Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
↧

Italija spasla srpske heroje - Italija otvorila obeležavanje 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata prezentacijom knjige "Za Srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča". / "Vesti Online" April 16, 2014

April 18, 2014, 2:37 am
$
0
0
Vesti Online
S. Sudar
April 16, 2014

Na trgu Venecija u srcu Rima, na simboličnom mestu u zdanju Oltara Otadžbine (popularno zvanom Vitoriano) podno groba Neznanom junaku, jednom od stotina hiljada Italijana poginulih tokom Prvog svetskog rata, u ponedeljak je održana ceremonija kojom je Italija otvorila obeležavanje 100-godišnjice od početka Prvog svetskog rata prezentacijom knjige "Za Srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča".

Herojska epopeja: Ministar odbrane Srbije Nebojša Rodić
Foto: Ministarstvo odbrane Italije
 
Reč je o reprint izdanju vojnog dokumenta "Za Srpsku vojsku", koji je 1917. godine objavila Specijalna kancelarija Ministarstva kraljevske mornarice Italije.

Ovom svečanom događaju prisustvovalo je oko 500 zvanica, a među njima i ministri odbrane Italije i Srbije Roberta Pinoti i Nebojša Rodić, načelnik.

Generalštaba oružanih snaga Italije admiral Luiđi Bineli Manteli, kao i drugi visoki državni predstavnici domaćina. Republiku Srbiju su predstavljali još general-major Jovica Draganić, zamenik načelnika GŠ VS, general-pukovnik Aleksandar Živković, komandant KoV, brigadni general Stojan Batinić, komandant Prve brigade KoV, pukovnik Siniša Radović, kao i naš vojni izaslanik pukovnik Goran Momčilović i ambasador Ana Hrustanović.

- Italija je danas ukazala veliku počast herojskoj srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu. Veza Srbije i Italije, stvorena u danima kada se odlučivala i rešavala sudbina moderne Evrope, suština je ovog vojnog dokumenta koji je do sada bio nepoznat našoj istoriografiji, a koji konačno rasvetljava mrak Velikog rata od početka decembra 1915. kada srpska vojska ulazi u Albaniju, pa do 4. aprila 1916. kada je nalazimo na Krfu - kaže za "Vesti" novinarka RAI Mila Mihajlović, vlasnica jednog od poslednjih originalnih primeraka ovog dokumenta, priređivač njegovog reprinta koji je rađen pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića u izdanju Generalštaba oružanih snaga Italije, i osoba koja je njegove stranice prevela na srpski jezik.

Prisutnima su se obratili ministri odbrane Srbije i Italije, kao i ugledni italijanski istoričar i novinar Paolo Mieli, Mila Mihajlović, idejni tvorac ovog projekta koja je pročitala i pozdravni govor prestolonaslednika Aleksandra II, kao i načelnik generalštaba admiral Luiđi Bineli Manteli, koji je napisao i predgovor za ovo luksuzno opremljeno reprint izdanje.

- Ovo je podsećanje na jedan od najznačajnijih i najvećih poduhvata pružanja međunarodne pomoći i spasa svih vremena, istinske preteče današnjih "humanitarnih operacija" - rekao je admiral Luiđi Bineli Manteli i podsetio da je tada, krajem 1915. godine, u jeku zime, srpska vojska bila albanskim planinama u kleštima armija Centralnih sila pod neprekidnom vatrom neprijatelja koji se ustremio da je potpuno uništi. - Na obalama Jadrana, spasena je zahvaljujući operaciji italijanske Kraljevske ratne mornarice, uz učešće francuskih i engleskih brodova, te prebačena na drugu obalu mora na Siciliju, u Bari, Valonu i Brindizi.

Zbog veliko značaja, ovaj događaj su propratile ekipe brojnih italijanskih medija, kao i svih nacionalnih televizija, a čak četiri kanala RAI su pratile celu svečanost.

Brinuli i o životima Austrijanaca

Po dokumentu "Za srpsku vojsku", ukrcano je i spaseno 136.000 srpskih vojnika i 11.651 ranjenik i bolesnik, preostala konjica od preko 13.000 ljudi i 10.000 konja, skoro 23.000 austrijskih vojnika koje je još tokom prve godine rata zarobila srpska vojska i uprkos svemu nije ih prepustila sudbini. Ukrcano je i više od 100.000 srpskog naroda koji je odbio da dočeka neprijatelja, utovareno je i 22.000 tona hrane, lekova i drugog materijala, kao i 50 topova.

Ispravljanje nepravde i istorije

- Ovi dani istorije, skoro zaboravljeni, a kada to nisu, ispričani parcijalno ili pak iskrivljeno, podsećaju da je spokoj današnjice plod žrtava prethodnih generacija, te da su ratovi besmisleni, jer iz njih svi izlazimo kao gubitnici, i pobednici i poraženi, bez razlike. Događaji ispričani na stranicama ove knjige treba da nas podstaknu na razmišljanje i da nas ispune ponosom kao Italijane, kao Srbe i kao Evropljane, vraćajući na svoje mesto istorijsku istinu o dotad neviđenom vojno-organizacionom podvigu, u kom najviše mesto pripada Italiji i njenoj mornarici - rekao je Luiđi Bineli Manteli.

Ponosno marširali i umirali

Od 12. decembra 1915. pa do 29. februara 1916. godine, kako je zapisano u italijanskom vojnom dokumentu "Za Srpsku vojsku", impozantnim operacijama evakuacije spasena je ne samo preostala srpska vojska, već i masa naroda koja se sa njom povlačila, sa kraljem Petrom I Karađorđevićem, regentom Aleksandrom, premijerom Pašićem i članovima srpske vlade.

-Njih 300.000, bili su u teškom stanju, iscrpljeni od gladi i rana, ali su ponosno hodali u koloni. To je zadivilo italijansku mornaricu koja je zapisala: "Srbi dostojanstveno marširaju i umiru!". Uloženi napor u njihovom spasavanju italijanske mornarice je isto tako bio nadljudski i veličanstven - kaže Mila Mihajlović.


http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/396756/Italija-spasla-srpske-heroje

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

Срби између наковња и чекића - Srbi između nakovnja i čekića / "Политика" April 13, 2014

April 19, 2014, 1:03 pm
$
0
0

Политика
Зоран Радисављевић
Oбјављено: 13.04.2014

Антологијске текстове страних аутора о Србима и Србији у Великом рату објавила издавачка кућа „Итака”

 
 
Поводом стогодишњице почетка Првог светског рата, издавачка кућа „Итака” из Београда објавила је књигу „Распеће Србије” (Страни аутори о Србима и Србији у Великом рату – савременици, учесници, сведоци), коју је приредио Ратомир Рале Дамјановић. Мото књиге су стихови Гаврила Принципа, које је ексером урезао на својој робијашкој порцији: „Тромо се време вуче/ И ничег новог нема,/ Данас све ко јуче,/ Сутра се исто спрема”.

У књизи „Распеће Србије”, осим ове библијске метафоре, објашњава приређивач, уочљива је и једна друга, хомерска. О српском војнику говори се као о митском јунаку који у изгнанству чезне за својом Итаком – Србијом, и на обали мора машта о кући и породици.

Али, још један мотив хомерског карактера има нарочит смисао, који истичу писци заступљени у овој књизи. Речје о сукобувеликог и малог. Прождрљиви аустроугарски Киклоп устремио се на малог српског Одисеја,као Полифем на Лаертовог сина у Хомеровом спеву. Силник никада не схвата упорност и разлоге малог да опстане. Колико год жали што је остао без јединог ока, Полифем толико жали што га је ослепео „ситан и слаб човечуљак, ништавац прави”. Киклопова пећина, парадигма некакве планетарне шпиље, поништава „обичне” људске вредности, складну породицу, пријатељство, дарове земље, домаћински живот, гостопримство.

„У великим светским пометњама Срби се не сналазе”, записао је врсни познавалац нашег усуда и историјских „неминовности” професор Радован Самарџић у књизи „Сеобе у српској историји”. Најчешће им се догађа да не схватају политичке токове и не равнају се према њима, држећи се завета књига староставних. Никако да схвате неминовност примања новог поретка и прихвате истину с којом се пре неколико хиљада година суочиомитски јунак у Есхиловом „Окованом Прометеју”: „Упознај себе, прими нови поредак,/ и нов господар влада сада бозима”.

Исте теме и иста питања, вековима, може се рећи. Виктор Иго се 1876. у ватреном прогласу „За Србију” залагао да се „људско питање” стави изнад „политичког питања”. Један други Француз, академик Жан Дитур, пише да су „Срби народ који је упознао највише трагедије у својој ближој и даљој историји, и чије јунаштво, осећај части, једва да изгледају овоземаљски. Приметио је да „има људи којима се приписује у злочин што неће да умру. То је случај са Србима... Они су још ту, опстајући у свом бићу, настављајући да одржавају у животу ту неопипљиву и бескрајно драгоцену ствар каква је национална душа”.Славни Мигел де Унамуно свој текст „За српски народ” завршава мишљењем да је „праведно дозволити овом народу да развије свој сопствени идентитет, да не буде наковањ о који ће чекићати други народи, нити земља за коју ће се борити”.

