses and gravestones are silhouetted against the sky at Invaliden cemetery
in Berlin March 17, 2014.
Credit: REUTERS/Tobias Schwarz

(Reuters) - A simple plaque marks the forsaken spot where the Red Baron was buried in central Berlin but hardly anyone stops to remember the flying ace shot down in 1918. For Germans, the Great War holds so little interest.

The centenary of the outbreak of World War One has caught Germany off guard, while Britain, France, the United States and others mark it with battlefield tours, television programs, exhibitions and plans for ceremonies on the day, in August.

Germans aren't sure how, or even if, they should commemorate a war that cost them 13 percent of their territory, all their colonies, huge reparations and 2.5 million lives. The government is under fire for its inactivity.

"Most Germans don't want to have anything to do with the militaristic past," said Stefan Scheybal, a mason who tends graves at the Invalids' cemetery where Manfred von Richthofen was buried, a plot of land now bisected by a busy cycle path.

"We were brought up to scorn patriotism and everything about our belligerent history, so no one really feels a connection to World War One," said Scheybal, 51. "Most Germans don't care who the Red Baron was. Only English people come to see his grave."

The way Germany treats its war dead - even the gallant Red Baron, who shot down 80 enemy planes - helps explain why it is having a hard time figuring out how to mark the centenary of the start of a war that shaped the 20th century.

REASONS FOR APATHY

The reasons for German apathy run deeper than the obvious fact that they lost the war. Modern Germany has no appetite for war and shudders at the memories of Imperial Germany, with its spiked "Pickelhaube" helmets and exuberant militarism.

"Germans today are probably the least belligerent and most pacifist-oriented people anywhere in Europe," said Herfried Muenkler, a Humboldt University historian whose new book "Der Grosse Krieg" is making waves for challenging long-held notions that Kaiser Wilhelm's Germany was to blame for starting it.

"But that's due to the collective memory of World War Two, as that overshadows World War One in every category from the loss of lives to the level of German guilt," he told Reuters.

Another reason the war is so little remembered is that the Nazis manipulated its legacy for nationalistic propaganda in their march to power in 1933. Defeat was cast as the result of betrayal of the army by weak, defeatist civilians and communist revolutionaries.

Chancellor Angela Merkel has no plans at this point to take part in World War One memorials, but she acknowledged that its historical significance has been accentuated by tensions with Russia over its incursion into Ukrainian territory in Crimea.

In a speech to parliament last week, Merkel said Europe had clearly not put behind it such 19th and 20th century-style conflicts about spheres of influence and territorial ambitions.

Foreign Minister Frank-Walter Steinmeier says the lesson of the war is that diplomacy failed, though he warns that "drawing frivolous historical parallels can distort our view of what's behind the current crisis".

MOSS-COVERED GRAVESTONES

There is no better way to gauge German lack of interest in World War One than looking at how it remembers its soldiers.

When Germany's last World War One veteran, Erich Kaestner, died at the age of 107 in 2008 it merited little attention, nor was there any confirmation that he was the last of the Great War veterans because the defense ministry keeps no such records.

Kaestner's little noted passing stood in marked contrast to the honors France bestowed on Lazere Ponticelli. France's last war veteran got a state funeral led by then-President Nicolas Sarkozy when he died at 110 - three months after Kaestner.

German neglect of its veterans is matched by the condition of graveyards like the one housing von Richthofen's memorial: weeds grow instead of flowers and the stone is worn by the wind and weather. His remains were moved to Wiesbaden in West Germany in 1975 after the Berlin Wall cut straight through the cemetery.

"Germany has forgotten those killed in World War One," Gerd Krumeich, a scholar of the period, told Reuters. "Hardly anyone visits war graves. They're covered with moss. No one's interested. Germans will never commemorate that war."

Across town at the Alte Garnison Friedhof, Katrin Saenger was basking in the sun reading a book, cheerfully oblivious to the iron crosses marking the graves of captains and colonels.

"I've been coming here on my lunch break for the last year because it's nice and quiet," said the 34-year-old fashion designer. "It might be strange but I like the aura, if you can say that about a cemetery. Hardly anyone ever comes here. It's only once in a great while you see someone looking at a grave."

The public apathy explains why Merkel's government has devoted scant resources or attention to the 100th anniversary.

The opposition Left party has criticized the government for failing to schedule any major events and for spending just 4.7 million euros on the anniversary, while Britain and France are devoting about 60 million euros each to this summer's centenial.

Sevim Dagdelen, a lawmaker from the anti-militaristic Left, calls the government's lack of enthusiasm "scandalous".

"You get the impression that it's not a priority at all to remember a lost world war. They don't want to talk about it," she said, suggesting parliament should host a memorial event with delegations from France, Britain, Russia and Serbia.

"That would be the decent thing to do."




A general view of the grave of field marshal Alfred von Schlieffen, at Invaliden cemetery in Berlin March 17, 2014.
REUTERS/Tobias Schwarz
 
A plaque marks the spot where Manfred von Richthofen (alias the Red Baron) was
buried at Invaliden cemetery in Berlin March 17, 2014.
REUTERS/Tobias Schwarz

 

(Writing by Erik Kirschbaum; Editing by Stephen Brown and Ralph Boulton)

http://www.reuters.com/article/2014/03/19/us-germany-wwi-remembrance-idUSBREA2I0FN20140319



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Three presidents [Croatia, Austria, and Slovenia] visit the Austrian National Library's First World War exhibition / "Centenary News" March 26, 2014

$
0
0
Centenary News
March 26, 2014

The presidents of Austria, Croatia and Slovenia visited the new First World War exhibition at the Austrian National Library this month.

Dr. Ivo Josipovic (President of Croatia), Dr. Heinz Fischer (President of Austria),
Dr. Johanna Rachinger (Director-General of the Austrian National Library)
and Borut Pahor (President of Slovenia)
 
Director- General of the Library, Dr. Johanna Rachinger, greeted the President of Austria, Dr. Heinz Fischer; the President of Croatia, Dr. Ivo Josipovic; and the President of Slovenia, Borut Pahor, before taking them on a tour of the Austrian National Library.

After being shown illustrated parchment manuscripts from the 12th and 13th centuries and prints from the 16th century, the presidents were lead to the new First World War exhibition in the State Hall, which opened on the 17th March 2014.

To my Peoples!

Professor Manfried Rauchensteiner, a historian and former Director of the Military History Museum in Vienna, curated the exhibition, entitled An Meine Völker! Der Erste Weltkrieg 1914-1918 (To My Peoples! The First World War 1914-1918).

The exhibition includes items from the collections of the National Library, which was known as the Hofbibliothek (Imperial Library) until 1920.

The Hofbibliothek immediately began to collect testimonies about the First World War upon its outbreak in 1914 and continued to do so throughout the conflict.

Tens of thousands of photographs, posters, literary texts, pieces of sheet music, war diaries and other objects have remained in the possession of the National Library from the period, and some are on display at the exhibition.

Dr. Rachinger showed the presidents around the exhibition, which includes items in languages reflecting the Habsburg Empire's multi-ethnic makeup - "and thus, the common past of the three EU countries".

Many of these original documents are also being digitised as part of the National Library’s efforts to mark the Centenary.


Source: Austrian National Library
Images courtesy of the Austrian National Library
Posted by: Daniel Barry, Centenary News


http://www.centenarynews.com/article?id=1546


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Ратни сликари: Између трубе и тишине [Ратни сликари 1912-1918".] / "RTS - Radio-Televizija Srbije" March 13, 2014

$
0
0
RTS-Radio-Televizija Srbije
March 13, 2014

Да би најважније тренутке борбе сачували за историју, Штаб Врховне команде српске војске августа 1914. издао је "Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту". У част тим сведоцима времена, у Галерији РТС-а, постављена је изложба "Између трубе и тишине - Ратни сликари 1912-1918".

Наредбом војводе Радомира Путника, Штаб Врховне команде српске војске августа 1914. године званично је издао "Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту".

Излазак српске војске на море / Васа Ешкићевић
 
Документ је донет како би се најважнији тренуци борбе, па и осталих ратом изазваних прилика, сачували за историју. Наложено је да се што верније прикажу токови борбе, да се насликају сви важнији моменти и поуздано предочи њихова импресија.

Посебну пажњу требало је обратити на трагове свирепог и варварског понашања које непријатељ оставља иза себе. Да би што боље обављали своје дужности, сликари су се, код оперативног одељења Врховне команде, благовремено обавештавали о поједним ратним дејствима која је требало забележити.

