Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
↧

Karađorđev zavičaj prekrio zaborav / "Novosti" May 1, 2014

May 4, 2014, 8:36 pm
$
0
0
Novosti
Milena Marković
01. maj 2014.

Karađorđev zavičaj prekrio zaborav u Viševcu, rodnom mestu Karađorđa Petrovića. Možda vožda nismo ni zaslužili,kakvi smo. Opasna je buna, ali je ona u temelju Srbije.

Etno kompleks / Foto V. Danilov
 
PORANIO, pre sunca, Aleksandar Popović, ovdašnji profesor geografije. Penzioner. Dohvatio brezovu metlu da počisti plato, prilaze vajatima i kačarama. Da ih otključa i provetri. Skine paučinu sa razboja, mlinova, bačvi... Otrese prašinu sa vezenih košulja, peškira i ćilima. Umije likove ustanika, na starim fotografijama...
 
Čekao je, Popović, ekskurziju iz Vojvodine. Pun autobus ljudi pošao je iz Novog Sada, pre zore. Zastao je u manastiru Koporin, na bogosluženju. A odatle će, dovde, pa u Topolu i Orašac.

- Spala knjiga na nekoliko slova - kaže nam Popović. - Malo ko, danas, želi da se prihvati posla da se ovo mesto naše srpske slave održi, dostojno slavnog Karađorđa Petrovića.

Viševac, voždovo rodno mesto, uz put Topola - Rača Kragujevačka. Više je nego zapušteno. Koliko je puta čuvar sećanja, profesor Popović, čuo ove reči: „Možda vožda i nismo zaslužili, kakvi smo“.

- Viševac deli sudbinu mnogobrojnih mesta i belega naše ustaničke Srbije - govori profesor. - Meni je, lično, stalo da se ne zaboravi. Zato sam se prihvatio nezahvalne dužnosti. Nezahvalne, jer se svaki put, kad neko ovde dođe, zastidim. Za sve i svakoga.

I mi se pitamo... Obećali smo, tada, profesoru Aleksandru Popoviću da ćemo detaljno - u vizitu Viševcu. I došli smo.

Bio je to dan, kada se nebo spojilo sa zemljom. Kiša i sivilo neprirodno u prirodi Šumadije za ovo doba godine.

Ni ptice u viševekovnim borovima s kojih je vetar oborio tek upletena gnezda. Ni profesora, s kojim smo dogovorili susret u danu iznenadnog nevremena.

Pojavilo se lepo lice prodavačice u lokalnoj trgovini, u centru Viševca. Profesor joj je ostavio poruku za novinare- u Rači je iznenadna sahrana, morao je tamo.

- Ko, osim njega, još ima ključ od Karađorđevog kompleksa - pitamo u centru Viševca.
- Niko! On se, sam, mučenik, već više godina o tome stara - stiže odgovor profesorovog komšije dopunjen sa nekoliko reči: „A možda bi ključ mogao da ima predsednik mesne zajednice...“

Vladetu Prokića zatičemo za ručkom.

Ne, nemam ključ, ali ću rado s vama - kaže nam. - Dobro je da je neko došao. Smatram, da pripomogne. Važno je da se o problemu Viševca što dalje sazna - govori Prokić.

I, sledi priča na platou ispred spomenika Voždu, u Viševcu njegovom rodnom selu, ključnom mestu srpske bune „za svakog opasne, ali je ona vazda u temelju Srbije“.

Brdo Gradište - mesto rođenja Karađorđa

Bronzani Karađorđe izvio se kraj puta, ovo je delo akademskog vajara Stanimira Pavlovića. Vožd podigao desnu ruku, gore, prema brdu Gradištu gde je, u kolibi, rođen 16. novembra 1752. godine. Levom pritegao puščanu cev. Odlučan, snažan, kubura za pojasom. Biće da je takav bio one, 1804. godine, kada je digao ustanak i udario temelje modernoj srpskoj državi.



Prokić nam priča:

- Ovaj spomen kompleks u Viševcu postavljen je uoči obeležavanja dva veka od Prvog srpskog ustanka. Znači, 2004. Naredne, ovaj prostor ustupljen je Eparhiji šumadijskoj na staranje.

- Zašto - pitamo.

- Zato što je, evo, vidite, preko puta manastir Svetog Đorđa, zadužbina blagopočivšeg vladike Save, podignut pre tog našeg, velikog jubileja. Ali je problem u tome što mesna zajednica, kao ni opština Rača posle ustupanja ovog kompleksa Eparhiji „na 99 godina“. Bez odobrenja Eparhije ovde ništa ne može da uradi. Ne kažem da bilo ko ima ikakve loše namere,ali na naše pisane molbe iz eparhije u Kragujevcu ne stiže nikakav odgovor.

Priča je sasvim u saglasju sa nepogodom. Pogled zamrznut na ogradi koja trune. Na krovovima koji prokišnjavaju. Na korovu koji sam profesor Popović ne može da počisti. Da počisti... U svakom smislu ove poruke. Gde su, ovdašnji, mladi ljudi. Gde su deca?

- Zaista, i Viševac deli sudbinu, ne samo Šumadije, već cele Srbije - odgovara predsednik mesne zajednice.

- Svi odoše. I malo koga briga šta je to bilo, upravo ovde, pre više od dva veka.


ZASUKALI RUKAVE I KRENULI

U OČEKIVANjU bilo kakvog odgovora iz Eparhije šumadijske, koja je kompleks Karađorđev u Viševcu dobila na staranje, u mesnoj zajednici su zasukali rukave. Osvetljen je plato, manastirska porta, a počeće i oplemenjivanje cvećem i drugim sadnicama.

- Pokrenuli smo se, moramo - kaže Vladeta Prokić. - A pokrenućemo i ovo malo mladosti što je ostalo. Moramo.

I GRADIŠTE PROPADA

NA brdu Gradište, u gotovo ruini je nekadašnja spomen-kuća, podignuta na samom mestu rođenja Karađorđa Petrovića.

- Stalno konkurišemo kako bismo je obnovili - kaže Vladeta Prokić. - Mogao bi ovde da bude planinarski dom, mesto za odmor... Bilo šta što bi bilo na korist ovom našem, siromašnom kraju. Nažalost, malo nas ko čuje. A odgovora niotkud.


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:489548-Karadjordjev-zavicaj-prekrio-zaborav


*****

If  you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

SRUŠILI GA OKUPATORI: Ovo je Karađorđev spomenik na Kalemegdanu iz 1913. godine / "Telegraf" May 4, 2014

May 5, 2014, 4:14 am
$
0
0
Telegraf
Katarina Vuković
May 4, 2014

Impozantan spomenik velikom voždu Karađorđu, na čijem se mestu danas nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj srušen je za vreme austrougarske okupacije 1916. godine, a da njegovo svečano otkrivanje u avgustu 1913. nije sačuvano na jednom snimku koji se nalazi u Jugoslovenskoj kinoteci, niko ga se danas ne bi ni sećao.

Spomenik Karadjordju / Spomenik Francuskoj na Kalemegdanu
Foto: Arhivska fotografija / Wikipedia: Aristote2
 
Na Kalemegdanu gde se danas nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj nekada je stajao impozantan spomenik velikom voždu Karađorđu, rad vajara Paška Vučetića.
 
Ovaj spomenik srušen je za vreme austrougarske okupacije 1916. godine, a da njegovo svečano otkrivanje u avgustu 1913. nije sačuvano na jednom snimku koji se nalazi u Jugoslovenskoj kinoteci, niko ga se danas ne bi ni sećao.
 
Foto: Arhivska fotografija
 
- U filmu o povratku srpskih pobednika 1913. između ostalog prikazano je i svečano otkrivanje spomenika Karađorđu na Kalemegdanu. Tako je, naime utvrđeno da se na mestu današnjeg Spomenika zahvalnosti Francuskoj nalazio veliki spomenik Karađorđu, koji je tokom austrougarske okupacije svega tri godine kasnije do te mere uništen da je ubrzo pao u zaborav – priča za Telegraf direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović.
 
Radoslav Zelenović: Direktor Jugoslovenska Kinoteka
Foto: Milena Djordjevic
 
Podsećamo da je prošle godine pokrenuta ideja da se Karađorđe vrati na Kalemegdan, ali da se po tom pitanju u međuvremenu ništa nije uradilo. Jedno je, međutim, sigurno… Za početak bi bilo dovoljno i da se barem postavi obeležje gde se na Kalemegdanu svojevremeno nalazio spomenik Karađorđu.
 
(Katarina Vuković)
 
 
http://www.telegraf.rs/vesti/1032699-srusili-ga-okupatori-ovo-je-karadjordjev-spomenik-na-kalemegdanu-foto
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧
↧

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата - Јавни позив продужујемо до 31. маја [2014] због великог интересовања грађана и стручне јавности.

May 6, 2014, 1:59 am
$
0
0


Албум сећања на наше претке из Првог светског ратa

Драги суграђани,

Захваљујемо се свима који су својим несебичним учешћем допринели да Албум сећања заживи као драгоцено сведочанство обележавања 100 - годишњице завршетка Првог светског рата. Јавни позив продужујемо до 31. маја [2014] због великог интересовања грађана и стручне јавности.
 
 
ЈАВНИ ПОЗИВ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ И СРБИМА У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ
 
ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ФОТОГРАФИЈА И ОСТАЛИХ ДОКУМЕНАТА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА и учешће у стварању АЛБУМА СЕЋАЊА на наше претке из Првог светског рата.
 
ОЖИВИМО СЕЋАЊА
ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ
ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!
 
Учините видљивим дух и дело ваших славних предака учесника Првог светског рата. Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.
 
Уколико поседујете фотографије, аутобиографске списе, дневнике, писма војника,разгледнице и друга документа од историјског значаја као сведочанства догађаја из периода Првог светског рата скенирана документa уврстите у заједнички Албум сећања.
 
Наша је историјска одговорност и задатак промовисање културног наслеђа српског народа, као незаменљивог сегмента културне баштине европских народа. Као таква српска историја и култура је равноправни члан европске и светске историје и културе, а српски народ један од најтужнијих сведока страховитог страдања учесника у Првом светском рату. Заслуге српске војске и многих појединаца за завршетак рата су огромне, а жртве које је поднео српски народ заслужују сећање.
 