Ипак, само сасвим неупућени и наивни се још питају, примећује Ратомир Дамјановић,откуд то да су нас наши савезници, из Првог светског рата и из Другог светског рата, бомбардовали 1999. године? Читалац ће много научити из ове књиге. О нама и о себи. О Европи ондашњег и данашњег времена. О људској природи и људском забораву. Пашће му, можда, на памет Ракићева песма „На Газиместану”,у којој се поставља питање да ли смо ми – данашњи – „недостојни историје наше”. Или вапај песника „Плаве гробнице”Милутина Бојића, у песми „Сејачи”: „И васељена њива наша поста/ За семе части – које сунцу сиже,/ Господе, казне зар не беше доста”? Сетиће се Тукидида,који је давно записао: „Људска природа која је сад потпуно надвладала законе и која је била навикла да противно законима чини зло, с радошћу је открила да не влада својим страстима”. Сетиће се, рецимо, Мефистовог монолога у Гетеовом „Фаусту”, о карактеру људског бића: „Истог кова вазда Земљин је мали бог,/ И настран, као и првог дана свог./ Мало би боље живовао/ Да му небеског сјаја одблесак ниси дао./ Он то зове умом, а ума сав му смер/ Да буде зверскији но сама звер”.

На почетку књиге,у првом плану је портрет оних који владају и одлучују у неком времену, после чијих одлука крене пошаст попут Великог рата. Паралелно су дати текстовикоје су писали Анри Барби, сведок догађаја, овде у Србији, и Лео Пфефер, главни истражитељ Сарајевског атентата. Тежиште се касније,са историјског и политичког аспекта,помера на доживљај, на поглед изнутра, на сведоке, обичне људе, лекаре и новинаре, ратне дописнике и ратне заробљенике, на страдање, злочине освајача, епидемију тифуса, трагичну епопеју повлачења, живот у егзилу, далеко од куће, чежњу за својом Итаком.

Кроз целу књигу провлачи се женски поглед на људе и догађаје, а у једном блоку говори се о женама ратницама: Флори Сендс и Милунки Савић. О Српкињи Милунки драгоцено сведочанство оставља управо Енглескиња Флора, јер су те најодликованије жене у историји, рањене, делиле шатор у болници.

Посебно поглавље посвећено је духу српског војника, а у њему су записи о епској и мученичкој Србији, о српском хероизму и односу према заробљеницима, о српској историји и поезији, земљи и људима, српским обичајима и карактеру српског човека, о чежњи за отаџбином и данима изгнанства, о песми „Тамо далеко”…

Књига се у целини ослања на сведоке и учеснике, осим у случају неколико аутора, који су, такође, инспирисани аутентичним догађајима и аутентичном грађом. Отвара је чудесна поема „Ода народу српском”, коју је Габријеле Д’Анунцио испевао у јесен 1915. године и објавио у миланском листу „Коријере дела сера”, а затим је послао краљу Петру и то исписану својеручно. Заступљени су и други поетски текстови. Неки записи преузети су из специјалних издања часописа „Kossovo day”, штампаних у Енглеској и Америци, тих ратних година (1916.и 1918).У поглављу Давид је оборио Голијата говоре историјске личности, као и дописници енглеских, руских, мађарских, аустријских,француских, америчких, немачких новина…


Зоран Радисављевић
Oбјављено: 13.04.2014

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbi-izmedju-nakovnja-i-cekica.sr.html

*****

Politika
Zoran Radisavljević
Objavljeno: 13.04.2014

Srbi između nakovnja i čekića

Antologijske tekstove stranih autora o Srbima i Srbiji u Velikom ratu objavila izdavačka kuća „Itaka”

 

Povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata, izdavačka kuća „Itaka” iz Beograda objavila je knjigu „Raspeće Srbije” (Strani autori o Srbima i Srbiji u Velikom ratu – savremenici, učesnici, svedoci), koju je priredio Ratomir Rale Damjanović. Moto knjige su stihovi Gavrila Principa, koje je ekserom urezao na svojoj robijaškoj porciji: „Tromo se vreme vuče/ I ničeg novog nema,/ Danas sve ko juče,/ Sutra se isto sprema”.

U knjizi „Raspeće Srbije”, osim ove biblijske metafore, objašnjava priređivač, uočljiva je i jedna druga, homerska. O srpskom vojniku govori se kao o mitskom junaku koji u izgnanstvu čezne za svojom Itakom – Srbijom, i na obali mora mašta o kući i porodici.
Ali, još jedan motiv homerskog karaktera ima naročit smisao, koji ističu pisci zastupljeni u ovoj knjizi. Rečje o sukobuvelikog i malog. Proždrljivi austrougarski Kiklop ustremio se na malog srpskog Odiseja,kao Polifem na Laertovog sina u Homerovom spevu. Silnik nikada ne shvata upornost i razloge malog da opstane. Koliko god žali što je ostao bez jedinog oka, Polifem toliko žali što ga je oslepeo „sitan i slab čovečuljak, ništavac pravi”. Kiklopova pećina, paradigma nekakve planetarne špilje, poništava „obične” ljudske vrednosti, skladnu porodicu, prijateljstvo, darove zemlje, domaćinski život, gostoprimstvo.

„U velikim svetskim pometnjama Srbi se ne snalaze”, zapisao je vrsni poznavalac našeg usuda i istorijskih „neminovnosti” profesor Radovan Samardžić u knjizi „Seobe u srpskoj istoriji”. Najčešće im se događa da ne shvataju političke tokove i ne ravnaju se prema njima, držeći se zaveta knjiga starostavnih. Nikako da shvate neminovnost primanja novog poretka i prihvate istinu s kojom se pre nekoliko hiljada godina suočiomitski junak u Eshilovom „Okovanom Prometeju”: „Upoznaj sebe, primi novi poredak,/ i nov gospodar vlada sada bozima”.

Iste teme i ista pitanja, vekovima, može se reći. Viktor Igo se 1876. u vatrenom proglasu „Za Srbiju” zalagao da se „ljudsko pitanje” stavi iznad „političkog pitanja”. Jedan drugi Francuz, akademik Žan Ditur, piše da su „Srbi narod koji je upoznao najviše tragedije u svojoj bližoj i daljoj istoriji, i čije junaštvo, osećaj časti, jedva da izgledaju ovozemaljski. Primetio je da „ima ljudi kojima se pripisuje u zločin što neće da umru. To je slučaj sa Srbima... Oni su još tu, opstajući u svom biću, nastavljajući da održavaju u životu tu neopipljivu i beskrajno dragocenu stvar kakva je nacionalna duša”.Slavni Migel de Unamuno svoj tekst „Za srpski narod” završava mišljenjem da je „pravedno dozvoliti ovom narodu da razvije svoj sopstveni identitet, da ne bude nakovanj o koji će čekićati drugi narodi, niti zemlja za koju će se boriti”.

Ipak, samo sasvim neupućeni i naivni se još pitaju, primećuje Ratomir Damjanović,otkud to da su nas naši saveznici, iz Prvog svetskog rata i iz Drugog svetskog rata, bombardovali 1999. godine? Čitalac će mnogo naučiti iz ove knjige. O nama i o sebi. O Evropi ondašnjeg i današnjeg vremena. O ljudskoj prirodi i ljudskom zaboravu. Pašće mu, možda, na pamet Rakićeva pesma „Na Gazimestanu”,u kojoj se postavlja pitanje da li smo mi – današnji – „nedostojni istorije naše”. Ili vapaj pesnika „Plave grobnice”Milutina Bojića, u pesmi „Sejači”: „I vaseljena njiva naša posta/ Za seme časti – koje suncu siže,/ Gospode, kazne zar ne beše dosta”? Setiće se Tukidida,koji je davno zapisao: „Ljudska priroda koja je sad potpuno nadvladala zakone i koja je bila navikla da protivno zakonima čini zlo, s radošću je otkrila da ne vlada svojim strastima”. Setiće se, recimo, Mefistovog monologa u Geteovom „Faustu”, o karakteru ljudskog bića: „Istog kova vazda Zemljin je mali bog,/ I nastran, kao i prvog dana svog./ Malo bi bolje živovao/ Da mu nebeskog sjaja odblesak nisi dao./ On to zove umom, a uma sav mu smer/ Da bude zverskiji no sama zver”.

Na početku knjige,u prvom planu je portret onih koji vladaju i odlučuju u nekom vremenu, posle čijih odluka krene pošast poput Velikog rata. Paralelno su dati tekstovikoje su pisali Anri Barbi, svedok događaja, ovde u Srbiji, i Leo Pfefer, glavni istražitelj Sarajevskog atentata. Težište se kasnije,sa istorijskog i političkog aspekta,pomera na doživljaj, na pogled iznutra, na svedoke, obične ljude, lekare i novinare, ratne dopisnike i ratne zarobljenike, na stradanje, zločine osvajača, epidemiju tifusa, tragičnu epopeju povlačenja, život u egzilu, daleko od kuće, čežnju za svojom Itakom.