Сходно томе, омогућен им је непосредан приступ самом бојишту. Занимљиво је да су за свој рад добијали дневно три динара, што је било у равни следовања које су примали официри.

У документу су срочена упутства за њихов начин деловања у ратним приликама, што значи да су уведена правила владања, задаци и обавезе којих су уметници морали да се држе.

Многи извори наводе да је прва ликовна забелешка настала непосредно на фронту акварел "На положајима код Куманова"који је Надежда Петровић урадила 1912. године.
На званични назив "ратни сликар"први пут наилазимо 21. септембра 1912, у објави за путовање број 86, која је, са потписом Живојина Мишића, издата сликару Петру Раносовићу.

Следећи податак се односи на објаву од јуна 1913, коју је издао начелник Генералштаба Петар Бојовић, на основу које је сликар Драгомир Глишић упућен у рејон Дунавске дивизије првог и другог позива.

Српски војник / Миливоје Дејановић
 
Сликара који су учествовали у балканским ратовима било је око 20, они су учинили прве кораке који су касније у рату били осмишљени и боље организовани.

Током Великог рата присуство ратних сликара било је готово двоструко веће. Како би утисак о борбама, повлачењу и пробоју био што уверљивији, нашу војску је пратила група од 18 уметника. Према незваничним подацима, њих је било знатно више, по неким подацима чак 40.

Као што се може претпоставити, услови за рат сликара на фронту били су крајње неприкладни, од опасних места на бојишту, која су походили и на њима сликали, па све до прибора који им је стајао на располагању и који је био веома оскудан.

Материјал су добијали, пошто га није било у Солуну, из Италије и Француске, а и довијали су се на различите начине.

Помагали су се оним што им се нашло при руци, користили су разноврсне папире, заостале скицен-блокове, картоне, а нешто ређе употребљавали су лесонит и понеко платно.

Највише радова је урађено оловком, акварелом, пастелом, тушем, а нешто мање темпером и уљем.
Дела су настајала "по кратком поступку"на терену. Један део радова је остајао такав какав јесте, док је један део скица и кратких забележака накнадно завршаван или претваран у коначну форму, најчешће сликарску, чиме је добијан трајан и непроменљив визуелни податак.

О уметницима из Првог светског рата повремено се писало, свакако не у мери коју заслужују својим доприносом. Организоване су им прикладне изложбе.

Неке од њих су се одликовале исцрпним анализама, док су поједине остале без потпунијих података. То је зависило од потребе показивања материјала и намене излагања.

Филмски материјал - Изложба на Калемегдану 1964.

Непосредно по завршетку Првог светског рата, 1919. године, у просторијама школе "Краљ Петар"у Београду одржана је прва изложба дела ратних сликара, а многа од њих откупило је Министарство војно, касније Министарство војске и морнарице Краљевине Југославије.

Изложба је обухватила само пет аутора: Михајла Миловановића, Косту Миличевића, Стевана Милосављевића, Милоша Голубовића и Живорада Атанасијевића.

Поводом 50. годишњице од почетка Првог светског рата, у сарадњи Народног и Војног музеја, у његовој Галерији на Калемегдану приређена је до тада највећа изложба остварења ратних сликара од 1912. до 1918 године. Она је обухватала дела 35 аутора, односно 90 слика и цртежа.

Највећи број уметничких дела насталих током балканских и Првог светског рата, данас се чува у Војном музеју у Београду, у Уметничкој збирци дела из периода између 1912. и 1918. године, која броји близу пет стотина експоната: скица, цртежа, уља.

Заступљена су дела: Владимира Бецића, Бете Вукановић, Милоша Голубовића, Васе Ешкићевића, Косте Миличевића, Михаила Миловановића, Васе Поморишца, Вељка Станојевића, Петра Раносовића, Живорада Настасијевића, Надежде Петровић и других аутора.

Наш угледни сликар и ликовни критичар, професор Павле Васић, који је написао уводни текст каталога ове збирке, објављеног 1982. године, констатује како дела ових аутора демантују познату римску изреку: да кад оружје говори - музе ћуте.

У оквиру обележавања стогодишњице од почетка Великог рата, у Галерији Радио-телевизије Србије биће отворена изложба под називом "Између трубе и тишине - Ратни сликари 1912-1918".

Аутор изложбе је историчар уметности Здравко Вучинић, а изложбу прати каталог са обимним текстом под насловом "Са лица места о поразу и победи".

http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2225/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82+%D0%BD%D0%B0+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D1%83/1546673/%D0%A0%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B8+%D1%81%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8:+%D0%98%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83+%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B1%D0%B5+%D0%B8+%D1%82%D0%B8%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B5.html

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


Предавање "Србија, краљевина или република", 02. април 2014 у 19 часова, парохијски дом Вазнесењске цркве / Београд

$
0
0
 
Вазнесењскa црквa
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

"Албум сећања на наше претке из Првог светског рата" / Савез потомака ратника Србије 1912 – 1920. у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије упућује ЈАВНИ ПОЗИВ

$
0
0

Поводом обележавања 100 – годишњице Првог светског рата у току је прављење Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.

 
Савез потомака ратника Србије 1912 – 1920. у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије упућује ЈАВНИ ПОЗИВ за грађане Србије, Србе у региону и дијаспори да доставе фотографије својих предака, аутобиографске списе, дневнике, разгледнице, писма војника и осталe историјскe материјалe из периода Првог светског рата и учествују у стварању „Албума сећања на наше претке из Првог светског рата“.
 
 
На овај начин сви који учествују постају део важног јубилеја за српску и светску историју, кроз чување успомене на великане српског народа, али и чувањем успомене на своје претке који су такође били део великог историјског догађаја као што је Први светски рат.
 
Документа је могуће доставити у периоду од 19. марта до 30.  априла путем портала славним прецима.
 
 
Албум сећања на наше претке из Првог светског рата
 
Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата. Учините видљивим дух и дело ваших славних предака у периоду од 1914-1918. Доставите скениране фотографије и друга историјска документа и учините достојним обележавање 100-годишњице Првог светског рата. Ту где су сени наших храбрих четa...
 



Published on Mar 14, 2014

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата 1914-2014.

http://славним-прецима.срб
http://slavnim-precima.rs

Савез потомака ратника Србије 1912-1920. у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије у циљу обележавања сто година Првог светског рата упућује:

ЈАВНИ ПОЗИВ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ И СРБИМА У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ФОТОГРАФИЈА И ОСТАЛИХ ДОКУМЕНАТА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА и учешће у стварању "Албума сећања на наше претке из Првог светског рата"

ОЖИВИМО СЕЋАЊА
ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ
ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ

Учините видљивим дух и дело ваших славних предака учесника Првог светског рата. Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.

Уколико поседујете фотографије, аутобиографске списе, дневнике, писма војника,разгледнице и друга документа од историјског значаја као сведочанства догађаја из периода Првог светског рата скенирана документа доставите на веб адресу:

http://славним-прецима.срб

Овај јединствени веб портал биће отворен за пријем ваших докумената од:

19.марта -- 30.априла 2014.године.


Постаните сведоци векова славне прошлости наших предака. Извуците из албума фотографије својих предака, из фиока споменице и дневнике, из срца дедове и прадедове, и учините их видљивим творцима наше историје. Историја нас обавезује и позива да сачувамо успомене и сећања на велике године српског народа 1914-1918. и улогу сваког појединца у њему,негујући љубав, хуманост, част, рад, стваралаштво и опште добро као личну одговорност за будућност наших потомака.

http://youtu.be/http://славним-прецима.срб4YEQJgEfSME


*****

http://славним-прецима.срб/

http://www.dijaspora.gov.rs/album-secanja-na-nase-pretke-iz-prvog-svetskog-rata/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****

Николић и Радмановић [БиХ] о 100. годишњици Великог рата / "PTB - Радио-телевизија Војводине / Танјуг" April 3, 2014

$
0
0
PTB - Радио-телевизија Војводине
Извор: Танјуг
April 3, 2014

БЕОГРАД - Председник Србије Томислав Николић разговарао је данас у Београду са чланом Председништва Босне и Херцеговине Небојшом Радмановићем о обележавању 100. годишњице почетка Првог светског рата.

Председник Николић је истакао да Србија активно треба да учествује у манифестацијама поводом годишњице почетка Првог светског рата и представи широј јавности своје виђење историјских дешавања, како би предупредила тенденције да се поново пише историја и прекрајају историјске чињенице, саопштила је Прес служба председника Републике.