Постаните сведоци векова славне прошлости наших предака. Извуците из албума фотографије својих предака, из фиока споменице и дневнике, из срца дедове и прадедове, и учините их видљивим творцима наше историје.
 
Историја нас обавезује и позива да сачувамо успомене и сећања на велике године српског народа 1914-1918. и улогу сваког појединца у њему, негујући љубав, хуманост, част, рад, стваралаштво и опште добро као личну одговорност за будућност наших потомака.
 
 
 
Погледај видео презентацију
 
Албум сећања на наше претке из Првог светског рата 1914-2014.
 
Posted on You Tube by "Савез потомака ратника Србије" 
 


http://youtu.be/4YEQJgEfSME

http://славним-прецима.срб/


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Железницa - четврта српска армија [Велики рат] / "РТС - Radio-Televizija Srbije" May 3, 2014

May 9, 2014, 8:38 pm
$
0
0
РТС
Radio-Televizija Srbije
May 3, 2014

Српска железница је Велики рат дочекала спремна. Иако је већ на почетку стављена под команду врховног штаба, користила се и даље за транспорт и евакуацију цивила. Велику улогу одиграла је у транспорту тешке артиљерије и рањеника.

Пре почетка Великог рата, Србија је имала 1.070 километара пруге нормалног колосека и још 670 километара узаног колосека. Око 160 локомотива и 4.500 вагона користило се за транспорт путника и терета.

"На прузи Београд-Ниш, саобраћало је од четири до шест возова дневно. Дванаест пари возова, како се то говорило. За осам сати то су прелазили брзи путнички возови, па и Оријент експрес. Мешовити возови ишли су око 12 сати", објашњава за Јутарњи програм РТС-а историчар из Железничког музеја Томилсав Никодијевић.

Са оваквим капацитетом, и не баш бројним кадром, железница је на почетку рата задовољавала потребе војске. Иако је била под командом Врховног штаба, није у потпуности милитаризована.

"У то време, јула, августа, железница служи за превоз војске, наоружања, муниције, војне опреме, хране. Међутим, служи и за евакуацију из угрожених, северних и западних делова Србије, дакле за евакуацију становништва и њиховог покућства", каже Никодијевић.

За потребе војске користили су се обични вагони. Сваки је могао да превезе шест коња и четири војника. Железница је имала и осам санитетских возова, за транспорт рањеника са фронта до Грчке. Преседање је било у Битољу, где је дневно стизало од 700 до 1.500 рањеника.

Санитетски воз на Солунском фронту
 
"Железница је у том рату за Краљевину Србију имала посебан значај, нарочито пруга која је водила ка Солуну. Она је имала посебан значај за снабдевање Србије од стране Савезника 1914. и 1915. али се мора истаћи и тимочка железница која је повезивала унутрашњост Србије са Праховом, где је стизала помоћ послата од стране руске империје", каже историчар Алеклсандар Животић.

Привремена железница на Солунском фронту

На Солунском фронту од 1916. до 1918. године железница се користи за транспорт и снабдевање војске. Савезници су изградили пругу дугачку 126 километара. Централне силе, четири пута дужу мрежу. Обе стране користиле су тзв. пољску железницу.

"То су железнице узаног колосека, 60 центиметара,  које су на тешком терену могле да снабдевају. Ту се колесек полаже тако што се поставља на већ постојећим сеоским путевима или на неким слободним површинама", каже Никодијевић.

Теретни воз на Солунском фронту
 
Српска железница је претрпела велику штету током рата. Већ на почетку, срушен је железнички мост у Београду, како би се спречио улазак Аустроугара. Они су га обновили, али су га по завршетку рата , приликом повлачења - срушили.

"Железничка мрежа је, нарочито на просторима који су били окупирани, сурово експлоатисана. Само са простора Краљевине Србије, готово све локомотиве и највећи део вагона, завршили су у Бугарској или на простору Мађарске", закључује Животић.

Један број возова завршио је у Грчкој, а из Француске и Америке, за потребе војске, стигло је и неколико локомотива.

У српској железници за време рата радило је нешто мање од 4.000 људи. Њихов допринос и ангажман био је од таквог значаја да су од Војводе Радомира Путника добили почасни назив "Четврта српска армија".

Video
Припремила Биљана Бојковић

http://www.rts.rs/page/stories/ci/%D0%92%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8+%D1%80%D0%B0%D1%82/story/2217/%D0%98%D0%B7%D0%B0+%D0%BA%D1%83%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%B0/1588861/%D0%96%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D1%86a+-+%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%B0%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

Разгледница Српске вође из Балканских ратова 1912-1913. / Postcard of Serbian leaders from the Balkan wars 1912-1913 / Razglednica Srpske vođe iz Balkanskih Ratova 1912-1913

May 10, 2014, 4:18 am
$
0
0
Разгледница Српске вође из Балканских ратова 1912-1913.
Postcard of Serbian leaders from the Balkan wars 1912-1913
Razglednica Srpske vođe iz Balkanskih Ratova 1912-1913
Wikipedia Commons
 
На слици:
 
Краљ Петар I
Краљ Александар I
Никола Пашић
војводаРадомир Путник
генерал Божидар Јанковић
генерал Степа Степановић
генерал Михаило Живковић
 
 
Pictured are:
 
King Peter I
King Aleksandar I
Nikola Pasic
Radomir Putnik
General Bozidar Jankovic
General Stepa Stepanovic
General Mihailo Zivkovic
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
↧
↧

Манифестација "Сто година од почетка Првог светског рата" / Fakultet političkih nauka / Maj 2014

May 10, 2014, 2:54 pm
$
0
0

 
Манифестација "Сто година од почетка Првог светског рата".
 
Поштоване колегинице и колеге,
 
Као што сви сигурно знате ове године се навршава 100 година од почетка Првог светског рата. У читавом свету тај јубилеј се обележава разним манифестацијама, округлим столовима, издавачком делатношћу као и на многе друге начине. Ми из организације Српски политички форум сматрамо да ни студенти Факултета политичких наука не смеју да пропусте да на пригодан начин дају свој допринос обележавању почетка овог, за српски народ истовремено и трагичног и славног, рата. Тим поводом одлучили смо да организујемо ову манифестацију која се састоји из три целине:
 
• Изложба ратних фотографија из 1914.године.
 
Отварање изложбе је 13. маја 2014. године у 15 часова и 30 минута. Изложба ће бити постављена у холу Факултета и биће отворена до 15. маја 2014. године.
 
• Трибина посвећена почетку првог светског рата.
 
Трибина ће се одржати у четвртак 15. маја 2014. године у 15 часова и 30 минута.
На трибини ће говорити угледни академици и професори, а предвиђен је и пригодан културно-уметнички програм.
 
• Посета Андрићграду 28. јуна 2014. године

Овај део манифестације подразумева целодневну посету Андрићграду и присуствовање централној манифестацији обележавања почетка Великог рата. О детаљима пута и о начину пријављивања за исти бићете благовремено обавештени.
 
Позивамо вас да испратите ове догађаје и да будете део ове врло значајне манифестације.
 
 
Манифестација "Сто година од почетка Првог светског рата".
 
na Facebook.
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****

↧

Како Срби чувају сећање на руске војнике у Грчкој / Kako Srbi čuvaju sećanje na ruske vojnike u Grčkoj / "Руска Реч" April 26, 2014

May 3, 2014, 9:00 pm
$
0
0

Serbian chapel at Zejtinlik, the Serbian Military Cemetery
in Thessaloniki (Salonica), Greece
Photo courtesy of "Avala" on Wikipedia Commons.
 
Зејтинлик, капела и гробље. Готово нико не зна да је поред Срба, Француза, Италијана и Енглеза на њему сахрањено и преко 400 руских војника.
 
Serbian Memorabilia inside the Zejtenlik Tomb in Salonica, Greece
Photo courtesy of Boris Dimitrov on Wikipedia Commons


Руска Реч
Јекатарина Туришева
April 26, 2014

У претходном тексту дописница „Руске речи“ је писала о учешћу руских војника у Првом светском рату на Солунском фронту. Овај пут текст говори о томе где су борци Руске Империје нашли своје последње уточиште и ко данас чува сећање на њихове ратне подвиге.

Непознати Руси

„Српско гробље овде познају сви. Срби који долазе у Солун обавезно га посећују, неки чак одмах по доласку, пре него што се распакују. Родољубив народ“, преноси нам своје утиске хотелски службеник, показујући нам на карти пут до Зејтинлика, највећег војничког гробља у Грчкој. На њему почива преко 20 хиљада војника Антанте, који су погинули на Солунском фронту за време Првог светског рата.

Од центра Солуна до гробља има нешто више од километра. Овај пут без проблема можете прећи пешице. Високи чемпреси Зејтинлика, које је гробљу поклонио светогорски манастир Хиландар, виде се издалека и показују вам пут.

Како да стигнете до српског гробља из Првог светског рата заиста вам може рећи сваки пролазник. Међутим, готово нико не зна да је поред Срба, Француза, Италијана и Енглеза на њему сахрањено и преко 400 руских војника.

Прво што ћете угледати кроз металну ограду гробља нису надгробни крстови. Широка алеја од капије води до православне капеле у византијском стилу. Мало коме је познато да је њу пројектовао руски архитекта у емиграцији Николај Краснов.

Чувајући сећање

Једини човек који познаје историју сваког камена на овом месту је чувар гробља Ђорђе Михаиловић, који већ више од пола века дочекује посетиоце Зејтинлика. Пре уласка у крипту, која се налази испод капеле, 86-годишњи Србин нуди госте домаћом ракијом и цитира им стихове српског песника Војислава Илића Млађег, уклесане у гранитну плочу испод мозаика са арханђелом Михаилом: „Овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњега доба“.

„Ја не чувам само гробове, њима већ тешко нешто може да се деси. Ја чувам сећање на оне који у њима леже. Оно је данас много више угрожено“, објашњава Ђорђе, вадећи из црвене паклице „дрине“ цигарету без филтера. Према његовим речима, управо такве су пушили војници за време Првог светског рата и друге цигарете он код себе не држи.