Kroz celu knjigu provlači se ženski pogled na ljude i događaje, a u jednom bloku govori se o ženama ratnicama: Flori Sends i Milunki Savić. O Srpkinji Milunki dragoceno svedočanstvo ostavlja upravo Engleskinja Flora, jer su te najodlikovanije žene u istoriji, ranjene, delile šator u bolnici.

Posebno poglavlje posvećeno je duhu srpskog vojnika, a u njemu su zapisi o epskoj i mučeničkoj Srbiji, o srpskom heroizmu i odnosu prema zarobljenicima, o srpskoj istoriji i poeziji, zemlji i ljudima, srpskim običajima i karakteru srpskog čoveka, o čežnji za otadžbinom i danima izgnanstva, o pesmi „Tamo daleko”…

Knjiga se u celini oslanja na svedoke i učesnike, osim u slučaju nekoliko autora, koji su, takođe, inspirisani autentičnim događajima i autentičnom građom. Otvara je čudesna poema „Oda narodu srpskom”, koju je Gabrijele D’Anuncio ispevao u jesen 1915. godine i objavio u milanskom listu „Korijere dela sera”, a zatim je poslao kralju Petru i to ispisanu svojeručno. Zastupljeni su i drugi poetski tekstovi. Neki zapisi preuzeti su iz specijalnih izdanja časopisa „Kossovo day”, štampanih u Engleskoj i Americi, tih ratnih godina (1916.i 1918).U poglavlju David je oborio Golijata govore istorijske ličnosti, kao i dopisnici engleskih, ruskih, mađarskih, austrijskih,francuskih, američkih, nemačkih novina…

Zoran Radisavljević
Objavljeno: 13.04.2014

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Srbi-izmedju-nakovnja-i-cekica.lt.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

Austrijski film koji brani Gavrila Principa - iduće nedelje će milionima gledalaca u Austriji i Nemačkoj biti prikazan igrani TV film „Atentat, Sarajevo 1914” / "Pravda.rs" April 19, 2014

April 19, 2014, 2:05 pm
$
0
0

Pravda.rs
Izvor: Politika (Miloš Kazimirović)
April 19, 2014

BEOGRAD – U jeku rasprava o krivici i krivcima za izbijanje Prvog svetskog rata, iduće nedelje će milionima gledalaca u Austriji i Nemačkoj biti prikazan igrani TV film „Atentat, Sarajevo 1914” u kojem se, za razliku od stava većine tamošnjih istoričara, Srbija ne optužuje da je vinovnik atentata, a time ni ne krivi za početak ratnih operacija na Starom kontinentu, piše list Politika.

Foto: Gavrilo Princip
 
Premda je reč o trileru čija se filmska priča tek oslanja na istorijske ličnosti i događanja, pri čemu detalji mahom ostaju daleko od istorijskih činjenica, čini se da će ovaj TV film više doprineti da nemačka i austrijska javnost razumeju tadašnje stvarne događaje, nego sve stručne replike na nova tumačenja anglo-američkih, austrijskih i nemačkih istoričara koji uoči stogodišnjice atentata podvrgavaju reviziji definiciju Versajskog (mirovnog) ugovora, po kome Nemačka i Austrougarska snose isključivu krivicu za izbijanje svetskog sukoba.

Triler proslavljenog austrijskog režisera Andreasa Prohaske usredsređuje se na sudbinu Lea Pfefera, istražnog sudije u postupku protiv sarajevskih atentatora, to jest na pritiske kojim je carski Beč izložio svog istražitelja ne bi li on „rutinski” potvrdio unapred osmišljenu tezu – da je vlada u Beogradu bila naručilac atentata na austrougarskog prestolonaslednika, nadvojvodu Franca Ferdinanda.

Ideja za scenario filma koji će iduće srede biti prikazan u glavnim večernjim programima na prvom kanalu Austrijske radio-televizije (ORF) i Druge nemačke televizije (ZDF) potiče iz romana o istorijskim akterima sarajevskog atentata koji je austrijski književnik srpskog porekla Milo Dor (Milovan Doroslovac) napisao davne 1982. godine.

Međutim, za razliku od originala, u kome kosmopolita i humanista Dor opisuje sudbine „malih ljudi” koji postaju žrtve vremena, sudbine i nezajažljivih apetita velesila, TV film se usredsređuje na borbu hrabrog pojedinca protiv državne sile koja zahteva unapred definisane istražne rezultate da bi opravdala dugo pripremanu agresiju, a pri tom izbegla da bude proglašena agresorom.

„Želeo sam da izbegnem ’romantiku’ carskih uniformi koja prati bezmalo sve igrane filmove na temu nekadašnje monarhije i budi maštanja gledalaca… Umesto toga sam prikazao ružno lice onih koji su odlučivali o ratu i miru, ali i snishodljivu poslušnost njihovih sledbenika i službenika”, izjavio je Prohaska.

Uvidom u sadržaj filma stiče se utisak da je režiser uspeo u svom naumu. U njegovoj verziji, istražitelj Leo Pfefer shvata da je krivac za atentat unapred određen i pokušava da ospori verodostojnost od policije iznuđenih priznanja, po kojim su atentatori delovali po nalogu Beograda. Pfefer otkriva strašnu istinu o pretećem ratu i pokušava da ga spreči tako što će obavestiti nadležne i javnost o „montiranoj” istrazi.

Kada ni najveća ucena ne pokaže rezultate – policija u Sarajevu hapsi sina lepe srpske udovice Milunke, istražiteljeve ljubavnice i preti Pfeferu da će i sin biti optužen za učešće u atentatu ako ne prihvati zahtevanu verziju krivice – istražitelj završava karijeru kao milioni Evropljana u Prvom svetskom ratu, u blatnjavom rovu na liniji fronta…

Milo Dor je u svom romanu drugačije opisao događaje. U njegovoj verziji se Milunka zove Marija i žrtva je „ratnog ludila” koje će desetkovati kontinent, baš kao i Leo Pfefer. On će, kao milioni carskih podanika u crno-žutoj monarhiji, podleći pritisku pretpostavljenih i odustati od istine, shvatajući da je slamka u moćnoj struji Dunava. Ipak, ni drama Dorovog romana ne zaobilazi najbitniju činjenicu – da je Beč režirao povod za ratni sukob sa Srbijom.

U svakom slučaju, čini se da je uspeo naum proslavljenog književnika i prevodioca Mila Dora da istorijskim romanima, poput Ive Andrića, ukaže širokoj javnosti na istorijsku istinu, i to efektnije od istorijskih naučnih dela. Njegova priča će izvesno imati više uticaja na „obične ljude” nego sva naučnoistorijska istraživanja i ubeđivanja, sažeti je zaključak recenzije pozorišnog komada u nemačkim i austrijskim medijima, od lista „Frankfurter algemajne” do bečkog „Prese”.

Nažalost, Dor neće saznati koji je efekat imala njegova priča – preminuo je 2005 – ali će ostati zapamćeno da je doprineo novoj popularnosti stava da se poroci pobeđenih huškača rata ne smeju pravdati. Upravo ovaj stav Dor je izneo prilikom jednog od poslednjih susreta sa autorom ovih redova, sredinom devedesetih godina, u Beču.

U starobečkoj kafani „Humel”, nedaleko od njegove kućne adrese, Dor je izvadio cigaru tipa „virdžinac” iz futrole, omiljenu marku austrougarskog cara Franje Josipa, koja se do danas proizvodi u Austriji. Na čuđenje da i on puši cigaru marku koja je bila simbol Šenbruna, Dor je tada rekao: „Legitimno je pravo pobednika (mislio je na to što je potomak Srba) da uživaju u porocima pobeđenih ako ti poroci ne izazivaju krvoproliće.”

Izvor: Politika (Miloš Kazimirović)

http://www.pravda.rs/2014/04/19/austrijski-film-koji-brani-gavrila-principa/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

VIDEO: Васкршња порука Њ.К.В. Престолонаследника Александра II / April 2014

April 19, 2014, 3:33 pm
$
0
0

Posted on You Tube by "Kraljevina Srbija"

Published on Apr 17, 2014

Васкршња порука Њ.К.В. Престолонаследника Александра II емитована на „Јутарњем програму"Радио Телевизије Србије.

 

http://youtu.be/aLeK3_k6QY8


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Свети Владика Николај: Беседа на Васкрс, Чикаго 1946. године.

April 19, 2014, 7:44 pm
$
0
0

После најтамније ноћи освануо је најсветлији дан у историји рода људског.

После Великог Петка грануо је Васкрс.

Ово се догодило како је видовити Господ наш рекао и прорекао.

Осуђени Христос јавио се као Судија света.

Избијено и убијено тело Његово оживело је.

Попљувано лице засветлило се као сунце.

Место трнова венца - круна Цара над царевима.