Танјуг (Сава Радовановић)
 
Члан председништва БиХ Небојша Радмановић је нагласио значај обележавања 100. годишњице и подвукао да покушаји повлачења паралела са дешавањима током деведесетих једноставно не могу да буду прихваћени од стране Срба у Федерацији, наведено је у саопштењу.
 
На састанку је разговарано о значају сарадње две земље ради стабилности и мира у региону, каже се у саопштењу.
 
Радмановић је изјавио да су односи БиХ и Србије врло важни и да их зато у целини треба побољшавати, те поручио "настојаћемо да убудуће сарађујемо што више и што боље".
 
"Мислимо да има начина да се то поправља", оптимиста је Радмановић у изјави за агенцију Танјуг и медије у Републици Српској.
 
Радмановић је рекао да је у разговору било речи о путу БиХ и Србије према Европској унији, који подразумева и нека заједничка питања на којима убудуће треба сарађивати.

Незаобилазне су, додао је биле још две теме - актуелна ситуација у Украјини, поводом које, како је навео, има сличности између ставова Босне и Херцеговине и Србије, али има и неких малих разлика, као и обележавање почетка Првог светског рата, што је, сматра, веома важно и за БиХ и за Србију.
 
"Дакле, настојаћемо убудуће да сарађујемо што је могуће више и што је могуће боље", рекао је Радмановић додајући да у неком блиском наредном периоду нема планираних посета на високом нивоу, осим уколико не буде састанака руководстава РС и Србије због специјалних паралелних веза и уколико се опет не договоре неке заједничке активности везане за стогодишњицу Првог светског рата.
 
Упитан о евентуалним шансама за референдум о независности Републике Српске, као и о његовим сазнањима какав је став званичног Београда о том питању, Радмановић је подсетио да је Србија потписник Дејтонског споразума и гарант његовог спровођења.
 
"Ми потежемо питање нашег самоопредељења само у ситуацији када нас притисну, када хоће да нам отму аутономију коју сада имамо у БиХ. Мислимо да тако и Србија размишља. О референдумима се разговара из неколико разлога, од којих је први да сви народи на свету имају право на референдум, па га нико не може забранити ни српском народу у БиХ, односно РС...", објаснио је Радмановић, уз напомену да се у РС залажу за стриктно спровођење Дејтона и да је то ситуација у којој нису потребни референдуми.
 
Коментаришући чињеницу да Хрватска нуди решење за БиХ, он је истакао да Хрватска сада снажније стоји на становишту да се морају поштовати права хрватског народа у БиХ, што "неминовно иде и ка неким новим организацијама".
 
"Природно сви Хрвати из БиХ имају хрватске пасоше и хрватско држављанство. Кажем природно, то се није десило са Србима и са Србијом. Самим тим, они су сада и грађани Европске уније и онда хрватски представници у Европском парламенту покрећу и то питање, сматрају се и њиховим представницима тамо. Мислим да ће се то интензивирати након европских избора ове године", каже члан Председништва БиХ.
 
Указујући на ставове појединих европских званичника да треба посебну пажња посветити БИХ и имати посебан приступ како би држава "ухватила корак са другим земљама Балкана на путу према ЕУ", Радмановић је рекао да се не зна како ће се то завршити, те да они очекују расправу у току овог месеца на министарском нивоу.
 
"Да видимо да ли ће ту идеју о посебном приступу БиХ прихватити све европске земље - нисмо сигурно да је тако", рекао је гост из БиХ, додајући да сматра да је унутрашње уређење ствар договора у држави.
 
Нажалост, упозорио је он, има један број људи у Сарајеву који се баве политиком, а који мисле да "треба призвати интервенционизам... да ће то онда донети решење".
 
"Ја лично мислим да неће", закључује Радмановић.
 
Он однос власти и опозиције у Републици Српској пред октобарске опште изборе у БиХ види ка "однос власти и опозиције свугде у свету", констатујући да СНСД са својим коалиционим партнерима осам година неприкосновено влада Српском и да један број опозиционих лидера не види простор за своје деловање док је тако.
 
"Они покушавају уз помоћ неких људи са стране да се скупе и заједно уђу у битку са СНСД-ом, против чега ми из странке немамо ништа. Мислимо, чак, да то може бити интересантна битка, наравно уколико се користе аргументи", каже Радмановић.
 
 
*****
 
Nikolić i Radmanović o 100. godišnjici Velikog rata
 
BEOGRAD - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić razgovarao je danas u Beogradu sa članom Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojšom Radmanovićem o obeležavanju 100. godišnjice početka Prvog svetskog rata.
 
Predsednik Nikolić je istakao da Srbija aktivno treba da učestvuje u manifestacijama povodom godišnjice početka Prvog svetskog rata i predstavi široj javnosti svoje viđenje istorijskih dešavanja, kako bi predupredila tendencije da se ponovo piše istorija i prekrajaju istorijske činjenice, saopštila je Pres služba predsednika Republike.
 
Tanjug (Sava Radovanović)
 
Član predsedništva BiH Nebojša Radmanović je naglasio značaj obeležavanja 100. godišnjice i podvukao da pokušaji povlačenja paralela sa dešavanjima tokom devedesetih jednostavno ne mogu da budu prihvaćeni od strane Srba u Federaciji, navedeno je u saopštenju.
 
Na sastanku je razgovarano o značaju saradnje dve zemlje radi stabilnosti i mira u regionu, kaže se u saopštenju.
 
Radmanović je izjavio da su odnosi BiH i Srbije vrlo važni i da ih zato u celini treba poboljšavati, te poručio "nastojaćemo da ubuduće sarađujemo što više i što bolje".
 
"Mislimo da ima načina da se to popravlja", optimista je Radmanović u izjavi za agenciju Tanjug i medije u Republici Srpskoj.
 
Radmanović je rekao da je u razgovoru bilo reči o putu BiH i Srbije prema Evropskoj uniji, koji podrazumeva i neka zajednička pitanja na kojima ubuduće treba sarađivati.
 
Nezaobilazne su, dodao je bile još dve teme - aktuelna situacija u Ukrajini, povodom koje, kako je naveo, ima sličnosti između stavova Bosne i Hercegovine i Srbije, ali ima i nekih malih razlika, kao i obeležavanje početka Prvog svetskog rata, što je, smatra, veoma važno i za BiH i za Srbiju.
 
"Dakle, nastojaćemo ubuduće da sarađujemo što je moguće više i što je moguće bolje", rekao je Radmanović dodajući da u nekom bliskom narednom periodu nema planiranih poseta na visokom nivou, osim ukoliko ne bude sastanaka rukovodstava RS i Srbije zbog specijalnih paralelnih veza i ukoliko se opet ne dogovore neke zajedničke aktivnosti vezane za stogodišnjicu Prvog svetskog rata.
 
Upitan o eventualnim šansama za referendum o nezavisnosti Republike Srpske, kao i o njegovim saznanjima kakav je stav zvaničnog Beograda o tom pitanju, Radmanović je podsetio da je Srbija potpisnik Dejtonskog sporazuma i garant njegovog sprovođenja.
 
"Mi potežemo pitanje našeg samoopredeljenja samo u situaciji kada nas pritisnu, kada hoće da nam otmu autonomiju koju sada imamo u BiH. Mislimo da tako i Srbija razmišlja. O referendumima se razgovara iz nekoliko razloga, od kojih je prvi da svi narodi na svetu imaju pravo na referendum, pa ga niko ne može zabraniti ni srpskom narodu u BiH, odnosno RS...", objasnio je Radmanović, uz napomenu da se u RS zalažu za striktno sprovođenje Dejtona i da je to situacija u kojoj nisu potrebni referendumi.
 
Komentarišući činjenicu da Hrvatska nudi rešenje za BiH, on je istakao da Hrvatska sada snažnije stoji na stanovištu da se moraju poštovati prava hrvatskog naroda u BiH, što "neminovno ide i ka nekim novim organizacijama".
 
"Prirodno svi Hrvati iz BiH imaju hrvatske pasoše i hrvatsko državljanstvo. Kažem prirodno, to se nije desilo sa Srbima i sa Srbijom. Samim tim, oni su sada i građani Evropske unije i onda hrvatski predstavnici u Evropskom parlamentu pokreću i to pitanje, smatraju se i njihovim predstavnicima tamo. Mislim da će se to intenzivirati nakon evropskih izbora ove godine", kaže član Predsedništva BiH.
 
Ukazujući na stavove pojedinih evropskih zvaničnika da treba posebnu pažnja posvetiti BIH i imati poseban pristup kako bi država "uhvatila korak sa drugim zemljama Balkana na putu prema EU", Radmanović je rekao da se ne zna kako će se to završiti, te da oni očekuju raspravu u toku ovog meseca na ministarskom nivou.
 
