Quantcast
Channel: Heroes of Serbia - Memory Eternal
Viewing all 774 articles
Browse latest View live

Video: Vidovdan Academy held at the Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago on June 28th, 2013 / Serbian Institute / Video

$
0
0

Vidovdan service at Holy Resurrection Serbian Orthodox Cathedral in Chicago
June 28, 2013
Photo courtesy of www.sabornacrkva.org
 
 

Vidovdan—Chicago 2013
 
Commemorating all Defenders of Kosovo, and
the Serbian Orthodox Christian Faith and Nation
 
The Vidovdan Academy was held at the Holy Resurrection Serbian Orthodox Church in Chicago on June 28th, 2013 following church services commemorating all Serbs who gave their lives in battle to defend their people--from the Kosovo battle of 1389 to today. Speakers included Dr. Porfirije Peric, Abbot of the Monastery in Kovilj, Archpriest-Protopresbyter Dr. Vojislav Bilbija from Holland and Danielle Sremac of the Serbian Institute.  Special guests also included their Royal Highnesses Crown Prince Alexander and Princess Katherine.
 
“VIDOVDAN” Speech
Danielle Sremac, Chicago 2013
 
Your Most Reverend Excellences, Your Royal Highnesses, honored fathers and guests, brothers and sisters, it is a great pleasure to be with you today especially on Vidovdan—the day on which incredible things happened throughout history and which has such special historical and spiritual meaning for all Serbian people.  It is on Vidovdan that Tzar Lazar led his knights and soldiers in the Battle of Kosovo.  On Vidovdan, Gavrilo Princip sacrificed himself by assassinating Frank Ferdinand prior to World War I which started events that led the Serbian people to freedom.  On that day, the Vidovdan Constitution was created under our monarchy headed by the Karadjordjevic family.  On Vidovdan, during the 600 hundred year anniversary commemoration of the Battle of Kosovo, the Serbian people gathered at Gazimestan to demonstrate that the Serbian national spirit had been reawakened after decades under Communism.

What do all these events and Vidovdan itself mean for the Serbian people?  Vidovdan is not only history, but lessons form history.  Vidovdan tells us that our ancestors were very brave and that the same bravery flows through our own blood, that God created this bravery within us for a reason, that history is long, that the future is unknown, that justice means a great deal to the Serbian people, and that the Serbian people are not a nation that surrenders easily.

I hope that all those lessons are deeply imbedded within us because there are more battles ahead of us.  Maybe they are not battles with weapons, but battles that are conducted in modern times with words, media communications, television, strategic planning, and convincing.

This is the essential reason why we created the new Serbian Institute in Washington D.C.—so that the Serbian people can also have a voice like others in this very important city where decisions are made every day that effect the lives of our people in Serbia, Republika Srpska and Krajina.  Up to now, all ethnic groups from the Balkans, except for Serbs, have had their significant offices and presence in Washington and have promoted their views every day to the US government, Congress, at universities and with the media. We need to be part of that struggle to present our views in Washington.

Our goal is to regularly communicate information which supports the interests of the Serbian people and which relate to our history, culture and current events.  It is very important to present the right positions to members of the US government and to support rights for our people in our homeland regardless of whether Serbian leaders support them or not.  We would communicate these positions to members of Congress and others in the US government, to all the media and academic institutions in Washington which influence US foreign policy.  We would accomplish this through books, information on the internet, through meetings and videos that address specific issues and that would be available online through the Serbian Institute TV channel.

In addition, we need to prepare for what could be described as a major “battle” about to take place next year with the 100th year anniversary of World War I—and that’s the battle to fight against attacks on our history.  There is a vocal anti-Serbian group that claims that Serbs were responsible for that war.  We want to oppose this falsehood which requires substantive work.  Next year, in the days prior to Vidovdan, we would like to lead a group of Serbian Americans through the halls of Congress on Capital Hill, to meetings with members of the media and others in Washington so that they would understand our history and rights of the Serbian people to their historical lands.

We should not accept unfair and arbitrary decisions of certain American politicians who initiated a number of injustices in the Balkans in the 1990s.  This Vidovdan reminds us that the Serbian people are very well aware of their national rights.  We just need to make others aware of our rights as well.  On this Vidovdan, may we be inspired by the spirit of our ancestors who died in a struggle for freedom and to preserve our people and our identity as Serbian Orthodox Christians, so that we too may do what’s right for our people and in support of principles I know we all share.  Thank You.