Место осамљености - војске су га анђелске окружиле.

Место десетак разбеглих ученика - пола милијарде следбеника славе га данас.

Место тесног гроба - стотине хиљада посвећених му храмова по свој земној планети.

Обнажено тело обукло се у славу небесну.

Љуте ране засијале се као звезде.

Крв из рана непрестано се још точи у милионе путира - животворно пиће верних!

Унакажен од убоја јавио се у красоти невиђеној.

Оковани роб показао се свемоћним Господарем неба и земље.

Бездихани мртвац открио се као Животворац.

Одбачен од људи - посведочен као једини Спаситељ људи.

Продан за тридесет сребреника постао је мерило свих вредности. Стандард свега доброга!

Непознати сад је најпознатији.

Загонетни - сад је Кључ свих загонетки.

Најудаљенији - сад је најближи сваком срцу људском.

Погребени праведник васкрсао је.

Неправедно осуђен од људи постављен је од Бога за Судију живих и мртвих.

Нараштај за нараштајем опијао се Њиме.

Племе за племеном прилазило је к Њему.

Народ за народом поклањао се Њему.

Царства курјачка уступала су место царству Јагњетовом.

Крвожедна племена паганска, очишћена Његовом крвљу, уздигла су буктињу Божије истине и братољубља.

Континенти онда непознати, насељени су сада са стотине милиона хришћана.

И насељавање овог америчког континента отпочело је у Његово име и Његову славу.

Оци овог народа били су они који су Њега волели више од живота свога. Као такви нису се устрашили смрти ни на бурном океану ни у беспутној пустињи нити под стрелама дивљака. Јер су знали, да ко за Њега умре, тај вечито живи.

Ко год се од хришћана борио за праву слободу, борио се у Његово име;

Ко је тражио правду, позивао се на Њега;

Ко је тражио Бога, није могао Њега мимоићи;

Ко је проповедао братство, проповедао је Њега;

Ко је мирио завађене, стављао је пред њих Крст и Јеванђеље.

Грешници су се кајали од стида пред Њим.

Злотвори су савлађивани Његовом љубављу.

Бесомучници су исцељивани Његовим именом.

Очајници су добијали снагу гледајући у Његово Распеће.

Покајници су вапили Њему за опроштај.

Самртници су предавали своје душе у Његове руке.

Страдалници су се уздали у Њега.

Борци за истину и слободу носили су Његово крсно знамење.

Крстоносне војске заклињане су Њиме.

Мученици за Његово име и Јеванђеље журили су у смрт као на весеље.

Не говорим ја о неколико стотина или неколико хиљада њих, чија су имена уписана у календар, него о безбројним милионима свих крштених генерација по васцелом свету у току две хиљаде година, чија су имена знана и уписана на небесима: о војсци Христовој, против које је немогуће војевати, и према којој су све противничке војске као „трска стучена и лан задимљен“; о спасеним народима на небу, чији је број већ близу броја песка у мору и звезда на небу, како је обећано Авраму.

Христови противници још у првом нараштају говорили су међу собом: „Шта да се ради? Зар не видите да му се не може ништа? Гле, свијет оде за Њим.“ Ово што су они тајно шаптали међу собом злобно и устрашено још за живота Исусова, у првој генерацији крштених људи, то можемо ми данас радосно објавити трубама и клицањем: Заиста не може му се ништа: гле, уистини, свијет оде за Њим!

Јер човек може победити човека али не и Сатану. А Он је победио Сатану. Човек може победити дивљу природу, али не и смрт. А Он је победио смрт.

Човек може убити човека, али не и васкрснути. А Он је васкрсавао мртве, васкрсао је и Себе, и васкрснуће на крају билионе оних који су веровали у Њега.

То ће бити Његова света породица у светом и вечном царству Његовом. Нека би дао Бог да се и ви сви нађете у тој светој породици Христовој, у којој се већ налазе милиони ваших предака, старих и нових.

Или зар не осећате ви, да све ово што ја говорим, говорим не само о јеванђелској и општој црквеној историји, него и о историји ваших богоносних и крстоносних предака: свештеника мученика и радника паћеника, и сељака и тежака који прекиваху час плугове у мачеве, а час мачеве у плугове; крстоносних војника, што са крстом војеваху, па или са крстом побеђиваху или под крстом умираху; кнежева, краљева, царева и свих великих богољуба, који својим благом подизаху задужбине по земљи својој и туђој, држећи се оне народне мудрости: „Све за душу, а душу низашто“; девојака и момака, удовица сиротица, које попут свете Петке, светога Саве и царице Милице и Јелене, презреше све пролазне радости живота па кретоше уском и трновитом стазом монашких подвига у наручје Христово; и безбројних стараца и младенаца, који за име Христово бише вођени кано овце на кланицу, и то не само у старо гусларско време, него и у наше епске дане.

Стара православна вера у васкрсење распетога Христа, и распете правде уопште, често је потврђивана и подмлађивана легионима нових и све нових мученика српских за Христа. Ево једног из многих примера нашег времена и нашег поколења:

Кад су безбожни властодршци постројили у Краљеву 2200 грађана, разног узраста и пола, ненаоружаних и невиних, да их стрељају због 22 њихова војника погинула у борби са националним српским четницима, тада један богомољац, Драгослав, црквењак наше катедрале, стојећи у строју, узео је да мирно чита Нови завет. Приметивши да ће непријатељ убрзо да пуца из митраљеза, он затвори свету књигу и метну у недра, па онда викне из свега гласа:

„Не бојте се смрти, браћо, ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!“

На то из две хиљаде грла као из једнога разлеже се одговор као олуја:

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

У том плотуни загрмеше и 2200 хришћанских тела оборише на земљу, док 2200 душа узнесе се у небесну војску мученика за веру Христову. Јер макар да је неко од њих и грешан био, као разбојник на крсту, отишао је у Рај зато што је пред смрт признао и исповедио васкрсење Христово.

То су све моја духовна чеда, из моје тужне резиденције. Кам да сам и ја са њима с таквом славом отишао из овога света у бољи! Али судба Божија није то хтела. Него ме оставила да се мучим и преживљујем муке свога народа.

Но ја вам овим не казујем историју жалости, но историју славе вашег народа. И уздржавам се да вам говорим више, да се не би погордили. Јер знајте да врлине предака не спасавају небрижне потомке. Потрудимо се зато бити до смрти на духовној и моралној стражи да би се одржали на висини наших крстоносних предака.

Честитајући вам данашњу славу вашег храма - славу над славама свега хришћанскога света - ја похваљујем вашу љубав према Христу и вашу народну слогу. Растите у тој љубави и утврђујте ту слогу. Поштујте свога неуморног владику и свог вољеног новог пароха рођеног у мојој епархији као и све свештенике духовнике. Не обазирите се ни лево ни десно него напред правим путем Божијим. Да би заслужили улазницу у небеско царство Христово, коме су се приволели сви крштени преци ваши, да би се удостојили великог Састанка са Христом и својим мученичким рођацима из давних и нових времена. А шта је слађе од тога састанка? И да би стали у строј безбројних војски анђелских и светитељских, па у хору с њима славили вечну победу Христову над смрћу певајући:

Христос воскрсе из мртвих, смрћу смрт попра и мртвима у гробовима живот дарова.

Христос воскресе, браћо и сестре!

Христос воскресе, радост донесе!


Свети Владика Николај
Беседа на Васкрс,
Чикаго 1946. године.


http://www.eparhija-prizren.org/clanci/domaci/714-sveti-vladika-nikolaj-hristos-vaskrse.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

USKRS NA FRONTU 1918: Bratko, dneska je Velik Den. Ne dej da pucaš! / "Kurir" April 20, 2014

April 20, 2014, 10:49 am
$
0
0
Kurir
Autor:




Uskrs 1918 Foto - Vojni Muzej
 
Dan kada su i srpski i bugarski vojnici na Solunskom frontu zaboravili ko su i gde su, i kada su kao dobri hrišćani želeli jedni drugima da čestitaju Uskrs.
 
Nalazimo se na pragu svoje zemlje. Oni vrhovi planina koje gledamo već toliko, pružaju se u našoj otadžbini. Druga je ovo godina kako uzalud priželjkujemo da jednom već krenemo. Ali ko će probiti one bedeme i čitavu šumu bodljikavih žica. (...)
 
Slušali smo drhtavi jek zvona, koji je dopirao iz ravnice.
 
- Pa danas je Uskrs! - pljesnu se Luka rukama.
 
Kako je prijatan taj zvuk zvona. Umirivao je prosto nerve. Navikli smo bili na topovske pucnje, prasak eksplozije, a ovi nežni i drhtavi tonovi bili su odista neobični.
 
Dugo godina čestitali smo jedan drugom Uskrs, sa željom da sledeći dočekamo u miru. Naše su želje ostajale puste. I sada se snebivamo jer nas ovo čestitanje podseća kao na neku izjavu saučešća. Pa ipak, običaje treba održavati. Potpukovnik Petar naredi da se iznesu biskviti iz njegovog sanduka, Luka je dao vermut, Vojin je priložio kavu, ja šećer.
 