"Da vidimo da li će tu ideju o posebnom pristupu BiH prihvatiti sve evropske zemlje - nismo sigurno da je tako", rekao je gost iz BiH, dodajući da smatra da je unutrašnje uređenje stvar dogovora u državi.
 
Nažalost, upozorio je on, ima jedan broj ljudi u Sarajevu koji se bave politikom, a koji misle da "treba prizvati intervencionizam... da će to onda doneti rešenje".
 
"Ja lično mislim da neće", zaključuje Radmanović.
 
On odnos vlasti i opozicije u Republici Srpskoj pred oktobarske opšte izbore u BiH vidi ka "odnos vlasti i opozicije svugde u svetu", konstatujući da SNSD sa svojim koalicionim partnerima osam godina neprikosnoveno vlada Srpskom i da jedan broj opozicionih lidera ne vidi prostor za svoje delovanje dok je tako.
 
"Oni pokušavaju uz pomoć nekih ljudi sa strane da se skupe i zajedno uđu u bitku sa SNSD-om, protiv čega mi iz stranke nemamo ništa. Mislimo, čak, da to može biti interesantna bitka, naravno ukoliko se koriste argumenti", kaže Radmanović.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Nikolić studentima: "Srbiji opet treba 1.300 kaplara" / "Politika" [Beta] April 3, 2014

$
0
0
Politika
Beta
April 3, 2014

„Srbiji opet treba 1.300 kaplara...da žive za Srbiju, da uče i stvaraju za Srbiju, da ljubav prema otadžbini pokažu svojim rezultatima i uspesima”, rekao je predsednik.


BEOGRAD – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je da bi unapređenje uslova obrazovanja trebalo da postane prvorazredni nacionalni interes i stalna briga države i društva.

„Smatrao bih da sam ispunio svoju političku misiju kada biste svi vi ostali ovde, u svojoj zemlji, i svojim sposobnostima pomogli da obnovimo našu državu koja nije bila u milosti istorije, i narodu omogućili bolji i srećniji život”, rekao je Nikolić na svečanoj akademiji, povodom 4. aprila Dana studenata.

Akademiju je predila Studentska konferencija univerziteta Srbije, a prisustvovali su i ministri prosvete, i omladine i sporta - Tomislav Jovanović i Vanja Udovičić, rektori, dekani i profesori univerziteta u Srbiji.

Nikolić je rekao da je izuzetno ponosan što je Beogradski univerzitet na Šangajskoj listi najbojih univerziteta sveta, ali je ocenio i da treba preispitati rezultate bolonjskog procesa.

„Možda je došlo vreme da razmislimo svi zajedno bez tabu-tema o rezultatima bolonjskog procesa i da rezultate takve analize saopštimo pošteno i jednostavno”, rekao je Nikolić.

Nikolić je rekao da su studenti uvek prednjačili u borbi za pravdu, slobodu i napredak, i naglasio da se njihova uloga ne zavšava u školskoj klupi, već bi, kao najobrazovaniji, trebalo da imaju posebno mesto u društvu, da preuzimaju „štafetu vođstva i odgovornosti u državi”.

Predsednik je podsetio da se ove godine obelezava 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata i poručio da je Srbiji „opet potrebno 1.300 kaplara”.

„Srbiji opet treba 1.300 kaplara, 130.000 kaplara da žive za Srbiju, da uče i stvaraju za Srbiju, da ljubav prema otadžbini pokažu svojim rezultatima i uspesima”, rekao je predsednik.

Ministar prosvete Tomislav Jovanović rekao je u govoru na svečanosti da je obrazovanje najbolja investicija i da se „bolja vremena ne smeju čekati, već se moraju stvarati”.

„Verujete u sebe, učite da biste znali šta je dobro za vas, da biste znali koji put da odaberete i da biste na tom životnom putu bili uporni i jaki”, rekao je Jovanović.

„Naše obrazovanje mora da bude uvaženo i poštovano jer po svom kvalitetu to i zaslužuje a to podrazumeva veće društveno ulaganje jer samo obrazovana Srbija može da bude ravnopravan partenr u zajednici evropskih naroda”, rekao je ministar.

Beta
Objavljeno: 03/04/2014

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nikolic-studentima-Srbiji-opet-treba-1_300-kaplara.lt.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****


Савез потомака ратника Србије 1912-1920. „Војвода Петар Бојовић“ покренуо је иницијативу за рестаурацију и конзервацију споменика крајпуташа у области Стари Влах / The Union of Serbian Warrior’s Descendants 1912 - 1920 "Vojvoda Petar Bojović" launches initiative to restore and conserve 30 roadside monuments in Southwest Serbia

$
0
0


 
From:
on Facebook.
 
Савез потомака ратника Србије 1912-1920. „Војвода Петар Бојовић“ покренуо је иницијативу за рестаурацију и конзервацију споменика крајпуташа у области Стари Влах, којих на том подручју има око 30. Крајпуташи су необични сведоци прошлих времена, окамењене приче о херојским биткама и људским судбинама из којих се чита историја наше земље. На њима се пролазницима обраћа погинули војник којем је крајпуташ подигнут:
 
"Застани, немој пожалити свог времена, прочитај како се чува отаџбина."


*****
 
The Union of Serbian warrior’s descendants 1912 - 1920 "Vojvoda Petar Bojović" launched an initiative for restoration and conservation of about 30 roadside monuments, the so-called "krajputaši", in the Stari Vlah region (Southwest Serbia). These monuments are silent witnesses of the past times, petrified stories of heroic battles and people's fates from which one can learn a lot about the history of our country. On these memorials the fallen soldier addresses the passersby:


"Stop - don't regret his time -
read how to guard your fatherland."
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

A history of the First World War in 100 moments: Our unique series captures sense of what it was like to be in the Great War / "The Independent" [UK] April 3, 2014

$
0
0
The Independent
Boyd Tonkin
April 3, 2014



How do you remember a war that destroyed four empires, killed 18 million people and left tens of millions of other lives irreparably broken? Today, as the world prepares to mark the centenary of a conflict that left no corner of the planet untouched, we begin a unique daily series that attempts to make sense of an incomprehensibly huge chapter in human history by distilling it to a mere 100 'moments': episodes, big or small, that in one way or another capture a sense of what it was like to be caught up in the catastrophe of the First World War. Boyd Tonkin introduces our first moment.

By around 10.30am, the panic had already subsided. Yes, it had been a vicious and unsettling terror attack. As the six-car motorcade rolled along Appel Quay, beside the river Miljacka in the heart of Sarajevo, someone had thrown a small bomb. It bounced off the car, a handsome Gräf & Stift Double Phaeton, carrying Archduke Franz Ferdinand of Austria and his Czech wife Sophie Chotek, the Duchess of Hohenberg but not – thanks to the snobbish protocols of the Vienna court – formally the Archduchess. The bomb exploded under the vehicle behind. It inflicted injuries, the worst a heavily bleeding head wound to Colonel Erik von Merizzi – adjutant to the governor of Bosnia-Herzegovina, Oskar Potiorek.

Nedeljko Cabrinovic, the teenage Serbian militant who had thrown the device, swallowed his dose of cyanide and jumped off a bridge. The low-grade toxin merely scoured his throat, and he landed on a sandbank left by the shrunken summer flow. He was arrested and led away proclaiming “I am a Serbian hero!” Elsewhere, unknown to the royal couple and their minders, assailant after assailant from two separate terror cells had given up and melted away. Muhamed Mehmedbasic had failed to launch his bomb. Paralysed with fear, Cvjetko Popovic had hidden his in a basement. Trifko Grabez quit his position and was engulfed in the milling crowds. Vaso Cubrilovic “felt sorry” for the duchess when he saw her in the open car, and would not draw his gun.

No one had died. In this province, the authorities expected spectacular stunts by Serbian radicals enraged by the official annexation in 1908 of Bosnia – already occupied for 30 years – into the Austro-Hungarian empire. In 1910, Bogdan Zerajic, of the Young Bosnia movement, had emptied a pistol at the then governor as the Bosnian parliament opened. All the bullets missed save the last, aimed at himself – for suicide attacks had lately come into vogue. What made today's incident, on the warm Sunday morning of 28 June 1914, more troubling was the security bungle that had left the royal couple's protection detail stranded at the railway station. Still, the hothead extremists represented no one but themselves. At dinner the previous evening at the Hotel Bosna in the nearby spa of Ilidze, Sophie had told a Bosnian Croat leader that “wherever we have gone, people have treated us with so much friendliness – down to the last Serb, too”.