На средини крипте широки меморијални сто је затрпан поклонима, фотографијама и гомилицама земље из отаџбине. Ту су и венци које су положили председници Србије, и капе из времена два светска рата, и ознаке са униформи погинулих у рату 1990-их. Чланци из новина, заставице фудбалских клубова, иконе – о сваком предмету који су у крипти оставили посетиоци Зејтинлика Ђорђе може да вам исприча причу. А како успева да запамти податке буквално о свакој ситници остаје тајна његовог заната.

Последња свећа

У крипти увек горе свеће. У томе Ђорђе види значај и смисао свог посла: да пази да на Зејтинлику увек гори пламен. Зато меморијални сто у крипти никада није у потпуном мраку.

Ђорђе Михаиловић, чувар Зејтинлика.
Фотографијa: Јекатерина Туришева.
 
Недалеко до стола, на поду поред витрине са књигама, налази се фотографија на којој Ђорђе стоји ослоњен на крст на гробу некадашњих чувара Зејтинлика. На крсту су два имена: Саво Михаиловић и Ђуро Михаиловић. Саво, први чувар и Ђорђев деда, стигао је на Солунски фронт као добровољац из околине Бококоторског залива. Управо он је сакупио и сахранио посмртне остатке својих ратних другова. У његово време на Зејтинлику су се појавили и руски гробови. Срби и Грци су из захвалности према руским војницима после рата овамо донели њихове остатке, пронађене на бојиштима у северној Грчкој.
 
Син Сава Ђуро, други чувар гробља, преживео је још један светски рат. Када су у Солун ушли нацисти, само гробље нису дирали, али су све руске гробове раскопали и споменике срушили. На њиховом месту војници Вермахта су одлучили да сахране своје војнике. Још за време Ђуровог живота, 1950-их, између Немачке и СССР-а је склопљен споразум према којем су посмртни остаци немачких војника са Зејтинлика однесени у Немачку, а руски гробови обновљени на местима где су се раније налазили.
 
Од 1961. обновљене руске гробове надгледа и чува Ђорђе. Али изгледа да ће треће име на породичном гробу чувара Зејтинлика бити и последње.
 
„Овај посао сам наследио од свог оца, а он од свог. Наравно, и ја бих у одређеном тренутку требало овај посао да пренесем даље. Али мени се родила ћерка. Тада сам помислио: нема везе, ћерка ће родити сина и он ће наставити породичну традицију. Међутим, добио сам две унуке!“, с радосним или тужним осмехом говори Ђорђе.
 
Раме уз раме
 
Из центра крипте лево и десно води неколико уских ходника. На њиховим зидовима су у мермеру уклесана имена погинулих на Солунском фронту. Поред неких презимена могу се видети трагови самолепљиве траке: Срби за табле лепе суво цвеће, свеће и поруке. Неко је плавом хемијском на самом мермеру написао: „Хвала вам на свему“.
 
Ђорђе каже да је некада у Србији постојао програм на основу којег су Срби бесплатним аутобусима долазили да посете гробље. Али однедавно се новац за одлазак у Солун више не издваја и на Зејтинлик долази знатно мање посетилаца.
 
Споменик руским војницима који су се борили на Солунском фронту. На стели пише:
„Вечно сећање на војнике Русије пале на земљи грчкој“.
Фотографијa: Јекатерина Туришева.
 
Међу именима српских војника на зидовима обложеним мермером понегде наилазимо и на руска имена. Срби и Руси који су се борили раме уз раме и после смрти су остали заједно.

„Нека вас чува Путин! Пренесите му поздрав!“, опрашта се Ђорђе са нама. Осим осмехом, на то немамо шта да одговоримо. Жао нам је што поздрав неће стићи до онога коме је упућен. Али тешко нам је да то кажемо човеку који деценијама хиљадама километара од Русије брише прашину са руских споменика.


http://ruskarec.ru/politics/2014/04/26/kako_srbi_cuvaju_secanje_na_ruske_vojnike_u_grckoj_30105.html



Kako Srbi čuvaju sećanje na ruske vojnike u Grčkoj

U prethodnom tekstu dopisnica „Ruske reči“ je pisala o učešću ruskih vojnika u Prvom svetskom ratu na Solunskom frontu. Ovaj put tekst govori o tome gde su borci Ruske Imperije našli svoje poslednje utočište i ko danas čuva sećanje na njihove ratne podvige.

Nepoznati Rusi

„Srpsko groblje ovde poznaju svi. Srbi koji dolaze u Solun obavezno ga posećuju, neki čak odmah po dolasku, pre nego što se raspakuju. Rodoljubiv narod“, prenosi nam svoje utiske hotelski službenik, pokazujući nam na karti put do Zejtinlika, najvećeg vojničkog groblja u Grčkoj. Na njemu počiva preko 20 hiljada vojnika Antante, koji su poginuli na Solunskom frontu za vreme Prvog svetskog rata.

Od centra Soluna do groblja ima nešto više od kilometra. Ovaj put bez problema možete preći pešice. Visoki čempresi Zejtinlika, koje je groblju poklonio svetogorski manastir Hilandar, vide se izdaleka i pokazuju vam put.

Kako da stignete do srpskog groblja iz Prvog svetskog rata zaista vam može reći svaki prolaznik. Međutim, gotovo niko ne zna da je pored Srba, Francuza, Italijana i Engleza na njemu sahranjeno i preko 400 ruskih vojnika.

Prvo što ćete ugledati kroz metalnu ogradu groblja nisu nadgrobni krstovi. Široka aleja od kapije vodi do pravoslavne kapele u vizantijskom stilu. Malo kome je poznato da je nju projektovao ruski arhitekta u emigraciji Nikolaj Krasnov.

Čuvajući sećanje

Jedini čovek koji poznaje istoriju svakog kamena na ovom mestu je čuvar groblja Đorđe Mihailović, koji već više od pola veka dočekuje posetioce Zejtinlika. Pre ulaska u kriptu, koja se nalazi ispod kapele, 86-godišnji Srbin nudi goste domaćom rakijom i citira im stihove srpskog pesnika Vojislava Ilića Mlađeg, uklesane u granitnu ploču ispod mozaika sa arhanđelom Mihailom: „Ovde su našli večno utočište najveći junaci današnjega doba“.

„Ja ne čuvam samo grobove, njima već teško nešto može da se desi. Ja čuvam sećanje na one koji u njima leže. Ono je danas mnogo više ugroženo“, objašnjava Đorđe, vadeći iz crvene paklice „drine“ cigaretu bez filtera. Prema njegovim rečima, upravo takve su pušili vojnici za vreme Prvog svetskog rata i druge cigarete on kod sebe ne drži.

Na sredini kripte široki memorijalni sto je zatrpan poklonima, fotografijama i gomilicama zemlje iz otadžbine. Tu su i venci koje su položili predsednici Srbije, i kape iz vremena dva svetska rata, i oznake sa uniformi poginulih u ratu 1990-ih. Članci iz novina, zastavice fudbalskih klubova, ikone – o svakom predmetu koji su u kripti ostavili posetioci Zejtinlika Đorđe može da vam ispriča priču. A kako uspeva da zapamti podatke bukvalno o svakoj sitnici ostaje tajna njegovog zanata.

Poslednja sveća

U kripti uvek gore sveće. U tome Đorđe vidi značaj i smisao svog posla: da pazi da na Zejtinliku uvek gori plamen. Zato memorijalni sto u kripti nikada nije u potpunom mraku.

Nedaleko do stola, na podu pored vitrine sa knjigama, nalazi se fotografija na kojoj Đorđe stoji oslonjen na krst na grobu nekadašnjih čuvara Zejtinlika. Na krstu su dva imena: Savo Mihailović i Đuro Mihailović. Savo, prvi čuvar i Đorđev deda, stigao je na Solunski front kao dobrovoljac iz okoline Bokokotorskog zaliva. Upravo on je sakupio i sahranio posmrtne ostatke svojih ratnih drugova. U njegovo vreme na Zejtinliku su se pojavili i ruski grobovi. Srbi i Grci su iz zahvalnosti prema ruskim vojnicima posle rata ovamo doneli njihove ostatke, pronađene na bojištima u severnoj Grčkoj.

Sin Sava Đuro, drugi čuvar groblja, preživeo je još jedan svetski rat. Kada su u Solun ušli nacisti, samo groblje nisu dirali, ali su sve ruske grobove raskopali i spomenike srušili. Na njihovom mestu vojnici Vermahta su odlučili da sahrane svoje vojnike. Još za vreme Đurovog života, 1950-ih, između Nemačke i SSSR-a je sklopljen sporazum prema kojem su posmrtni ostaci nemačkih vojnika sa Zejtinlika odneseni u Nemačku, a ruski grobovi obnovljeni na mestima gde su se ranije nalazili.

Od 1961. obnovljene ruske grobove nadgleda i čuva Đorđe. Ali izgleda da će treće ime na porodičnom grobu čuvara Zejtinlika biti i poslednje.

„Ovaj posao sam nasledio od svog oca, a on od svog. Naravno, i ja bih u određenom trenutku trebalo ovaj posao da prenesem dalje. Ali meni se rodila ćerka. Tada sam pomislio: nema veze, ćerka će roditi sina i on će nastaviti porodičnu tradiciju. Međutim, dobio sam dve unuke!“, s radosnim ili tužnim osmehom govori Đorđe.

Rame uz rame

Iz centra kripte levo i desno vodi nekoliko uskih hodnika. Na njihovim zidovima su u mermeru uklesana imena poginulih na Solunskom frontu. Pored nekih prezimena mogu se videti tragovi samolepljive trake: Srbi za table lepe suvo cveće, sveće i poruke. Neko je plavom hemijskom na samom mermeru napisao: „Hvala vam na svemu“.

Đorđe kaže da je nekada u Srbiji postojao program na osnovu kojeg su Srbi besplatnim autobusima dolazili da posete groblje. Ali odnedavno se novac za odlazak u Solun više ne izdvaja i na Zejtinlik dolazi znatno manje posetilaca.

Među imenima srpskih vojnika na zidovima obloženim mermerom ponegde nailazimo i na ruska imena. Srbi i Rusi koji su se borili rame uz rame i posle smrti su ostali zajedno.