Odjednom je na celom frontu kod pešadije zavladalo zatišje, kao da su vojnici prećutno uglavili primirje. (...) Stražari na objavnicama nalaze se udaljeni oko trideset metara. Ostalih dana, oni se dovikuju i uzajamno grde. Ali danas niko nos da pomoli. Bugari obično dobacuju kako naši treba da se predaju. U Srbiji se lepo živi i - vazdan koješta. Umesto odgovora ovi naši nabiju veliki hleb na bajonet, pa ga izdignu iznad rova, kao da time hoće da kažu kako je njima i ovde dobro.
 
Uskrs 1918 Foto - Vojni Muzej
 
Međutim, jutros vikne Bugarin:
 
- Bratko, dneska je Velik Den. Ne dej da pucaš!
 
Obeća mu ovaj naš da neće gađati. Onda počne razgovor među njima.
 
- Bratko... Neka je časno Voskresenije!
 
- Vaistinu voskrese!
 
- Frlaj malko leba, ako imaš!?
 
Uzme ovaj naš pola hleba i zavrljači preko bedema. Ali hleb ne dospe do bugarskih zaklona, već padne na ledinu. Onda Bugarin zapita, sme li da ga uzme. Ovaj naš mu dozvoli, ali pod uslovom da iziđe bez oružja. Oni jedan drugome dadu reč. Bugarin iziđe, a i naš se pojavi izvan rova. U znak zahvalnosti što je primio hleb, Bugarin ponudi našeg vojnika cigaretama.
 
Sada i onaj naš prekorači preko rova, takođe bez oružja. Priđu jedan drugome.
 
Gledali to ostali stražari. Oslobode se i oni, te iziđu. Ovu scenu gledaju vojnici iz glavnih rovova te se i oni pojave bez oružja. Kao po nekom dogovoru. I ljudi ti tako lepo razmaknu krstila od žica i sastanu se na poljani. Divota... Hteli zajedno i da ručaju. (...) Dvojica se zagrlili. Sad se izmešali.
 
Potpukovnik Petar pogleda mračno preda se. Između njegovih očiju pojaviše se duboke bore. On klimnu glavom i tiho progovori:
 
- Ozbiljna opomena i nama i njima. Treba se jednom zamisliti. Nije šala. Četiri godine traje. Ona duhovna spona, nazvana vojničkim jezikom disciplina, rasteže se i osipa kao konac.
 
- Ovo je rasulo! - zavapi Luka.
 
Telefoni su zvrjali. Brigada naređuje da se smesta otvori artiljerijska vatra na onu gomilu vojnika, i naših i bugarskih.
 
Potpukovnik Petar dohvati slušalicu i pozva komandire.
 
- Otvorite vatru sa visoko rasprskavajućim šrapnelima. Zastrašite ih, ali ne ubijajte!
 
Baterije pripucaše i šrapneli prsnuše visoko nad poljanom. Masa se uskomeša. Pripucala je i neprijateljska artiljerija. Pešaci kao zastrašeno stado rasturiše se na suprotne strane. Poljana osta pusta. I naša i njihova artiljerija, kao po dogovoru, gađale su protivničke rovove. To je trebalo da bude kao neka kazna pešacima.
 
 
Iz knjige „Srpska trilogija" Stevana Jakovljevića
 
Tekst priredile: Ivana Stivens i Slađana Zarić.
 
 
http://www.kurir-info.rs/uskrs-na-frontu-1918-bratko-dneska-je-velik-den-ne-dej-da-pucas-clanak-1331131


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
↧

Из села Крњева, код Велике Плане, на Васкрс 1917. / From the village of Krnjeva, in Velika Plana in Serbia, Easter 1917

April 20, 2014, 10:50 am
$
0
0
 
"Костадин и Војин Спасојевић
из села Крњева, код Велике Плане,
на Васкрс 1917."
 
Kostadin and Vojin Spasojevic
from the village of Krnjeva in
Velika Plana in Serbia, Easter 1917.
 
Фото / Текстзахваљујући
Foto courtesy of:
na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
↧

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ! - ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ! / Ускршња честитка из 1914 / CHRIST IS RISEN! - INDEED HE IS RISEN! / Easter Card from 1914

April 20, 2014, 10:53 am
↧
Search

Otvaranje izložbe radova "PRVI SVETSKI RAT NA UMETNIČKIM PERGAMENT KONCERTINA KNJIGAMA" 25. aprila 2014. Beograd

April 22, 2014, 2:52 am
$
0
0
 
Otvaranje izložbe radova
"PRVI SVETSKI RAT NA UMETNIČKIM PERGAMENT KONCERTINA KNJIGAMA"
25. aprila [2014] u 19h u Kući Đure Jakšića, Skadarska 34, Beograd.

 U pitanju je projekat mr Leposave Lepe Milošević Sibinović, kao vid pratećeg programa 46. majske izložbe ULUPUDUS-a.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧
↧

Туристичка организација града Шапца најавила је две промотивне туре посвећене обележавању 100. годишњнице Првог светског рата и Церске битке: "Путевима церских јунака"и "Цер и церски манастири". / Tourist Organization of Šabac launching two promotional guided tours dedicated to the marking of the centenary of the First World War and the Battle of Cer: "Paths of the Cer heroes" and "Cer and Cer's monasteries".

April 22, 2014, 3:53 am
$
0
0

 
From
on Facebook.

Туристичка организација града Шапца најавила је две промотивне туре посвећене обележавању 100. годишњнице Првог светског рата и Церске битке, "Путевима церских јунака"и "Цер и церски манастири". План је да се са званичним водичем обиђу локације на Церу које су имале важне и кључне улоге у Првом светском рату. Гости ће се упознати са културно-историјским вредностима града Шапца, села Прњавора, спомен комплексом на Текеришу, Шанчинама - највишим врхом Цера... Подсетник - Церска битка је била прва савезничка победа над Централним силама у Првом светском рату. (Извор: Новости)

Photo source | Извор слике: Републички завод за заштиту споменика културе - Београд (http://bit.ly/1n5YWYy)

*****

Tourist Organization of Šabac is launching two promotional guided tours dedicated to the marking of the centenary of the First World War and the Battle of Cer, "Paths of the Cer heroes" and "Cer and Cer's monasteries". The plan is to present the locations on Mount Cer which had an important and critical role in the First World War. Guests will learn about the cultural and historical values of the city of Šabac, the village of Prnjavor, memorial complex on Tekeriš, Šančine - the highest peak of Mount Cer, and more. Reminder - The Battle of Cer was the first Allied victory over the Central Powers in the First World War.

http://www.sabacturizam.org/

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

VIDEO: РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ / СВЕТИЊЕ ОБНОВЉЕНЕ СРБИЈЕ СВЕТОСАВЉЕ ЗА БУДУЋНОСТ СРПСКОГ НАРОДА

April 24, 2014, 3:36 am
$
0
0









Основни циљ Удружења је упознавање најшире јавности са суштинским вредностима духовног и културног наслеђа српског народа и обогаћивање постојећег образовног и едукативног фундуса новим издавачким садржајима.

Овај циљ Удружење ће спроводити кроз следеће основне активности:

* окупљање стручних и других лица и институција од интереса за реализацију Пројекта

* организовање и реализација сталне поставке од двестотинепедесет слика-ауторских дела о српским манастирским и црквеним светињама у духовном центру манастира Св. Николаја Српског на Соко граду код Љубовије

* објављивање едиције РИЗНИЦА СРПСКЕ ДУХОВНОСТИ од шест монографија, које хронолошки прате периоде српске историје, државности и свеопште културе од 10. до 20. века

* организовање путујућих изложби, предавања и промоција појединих целина Пројекта у Републици и Дијаспори

* стално унапређивање и обогаћивање садржаја Пројекта.

Riznica Film
Posted on You Tube by "Riznica srpske duhovnosti"



http://youtu.be/da5Uxh-utv0


http://www.riznica.org.rs


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Трибина: "УСТАВНА ПАРЛАМЕНТАРНА МОНАРXИЈА Y 21. ВЕКУ Y СРБИЈИ" / Петак 25.04.2014. Године y 18:00 Часова

April 25, 2014, 2:02 am
↧

In Australia, Serbian Veterans and their descendants participate in annual ANZAC day march to remember sacrifices of all fallen soldiers who fought with the Allies in the Fist World War. / Српски ветерани и њихови потомци данас учествују у традиционалном савезничком маршу "ANZAC Day"у знак сећања на све савезничке војнике који су дали своје животе у Првом светском рату. April 25, 2014

April 25, 2014, 9:00 pm
$
0
0

Photo source | Извор слике: Krstarica (http://bit.ly/1pwUrIs)

From
Meet the Serbs
on Facebook.
 