Danielle Sremac, Chicago 2013


www.serbianinstitute.com


*****

Posted on You Tube by "SerbianInstituteTV"
 


"Vidovdan Academy held at the Holy Resurrection Serbian Orthodox Church in Chicago on June 28th, 2013 following church services commemorating all Serbs who gave their lives in battle to defend their people--from the Kosovo battle of 1389 to today. Speakers include Gospodin Dr. Porfirije Peric, iguman manastira Kovilja, Protojerej-stavrofor dr Vojislav Bilbija iz Holandije, I Danijela Sremac, Predsednik Srpskog Instituta"


http://youtu.be/7b2TupowFqc



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

СТОГОДИШЊИЦА БРЕГАЛНИЧКЕ БИТКЕ / На Брегалници, у Другом балканском рату вођена је највећа битка између српске и бугарске војске 30. јун - 9. јул 1913. године

$
0
0


"На Брегалници, у Другом балканском рату вођена је највећа битка између српске и бугарске војске. На српској страни су се губици кретали око 16.200 војника, а на бугарској више од 25.000 људи. На узвишењу надомак железничке станице у Штипу, око 3 километра западно од града била је подигнута Спомен капела са костурницом Каленица, где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника на Брегалници, Овчену, Јежеву, Калиманском пољу и Рајчином брду током Другог балканског рата – 1913. године. Али за време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили..."
 
 
 
"Кумановска и Брегалничка победа - космичка правда за поразе на Косову Пољу
и Сливници. У народу је остала изрека..."
 
 

Резултат:

Победа Србијеи Црне Горе


*****


Zahvaljujući:
 
 
na Facebook.
 

 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 
 

На данашњи дан: Победом српске војске над бугарским трупама завршена Брегалничка битка - 9. јул 1913. године / "Srbin Info" July 9, 2013

$
0
0

 
"На данашњи дан [9. јул] 1913. године, победом српске војске над бугарским трупама, завршена је Брегалничка битка, што је било одлучујуће за победу Србије у Другом балканском рату против Бугарске."
 
"Као последицу ове победе Краљевина Србија је ослободила и припојила Јужну Србију (отприлике данашња Македонија) као и Стару Србију (отприлике данашње Косово и Метохија)."

 
 
 

СРБИН.ИНФО

Српске брзе интернет новине

 
 

 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
******
 

NIKOLA TESLA - THE SERBIAN GENIUS "WHO LIT THE WORLD" / July 10, 1856 - January 7, 1943

$
0
0
 
 

„If I would be fortunate to achieve some of my ideas, it would be on the behalf of the whole of humanity.
If those hopes would become fulfilled, most exciting to me would be the thought that it is the deed of a Serb.“
 
Nikola Tesla

 
„Ако будем имао среће да остварим барем неке од својих идеја, то ће бити доброчинство за цело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та да je то дело једног Србина.“
 
Никола Тесла
 
*****
 
 
Tesla Biography


NIKOLA TESLA

THE GENIUS WHO LIT THE WORLD
 
Dr. Ljubo Vujovic
Secretary General, New York
Tesla Memorial Society
 
New York, July 10, 1998
 

Nikola Tesla symbolizes a unifying force and inspiration for all nations in the name of peace and science. He was a true visionary far ahead of his contemporaries in the field of scientific development.  New York State and many other states in the USA proclaimed July 10, Tesla’s birthday - Nikola Tesla Day.
 
Many United States Congressmen gave speeches in the House of Representatives on July 10, 1990 celebrating the 134th anniversary of scientist-inventor Nikola Tesla. Senator Levine from Michigan spoke in the US Senate on the same occasion.
 
The street sign “Nikola Tesla Corner” was recently placed on the corner of the 40th Street and 6th Avenue in Manhattan. There is a large photo of Tesla in the Statue of Liberty Museum. The Liberty Science Center in Jersey City, New Jersey has a daily science demonstration of the Tesla Coil creating a million volts of electricity before the spectators eyes. Many books were written about Tesla: Prodigal Genius: The Life of Nikola Tesla by John J. O’Neill  and Margaret Cheney’s book Tesla: Man out of Time has contributed significantly to his fame. A documentary film Nikola Tesla, The Genius Who Lit the World, produced by the Tesla Memorial Society and the Nikola Tesla Museum in Belgrade, The Secret of Nikola Tesla (Orson Welles), BBC Film Masters of the Ionosphere are other tributes to the great genius.
 