„Neka vas čuva Putin! Prenesite mu pozdrav!“, oprašta se Đorđe sa nama. Osim osmehom, na to nemamo šta da odgovorimo. Žao nam je što pozdrav neće stići do onoga kome je upućen. Ali teško nam je da to kažemo čoveku koji decenijama hiljadama kilometara od Rusije briše prašinu sa ruskih spomenika.

http://lat.ruskarec.ru/politics/2014/04/26/kako_srbi_cuvaju_secanje_na_ruske_vojnike_u_grckoj_30105.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

A History of the First World War in 100 Moments: On an Albanian mountain top, a British woman [Flora Sandes] joins Serbia’s army / "The Independent - UK" May 12, 2014

May 13, 2014, 6:44 am
$
0
0
The Independent - UK
May 12, 2014

Born in England, of Irish descent, Flora Sandes became a Serbian military heroine. Louise Miller explains how a Suffolk nurse found fame and fulfilment as a soldier far from home

 
Private Sandes enlisted in the army on 28 November 1915. Many British soldiers of the time wanted, like this new recruit, to fight, to test their wits against an enemy and to experience the thrill of battle. But few wanted it more than Pte Sandes, for whom war was the ultimate “sport”, the great testing ground of endurance and courage. Yet what set this British soldier apart from thousands of others was that the army was Serbia’s – and that the soldier was a woman.
 
In mid-December, only two weeks after she joined the army, Flora Sandes got her chance to fight. In so doing, she became the only Western woman to enlist and go into battle during the First World War – an experience she later described as follows:
 
“We rode all that morning, and as the Commander of the battalion, Captain Stoyadinovitch, did not speak anything but Serbian nor did any other of the officers or men, it looked as if I should soon pick it up… While we were riding up a very steep hill where Captain S had to go for orders, Diana’s saddle slipped round, and by the time some of the soldiers had fixed it again for me I found he had got his orders and disappeared. I asked some of the soldiers which way he had gone, and they pointed across some fields; so I went after him as fast as Diana could gallop.
 
"I met three officers that I knew, also running in the same direction, and all the men seemed to be going the same way too. The officers hesitated about letting me come, and said, ‘Certainly not on Diana,’ who was white and would make an easy mark for the enemy; so I jumped off and threw my reins to a soldier.
 
“‘Well, can you run fast?’
 
“‘What, away from the Bulgars?’ I exclaimed in surprise.
 
“‘No, towards them.’
 
“‘Yes, of course I can.’
 
“‘Well, come on then,’ and off we went…”
 
Sandes was 39. She had been waiting for this moment all of her life. One of eight children of a village rector, she had grown up in the leafy surrounds of Marlesford, Suffolk. While other girls of her age and standing had spent their hours practising sewing and painting and dreaming of their wedding day, her liberal parents had allowed their youngest child to go riding, hunting and shooting. Her pursuit of these pastimes meant that, by the outset of the war, she had developed an unusual set of skills and aptitudes (particularly for a woman), which could be transferred readily to the battlefield. In war-ravaged Serbia, she found freedom to pursue her childhood dream.
 
Sandes arrived in Serbia at the end of August 1914. Her comprehensive pre-war first aid training allowed her to nurse in a military hospital 60 miles south of Belgrade. By the autumn of 1915, her Serbian was good enough to allow her to engineer her way into the ranks of the Serbian army, first by working as a nurse in another military hospital near the front, then by transferring as soon as she could to a field ambulance attached to a Serbian regiment. By then, in the winter of 1915, the Serbian army was on the verge of defeat and was being pushed across the mountains of Albania.
 
Faced with a choice between being sent home or remaining with the army, Sandes seized her moment. With the approval of her commander, she picked up a rifle and enlisted as a private. The night that she was welcomed into the Fourth Company, at the top of an Albanian mountain, was one of the happiest of her life.
 
“That evening was very different to the previous one,” she wrote later. “Lieut Jovitch had a roaring fire of pine logs built in a little hollow, just below what had been our firing line, and he and I and the other two officers of the company sat round it and had our supper of bread and beans, and after that we spread our blankets on spruce boughs round the fire and rolled up in them. It was a most glorious moonlight night, with the ground covered with white hoar frost, and it looked perfectly lovely: with all the camp fires twinkling every few yards over the hillside among the pine trees. I lay on my back looking up at the stars, and, when one of them asked me what I was thinking about, I told him that when I was old and decrepit and done for, and had to stay in a house and not go about any more, I should remember my first night with the Fourth Company on the top of Mount Chukus.”
 
Sandes survived the retreat, although nearly 100,000 Serbian soldiers succumbed to disease and starvation, and seems to have adapted to combat with ease. In her 1916 memoir, An English Woman-Sergeant in the Serbian Army, she wrote:
 
“Later on the next day [after that first encounter with the enemy], the sun put in an appearance, as did also the Bulgarians. The other side of the mountain was very steep, and our position dominated a flat wooded sort of plateau below, where the enemy were. One of our sentries, who was posted behind a rock, reported the first sight of them, and I went up to see where they were, with two of the officers. I could not see them plainly at first, but they could evidently see our three heads very plainly.
 
"The companies were quickly posted in their various positions, and I made my way over to the Fourth which was in the first line; we did not need any trenches as there were heaps of rocks for cover, and we laid behind them firing by volley. I had only a revolver and no rifle of my own at that time, but one of my comrades was quite satisfied to lend me his and curl himself up and smoke.”
 
Badly wounded by a grenade in November 1916 in an action for which she won the Star of Karageorge, the Serbs’ highest award for bravery under fire, Sandes was promoted shortly thereafter to sergeant-major in recognition of her courage. She returned to the Serbian army following her recovery and later fought with them to liberate their country from enemy occupation.
 
She was also a talented fundraiser who raised the equivalent of tens of thousands of pounds for them. By the end of the war, she had survived typhus and Spanish influenza, had been mentioned twice in despatches and was known throughout the army as “nasa Engleskinja” (“our Englishwoman”).
 
She remained in Serbia (later Yugoslavia) after the war, becoming a reserve captain in 1926 and marrying a White Russian refugee, a former officer in the Russian imperial army, in 1927. Her courage would come to the fore again in the Second World War, when she refused to leave her Belgrade home ahead of the Nazi invasion but, instead, pulled on her uniform again at the age of 65 and marched off to fight the Germans. Her old war wounds quickly put paid to this plan, though, and she finished up in a German-run military hospital, from which she escaped by changing into civilian clothes and sauntering out through the front gate.
 
Her husband died in 1941, and in 1946, after the Partisans came to power in Yugoslavia, Sandes returned to Wickham Market in Suffolk.
 
She lived there for a decade, complained about the boredom and the fact that the police would not permit her ammunition for her gun, and lived for the veterans’ events that she was able to attend – especially the annual reunion of the Salonika Campaign Society at the Cenotaph, where she was welcomed as a heroine. She died in 1956, aged 80.
 
 
Louise Miller is the author of ‘A Fine Brother: The Life of Captain Flora Sandes’ (Alma Books, £25). Flora Sandes’ memoir, ‘An English Woman-Sergeant in the Serbian Army’ was published in 1916 by Hodder & Stoughton
 
 
The '100 Moments' already published can be seen at: independent.co.uk/greatwar


http://www.independent.co.uk/news/world/world-history/history-of-the-first-world-war-in-100-moments/a-history-of-the-first-world-war-in-100-moments-on-an-albanian-mountain-top-a-british-woman-joins-serbias-army-9359255.html


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Search

Ovekovečena srpska stradanja od Egeja do Dunava [Serije RTS „U spomen Velikom ratu“] / "Novosti" May 11, 2014

May 15, 2014, 7:29 pm
$
0
0
Novosti
Dragan VUJIČIĆ
11. maj 2014.

Nebojša Savićević, autor serije RTS „U spomen Velikom ratu“, o našem zaboravu, heroizmu, žrtvama: Na 20.000 metara filmske trake ovekovečen najveći broj mučilišta, poprišta bitaka i velike golgote.

 
SERIJA jednosatnih dokumentarnih TV filmova „U spomen Velikom ratu“ Nebojše Savićevića, koja se upravo emituje na RTS, beleži rekordnu gledanost. Sagu o Srbiji u Prvom svetskom ratu RTS je počela da snima 1997, a završila 2004. godine, kada je prvi put i prikazana.
 
Nebojša Savićević navodi da je serijal nastao prema ideji njegovog oca dr Miroslava Savićevića, tadašnjeg urednika Školske redakcije. Zasnovan je na magistarskoj tezi Olge Majstorović, a u rad se uključio i dr Nebojša Popović iz Instituta za savremenu istoriju. Iskusni reditelji odbili su projekat, pa ga je otac ponudio njemu. Nebojša je u to vreme radio već nekoliko istorijskih filmova.

Za dve godine ekipa je obišla sva poprišta velikih bitaka. Kod istraživanja logora srpskih zarobljenika i interniraca oslanjali su se na Isidora Đukovića i njegovu „mapu patnje“.

- Putovali smo „hodnicima duša“ poginulih Perovića, Todorovića, Živkovića... od Cera i Kolubare do Albanije i Grčke. Uzvodno Dunavom u logore Austrugarske - objašnjava Nebojša Savićević.

Govoreći o snimcima nastalim u Albaniji i Grčkoj, Savićević podseća da je prema podacima srpske vrhovne komande u povlačenju kroz Albaniju poginulo i umrlo od gladi i bolesti 243.877 vojnika i civila, a za njima su ostala srpska groblja u Skadru, Tirani, Draču i Kavaji. Obišli su ih. Ona su već između dva rata bila devastirana.

Na ostrvo Krf je prebačeno 151.828 vojnika. Posmrtni ostaci pripadnika Drinske divizije pokopani su kod sela Agios Georgios. Nekoliko stotina vojnika. U Plavoj grobnici ostrva Vido ostalo je 4.847 duša.

U Tunis je upućeno na oporavak 13.000 vojnika, a u Francusku i na Korziku 5.000. U okviru francuskog groblja u Bizerti sahranjeno je 660, a u Menzel Burgibi 1.800 srpskih vojnika.