"Today [April 25], in Australia, Serbian Veterans and their descendants march in the annual ANZAC day march to remember the sacrifices of all fallen soldiers who fought with the Allies in the Fist World War. ANZAC Day is a national day of memorial in Australia, commemorating the 25th of April, 1915, when the Australian and New Zealand armed forces fought in the Battle of Gallipoli. Serbs are proud of their ancestors who fought for freedom in World War I, even though the price that the Serbs had to pay for that freedom was terribly high. Recently, the British newspaper "Independent" published an article that described the suffering of the Serbian people during the Austro-Hungarian occupation - http://ind.pn/1iu11rp."

*****

"Српски ветерани и њихови потомци данас учествују у традиционалном савезничком маршу "ANZAC Day"у знак сећања на све савезничке војнике који су дали своје животе у Првом светском рату. "ANZAC Day"представља важан датум у аустралијској традицији, јер су 25. априла 1915. године десантом на Галипоље, аустралијске и новозеландске оружане снаге први пут самостално наступиле у Првом светском рату. Срби су поносни на своје претке који су се борили за слободу у Првом светском рату, иако је за ту слободу српски народ платио превелику цену. Недавно је британски лист "Independent"објавио текст у којем се описује страдање српског народа у току аустроугарске окупације, који можете прочитати на линку http://ind.pn/1iu11rp. (текст је доступан само на енглеском језику)."

Meet the Serbs
on Facebook.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

"AMANET" - Muzičko-scenska freska o stradanju i pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu / Narodno Pozorište Niš - Nedelja, 27.04. [2014] od 20h

April 26, 2014, 6:52 pm
$
0
0
Muzičko-scenska freska o stradanju i pobedi Srbije u Prvom svetskom ratu, posvećena obeležavanju stogodišnjice ovog važnog istorijskog događaja.

"AMANET"

Režija: Vladimir Lazić

Ansambl narodnih igara i pesama Srbije "KOLO"

Umetnički ansambl ministarstva odbrane "STANISLAV BINIČKI"

Narodno Pozorište Niš
Nedelja, 27.04. [2014] od 20h
Cena karte: 200 dinara





Narodno Pozorište Niš
na Facebook.

Video na You Tube:
AnsamblKolo

  


http://youtu.be/nrD2dOpo8YI


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧

Придружитe се овoј историјскоj прослави! Oбележавања 200 година од досељавања првог Србина у САД-у 28 јуна 2014. године у Филаделфији!

April 27, 2014, 8:37 pm
$
0
0


Теслина научна фондација из Филаделфије има част да организује историјску прославу поводом обележавања 200 година од досељавања првог Србина у САД-у 28 јуна 2014. године у Филаделфији. На Видовдан 2014. године ће се навршити два века од како је први Србин, Ђорђе Шагић, касније назван Џорџ Фишер, званично се доселио у САД у Филаделфију. Прослава ће бити одржана на најважнијем историјском месту у Филаделфији у сали Независности где је проглашена америчка независност и донесен устав Америке.

Ђорђе Шагић је био борац за независност Тексаса и Новог Мексика, директор царине, амерички судија и оснивач првих српских организација и цркава у Калифорнији. Након Шагића, у САД је пристигло милион људи који су се највише населили о области Чикага и у држави Пенсилванији. Огроман број наших људи су постали успешни и заслужни грађани Америке: девет конгресмена, шест добитника Оскара, четири добитника Пулицерове награде и на хиљаде хероја америчке војске. Изграђено је стотину храмова Српске православне цркве који су имали најважнију улогу у очувању српског етничког и верског идентитета.

На Видовдан 2014. године неће бити обележен само исгоријски датум досељавања првог Србина у САД, Ђорђа Шагића, већ и допринос који су дали сви знаменити Срби, српске организације и цркве. Током прославе биће приређено мноштво културних догађаја од великог концерта на којем ће се представити српска култура у САД-у, изложбе о српским досељеницима, знамененитим људима и организацијама, откривању споменика Николи Тесли које је поклонила српска влада до сајма привреде и туризма. Обележиће се 100 година од почетка Првог светског рата који је био ослободички рат за српски народ, о пријатељству српског и америчког народа, о историји америчко-српских односа и посебно о значају мобилизације 16.000 српских исељеника у САД током Првог светског рата што су организовали председник Вудру Вилсон и научник Михајло Пупин.

Теслина научна фондација као носилац прославе 200 година од досељавања првог Србина у САД Вас подсећа је ова прослава празник свих нас у Америци. На њему ће као гости учествовати представници Владе Републике Србије и Републике Српске као и друге званице из Србије и Америке.

ПОЗИВАМОВас да Вашим учешћем увеличате ову историјску прославу за наш народ у Америци представљањем Ваше организације, друштва или удружења, културне секције, фолклора, музичаре и певаче, предаваче и говорнике како бих показали америчкој јавности најлепше лице српског народа и како бих нашим потомцима оставили завет да су Срби градили Америку и свет.

ПРИЈАВИТЕ се са Вашим програмом Теслиној научној фондацији. О прослави 200 година присуства Срба у Америци биће снимљен филм и написана књига како би се овековечио овај историјски догађај.

С нестрпљењем ОЧЕКУЈЕМОВаше предлоге и пријаве.

Покажимо нашу СЛОГУ и СНАГУкако би указали на значај и допринос српске културе, науке, бизниса и спорта америчком друштву и свету у целини.


Никола Лончар са Организационим одбором манифестације.

KONTAKT:

PhillyVidovdan2014@Gmail.com


www.phillyvidovdan.com



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

На данашњи дан [28.04.1918. године] преминуо Гаврило Принцип / "Восток" April 28, 2014

April 28, 2014, 4:28 am
$
0
0
Восток.rs
April 28, 2014


На данашњи дан 28.04.1918. године је преминуо Гаврило Принцип, атентатор на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву на Видовдан 1914. Атентат је Бечу послужио као изговор за војну инвазију на Србију, чиме је изазван Први светски рат.

Казну је служио у чешком Терезину, где је и умро од туберкулозе 28. априла 1918., мало пред крај Првог светског рата. При крају живота је био због лоших затворских услова врло ослабио и имао око четрдесет килограма.

У унутрашњости ћелије смештене у тврђави Терезин, данас само у зид уграђени окови за које је Гаврило Принцип био свезан, сведоче о његовој мученичкој смрти. На зиду испред ћелије уграђена је скромна плоча са именом затвореника, главног актера сарајевског атентата, који је послужио владајућој монархији да ултиматумом Србији започне један од најкрвавијих ратова у светској историји.

Гроб Гаврила Принципа се данас налази у капели видовданских хероја у Сарајеву. Ауто, Гаврилов пиштољ и окрвављена униформа Франца Фердинанда налазе се у војноисторијском музеју у Бечу. Метак који је убио Фердинанда изложен је у чешком граду Конопиште.

О ревизији историје и њеној пропаганди говори и нова књига британског публицисте и новинара Макса Хејстингса под називом "Катастрофа: Европа иде у рат 1914.", а у којој Србију дефинише као "нешто попут данашњег Ирана", односно извозника тероризма. Хејстинг у својој књиги нема дилеме да је атентат извела терористичка организација из Београда, а извршилац је био терориста Гаврило Принцип.

Ново тумачење историјских догађаја, као и пропаганда која се у том смеру ствара је узела великог маха и стварају се стереотипи како о Првом, тако и о Другом светском рату, па и недавни догађаји из ближе историје се тумаче по принципу "закона јачег", односно нпр. агресије НАТО пакта на Републику Српску, Србију (списак нападнутих држава је подужи) се у свету карактеришу као "хуманитарне"интервенције у служби "демократије".

Догађаји пред Први светски рат, као што је био и Царински рат, јасно говоре да су ондашње завађене империје само чекале повод, а атентат у Сарајеву је био само окидач и изговор за напад на ионако изнурену Србију из претходна два Балканска рата. Србија је прескупо платила цену, а велики део становништва је заувек нестао како би јужнословенски народи били слободни.


http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=58180&Na-danasnji-dan-preminuo-Gavrilo-Princip#.U1451elOXIV

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Уз звуке “ТАМО ДАЛЕКО” – Споменици Принципу и солунским добровољцима У ТОВАРИШЕВУ 21.04.2014. [April 21, 2014]

April 29, 2014, 1:38 am
$
0
0
 
 
 
na Facebook.
 
 
У ОРГАНИЗАЦИЈИ НАРОДА - ТОВАРИШЕВО
 
Уз звуке “ТАМО ДАЛЕКО” – Споменици Принципу и солунским добровољцима

[21.04.2014.] У ТОВАРИШЕВУ, селу у бачкопаланчкој општини са око две хиљаде душа, у понедељак је откривањем бисте Гаврилу Принципу и спомен-плоче са именима 50 солунских добровољаца, започело свечано обележавање стогодишњице Првог светског рата.

Уз звуке песме “Тамо далеко”, академик Матија Бећковић је открио спомен-плочу са 50 имена солунских добровољаца из Товаришева, а потом је Емир Кустурица открио бисту Гаврилу Принципу.