On with the show – although Franz Ferdinand was visibly rattled. At Sarajevo town hall, the mayor, Fehim Curcic, embarked on his flowery, and unamended, speech of welcome. At this point, the Archduke's pent-up fears exploded. He butted in: “I come here as your guest and you people greet me with bombs!” Soon he regained his composure. In a gracious reply, he mentioned the population's pleasure in “the failure of the assassination attempt”. Inside the town hall, Sophie went off for a meeting with Muslim ladies (Bosnia was more Muslim than Serb), segregated so that they could remove their veils with her. She told them that she missed her children. Now it was time to resume the programme.

Potiorek advised a swift exit from the city but the couple insisted on a detour to hospital to visit the casualties. No one had informed the driver. When he turned down Franz Joseph Street, Potiorek instructed him to return to the quay. The Gräf & Stift had no reverse gear; it had to be pushed. Beside the stationary car, by a fluke, stood another young Serbian revolutionary called Gavrilo Princip. Rather than flee, he had kept his ground along the advertised royal route. Princip fumbled with his bomb but failed to detonate it. Instead, from five feet away, he fired two shots. Sophie was hit in the stomach; Franz Ferdinand in the neck. Both bullet wounds proved fatal. As he tried to staunch the blood, Count Harrach heard the Archduke say, “Sophie, Sophie, don't die – stay alive for our children.” Just after 11am, both were dead.

Final moments: The Archduke of Austria Franz Ferdinand
with his wife Sophie in Sarajevo minutes before his shooting (AP)
 
After a beating by furious bystanders, Princip was taken into custody. As minors, none of the Belgrade-based trio tasked with the assassination was subject to the death penalty under the empire's law. Princip received a 20-year sentence and died in 1918 of consumption, exacerbated by grim conditions, in the military jail at Theresienstadt. Other, adult, conspirators did later hang.
 
A second cell, made up of local Serbs, had been put in place as one of several distractions to blur the conspiracy's chain of command. Students enraptured by the romance of the Serbian struggle against the Habsburg yoke, Princip, Cabrinovic and Grabez had pored over the preparations for this high-impact assassination. Independent Serbia – to its friends a brave powerhouse of Slavic identity; to its foes a rogue state that sponsored indiscriminate terror – had emerged the biggest winner from the two bloody Balkan wars of 1912-1913. Its territory had expanded, mostly at the expense of the Ottoman empire. Yet Bosnia remained under the Viennese boot. That it held more Muslims and Catholics than Orthodox Serbs hardly troubled “irredentist” nationalists who believed that “where a Serb lives, there is Serbia”.

Princip and his co-conspirators belonged to “Unity or Death!”, a remarkably open “secret” society with contacts at the top of the Belgrade government. Most people knew the group by a more colourful name: the Black Hand. Via the intermediary Milan Ciganovic, the trio reported to a Black Hand chieftain, Voja Tankosic. Behind him stood one of Europe's most formidable secret agents, the head of Serbian military intelligence: Colonel Dragutin Dimitrijevic, known as “Apis” after the Egyptian bull god. Apis often acted alone, though not unobserved. Nikola Pasic, the Serbian Prime Minister and a wily survivor, both used him and feared him. Only schoolchildren and saloon-bar chatterers any longer seek one-word replies to the question, “Who caused the First World War?” If that inquiry had an answer, then –although only in a deeply myopic perspective – one non-trivial response might be: “Apis”.

In the days after 28 June, opinions as to the gravity of the outrage varied. Although the Vienna press fulminated about this “blow of fate”, in Paris, St Petersburg, London and Berlin it looked more like a grotesque but routine Balkan atrocity. Besides, no one beyond his family seems to have liked the heir to the Austro-Hungarian dual monarchy very much. The author Arthur Schnitzler referred to his “appalling unpopularity” in a diary entry on the day of the killings. Vienna politician Josef Redlich reported the next day that “there is no sense of grief” in the city. Most accounts of the assassination as a world-historic turning-point date from much later – by the great nostalgist Stefan Zweig, for instance, whose memoirs lament “the shot that in a single second was to shatter the world of security and creative reason”. At the time, the many enemies of Austria rejoiced, often with unseemly glee. “Grazie Serbia!” piped up one Italian newspaper. More fool them – but not yet.

In his heavy-handed way, the peace-loving Franz Ferdinand had envisioned the reform of the creaking dual monarchy into a multi-ethnic commonwealth, a United States of Greater Austria made up of 15 equal peoples. He hated the idea of even a regional conflict. Against Vienna belligerents such as the army chief Baron Conrad von Hötzendorf, he vociferously backed alternatives to military entanglements in the Balkans or beyond. In October 1912, as the first Balkan campaign threatened to suck in Austria, the Archduke warned the Foreign Minister, Count Leopold Berchtold, about the dangers of entering the “witches' kitchen of war”.
 
Arresting Princip's fellow conspirator Nedeljko Cabrinovic
after a failed attempt to kill the Archduke on the same day (Getty Images)
 
Even after his murder, that witches' kitchen felt more like myth than fact. Europe, after all, had weathered some storms over the past few years. Both Balkan wars had almost dragged in other powers, most nearly during the “winter crisis” of 1912-1913. Then, a fresh-minted pro-Serbian policy in Russia took the Foreign Minister, Sergei Sazonov, to the brink of mobilisation. In 1911, the Agadir incident, when Germany sent a warship to Morocco as a riposte to French claims of sole control, had tested the limits of British support for France under the Entente Cordiale of 1904. It resulted in a few scary weeks.
 
Agadir ended in November 1911, with the usual imperialists' carve-up. In December 1913, Russia unsheathed its diplomatic sabres again when General Otto Liman von Sanders took command of a Turkish army corps in Constantinople. But the Ottoman navy already employed a British admiral, Arthur Limpus. Neither France nor Britain felt very much alarmed. Europe in 1914 was a multi-polar system in which five big powers not only played chess with one another but simultaneously within their own rivalrous cabinets and chancelleries. It expected to witness sporadic flare-ups. These were controlled explosions.
 
Thousands of books have sought to explain how a nasty local outrage in Sarajevo – albeit one engineered by a hostile state – led to the end of the world. For the world of 1914 did end during the four succeeding years and their decades-long aftermath. Some 10 million combatants died, and at least eight million civilians. The wounded, a huge proportion disabled for life, numbered more than 21 million. Four empires succumbed immediately – the Russian, Austrian, German and Ottoman. After a delusionary bounce of post-war acquisitions, two more expired of their wounds later: the French and British. Without the Great War, and its botched outcomes, the Second World War is inconceivable. By some lights, the “short 20th century” that began with the guns of August 1914 only closed with the fall of the Soviet Union in 1991. Look at Ukraine, and Crimea today, and it would not be absurd to hear the echo of those weapons – and of Princip's .38 revolver on the corner of Franz Joseph Street.
 
Hindsight makes sages of us all. But no one in Europe on 28 June 1914 was in possession of a working crystal ball. For all the “future war” genre of speculative fiction during the Edwardian years – such as Erskine Childers' bestseller The Riddle of the Sands in 1903 – sober heads proclaimed that globalised commerce and a mesh of close alliances made general conflict unthinkable. In his peace-mongering tract of 1909, The Great Illusion, Norman Angell had mocked big-power war as a futile throwback.
 
Shortly before Sarajevo, many prudent observers thought that Europe had begun to go off the boil. In Britain, the apparently anti- German – more strictly, pro-Entente – policies of the Foreign Secretary, Sir Edward Grey, had come under withering criticism by a doveish majority within his Liberal Party.
 
Inflammatory Anglo-German “press wars” had ceased by 1912. The mandarin policy-maker Arthur Nicolson wrote in May 1914 that “since I have been at the Foreign Office I have not seen such calm waters”. Yet, five weeks after 28 June, Europe was at war.
 
The “July Crisis” of 1914 remains arguably the most complex sequence of events in all European history. Still, not a single word of its script was written in advance. Luckily, we can now trace that chain – or rather cluster – of occurrences armed with one of the greatest of those long shelves of explanatory books: Christopher Clark's masterpiece, The Sleepwalkers. As Clark makes clear, every deed – or refusal to act – counted. “Short-term, contingent realignments” shifted rapidly across an “opaque and unpredictable” system. The many later “narratives of inevitability” substitute consoling fiction for messy truth. They mean that “contingency, chance and agency are squeezed out of the field of vision”.
 