Na Solunskom frontu, za dve godine u pozicionom ratu, poginulo je i ranjeno 42.725 vojnika. Grobovi su im gde su i pali. Nadgrobnih obeležja nema.

Ono što je šokiralo autore serijala je sudbina stotina hiljada srpskih zarobljenika i interniraca u logorima „civilizovane monarhije“. Išli su Dunavom uzvodno, a kamera je beležila.

- Godine 1915. mnogi srpski vojnici bili su zarobljeni i upućeni u logore u Austrougarskoj, i manjim delom u Bugarsku. Počelo je i interniranje civila iz okupirane Srbije. Odvođeni su muškarci od 17 do 60 godina, pod izgovorom da su vojni obveznici, čak žene i deca iznad sedam godina - navodi Savićević. - U Slovačkoj u Trenčinu, na strmoj padini gradskog groblja, nazire se nekoliko zaboravljenih parcela sa gvozdenim krstačama na kojima je rđa izbrisala imena. Vrata su zabravljena. Na građevini nema nikakvog znamenja osim latinicom ispisane skraćenice SHS. Ni pomena o Srbima. A tu ih leži oko hiljadu.

Zarobljenici i internirci u Nađmeđeru sahranjeni su na logorskom groblju. U 2.000 grobnica oko 7.000 ljudi.



Prateći tok Dunava, od Nađmeđera uzvodno, stiže se do najvećih logora. U srcu te tame nižu se imena Nežider, Mauthauzen, Ašah...

- Nežider je bio glavni sabirni logor u koji su zarobljenici i internirci dopremani pre raspoređivanja u druge, manje logore - veli Savićević. - U njemu su bili zatočeni i pesnik Sima Pandurović, naučnik Milutin Milanković, novinar Krsta Cicvarić, slikar Marko Murat, arhitekta Jovan Ilkić. Vodoplavna polja Nežidera izložena izlivanju obližnjeg jezera i velika vlaga uzeli su živote 10.000 interniraca i zarobljenika.

I strašni logor Ašah je zabeležen kamerom. Tu su sahranjena 5.262 srpska zarobljenika. Danas je tu još veliki krst i nešto nadgrobnih spomenika sa imenima Srba.

- A Mauthauzen je mesto jeze - nastavlja sa sećanjem autor filma. - Logor se nalazio na Dunavu. Umrli logoraši sahranjeni su na velikom groblju koje dele Srbi, Rusi i Italijani. Nad grobom svakog umrlog Italijana stoji krst. Mesta večnog počinka Srba označena su kamenovima na kojima je urezano koliko ih pod njima leži. O tretmanu Srba ostalo je svedočanstvo poverenika Ministarstva unutrašnjih dela Kraljevine Srbije, koji je za vreme rata obišao logore u Austrougarskoj:

„Za najmanje krivice muče ih na razne načine, tuku kundacima, vezuju im ruke na leđima i ostavljaju da vise dva sata... U logoru Braunau video sam da je Kosta Petrović, vojnik 8. puka prvog poziva, od takvog vešanja umro. U bolnici u Mauthauzenu ja sam video preko 100 naših vojnika, poludelih od batina.“

Na 20.000 metara filmske trake ekipa Nebojše Savićevića ovekovečila je najveći broj logora i poprišta velikih stradanja i bitaka Srba. Serijal je pratio Prvi svetski rat, a u bukvalnom smislu i rat je pratio serijal. Kada su 1999. godine pale bombe na zgradu RTS, stradale su im kolege, montaža je uništena, ali je njihov materijal ostao neoštećen. Kasnije, petog oktobra 2000. godine, zgrada Televizije je ponovo gorela, a snimljeno je ponovo čudom preteklo. Savićević je danas profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.


 
PISMO ZAROBLJENOM MUŽU

U nađmeđerskoj dolini smrti ekipa RTS tražila je svedočanstva koja je našao Isidor Đuković tridesetih godina prošlog veka. U muzeju istog grada bezuspešno su tragali i za pismom žene zarobljenom mužu, punom prezira jer se ovaj „predao“ Austrijancima. Đuković je zabeležio da se u njemu navodilo:

„Otac te proklinje i kaže da ti se nesreća celog sveta sruči na glavu. Proklinje čak i našu decu i želi im smrt, veleći - ne treba mi porod jednog plašljivca koji mi je naneo najveći bol i sramotu... I ja ti ne mislim bolje... Svaka žena ponosi se svojim mužem, hvaleći se njegovim junaštvom, a ti, ti osramoti mene i svoju kuću, tako da nas svako sa prezrenjem gleda. Poslala sam ti pare da kupiš otrova, kako te nikad više tvoje selo ne bi videlo. To ti je pozdrav od Stojanke.“

MAJKA SINU

NA spomeniku u Nežideru koji se danas nalazi u Austriji i zove Nojzidl am Ze 1924. godine majka je podigla sinu jedincu Joksimu Jokoviću, sa Durmitora spomen-ploču sa natpisom:

Sve su smrti sa sudbinom,
U Mađarskoj bez sudbine,
Iz Mađarske prokletije,
Iz te naše tiranije,
U njoj sunce ne grijalo,
U njoj gora ne listala,
U njoj trava ne ćetala.

Kada je ekipa RTS posetila groblje ni kamena od spomenika nije ostalo.


ZASLUŽNI ZA SERIJAL

ZA dokumentarni serijal koga se ne bi postidele ni najveće svetske TV kuće zaslužni su: Đuro Ivanović, Slavko Veljić, Ksenija Savićević, Aleksandar Agbaba, Radmila Đurić, Radoslav Starčević, Marko Vučković, mr Miroslav Simonović, Mladen Mijanović i Dušan Kalmić.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:491113-Ovekovecena-srpska-stradanja-od-Egeja-do-Dunava

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****

↧
↧

"SERBIA'S KATRINA" - CATASTROPHIC FLOODING IN SERBIA AND BOSNIA / May the Serbs prevail - This, too, shall pass.

May 16, 2014, 10:25 pm
$
0
0

Doboj, Bosnia from "Anonymous Srbija" on Facebook May 15, 2014
 
Photo: Alliance dpa from DW.DE May 16, 2014
 
 
Aleksandra's Note
May 16, 2014:

This week has seen catastrophic flooding overwhelm many cities and towns of Serbia and Bosnia. In just a matter of a couple of days, so much of the homeland for so many is in dire circumstances due to rainfall that has been relentless and flood waters that have shown no mercy. This is SERBIA'S KATRINA.

The Serbs have endured so much through the centuries. This too they will endure and they will prevail, for that is who they are.

In this posting I have included a number of random links to news stories in either English or Serbian and random links to information about how to help in this time of crisis. This is not a comprehensive list.

There are many avenues now opening up to help the Serbs in the homeland get through this latest hardship.

Pray for them.

In closing I wanted to share a bit of excellent news that redeems the day - from a Serb named Vanja:

"At the same time that we are facing this unprecedented weather crisis, today in Serbia were born 1909 babies - a record number of births in the last 20 years."

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

http://www.poplave.rs/

http://www.rts.rs/

http://www.dw.de/serbia-and-bosnia-hit-by-record-flooding/a-17640260

http://www.srbizasrbe.net/

http://www.serbsforserbs.org/

http://www.kurir-info.rs/veliko-srce-beogradana-prvi-autobus-vec-krenuo-u-sabac-stiglo-500-dobrovoljaca-clanak-1370855

http://www.kurir-info.rs/rusi-dolaze-iljusin-sa-60-spasilaca-vecaras-stize-u-nis-clanak-1368405

http://www.tanjug.rs/novosti/129171/brojne-zemlje-priticu-u-pomoc-poplavljenoj-srbiji.htm

http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/nalozena-evakuacija-sapca_486479.html

http://www.b92.net/eng/news/politics.php?yyyy=2014&mm=05&dd=15&nav_id=90322

http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Banjaluka-u-objektivu-fotoreportera-Nezavisnih-245044.html

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/465659/Sava-kod-Sremske-Mitrovice-nije-probila-nasip

http://video.vaseljenska.com/sabac-na-hiljade-ljudi-neorganizovano-ceka-ispred-opstine-satima/

http://srbin.info/2014/05/15/braca-prva-u-pomoc-stizu-da-pomognu-srbiji-u-ruski-avio-na/

http://www.dnevne.rs/zuta-stampa/potop-u-paracinu-voda-visine-15-metara-rusi-po-gradu-video

http://srbin.info/2014/05/15/eu-nismo-obavesteni-o-polavama-u-srbiji-ali-pratimo-situaciju/

http://depo.ba/hronika/pogledajte-kako-iz-vazduha-izgleda-potpljena-banja-luka

http://web-tribune.com/aktuelno/najzesci-do-sad-ciklon-tamara-veceras-donosi-novi-haos-u-srbiji#

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/465390/POMOC-HITNO-POTREBNA-Zarobljeni-smo-puca-nam-zgrada-pomozite

http://www.srbijadanas.net/hitno-puca-stambena-zgrada-u-obrenovcu-adresa-je-vuka-karadzica-93a-pomoc-je-hitno-potrebna/

http://inserbia.info/today/2014/05/floods-in-serbia-emergency-hq-proposes-closing-sabac-sremska-mitrovica-road/

http://facebookreporter.org/2014/05/16/%d1%81%d0%b2%d0%b8-%d0%b7%d0%b0%d1%98%d0%b5%d0%b4%d0%bd%d0%be-%d0%ba%d1%80%d0%b5%d1%9b%d1%83-%d0%b4%d0%be%d0%b1%d1%80%d0%be%d0%b2%d0%be%d1%99%d1%86%d0%b8-%d0%b8%d0%b7-%d1%86%d1%80%d0%bd%d0%b5-%d0%b3/

http://ruskarec.ru/news/2014/05/16/ruski_spasioci_poslati_u_srbiju_zbog_poplava_30623.html

http://www.royalfamily.org/apel-za-hitnu-pomoc/

http://www.royalfamily.org/royal-family-expresses-concern-on-the-difficult-situation-citizens-face-after-heavy-rain-and-flooding/

http://www.serbianinstitute.com

http://www.bbc.com/news/world-africa-27439139

http://www.gss.rs/
 
Dear God - Help our People.
 