Преплављен емоцијама, славни редитељ је прекрстивши се, пољубио бронзану бисту постављену у центру села.После сто година, на први дан Васкрса, васкрснула су имена 50 ратника. Као што семе преко зиме преживи у земљи, и појављује се као цвеће, тако из гроба заборава, васкрсава букет 50 предака – рекао је Бећковић. – Заувек су застали на овој плочи.

Подсећајући на староседеоце из Товаришева, који су у Сарајеву на школовању били симпатизери и чланови организације “Млада Босна”, Бећковић је казао да пуцањ Гаврила Принципа није променио само његов, већ и живот сваког Србина у Аустроугарској.На српском и руском фронту су пристизали и они испод туђих застава и на стране униформе стављали шајкаче – рекао је Бећковић. – У најславнијем рату погинуло је 402.435 војника, а стрељано, убијено у логорима и обешено 845.000 цивила – подсетио је на историјске чињенице академик Бећковић.

– Никад се неће знати колико је великих умова изгубљено. Жртве се не смеју заборавити, а занемаривање српских жртава у Првом светском рату почело је по његовом завршетку.

СЛОБОДАРСКИ ДУХ

ЈОВАН Ранисављев, члан МЗ Товаришево, обраћајући се суграђанима, казао је да сећајући се Гаврила Принципа одају пошту славним прецима.

- Свештеник Јован Протић из Товаришева и његова сестра Зорка били су у контакту са “Младом Босном” – подсетио је Ранисављев, додајући да је Принцип ноћ уочи атентата преспавао у Зоркиној кући. У Товаришево је дошло 116 породица из Принциповог завичаја.

Кустурица је казао да је мост Гаврила Принципа био на пет метара од места где се родио у улица Војводе Степе, којој се сад ни име не зна.

И тај мост који је водио у парк цара Душана, сада се другачије зове – казао је прослављени редитељ. – Сваки град од Бара до Суботице има улицу друга Тита, а после доласка демократије и петооктобарских промена, у Горњем Милановцу, један демократа је одлучио да укине улицу која је носила име Гаврила Принципа, уз објашњење како може, он, терориста, да има улицу.

По Кустуричиним речима, да није било Гаврила, не би било модерне српске државе.Гаврило Принцип постоји не само као велика емоција – казао је Кустурица. – У Вишеграду ће бити отворен мозаик, представа о Гаврилу Принципу.

ПОНОВО МЕЂУ ЗЕМЉАЦИМА
ИНИЦИЈАТИВАза постављање бисте Гаврилу Принципу и спомен-плоче са именима солунских добровољаца потекла је од подружнице Удружења “Огњена Марија Ливањска” из Товаришева и Обровца и месне заједнице Товаришево, где су током 1946. колонизацијом стигли људи из Принциповог завичаја.


na Facebook.


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

Krenuće nova ofanziva za ukidanje Srpske / Dušan T. Bataković:- Intervju / "Glas Srpske" April 26, 2014

April 30, 2014, 1:26 am
$
0
0
Glas Srpske
Svjetlana Tadić
26.04.2014

Obnovljena je politika o preispitivanju odgovornosti za Veliki rat kakva se vodila u međuratnoj Nemačkoj, posebno 1930-ih, a s ciljem da se, prikrivanjem ili falsifikovanjem dokumenata kao i tendencioznim tumačenjima, teret odgovornosti u celosti prenese na Srbiju i Rusiju.

Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" direktor Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Dušan T. Bataković.

- U Rusiji danas ne brinu mnogo o tome. Za Srbiju i Srbe uopšte, oklevetane i omalovažavane, to je, međutim, pitanje na koje se mora odgovoriti argumentima i činjenicama, jer se pravi nekakva lažna analogija između Srbije kralja Petra i Miloševićeve Srbije, između Sarajeva 1914. i onog što se desilo u Srebrenici na kraju prošlog stoleća. To su argumenti kojima će se uskoro, najavljuju eksperti, krenuti i u nove pokušaje ukidanja Republike Srpske - rekao je Bataković.

Dušan T. Bataković
 
* GLAS: SANU će ove godine biti organizator međunarodnog skupa o Prvom svjetskom ratu na kojem će naučno i činjenično biti da­t odgovor na pokušaj revizije i falsifikovanja istorije. Kako ispuniti taj zadatak?
 
BATAKOVIĆ: Mi smo se u SANU dobro pripremili za ovaj težak zadatak. Naučni skup, čija je priprema okončana, okupiće veliki broj uglednih istoričara iz zemlje i sveta, a posebnu vrednost imaće učešće desetine velikih svetskih istoričara iz Pariza, Oksforda, Beča, Moskve i drugih naučnih centara. Pozvani su svi oni koji imaju zapažene i vredne naučne rezultate, a koji nisu politički obojeni niti podležu političkim zahtevima za reviziju. Mi ćemo zbornik sa skupa u SANU, pod predsedništvom akademika Dragoljuba Živojinovića, objaviti u dve varijante, na srpskom i na engleskom jeziku i poslati u svet jasnu poruku o suštinskim sadržajima julske krize 1914. i navodnoj odgovornosti Srbije za Prvi svetski rat. Grupa naših istoričara srednje generacije iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore treba da ponese glavni teret skupa, s novim tumačenjima i svežim uvidima u sva sporna pitanja.
 
Odgovarajući na učestale revizionističke teze, u međuvremenu sam na više međunarodnih skupova lansirao nekoliko novih postulata: da je u okupiranoj BiH bila uspostavljena klasična kolonijalna uprava, na samo 600 kilometara od Beča i to na trusnom tlu jugoistočne Evrope, neprihvatljiva na početku 20. veka, posebno za nove generacije bosanskih Srba, školovane na evropskim vrednostima i često na evropskim univerzitetima. Tretirati BiH kao da je neka afrička kolonija poput Konga, Togoa ili Nigera, gde vam se nasilno menjaju jezik, pismo i nacionalni identitet, bilo je jednostavno neprihvatljivo za Srbe, koji su od okupacije 1878. do 1914. bili relativna većina stanovništva u BiH. Uprkos feudalnom sistemu koji je Austrougarska očuvala, upravo su Srbi, poslovno i politički najpreduzimljiviji sloj stanovništva, bili nosioci napretka i branioci slobodoumnih načela. U tom smislu, Gavrilo Princip bio je preteča savremenih slobodara, istaknuti prvoborac antikolonijalne borbe za ljudska, građanska i kolektivna prava. Ubistvom Franca Ferdinanda nije došlo ni do kakvog ozbiljnog poremećaja u Evropi: bio je ugrožen samo "prestiž" Dvojne monarhije. Car Franja Josif bio je živ, a četrdesetak nadvojvoda stajalo je u redu za nasleđe prestola. Rat, koji je pripreman decenijama, a čiji su uzroci vezani za imperijalističke interese Nemačke, Vilhelma II i Austrougarske na prostoru od Berlina do Bagdada, kao i podela kolonijalnih poseda, nije mogao da izbije samo zbog tek jednog u dugoj seriji političkih ubistava u Evropi.
 
* GLAS: Koliko je značajno da Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS) i SANU zajednički učestvuju u organizaciji ovog skupa?
 
BATAKOVIĆ: U Sarajevu je pod pokroviteljstvom Francuske pripreman jedan širi evropski skup, čije su održavanje osujetili lokalni bošnjački istoričari uz sadejstvo određenih austrijskih i nemačkih institucija. Jedan austrijski kolega rekao mi je u poverenju da se ne može dozvoliti da se skupovi o austrougarskoj vladavini u BiH održavaju bez aktivnog učešća austro-nemačkih institucija, na prostoru koji je i dalje u njihovom neposrednom dvorištu. Istorijskog nasleđa teško se odriču i velike sile i njihove saveznice u prostorima koji su im geopolitički prioritetni. Otuda će taj skup biti prevashodno sabor istoričara država poraženih u Velikom ratu, uz simbolično učešće relevantnih eksperata. Stoga je važno da osim beogradskog, i banjalučki skup o Velikom ratu bude na visokom naučnom nivou, praćen publikacijama na svetskim jezicima.

* GLAS: Evropski istoričari već godinama promovišu tezu da odgovornost za Prvi svjetski rat nose Srbija i Rusija. Zašto se tek sada o ovome aktivnije govori i kako spriječiti reviziju istorije?