Focus on selected moments, as The Independent's new series does, and that “agency” returns to centre stage. Each choice and chance genuinely mattered, although none made a decisive difference in itself. Its agents, like its millions of victims, lived the First World War not as a vast span or grand plan but day by day, crisis by crisis, shock by shock. Spotlight key events and we may, just for a while, glimpse that lost world before hindsight. By 24 July, after Austria had drawn up an ultimatum to Serbia, the British Prime Minister, Herbert Asquith, could indeed tell his confidante Venetia Stanley in one of his intimate letters that “We are within measurable or imaginable distance of a real Armageddon”. Then he consoles himself, and her. “Happily, there seems to be no reason why we should be anything more than spectators.”
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 

Београд - полазак војске у рат, 1912.г / Belgrade - Serbian soldiers leave their loved ones to go to war in 1912

$
0
0
 
Image courtesy of
 
 
on Facebook.
 
*****
 
Aleksandra's Note:
 
How could these brave Serbs of the Serbian Army possibly know in 1912 that the First Balkan War was just the beginning of 6 years of war that would not only change their corner of the world in the Balkans forever, but would change the whole world forever.
 
Many of the Serbs who fought in and survived the First Balkan War of 1912 would go on to participate as warriors in the Second Balkan War of 1913, and then go further on to participate in the Great War, the big one that would last four long years.
 
The Serbian Army would emerge as victor in all three wars, but at great cost to their warriors and to the Serbian civilians. They were true heroes, exemplifying the courage, perseverance, and virtue of all that is honorable in the armies of men in war.
 
Glory to them.
 
Slava im.
 
 
Sincerely,
 
Aleksandra Rebic
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

The Courage of Women in War: Daughter of General Janko Vukotić, Vasilija Vukotić - a Serbian woman who inspired an entire nation in WWI / Међу женама које су својом храброшћу задивиле цео српски народ је и ћерка славног сердара Јанка Вукотића, Василија Вукотић.

$
0
0

Ћерка славног сердара Јанка Вукотића, Василија Вукотић
Vasilija Vukotić, daughter of General Janko Vukotić

 From
 Meet the Serbs
on Facebook.
 
 "Serbian women had often shown immense courage and determination throughout the history and thus earned endless respect even from the bravest men. Among the women whose courage impressed and inspired the whole Serbian nation is the daughter of the famous general Janko Vukotić, Vasilija Vukotić. During the Great War, while the Serbian army was retreating due to the attack of the numerically superior Austro-Hungarian army, the army of the Kingdom of Montenegro came to their aid and stood against the Austro-Hungarians in the Battle of Mojkovac in January 1916. Although much weaker, less equipped and with heavy losses, the soldiers under the command of Janko Vukotić enabled the Serbian army to retreat across the Albanian mountains to the Adriatic and to evacuate to the Greek island of Corfu. Vasilija was the only woman in this battle and she participated as an orderly of her father. She managed to survive the Battle of Mojkovac and, most importantly, leave a detailed testimony of the events during the battle. Vasilija Vukotić was a highly educated woman; she spoke Russian and French. She lived in Belgrade until her death in 1977."
 
*****
 
"Жене у српском народу су често током историје показивале неизмерну храброст и одлучност, на чему су многи могли да им позавиде. Међу женама које су својом храброшћу задивиле цео српски народ је и ћерка славног сердара Јанка Вукотића, Василија Вукотић. У току Првог светског рата, приликом повлачења српске војске пред налетом Аустроуграске, војска краљевине Црне Горе супротставила се надмоћнијој аустроугарској војци у бици код Мојковца јануара 1916. године. Иако знатно слабији и лошије опремљени, војници под командом Јанка Вукотића су уз бројне жртве омогућили српској војсци да се повуче преко албанских планина све до Јадрана и евакуишу на Крф. Василија је у овој бици била једина жена и учествовала је као ордонанс свога оца. Успела је да преживи Мојковачку битку и, што је најважније, иза себе остави детаљно сведочење о тадашњим збивањима и току битке. Василија Вукотић била је високо образована за то време, а говорила је руски и француски језик. Живела је у Београду до своје смрти 1977. године."


https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10152830139379968&set=a.10150460039364968.459018.53552959967&type=1&theater


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Срби из Чикага свим срцем уз отаџбину / "Novosti" April 6, 2014

$
0
0
Novosti
Марко Лопушина
April 6, 2014

Српска народна одбрана у Америци припрема прославу за обележавање 100-годишњице постојања. Први председник Михајло Пупин. Мобилисали 17.000 добровољаца

Смотра добровољаца у Чикагу 1914. године и Славко Пановић
 
ПРИПРЕМЕ за прославу века постојања националне организације Српска народна одбрана почеле су у Чикагу, највећем „српском граду“ у Америци. Како нам је рекао председник Славко Пановић, прослава ће се одржати за Видовдан.
 
 
- У Чикагу ћемо 28. јуна окупити све чланове наше и других српских националних организација да обележимо 100 година од оснивања и патриотског рада СНО - најављује Пановић, који од 1993. године води нашу највећу и најактивнију националну организацију у САД. - Манифестација ће бити посвећена само једној јединој теми, а то је српство. Покушаћемо да са гостима из отаџбине и угледним Србима из дијаспоре одговоримо на питање како да будемо оно што су били наши преци, оснивачи СНО - хероји српског народа.
 
СНО је основана у Београду 1904. [1908.] године, у тешким временима за српски народ. Огранак у САД формиран је 1914. године у Њујорку, а за првог председника изабран је Михајло Пупин.
 
- Српски народ који је био у Америци није могао да остане равнодушан према борби у родном крају - објашњава Пановић. - Просечна старост нашег емигранта у предвечерје Првог светског рата била је од 25 до 30 година. Била је то млада и снажна емиграција, пуна воље и полета. Одмах после свог конституисања СНО је образовала месне одборе у 83 града у САД. Тада је постојало и око 180 других патриотских друштава. Читаво америчко родољубиво српство давало је пуну подршку СНО у пожртвованом раду на прикупљању материјалних средстава за српске рањенике и сирочад.
 
Од почетка рата 1914. па до септембра 1917. године, СНО је сакупила 554.445,02 долара - суму која је у оно време значила много више него данас. Сем тога, СНО је прикупила више стотина сандука робе, која је послата у отаџбину. А Михајло Пупин је, својим утицајем и залагањем, омогућио да се у Америци 1917. године обави мобилизација чак 17.000 српских добровољаца.
 
- Пупин је још у време балканских ратова организовао добровољце у Америци - прича Славко Пановић. - То је чинио и од 1914. године. Обилазио је руднике и фабрике у Чикагу, Њујорку, Питсбургу, Кливленду, где су Срби радили и живели, да их мобилише за отаџбински рат. Народни гуслар Петар Перуновић неуморно је обилазио Америку и борбеним песмама инспирисао младе Србе да крећу у добровољце. Кретали су и они који тек беху приспели из балканских ратова...
 
Први добровољци су илегално преко Канаде стизали у Србију. Пупин је организовао параде српских добровољаца у САД, а СНО је помогла Војној комисији Србије да добровољце са Американцима, када су ушли у рат, пребаци на Солунски фронт.
 
У Другом светском рату СНО се опет ангажовала да помаже народу у отаџбини. Овог пута на челу СНО је био Михаило Дучић. Он је са браћом Јованом и Урошем организовао Комитет за помоћ народу у Југославији и српским ратним заробљеницима у логорима по Немачкој и Италији.
 
- И крајем 20. века, када су избили нови ратови на простору бивше Југославије, ми амерички Срби трудили смо се да сачувамо традицију српства, да помажемо народу у отаџбини, а посебно ратној сирочади и омладини - истиче Пановић. - У отаџбину је послата помоћ од неколико милиона долара. СНО се труди да развија српство у Америци, да створи нове Пупине и Дучиће. Боримо се за част и углед српског народа свим срцем.
 
СТИПЕНДИЈЕ СТУДЕНТИМА У СРБИЈИ
 
СЛАВКО Пановић је пореклом из Ратине код Краљева. По образовању је лаборант. За председника СНО биран је чак 16 пута. СНО је на његову инцијативу основао Фонд „Михајло Пупин“ из кога се сваке године стипендира 20 најбољих и најталентованијих студената у отаџбини. Циљ те акције је да се спречи одлив српске младости у свет.
 