NEK JE SVIMA BOG NA POMOCI
May God Help Us All.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
 
↧

ТРИБИНА "СРБИЈА 1914-2014" / Храм Светог Саве - Београд Понедељак 2. Јун 2014. / Српски Либерални Савет

May 20, 2014, 4:20 am
↧

LIST OF NECESSARY PRODUCTS FOR THE FLOOD VICTIMS IN SERBIA AND BOSNIA

May 20, 2014, 4:46 am
$
0
0
 
PLEASE CLICK ON THE IMAGE TO ENLARGE.
 
 
Montage of Flooding Damage in Serbia and Bosnia photos
courtesy of Danka Jovovic on Facebook May 16, 2014.
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧

The Humanity of the Serbians - Big Hearts in a Bad Flood.

May 20, 2014, 8:29 pm
$
0
0

Aleksandra's Note:

I know that saving the lives of human beings when it comes to natural disasters and manmade catastrophes is considered the priority. Still, it is a great relief and soothing to the soul to know that even when faced with supreme hardships and tough choices, human beings do not forget the animals who for so many are so dear to the heart.

In this time of great travail for the Serbs in the homeland, it is life-affirming to know that the Serbians are looking out for the animals that so desperately need human help to survive.

History has proven, beyond the shadow of a doubt, that no matter what befalls them, the Serbians are Survivors. They are tough people with big hearts.

Thank you for the care and attention that has been given to the four-legged creatures among you. For those creatures, you will always be heroes.

Sincerely,

Aleksandra Rebic
May 20, 2014

*****

Mileta Petkovic, a Serb living in the "safe" area of Belgrade at the time of the massive flooding that has befallen his country of Serbia, didn't hesitate to volunteer his strength, energy, and resources to saving as many people and animals as he could. Here, he makes a new friend, a collie who he found shaking out of fear, stranded by the flood waters that ravaged Obrenovac, a municipality some 30 kilometers south of Belgrade and one of the areas that has been devastated by the flooding in the Balkans. Mileta saved this beautiful creature's life.

Mileta Petkovic in Obrenovac May 17, 2014 (1)
Courtesy of MP on Facebook.

Mileta Petkovic in Obrenovac May 17, 2014 (2)
Courtesy of MP on Facebook.



*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧
↧

Veliki rat najavljen Majskim prevratom / "Novosti" May 10, 2014

May 21, 2014, 7:06 am
$
0
0
Novosti
B. SUBAŠIĆ
10. maj 2014.

Uloga velikih sila u ubistvu poslednjih Obrenovića i pljačka dvorskih arhiva sakriva se duže od veka

Evropska štampa je ilustracijama dočarala kako zaverenici kasape kraljevski par Obrenovića i izbacuju tela kroz prozor Starog dvora
 
SVEČANA uniforma kralja Aleksandra Obrenovića i venčanica kraljice Drage bili su u ponudi na aukciji 1904. u Londonu samo nekoliko meseci posle atentata. Kupci su se nadmetali za dijademu srpske kraljice sa brilijantima i grivnu ukrašenu brilijantima i safirima, poklon ruskog cara. Licitiralo se i za turski orden Medžedije i persijski orden Sunca, bogato ukrašenih brilijantima. U Beču je istovremeno održana aukcija opljačkane imovine Obrenovića, na kojoj je najveća atrakcija bila jahta „Draga“, svadbeni dar beogradske opštine.
 
Čerupanje imovine Obrenovića počelo je odmah posle atentata, a prva ne meti je bila dvorska arhiva, koja je bila puna nezgodnih svedočanstava.
 
Prodaja te imovine na licitacijama u Evropi odvijala se neometano iako je Srbija bila pod sankcijama. Posle atentata 19. maja 1903. proglašena je „zemljom zaverenika i kraljeubica“ s kojom su evropske zemlje, na insistiranje Velike Britanije, prekinule diplomatske odnose. Ali ne i misteriozne puteve kojima su u „moralne“ države, zgrožene atentatom, stizale pokradene dragocenosti iz dvora Obrenovića. To je još jedna nerazrešena tajna veza velikih sila s Majskim prevratom, kad su na istorijsku scenu stupili Apis i „zaveritelji“, kasnije povezivani i sa Sarajevskim atentatom.
 
- Nikada nećemo pouzdano moći da razrešimo pitanje ko je sve stajao iza atentata na poslednje Obrenoviće. Velike sile su verovatno imale podatke o zaveri koja je pripremana duže od dve godine, u njoj je uzelo učešće više od 100 ljudi, pa su se čak i u javnosti pojavile vesti o njoj. Plahoviti, talentovani a u ličnom životu veoma nesrećni Obrenović nije imao saveznika u vremenu kad je počela velika evropska trka u naoružavanju - kaže istoričar dr Čedomir Antić.
 
Zaverenici su u maju 1903. žurili da okončaju poduhvat koji su nazivali revolucijom.
 
- Sve je trebalo spremiti tako da ubistvo Aleksandra i Drage bude ne samo izvršeno već da možemo odmah preuzeti vlast i osigurati u zemlji red i poredak, kako ne bi revolucija zahvatila veće razmere i time dala povod Evropi a naročito susednoj Austrougarskoj da se umeša u naše unutrašnje stvari. Ona je pripremila granične trupe, dva korpusa, da upadnu u Srbiju u cilju uvođenja reda i umirenja - zabeležio je jedan od vodećih oficira zaverenika Antonije Antić, sinovac Đorđa Genčića, uticajnog političara i ministra u „revolucionarnoj vladi“ formiranoj posle prevrata.
 
Memoari zaverenika otkrivaju da je Genčić otvoreno pitao i ruskog i austrijskog poslanika šta bi njihove države radile ako Aleksandar Obrenović nekim slučajem strada. Među istoričarima je duže od veka aktuelna tema ruske uloga u Majskom prevratu.
 
- Mnogi poznati istoričari su podsećali na ruskog poslanika u Beogradu koji je sa svoje terase gledao događaje u dvoru „kao s balkona u pozorištu“. Nešto pre atentata ruski car je posetio vojnu akademiju u kojoj je pitomac bio i princ prestolonaslednik Đorđe Karađorđević. Car je samo njega pozvao na razgovor. To je svedočanstvo o stavu ruske carevine prema još vladajućem kralju Aleksandru Obrenoviću - kaže dr Antić.
 
Atentat je izazavao zgražanje evropske monarhističke javnosti, samo je u francuskoj štampi nazivan revolucijom.
 
- Jedino je u sedištu Francuske Republike ubistvo monarha loše reputacije primljeno sa više razumevanja. Osuda je bila opšteevropska, ali je u jednoj od velikih sila dobila razmere osude celog naroda i države. Bila je to Britanija, početkom 20. veka, najmoćnije i najveće svetsko carstvo - kaže istoričar dr Slobodan Marković.
 
Tri godine pre atentata uticajni britanski novinar Vilijam Stid objavio je „definiciju“ Srbije koja je od 1903. postala opšte mesto u antisrpskoj propaganda.
 
 
- Srbija kipti od zavera. To je njeno uobičajno stanje. Mala kraljevina koja leži između Austrije i Rusije, sa rivalskim dinastijama i nezadovoljenim častoljubljima, jedno je od politički najgrozničavijih središta u Evropi. U Srbiji se ubistvo već dugo smatra kao jedno od prirodnih i gotovo neophodnih političkih metoda - otrovno je pisao Stid.

Ovaj stav je od 1903. u bezbroj varijacija ponavljan u zapadnoj štampi, iako su dopisnici iz Beograda, odmah posle atentata izveštavali da u Srbiji na vlasti nije vojna hunta, već vlada u kojoj su političari.

- Srpski narod je bio svestan da je stvorio i državu i krunisane glave, a ne obrnuto. Zato je osećao da ima pravo da arbitrira i da promeni dinastiju, ako ona ne ispunjava misiju da brine o napretku države i nacije. Srbija je pokazalo da prevrat ne znači kraj države, već naprotiv njen napredak što je bila nezgodna poruka za druge monarhije. Iako se u Majskom prevratu na sceni pojavljuju ličnosti koje se povezuju s Velikim ratom, on do danas nije dovoljno istražen - kaže istoričar dr Miroslav Svirčević.

On smatra da je Britaniju naročito brinulo što su prevrat organizovali oficiri, koji bi mogli da povedu rat za oslobođenje srpskih zemalja pod turskom okupacijom.

- Srbija je u zapadnoj politici smatrana „predstražom Rusije na Balkanu“ koja će „dovesti kozake na topla mora“. Zato se naročito Velika Britanija od polovine 19. veka oštro suprotstavlja srpskim naporima da stvore i prošire državu, smatrajući da će ona srušiti Osmansku imperiju koja štiti britanske interese u Sredozemlju - kaže dr Svirčević.

Pokazalo se da su bili u pravu, jer su upravo „zaveritelji“ bili najbolji oficiri balkanskih ratova. Ipak, istoričari naglašavaju da je netačan stereotip da su Srbijom posle 1903. vladali oficiri zaverenici.

- Posle prevrata nastao je period parlamentarne vladavine koji je po trajnosti i kvalitetu bez premca. U kontekstu tog vremena Srbija je bila uzorna parlamentarna država. Iako je uticaj zaverenika u javnosti bio veliki, on nije bio presudan, a Srbiju su vodile njene vlade - kaže dr Antić.

ZAVERENIČKA REPUBLIKA

DEO zaverenika, levičarski političari i visokoškolska omladina želeli su posle atentata da promene državno uređenje.

- Pred dvorom muzika svira „Hej trubaču“. Otud od „Londona“ gura jedna gomila đaka i visoko vitla šeširima: „Živela sloboda! Živela Srbija! Živela Republika“ - zabeležio je Dragiša Vasić atmosferu u Beogradu jutro posle atentata.

Političke vođe zavere nisu dozvolile ukidanje monarhizma.

 
- Među mlađim oficirima bio je znatan broj republikanaca, ali su nas stariji, a naročito Genčić, od toga odvratili ukazujući nam na teškoće od Evrope, a naročito od Rusije i Austrije koje ne bi dozvolile da se na Balkanu zasnuje republikansko revolucionarno gnezdo - zapisao je Antonije Antić.