BATAKOVIĆ: Poslednjih decenija objavljeno je više stotina obimnih knjiga i na hiljade članaka, a učenici legendarnog Frica Fišera - nemačkog istoričara koji je 1960-ih lansirao s ubedljivim argumentima tezu da je Nemačka, s Austrougarskom, glavni krivac za izbijanje rata - danas vodeći evropski stručnjaci, koji će učestvovati na skupu u Beogradu, upozorili su me da je revizija uveliko u toku i da je njen smisao da se odgovornost sa Nemačke, koja vodi glavnu reč u savremenoj Evropi, prenese na Srbiju i Rusiju. Time je obnovljena politika o preispitivanju odgovornosti za Veliki rat kakva se vodila u međuratnoj Nemačkoj, posebno 1930-ih, a s ciljem da se, prikrivanjem ili falsifikovanjem dokumenata kao i tendencioznim tumačenjima, teret odgovornosti u celosti prenese na Srbiju i Rusiju. U Rusiji danas ne brinu mnogo o tome, postoji jedna neusaglašenost oko tumačenja poslednjih godina carističke epohe, pa mnogi tamošnji stručnjaci samo rezignirano odmahuju rukom na lavinu optužbi u savremenoj zapadnoj istoriografiji. Za Srbiju i Srbe uopšte, oklevetane i omalovažavane, to je, međutim, pitanje na koje se mora odgovoriti argumentima i činjenicama, jer se pravi nekakva lažna analogija između Srbije kralja Petra i Miloševićeve Srbije, između Sarajeva 1914. i onog što se desilo u Srebrenici na kraju prošlog stoleća. To su argumenti kojima će se uskoro, najavljuju eksperti, krenuti i u nove pokušaje ukidanja Republike Srpske. Ništa se ne dešava slučajno, a kod nas se često od lokalnih sporenja ne vidi jedna šira slika. Uz sva naša kašnjenja, mislim da ćemo ovoga puta izaći s ubedljivom argumentacijom u vezi sa uzrocima Prvog svetskog rata, uloge "Mlade Bosne" i "Crne ruke" pre svega. Stoga je od velikog značaja da zbornici radova sa naučnih skupova iz Beograda i Banjaluke budu objavljeni na stranim jezicima, kako bismo ravnopravnije učestvovali u međunarodnim debatama gde će Srbija biti redovno obeležavana kao dežurni krivac. A rasprave će trajati bar još sledećih pet godina s posledicama koje će se, u školskim udžbenicima širom sveta, potom osećati decenijama. Stoga je od odsudne važnosti da se ovo pitanje, uz podrazumevajuću naučnu objektivnost, tretira šire, ne samo kao domaća naučna rasprava nego kao svetska tema od najvećeg državnog i nacionalnog interesa.

Biografija

Dušan T. Bataković je srpski istoričar i diplomata. Studije istorije završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a doktorske studije na Sorboni u Parizu. U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992. godine, kada prelazi u Balkanološki institut SANU. Poslije mandata ambasadora u Grčkoj (2001 - 2005), Bataković je u julu 2005. imenovan za savjetnika predsjednika Srbije, a u oktobru iste godine za direktora Balkanološkog instituta. Zamjenik direktora ovog instituta postaje 2008, dok je bio i predsjednik srpskog komiteta Međunarodne asocijacije za proučavanje jugoistočne Evrope. Za ambasadora Srbije u Kanadi imenovan je 2007, a 2009. za ambasadora u Francuskoj. Bio je i šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu (2009 - 2011). Objavio je i priredio veći broj knjiga i naučnih radova, a njegova sinteza o prošlosti jugoslovenskog prostora na spisku je literature na studijama u Francuskoj i na frankofonskim univerzitetima u Švajcarskoj, Belgiji i Kanadi. Za člana Svjetske akademije umjetnosti i nauke izabran je 2010, a 2013. ponovo je izabran za direktora Balkanološkog instituta.


http://www.glassrpske.com/plus/intervju/Dusan-T-Batakovic-Krenuce-nova-ofanziva-za-ukidanje-Srpske/lat/152335.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

SERBIAN DOCUMENTARY FILM TRAILER ON THE COMING OF THE FIRST WORLD WAR: "DUGO PUTOVANJE U RAT" / "THE LONG ROAD TO WAR" / "Paradox Film"

April 30, 2014, 2:13 am
$
0
0
Paradox Film LLC
Belgrade, Serbia

Count Franz Conrad von Hötzendorf
Chief of the General Staff Austro-Hungarian Army
Image: Wikimedia
 
"DUGO PUTOVANJE U RAT"
"THE LONG ROAD TO WAR"

Narration and commentaries in English, French, Russian, etc. with Serbian subtitles.

Scenarista, reditelj i producent: Miloš Škundrić
Učestvuju: Hew Strachan, John C.G. Röhl, Georges-Henri Soutou, Lothar Höbelt, Dušan Bataković, Dominic Lieven, Annika Mombauer, Jean-Jacques Becker i drugi.


Dugo putovanje u rat / The Long Road to War - trejler from Paradox Film on Vimeo.

http://vimeo.com/93125343

*****

Extended trailer for 'The Long Road to War'documentary production on the origins of the First World War.

Featuring world's top historians: Hew Strachan, John Röhl, Jean-Jacques Becker, Lothar Höbelt, Oleg Airapetov, Dominic Lieven, Georges-Henri Soutou, Annika Mombauer and others.
 

The Long Road To War - Extended Trailer from Paradox Film on Vimeo.

http://vimeo.com/89227415


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

The Kajmakčalan Watchtower / "Serbia.com" April 29, 2014

May 3, 2014, 11:33 am
$
0
0
Serbia.com
April 29, 2014

After eighteen days of heavy and indecisive fighting at Kajmakčalan, the Serbian army was able to open the “Gate of Freedom” and return triumphantly to its homeland. Traveling by bullock carts, on poor roads and in bad weather, the soldiers brought back not only pride and freedom, but also a memory of the great victory at Kajmakčalan that enabled them to return to their homes.

One of Belgrade’s most unusual monuments – an observation post located in the Pionirski Park, was made of stones from Kajmakčalan mountain. This monument represents a memory of the great victory in World War I, which the Serbian army achieved fighting against the Bulgarians on Kajmakčalan mountain. To save the memory of this victory for good, the Serbian High Command decided to take the stones from the peak of Sveti Ilija (2,524 meters high) back to homeland.

At the very heart of Belgrade, in what was once a garden of the Old Palace, and where the young Princes Alexander, Tomislav, and Andrej played war games, the reconstructed watchtower stands as a reminder of all the sufferings and sacrifices made by Serbia in the Great War. In order to prevent the great men – who fought bravely for their homeland – from falling into oblivion, the memorial plaques with the names of all Serbian generals who took part in World War I were put on the watchtower.

The observation post – from Kajmakčalana, Pionirski Park, Belgrade
 
Covered with vines and rocks, the stone tower was made to resemble the original observation post that was of great importance to Serbian soldiers in the battle (particularly remembered for the large number of deaths suffered by the Serbian army, and for the altitude at which it was fought). Brass memorial plaques with the engraved names of the [Serbian] generals who bravely fought in the Great War represent the central part of this extraordinary monument.
 
Brass memorial plaques with engraved names of the generals
who bravely fought in the Great War
 
Until 1944, Pionirski Park was surrounded by a high wall and served as a garden of the Old Palace, but after removal of the wall the park was turned over to public use, when the reconstruction of the Kajmakčalan watchtower began. In addition to the watchtower that makes this park so special and interesting both for tourists and residents of the [Serbian] capital, many rare and endangered plant species contribute to its beauty and importance.

A statue of the famous Serbian sculptor and painter Nadežda Petrović, and a monument to our only Nobel Prize winner for literature, Ivo Andrić, are part of the cultural richness of this botanical park (as many call it). The abundance of greenery, rare trees and plants, lots of resting benches and walking paths, make this park a favorite place for sightseeing, strolling, and relaxation.

Courage, love, and a desire to return to their homeland gave the Serbian soldiers strength to conquer the “impregnable city”. Their endeavor and dedication was eternalized in a modest way – by erecting the watchtower in Pionirski Park [in Belgrade] and a small memorial church at the top of Kajmakčalan, where the skulls of dead Serbian soldiers are kept. “To my fearless and faithful giant-heroes, who opened the doors to freedom with their chests, and stayed here as guards at the threshold of the fatherland”, reads the dedication by Aleksandar Karađorđević at the memorial chapel.

 
Battle of Kajmakčalan
 
The battle of Kajmakčalan was fought between the Kingdom of Serbia and the Kingdom of Bulgaria on the Salonika front, in World War I. Various names for Kajmakčalan tell us about its significance: the Bulgarians called it the "City of Boris", because they thought it couldn’t be captured, whereas the Serbs called it the "Freedom Gate", because they stepped into their country at that very point, for the first time after many months. The battle was fought between the 12th and 30th of September 1916.
 
St. Peter's Serbian chapel to fallen soldiers on Kajmakčalan peak
Photo: Wikimedia / Petar Milošević
 
*****

KAJMAKČALAN
 
Halt, Traveler! Here they lie!
The ashes of kings are hidden among these piles,
Worship them hat in hand,
One by one, buss them all!
Out of these barrows, a dirk from heap,
Where the trumpet of conscience aligned sinewy hearts,
Festivals of glory have shone to us
And removed the martyrs from the cross.
The eternals reside here, with flaming sacrifice
and heart pulse they woke the dead
Serb, halt! Here they lie!
These are our Lavras and altars;
Let their bright glow beam you,
And lower your forehead with prayer!
 
 
Aleksa Šantić
 
*****
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
↧
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
Search
<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>