ЈУБИЛЕЈИ
 
ПУПИН је био покретачки дух који је српску ствар промовисао у америчкој јавности и код политичара, пре свега председника Вудро Вилсона и Теодора Рузвелта - истиче Славко Пановић. - Ово је година јубилеја Михајла Пупина, јер треба да обележимо 160 година од рођења и 140 година од доласка у Америку српског родољуба, проналазача, доктора наука и професора на Колумбија универзитету, члана и председника најеминентнијих америчких научних институција.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

Графички цртеж замишљене: "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918" / Александра Ребић

$
0
0
У вези са предлогом:

"ПРЕДЛАЖЕМ: "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912 -1918" / Александра Ребић:

http://www.heroesofserbia.com/2014/02/1912-1918.html



Поштовани:

Ја мислим да би било дивно ако би један или више уметника урадило графички цртеж замишљене меморијалне баште Хероја Србије. Нарочито ако би цртеж укључио:

1.Зид у врху баште са мраморном машном на којој би било урезано "МЕМОРИЈАЛНА БАШТА ХЕРОЈА СРБИЈЕ 1912-1918."

2.На левој страни зида узидана кацига коју су носили Солунци.

3.На десној страни зида узидан православни Крст.

4.Иза зида два заставна копља - једно за српску заставу под којом су се српски војници борили од 1912-1918. г. и друго за прву познату српску заставу.

5.Испред зида „вечни пламен“.

6.„Гробови свете земље“ распоређени кроз целу башту.

7.Украсну челичну ограду око целе баште која би била око једно јутро земљишта. Цвеће и зеленило распоређено по целој башти како би то одговарало башти ове врсте.

Ми жељно очекујемо ваше идеје!

Искрено ваша,
Александра Ребић

April 2014

www.heroesofserbia.com
Пошта: Aleksandra Rebic, P.O. Box 95551, Hoffman Estates, IL 60195, USA
 
*****
 

Austro-Hungarian army executes civilians in Serbia - "A History of the First World War in 100 Moments" series / "The Independent" UK April 7, 2014

$
0
0
The Independent [UK]
Tony Paterson
April 7, 2014

A History of the First World War in 100 Moments: Austro-Hungarian army executes civilians in Serbia

No.5 Serbia, September 1914: Any illusions about the romance of war rapidly evaporated when the  Austro-Hungarian army invaded Serbia. Overwhelming force was met with implacable resistance, spawning a vicious cycle of atrocities. Tony Paterson continues our series by focusing on a moment that stood for all too many more.

 
The shocking, black-and-white photograph, taken on the edge of a Serbian village just days after it was invaded by the massed forces of the Austro-Hungarian army in the late summer of 1914, is not the only one of its kind. In this one, a line of Serbian men in civilian clothes are attached to posts: possibly dead already, possibly awaiting execution by firing squad.
 
There are others. In one, three women in colourful peasant costumes and four men in dark suits are trussed up like helpless game birds on crucifix-shaped poles, their faces covered with white blindfolds, while soldiers stand nearby, rifles in hand. In a third, the civilians, also blindfolded, are kneeling in a semi-circle, each tied to a small post, while the firing squad takes aim.
 
These photographs were almost certainly taken by members of the Austro-Hungarian army. They allow only fleeting glimpses of the horror experienced by civilians almost immediately after the invasion of Serbia began on 12 August 1914.
 
The military justification for the massacre of civilians was that many were “partisans” engaged in a guerrilla war against the invading forces. As early as 17 August, the Austro-Hungarian general, Lothar vonHortstein, complained that it was impossible to send reconnaissance patrols into Serb territory because “all were killed by the rural people”. But it is also certain that popular anti-Serb sentiment gave the military the impression it had been given carte blanche to commit atrocities. A popular song in Vienna in August of that year was entitled “Alle Serben müssen sterben” (“All Serbs must die”).
 
Anti-Serb propaganda postcards on sale in the Austrian capital depicted Serbs as backward “Untermenschen” or “Sub humans” – a term later used by Adolf Hitler and the Nazis to describe Jews and Slavs. Some advocated that Serbs should be boiled alive in cauldrons or stuck on forks and eaten.
 
The Austrian empire was bent on avenging the Serb nationalist assassination of its heir to throne, Archduke Franz Ferdinand, with brutality on a scale so far unprecedented in modern war. Much has been written about the German massacre of Belgian civilians during the opening stages of the Great War. Far less has been told about Austro-Hungary’s treatment of Serbia’s civilian population.
 
The anti-civilian offensive has been described as the beginning of a type of warfare dubbed “Vernichtungskrieg”, or “war of destruction”, ruthlessly practised by Nazi Germany on civilian populations across Europe just over a quarter of a century later. Anton Holzer, an Austrian historian and expert on the Austro-Hungarian invasion of Serbia in 1914, wrote: “There were countless and systematic massacres carried out against the Serbian population.
 
“The soldiers invaded villages and rounded up unarmed men, women and children. They were either shot dead, bayoneted to death or hanged. The victims were locked into barns and burned alive. Women were sent up to the front lines and mass-raped. The inhabitants of whole villages were taken as hostages and humiliated and tortured. The perpetrators were the soldiers of the Austro-Hungarian army.”
 
Austria's Atrocities. Blindfolded and in a kneeling position,
patriotic Jugo-Slavs in Serbia near the Austrian lines were arranged
in a semi-circle and ruthlessly shot at a command.
 
Much of the evidence of Austro-Hungarian war crimes against Serbia’s civilian population was collected by the Swiss criminology professor, Rodolphe Archibald Reiss, who as a neutral observer was asked by the Serbian government to investigate. Reiss reported in 1916 that countless Austro-Hungarian troops confirmed having received orders to attack and massacre the Serbian civilian population and that “everything was permissible”.
 
Serbia’s civilian population did not have to wait long for a repeat performance. In 1941,  Hitler’s troops invaded Serbia and set about massacring members of the civilian population. As in 1914, some were alleged to be partisans. Others were shot in reprisal executions to avenge the deaths of German troops. Some German soldiers were equipped with home cine-cameras. They filmed the hapless Serb civilians being shot or strung up and hanged en masse from makeshift gallows. Photography had moved on since 1914 – this time the pictures were moving and in colour.
 
 
 
Tomorrow: The Battle of Tannenberg ‘A History of the Great War in 100 Moments’ continues daily, in The Independent and The Independent on Sunday, until 12 July
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****


Имена погинулих српских војника на интернету / "Политика" April 13, 2014

$
0
0
Политика
М. Галовић
Oбјављено: 13/04/2014
 
Војни архив, упркос проблемима, спроводи вишегодишњи посао пописивања жртава Првог светског рата
 
Пуковник Милорад Р. Секуловић у депоу Војног архива
(Фото Д. Јевремовић)
 
Капетан друге класе Божидар Димитријевић, из Петог прекобројног пука првог позива, погинуо је 8. октобра 1914. године на Мачковом камену. Он је један од близу 150.000 пописаних српских војника који су изгубили живот у Првом светском рату.

Његова погибија уредно је забележена у тадашњим војним документима, а данас, век касније, име Божидара Димитријевића унето је у електронску базу података коју ствара Војни архив у склопу пројекта „Попис војних жртава у Првом светском рату”.

Ова институција, која се налази у кругу војног комплекса у београдском насељу Жарково, прихватила се изузетно важног посла, прављења јединственог списка страдалих војника чија имена су забележена у документима сачуваним кроз све ратове који су задесили Србију у 20. веку.

Значајан извор података је „Српски народни пантеон”, у којем је у периоду између два светска рата пописан значајан број погинулих војника. Посебан софтвер онемогућава дуплирање уписивања погинулих, будући да се подаци који се односе на исте особе могу наћи и у документима ратних јединица и поменутом послератном попису жртава.

Иако се овај посао обавља са са недовољним бројем људи и без пожељне рачунарске технике, у Војном архиву истрајавају на њему свесни његовог, слободно се може рећи, националног значаја – да се бар после сто година дође до што је могуће свеобухватнијег списка погинулих војника.

Иако је извесно да све жртве неће бити пописане, бар ће се знати број страдалих који нико неће моћи да оспори. Главни извори података јесу борбени извештаји јединица српске војске и болничке књиге које, нажалост, нису комплетне.

Осим страдалих српских војника, пописиваће се и погинули непријатељски војници – аустроугарски, бугарски и немачки. Има и података о страдалим Русима у Србији, верним српским савезницима.

– Овај посао потрајаће две-три године, било би добро да се најкасније 2018. године, када се буде обележавала стогодишњица завршетка рата, одштампа књига са списком погинулих српских војника, са пратећим подацима о њима. Овај списак требало би да буде доступан свима на интернету – каже пуковник Милорад Р. Секуловић, директор Војног архива.

Друга активност ове институције у овој години којом се обележава стогодишњица Првог светског рата јесте припрема изложбе „Велики рат кроз архивске фондове и збирке” и објављивање пратеће монографије.