“CRNA RUKA“ NIJE PUCALA

ISTORIČARI smatraju političkom manipulacijom poistovećivanje zaverenika iz 1903. s mnogo kasnije osnovanom organizacijom „Ujedinjenje ili smrt“, popularno nazvane „Crna ruka“.

- Zaverenici iz Majskog prevrata i „Crna ruka“ nisu isto. Čuveni Apis nije bio ni jedini ni glavni zaverenik. Mnogo se spekulisalo s učešćem crnorukaca u Sarajevskom atentatu, ali treba podsetiti da Austrougarska uopšte nije optuživala „Crnu ruku“. Pojedini mladobosanci su se pre opredelili za terorizam nego za „Crnu ruku“. Ubistvo Ferdinanda je bio povod a ne uzrok rata. Atentat u Sarajevu bio bi izvršen ovako ili onako - kaže dr Čedomir Antić.

NEDOSTOJNA

ZAVERENICI su kralja Aleksandra smatrali marionetom kraljice Drage, koji je zbog tvrdoglavog insistiranja na braku s njom prokockao ugled Obrenovića. To što je rođendan „udove inženjera Mašina“ proglasio državnim praznikom i njenim imenom nazivao škole i bolnice nije izazavalo takav potmuli bes kao kad je Osmi pešadijski i Četvrti gardijski konjički puk nazvao Pukovima kraljice Drage. Iako je ambiciozna vladarka kreirala odoru nalik na onu koju su nosile srednjovekovne plemkinje i u njoj se slikala za razglednice za srpsku javnost ona je bila i ostala „nedostojna žena“ za mladog srpskog monarha.


http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:490995-Veliki-rat-najavljen-Majskim-prevratom

*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

The Serbian Army - "...the best soldiers in the Balkans..." [German Field Marshal August von Mackensen WWI] / Српска Војска - "....најбољи војници Балкана..." [Heмачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен WWI]

May 22, 2014, 7:06 am
$
0
0
 "The Serbs are the best soldiers in the Balkans - daring and combative - brave fighters and a proud people."

German Field Marshal August von Mackensen WWI

*****

„Срби су најбољи војници Балкана,
опасан и ратоборан народ, храбри борци
и поносни људи.“

Heмачки фелдмаршал Аугуст фон Макензен WWI

WWI monument in Košutnjak Park
Belgrade, Serbia
erected by German Field Marshal August von Mackensen
in honor of the Serbian defenders of Belgrade

*****

Hемачки Споменик бранитељима Београда из 1915.

„HIER RUHEN SERBISCHE HELDEN-
ОВДЕ ПОЧИВАЈУ СРПСКИ ЈУНАЦИ † 1915 †“

The inscription reads:

"HERE REST SERBIAN HEROES † 1915 † "

Photo: "JustUser" April 2006 / Wikipedia

WWI German Field Marshal August von Mackensen
Commander of the German-Austro Hungarian-Bulgardian
offensive against Serbia in October 1915

The following is the speech German Field Marshal August von Mackensen gave to his forces before departing for the offensive against Serbia in October of 1915:

„You are not going to the Italian, or Russian, or the French front. You are going into a fight against a new enemy who is dangerous, tough, brave and sharp. You are going to the Serbian front, to Serbia, and Serbs are people who love their freedom and who are willing to fight for it to their last. Do your best so this small enemy does not overshadow your glory and compromise the success you’ve achieved so far in the glorious
German army.“

*****

Ovako se svojoj vojsci obratio feldmaršal Makenzen
pred polazak na srpski front u jesen 1915:

„Vi ne polazite ni na italijanski, ni na ruski, ni na francuski front. Vi polazite u borbu protiv novog neprijatelja, opasnog, žilavog, hrabrog i oštrog. Vi polazite na srpski front i Srbiju, a Srbi su narod koji voli slobodu i koji se bori i žrtvuje do poslednjeg. Pazite da vam ovaj mali neprijatelj ne pomrači slavu i ne kompromituje dosadašnje uspehe Nemačke vojske.“

www.serbia.com

*****

Натпис испред споменика:
„СПОМЕНИК СРПСКИМ РАТНИЦИМА ЈУНАЧКИ ИЗГИНУЛИМ БРАНЕЋИ БЕОГРАД У ЈЕСЕН 1915. ГОДИНЕ ПОДИГНУТ ЈЕ ПО НАРЕЂЕЊУ КОМАНДАНТА НЕМАЧКЕ ВОЈСКЕ МАРШАЛА ФОН МАКЕНЗЕНА КАО ИЗРАЗ ПОШТОВАЊА ХРАБРИМ ПРОТИВНИЦИМА.“
*****
If  you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
*****
↧
Search

Promocija knjige Mile Mihajlović ''Za srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča'' u Rimu / "Grad Zrenjanin" May 5, 2014

May 25, 2014, 12:00 am
$
0
0
www.zrenjanin.rs
May 5, 2014

Naša nekadašnja sugrađanka, dobitnica Nagrade grada Zrenjanina za 2012. godinu, novinarka italijanske radio-televizije RAI Mila Mihajlović, u Rimu je 14. aprila promovisala knjigu "Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča". Promocija je organizovana na simboličnom mestu, u zdanju Oltara Otadžbine, podno groba Neznanom junaku, a ovim događajem Italija je započela obeležavanje 100-te godišnjice od početka Prvog svetskog rata.

 
Reč je o reprint izdanju vojnog dokumenta "Za srpsku vojsku", koji je 1917. godine objavila Specijalna kancelarija Ministarstva kraljevske mornarice Italije. Ovom svečanom događaju prisustvovalo je oko 500 zvanica, a među njima i ministri odbrane Italije i Srbije, Roberta Pinoti i Nebojša Rodić, načelnik Generalštaba oružanih snaga Italije, admiral Luiđi Bineli Manteli, kao i drugi visoki državni predstavnici domaćina. Republiku Srbiju su predstavljali ambasadorka Ana Hrustanović, general-major Jovica Draganić, zamenik načelnika GŠ Vojske Srbije, general-pukovnik Aleksandar Živković, komandant Kov, brigadni general Stojan Batinić, komandant Prve brigade KoV, pukovnik Siniša Radović, kao i naš vojni izaslanik, pukovnik Goran Momčilović.
 

Italijani su naročito ponosni na tu operaciju svoje mornarice u Prvom svetskom ratu i smatraju je pretečom svih "humanitarnih akcija" današnjice. Autorka Mila Mihajlović objašnjava šta se dešavalo tih pet meseci na Jadranskom moru.

- Krajem 1915. godine, usred zime, srpska vojska našla se u kleštima armija Centralnih sila i bila prisiljena na povlačenje kroz Albaniju. Vojska se povlačila u pratnji naroda, pod neprekidnom vatrom neprijatelja koji se ustremio da je potpuno uništi. Odstupnicu je kod Elbasana obezbeđivao regent Aleksandar Karađorđević sa 22.000 konjanika. Na obalama Jadrana, spaseni su od uništenja zahvaljujući vojnoj akciji italijanske Kraljevske mornarice, koja ih je pod napadima Austrijanaca prebacila na drugu obalu mora – kaže Mihajlovićeva.

- Veza Srbije i Italije, stvorena u prelomnim trenucima Prvog svetskog rata, susština je ovog vojnog dokumenta koji je do sada bio nepoznat našoj istoriografiji, a koji konačno rasvetljava mrak Velikog rata od početka 1915. godine, kada srpska vojska ulazi u Albaniju, sve do 4. aprila 1916. godine, kada se nalazimo na Krfu – dodaje autorka Mila Mihajlović, vlasnica jednog od poslednjih originalnih primeraka ovog dokumenta, koja ga je i prevela na srpski jezik.

 
Od 12. decembra 1915. pa do 29. februara 1916. godine, kako je zapisano u italijanskom vojnom dokumentu "Za Srpsku vojsku", impozantnim operacijama evakuacije spasena je ne samo preostala srpska vojska, već i masa naroda koja se sa njom povlačila, sa kraljem Petrom I Karađorđevićem, regentom Aleksandrom, premijerom Pašićem i članovima srpske vlade.

- Njih 300.000, bili su u teškom stanju, iscrpljeni od gladi i rana, ali su ponosno hodali u koloni. To je zadivilo italijansku mornaricu koja je zapisala: "Srbi dostojanstveno marširaju i umiru!". Uloženi napor u njihovom spasavanju italijanske mornarice je isto tako bio nadljudski i veličanstven - kaže Mila Mihajlović.
 
Knjiga "Za srpsku vojsku – jedna zaboravljena priča" biće promovisana u Beogradu, Domu Vojske Srbije, 28. maja, a sama autorka predložila je da knjigu predstavi i u rodnom gradu, što bi, najverovatnije, bilo organizovano u drugoj polovini juna. 
 
Mila Mihajlović
 
Mila Mihajlović rođena je u Zrenjaninu, u kom je završila osnovnu, srednju i nižu muzičku školu i načinila prve umetničke korake. Nakon zavidne operske karijere, ostvarene u više svetskih metropola, opredeljuje se za slobodnu umetničku profesiju i potom radi u Rimu kao profesionalni novinar, pisac, prevodilac. Član je Udruženja književnika Srbije, jedan od najuglednijih savremenih prevodilaca za italijanski jezik i član udruženja novinara Srbije i Italije. Dugogodišnji je urednik informativne emisije na srpskom jeziku na italijanskom državnom radio programu i dopisnik više medijskih kuća iz Srbije.
 
 
http://www.zrenjanin.rs/3-45-45-3213/Promocija-knjige-Mile-Mihajlovic-''Za-srpsku-vojsku---jedna-zaboravljena-prica''-u-Rimu
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
*****
↧

Srpski junaci događaj godine / "Vesti Online" May 15, 2014

May 25, 2014, 11:43 am
$
0
0
Vesti Online
S. Sudar
May 15, 2014

Povodom obeležavanja stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, knjiga "Za Srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča" predstavljena je 10. maja na Međunarodnom salonu knjiga u Torinu. Reč je o vojnom dokumentu iz 1917. godine sa oko 130 originalnih fotografija neprocenljive istorijske vrednosti koji je najavljen kao događaj godine u italijanskom izdavaštvu.