Nikola Tesla was born on July 10, 1856 in Smiljan, Lika, which was then part of the Austo-Hungarian Empire, [in the] region [now known as] Croatia. His father, Milutin Tesla was a Serbian Orthodox Priest and his mother Djuka Mandic was an inventor in her own right of household appliances. Tesla studied at the Realschule, Karlstadt in 1873, the Polytechnic Institute in Graz, Austria and the University of Prague. At first, he intended to specialize in physics and mathematics, but soon he became fascinated with electricity. He began his career as an electrical engineer with a telephone company in Budapest in 1881. It was there, as Tesla was walking with a friend through the city park that the elusive solution to the rotating magnetic field flashed through his mind. With a stick, he drew a diagram in the sand explaining to his friend the principle of the induction motor. Before going to America, Tesla joined Continental Edison Company in Paris where he designed dynamos. While in Strassbourg in 1883, he privately built a prototype of the induction motor and ran it successfully. Unable to interest anyone in Europe in promoting this radical device, Tesla accepted an offer to work for Thomas Edison in New York. His childhood dream was to come to America to harness the power of Niagara Falls.
 
Young Nikola Tesla came to the United States in 1884 with an introduction letter from Charles Batchelor to Thomas Edison: “I know two great men,” wrote Batchelor, “one is you and the other is this young man.” Tesla spent the next 59 years of his productive life living in New York. Tesla set about improving Edison’s line of dynamos while working in Edison’s lab in New Jersey.  It was here that his divergence of opinion with Edison over direct current versus alternating current began. This disagreement climaxed in the war of the currents as Edison fought a losing battle to protect his investment in direct current equipment and facilities.
 
Tesla pointed out the inefficiency of Edison’s direct current electrical powerhouses  that have been build up and down the Atlantic seaboard. The secret, he felt, lay in the use of alternating current ,because to him all energies were cyclic. Why not build generators that would send  electrical energy along distribution lines  first one way, than another, in multiple waves using the polyphase principle?
 
Edison’s lamps were weak and inefficient  when supplied by direct current. This system had a severe disadvantage in that it could not be transported more than two miles due to its inability to step up to high voltage levels necessary for long distance transmission. Consequently, a direct current power station was required at two mile intervals.
 
Direct current flows continuously in one direction; alternating current changes direction 50 or 60 times per second and can be stepped up to vary high voltage levels, minimizing power loss across great distances. The future belongs to alternating current.
 
Nikola Tesla developed polyphase alternating current system of generators, motors and transformers and held 40 basic U.S. patents on the system, which George Westinghouse bought, determined to supply America with the Tesla system. Edison did not want to lose his DC empire, and a bitter war ensued. This was the war of the currents between AC and DC. Tesla-Westinghouse ultimately emerged the victor because AC was a superior technology. It was a war won for the progress  of both America and the world.
 
Tesla introduced his motors and electrical systems in a classic paper, “A New System of Alternating Current Motors and Transformers” which he delivered before the American Institute of Electrical Engineers in 1888. One of the most impressed was the industrialist and inventor George Westinghouse. One day he visited Tesla’s laboratory and was amazed at what he saw. Tesla had constructed a model polyphase system consisting of an alternating current dynamo, step-up and step-down transformers and A.C. motor at the other end. The perfect partnership between Tesla and Westinghouse for the nationwide use of electricity in America had begun.
 
In February 1882, Tesla discovered the rotating magnetic field, a fundamental principle in physics and the basis of nearly all devices that use alternating current.  Tesla brilliantly adapted the principle of rotating magnetic field for the construction of alternating current induction motor and the polyphase system for the generation, transmission, distribution and use of electrical power.
 
Tesla’s A.C. induction motor is widely used throughout the world in industry and household appliances. It started the industrial revolution at the turn of the century. Electricity today is generated transmitted and converted to mechanical power by means of his inventions. Tesla’s greatest achievement is his polyphase alternating current system, which is today lighting the entire globe.
 
Tesla astonished the world by demonstrating. the wonders of alternating current electricity at the World Columbian Exposition in Chicago in 1893. Alternating current became standard power in the 20th Century.  This accomplishment changed the world. He designed the first hydroelectric powerplant in Niagara Falls in 1895, which was the final victory of alternating current.  The achievement was covered widely in the world press, and Tesla was praised as a hero world wide. King Nikola of Montenegro conferred upon him the Order of Danilo.
 
Tesla was a pioneer in many fields.  The Tesla coil, which he invented in 1891, is widely used today in radio and television sets and other electronic equipment.  That year also marked the date of Tesla's United States citizenship.  His alternating current induction motor is considered one of the ten greatest discoveries of all time.  Among his discoveries are the fluorescent light, laser beam, wireless communications, wireless transmission of electrical energy, remote control, robotics, Tesla’s turbines and vertical take off aircraft. Tesla is the father of the radio and the modern electrical transmissions systems. He registered over 700 patents worldwide. His vision included exploration of solar energy and the power of the sea. He foresaw interplanetary communications and satellites.
 
The Century Magazine published Tesla's principles of telegraphy without wires, popularizing scientific lectures given before Franklin Institute in February 1893.
 