– Циљ изложбе је да се прикажу голгота и васкрс српске војске и народа у Првом светском рату кроз призму европске и светске јавности, као и да се уз одабир архивских докумената укаже на повезаност општег и локалног кроз приказ ратне ситуације у Браничевском округу. Највећим делом у изложбеној поставци, као и у планираној монографској публикацији, биће коришћена архивска грађа Војног архива и фотографије Војног музеја, те самим тим сматрамо да Војни архив, као чувар архивске грађе војне провенијенције, треба да буде и носилац и реализатор изложбе о учешћу Војске Краљевине Србије у Првом светском рату – објашњава пуковник Секуловић.

Ова изложба обухватиће 16 структурних целина, груписаних по хронолошко-тематском принципу, почевши од догађаја који су претходили рату, укључујући и деловање организације „Уједињење или смрт” у Босни и Херцеговини, преко великих српских победа на почетку рата, епидемије тифуса, повлачења преко Албаније, опоравка на Крфу, Солунског фронта до победе и Мировне конференције у Паризу.

Посебну целину представљаће изложена одликовања, заставе, оружје и униформе које се чувају у Војном музеју.


М. Галовић
Oбјављено: 13/04/2014

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Imena-poginulih-srpskih-vojnika-na-internetu.sr.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Rehabilitovana [kraljica Marija Karađorđević]: Prva žena koja je u Srbiji vozila auto, a narod ju je obožavao / "Blic Online" April 14, 2014

$
0
0
Blic Online
I. Milićević - D. Pandurević
April 14, 2014

Odlukom Višeg suda u Beogradu danas je rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević, a ukaz iz 1947. godine kojim joj je oduzeto državljanstrvo i konfiskovana imovina, proglašen je ništavnim u delu koji se odnosi na kraljicu Mariju.

Kraljica Marija prva žena koja je u Srbiji vozila automobile
 
Sud je na današnjem ročistu u Palati pravde u Beogradu ocenio da je Ukazom Predsedništva Prezidijuma Federativne Narodne Republike Jugoslavije kraljici Mariji iz političkih i ideoloških razloga bila lišena ljudskih prava poput prava na glas, imovinu, i državljanstvo.

Zahtev za rehabilitaciju kraljice Marije Karađorđević oktobra 2013. godine podneli su potomci princa Tomislava i princa Andreja Karađorđevića - princeze Lavinija i Katarina, kao i prinčevi Dimitrije i Mihajlo.

Marija Karađorđević (1900-1961), žena kralja Aleksandra i majka kralja Petra Drugog, čiji su posmrtni ostaci iz Londona dopremljeni u Srbiju 29. aprila prošle godine, bila je omiljena u srpskom narodu. Voleli su je jer je bila simbol porodičnog života, obraćala im se na tečnom srpskom jeziku, iako je bila Rumunka, zračila je smernošću i elegancijom, a u politiku se nije javno mešala.

Njena veridba sa Aleksandrom Karađorđevićem sklopljena je u rumunskom dvorcu Sinaj 9. januara 1922. godine i mada je brak ugovoren iz diplomatskih interesa, savremenici svedoče da se između dvoje mladih desila ljubav na prvi pogled. Venčali su se u junu iste godine, a prema rečima istoričara dr Momčila Pavlovića, slavlje koje je tad upriličeno u Beogradu ubraja se u najraskošnije svadbe tog doba.


Bila je poznato po eleganciji, ali i smernosti
 
- Marija je bila mlada i lepa, uvek otmena, a u isto vreme i izuzetno skromna. Narod je u njoj video pravu princezu. Bila je poznata po svojoj velikodušnosti i humanitarnom radu. Na svaki veliki praznik u dvoru je primala i darovala siromašnu decu, a posebno je potpomagala ženska društva, kao što su, na primer, domaćičke škole u kojima su se sirote devojčice učile šivenju i dugim elementarnim veštinama - priča dr Pavlović.

Marija Karađorđević je, pored srpskog koji je veoma brzo naučila, tečno govorila engleski, francuski i ruski, a bila je i veliki zaljubljenik u umetnost, pa je čak pod stare dane u Britaniji završila umetničku školu. Bavila se slikarstvom i vajarstvom, ali je od njenih dela, nažalost, jedino sačuvana skulptura “Vitez u kontemplaciji”.


- Posle smrti kralja, povukla se u tugu i samoću. Posle je sa decom zbog školovanja prešla u Veliku Britaniju, pa ratne godine nije dočekala u Srbiji. Poznato je da je u Engleskoj živela vrlo skromno, bez kraljevskih privilegija i luksuza, u običnoj seoskoj kući, a u toku rata je pomagala vojne zarobljenike u Nemačkoj. Iako se politikom nije javno bavila, poznato je da su je političari često pitali za mišljenje - kaže Pavlović.

Strastveni ljubitelj automobile

Kraljica Marija je bila čuvena po ljubavi prema automobilima, volela je da vozi i to je, prema svedočenjima istoričara, činila često i vrlo vešto. “U otvorenim kolima kojima je kralj Aleksandar voleo da se vozi i leti i zimi često je upravo ona bila šofer, a više puta je vozila čak od Beograda do Crnogorskog primorja, što u to vreme nije bilo nimalo lako”, ispričao je jednom prilikom Dušan Babac, član Krunskog saveta prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića.


http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/457769/Rehabilitovana-Prva-zena-koja-je-u-Srbiji-vozila-auto-a-narod-ju-je-obozavao


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

Промоција књиге "СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914. – 1918." - Cредa, 16. априла 2014. , са почетком у 19 часова, у Руском дому у Београду

$
0
0
 

БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ
СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914. – 1918.
Књига „Србија у Великом рату 1914. – 1918.“  Аутора Проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића, у издању Српске књижевне заједнице и Београдског форума за свет равноправних, биће представљена у среду, 16. априла 2014. , са почетком у 19 часова, у Руском дому у Београду, Краљице Наталије број 33.
Поред аутора, о књизи ће говорити проф. Александар Животић као и представници издавача, Драган Лакићевић и Живадин Јовановић. У уметничком делу програма учествоваће глумац Народног позоришта Лепомир Ивковић, проф. ФМЗ Татјана Олујић, виолина и  Даринка Пауновић, клавир.
Улаз слободан.
 
*****
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА „СРБИЈА У ВЕЛИКОМ РАТУ 1914. – 1918.“ у препуној дворани Руског дома у Београду - ПОШТОВАТИ ИСТОРИЈСКА ИСКУСТВА

$
0
0

Текст захваљујући
Живадин Јовановић

У препуној дворани Руског дома у Београду [Cредa, 16. априла 2014.] представљена је књига „Србија у Великом рату 1914. – 1918.“аутора проф. Мире Радојевић и академика Љубодрага Димића.  Поред аутора, о књизи су говорили Проф. Александар Животић, Драган Лакићевић (Српска књижевна задруга) и Живадин Јовановић (Београдски форум).


 
На промоцији је истакнуто да су издавање ове књиге иницирали интелектуалци из српског расејања како би српски историчари афирмисали истину о правим узроцима Првог светског рата и огроман допринос Србије победи савезника. Књига је својеврсно реаговање врхунских српских историографа на велику продукцију литературе на Западу чије циљ ревидирање историјски верификованих оцена о узроцима, последицама и одговорностима за покретање рата 1914. и покушај пребацивања одговорности на Србију. Истакнуто је такође да се изградњи националне и државне стратегије мора полазити од историјских искустава Србије, од доброг разумевања савремених трендова у кретањима у Европи и у свету као и од дугорочних приоритета и циљева Србије.
Изнет је предлог да се надлежним властима предложи да се у Београду, на Калемегдану, постави гранитни крст - споменик палим српским и руским борцима у Првом светском рату, што су сви присутни поздравили дугим аплаузом.
У уметничком програму су учествовали Лепомир Ивковић, глумац Народног позоришта у Београду, проф. ФМУ Татјана Олујић, виолина и Даринка Пауновић, клавир. Представљању су, поред других, присуствовали Потпредседник САНУ проф. Љубиша Ракић и амбасадор Белорусије Владимир Чушев.
Књигу су издали Београдски форум за свет равноправних и Српска књижевна задруга поводом 100. годишњице од почетка Првог светског рата.  Покровитељ издања је Фонд дијаспора за матицу. Издавачи су најавили да се ускоро могу очекивати преводи.


Текст захваљујући
Живадин Јовановић
17. априла 2014.
 

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
Viewing all 774 articles
Browse latest View live


<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>