Mila Mihajlović

Ovo izdanje na italijanskom i srpskom jeziku podseća na jednu od najvećih humanitarnih operacija svih vremena, kada je Kraljevska ratna mornarica Italije obavila evakuaciju srpske vojske i civila iz Albanije.

Operacija je otpočela 22. decembra 1915. i završila se 5. aprila 1916. godine. Spaseno je 136.000 srpskih vojnika, 11.651 ranjenika, konjica koja je brojala više od 13.000 ljudi i 10.000 konja i gotovo 23.000 zarobljenih austrougarskih vojnika, kao i 22.000 tona materijala i 68 srpskih topova.

Na promociji su govorili dr Alberto Simoni, glavni urednik lista "La Stampa", kontra-admiral Aurelio de Karolis, šef Uprave za komunikaciju Generalštaba Vojske Italije, i Mila Mihajlović, koja je autor projekta i priređivač reprinta u izdanju Generalštaba oružanih snaga Italije.

 
- Moj prijatelj mi Gvido Kačeo mi je davno poklonio retka dokumenta i među njima se našla i ova knjiga pod naslovom "Za Srpsku vojsku" autora Paola Đordanija, koju je objavila Specijalna kancelarija italijanske Kraljevske mornarice februara 1917. godine.

Posedujem dva originalna primerka iste knjige na francuskom i italijanskom. I to su, izgleda, jedini postojeći primerci. Tako je rođena ideja o ovom projektu - objasnila je Mila Mihajlović.


Pobednici i mučenici

- Srbija je konačno prikazana u svetlu kako to nije činjeno već 20 godina - kao pobednik, heroj, veliki mučenik i važan istorijski činilac u savremenoj istoriji. To su rekli najviši predstavnici italijanskih političkih i vojnih institucija. Bila sam beskrajno ponosna - kaže Mila Mihajlović za "Vesti".


 http://www.vesti-online.com/Scena/Kultura/403572/Srpski-junaci-dogadaj-godine


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
↧

Pismo NJ.K.V. Princa Aleksandra II koje je pročitano na promociji knjige "Za srpsku vojsku - jedna zaboravljena priča" / Letter from Serbian Crown Prince Alexander II regarding the book "For the Serbian Army - One Forgotten Story" by Mila Mihajlović

May 25, 2014, 6:00 pm
↧

Velika konferencija CIRSD-a o WWI 30-31 MAJ 2014. [Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke] / "B92" May 26, 2014 / CIRSD

May 27, 2014, 6:15 am
$
0
0
B92
May 26, 2014

Beograd -- Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj organizuje u petak i subotu dvodnevnu međunarodnu konferenciju posvećenu Prvom svetskom ratu.

 
Konferencija "Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke" biće održana u hotelu Metropol 30. i 31. maja i na njoj će govoriti renomirani svetski istoričari, profesori sa najprestižnijih svetskih univerziteta, diplomate, sadašnji i nekadašnji politički lideri sa dugogodišnjem iskustvom i uticajem u međunarodnoj politici.

Prvog dana Konferencije, 30. maja, u fokusu će biti uzroci i posledice izbijanja Prvog svetskog rata, a planirano je da se diskusija odvijati kroz dva panela.

Drugog dana, 31. maja, tema su pouke od pre 100 godina i kako one mogu biti primenjene u savremenim međunarodnim odnosima na tri najsloženije geostrateške regije: Ukrajinu, Bliski istok i istočnu Aziju.

Konferenciju organizuje CIRSD koji vodi Vuk Jeremić, nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije i predsednik Generalne skupštine UN.

Program konferencije i prijava je na sajtu www.cirsd.org.


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=26&nav_category=12&nav_id=853144


*****

Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj [CIRSD]

Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke

Prelomni trenutak u istoriji medjunarodnih odnosa bilo je izbijanje Prvog svetskog rata, čija se stogodišnjica obeležava na različite načine širom Starog kontinenta i u ostalim delovima sveta. Obeležavanje stogodišnjice Velikog rata je obnovilo interesovanje za dogadjaje koji su doveli do početka sukoba u avgustu 1914. godine. Tako su i akademski krugovi i donosioci odluka širom sveta podstaknuti da ponovo promisle kako se pouke od pre jednog veka mogu primeniti u proučavanju savremenih medjunarodnih odnosa.

S tim u vezi, Centar za medjunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) organizovaće dvodnevnu konferenciju “Evropska tragedija 1914. i multipolarni svet 2014. godine: Istorijske pouke”, 30. i 31. maja 2014. godine, u Beogradu. Prvog dana konferencije, 30. maja, u fokusu će biti uzroci i posledice izbijanja Prvog svetskog rata. Diskusija će se odvijati kroz dva panela:

Panel I Početak Prvog svetskog rata: pogrešne procene?- Da li je izbijanje Velikog rata u avgustu 1914. godine bio neuspeh diplomatije, ili neuspeh političkih i vojnih elita, koji su u rat krenuli otvorenih očiju, ali pogrešno procenivši posledice;

Panel II Početak Prvog svetskog rata i kraj starog poretka– Veliki rat je bio posledica ne samo činjenja ili nečinjenja elita, nego i velikih društvenih promena: uticaj javnog mnjenja je jačao, rastuće snage nacionalizma, sve većeg društvenog uticaja imperijalizma i socijalnog darvinizma itd.

Drugog dana, 31. maja, tema su pouke od pre sto godina i kako one mogu biti primenjene u savremenim medjunarodnim odnosima na tri najsloženije geostrateške regije: Ukrajinu, Bliski istok i istočnu Aziju.

Panel III Pouke Prvog svetskog rata i Bliski istok u 21. veku– Ovo je region koji poseduje neprocenjiva energetska bogatstva i čiji kompleksan spoj verskih i civilizacijskih tekovina predstavlja jedinstveno svetsko istorijsko nasledje. Nedavni dogadjaji u ovoj regiji mogu imati dalekosežne globalne posledice;

Panel IV Pouke Prvog svetskog rata i istočna Azija u 21. veku- Ovo je region čiji politički, ekonomski i socijalni uticaj na svetskoj sceni ima potencijal da ima isti značaj kao Stari kontinent u prošlosti. Razumevanje istočne Azije nikada nije bilo važnije za globalnu bezbednost i prosperitet;

Panel V Kriza u Ukrajini: talas novog hladnog rata?- Rusija, EU i SAD povlače poteze u sve burnijem regionu istočne Evrope i svaka strana nastoji da promeni odnos snaga u svoju korist. Razumevanje mogućih ishoda i njihovog uticaja na bilateralne veze je od ključnog značaja za savremene medjunarodne odnose.

Na konferenciji će govoriti renomirani svetski istoričari, profesori sa najprestižnijih svetskih univerziteta, diplomate, sadašnji i nekadašnji politički lideri sa dugogodišnjem iskustvom i uticajem u medjunarodnoj politici.

Prijava za učešće na konferenciji je obavezna. Kako je broj učesnika ograničen, pozivamo Vas da se što pre prijavite za učešće na konferenciji. Prijavite se klikom na „Prijava“, ili pošaljite e-mail na conference@cirsd.org.


Radni jezik konferencije je engleski.


http://sr.cirsd.org



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧

"The European Tragedy of 1914 and the Multipolar World of 2014: Lessons Learned" - CIRSD two-day international conference in Belgrade on May 30-31, 2014

May 27, 2014, 5:58 pm
$
0
0
 
 
A watershed moment in the history of international relations was the outbreak of the First World War, whose centenary is being commemorated in various ways across the Old Continent and beyond. This has renewed interest in the events leading up to the commencement of hostilities in August 1914. It has also spurred academic and policymaking circles around the world to examine how the lessons of a century ago could be applied to the study and conduct of contemporary international relations.

Accordingly, the Center for International Relations and Sustainable Development (CIRSD) will organize a two-day international conference in Belgrade on 30-31 May 2014 entitled "The European Tragedy of 1914 and the Multipolar World of 2014: Lessons Learned".

On Friday, 30 May 2014, the conference will focus on the historical run-up to the start of the First World War, and will feature two panel discussion:

Panel I The Coming of World War I: What Kind of Failure?- Was the outbreak of the Great War in August 1914 a failure of diplomacy, or a failure of foresight on the part of political and military elites, who went to war open-eyed but miscalculated consequences;

Panel II The Coming of World War I and the End of the Old Order- The Great War was brought about not only by the action or inaction of the elites, but also by significant social changes: the increased significance of public opinion, the rising strength of nationalism, the strong popular impact of Imperialism and Social Darwinism, etc.

On Saturday, 31 May 2014, the focus will be on drawing out the lessons learned from a century ago, and exploring how these could be applied to critical theatres in contemporary international relations: Ukraine, Middle East, and East Asia. The second day will thus feature three sessions:

Panel III The Lessons of World War I and the 21st-century Middle East- This is a region of unparalleled hydrocarbon wealth, whose complex blend of faiths and civilizations constitutes a unique historical legacy. Recent developments in the area may have far-reaching global consequences;

Panel IV The Lessons of World War I and the 21st-century East Asia- This is a region whose political, economic, and social impact on the world stage has the potential to be as significant as that of the Old Continent in previous times.

Understanding East Asia has never been more relevant to global security and prosperity;

Panel V The Crisis in Ukraine: Winds of the New Cold War?- Russia, the EU and U.S. are making moves in an increasingly tumultuous region of Eastern Europe in which each party seek to alter the balance of power in their favor. Understanding possible trajectories and how they can influence bilateral ties is assuming critical importance.

Speakers at the conference are internationally renowned historians and experienced senior policymakers.

Registration is required (attendance is by registration only). As seating capacity is limited and registration will be closed once room capacity is reached, attendees are encouraged to register as soon as possible.

Please, click on the Registration link, or send an e-mail to: conference@cirsd.org.

The presentation will be given in the English language.

FOR MORE DETAILS AND INFORMATION, PLEASE GO TO:

http://cirsd.org/conference-container/about.aspx


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com

*****
↧
Viewing all 774 articles
Browse latest View live
Search
<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>