The Electrical Review in 1896 published X-rays of a man, made by Tesla, with X-ray tubes of his own design.  They appeared at the same time as when Roentgen announced his discovery of X-rays.  Tesla never attempted to proclaim priority.  Roentgen congratulated Tesla on his sophisticated X-ray pictures, and  Tesla even wrote Roentgen's name on one of his films.  He experimented with shadowgraphs similar to those that later were to be used by Wilhelm Rontgen when he discovered X-rays in 1895.  Tesla's countless experiments included work on a carbon button lamp, on the power of electrical resonance, and on various types of lightning.  Tesla invented the special vacuum tube which emitted light to be used in photography.
 
The breadth of his inventions is demonstrated by his patents for a bladeless steam turbine based on a spiral flow principle.  Tesla also patented a pump design to operate at extremely high temperature.
 
Nikola Tesla patented the basic system of radio in 1896.  His published schematic diagrams describing all the basic elements of the radio transmitter which was later used by Marconi.
 
In 1896 Tesla constructed an instrument to receive radio waves.  He experimented with this device and transmitted radio waves from his laboratory on South 5th Avenue. to the Gerlach Hotel at 27th Street in Manhattan.  The device had a magnet which gave off intense magnetic fields up to 20,000 lines per centimeter.  The radio device clearly establishes his piority in the discovery of radio.
 
The shipboard quench-spark transmitter produced by the Lowenstein Radio Company and licensed under Nikola Tesla Company patents, was installed on the U.S. Naval vessels prior to World War I.
 
In December 1901, Marconi established wireless communication between Britain and the Newfoundland, Canada, earning him the Nobel prize in 1909.  But much of Marconi's work was not original.  In 1864, James Maxwell theorized electromagnetic waves.  In 1887, Heinrich Hertz proved Maxwell's theories.  Later, Sir Oliver Logde extended the Hertz prototype system.  The Brandley coherer increased the distance messages could be transmitted.  The coherer was perfected by Marconi.
 
However, the heart of radio transmission is based upon four tuned circuits for transmitting and receiving.  It is Tesla's original concept demonstrated in his famous lecture at the Franklin Institute in Philadelphia in 1893.  The four circuits, used in two pairs, are still a fundamental part of all radio and television equipment.
 
The United States Supreme Court, in 1943 held Marconi's most important patent invalid, recognizing Tesla's more significant contribution as the inventor of radio technology.
 
Tesla built an experimental station in Colorado Springs, Colorado in 1899, to experiment with high voltage, high frequency electricity and other phenomena.
 
When the Colorado Springs Tesla Coil magnifying transmitter was energized,  it created sparks 30 feet long.  From the outside antenna, these sparks could be seen from a distance of ten miles.  From this laboratory, Tesla generated and sent out wireless waves which mediated energy, without wires for miles.
 
In Colorado Springs, where he stayed from May 1899 until 1900, Tesla made what he regarded as his most important discovery-- terrestrial stationary waves.  By this discovery he proved that the Earth could be used as a conductor and would be as responsive as a tuning fork to electrical vibrations of a certain frequency.  He also lighted 200 lamps without wires from a distance of 25 miles (40 kilometers) and created man-made lightning.  At one time he was certain he had received signals from another planet in his Colorado laboratory, a claim that was met with disbelief in some scientific journals.
 
The old Waldorf Astoria was the residence of Nikola Tesla for many years.  He lived there when he was at the height of financial and intellectual power.  Tesla  organized elaborate dinners, inviting famous people who later witnessed spectacular electrical experiments in his laboratory.
 
Financially supported by J. Pierpont Morgan, Tesla built the Wardenclyffe laboratory and its famous transmitting tower in Shoreham, Long Island between 1901 and 1905. This huge landmark was 187 feet high, capped by a 68-foot copper dome which housed the magnifying transmitter.  It was planned to be the first broadcast system, transmitting both signals and power without wires to any point on the globe.  The huge magnifying transmitter, discharging high frequency electricity, would turn the earth into a gigantic dynamo which would project its electricity in unlimited amounts anywhere in the world.
 
Tesla's concept of wireless electricity was used to power ocean liners, destroy warships, run industry and transportation and send communications instantaneously all over the globe.  To stimulate the public's imagination, Tesla suggested that this wireless power could even be used for interplanetary communication.  If Tesla were confident to reach Mars, how much less difficult to reach Paris.  Many newspapers and periodicals interviewed Tesla and described his new system for supplying wireless power to run all of the earth's industry.
 
Because of a dispute between Morgan and Tesla as to the final use of the tower.  Morgan withdrew his funds.  The financier's classic comment was, "If anyone can draw on the power, where do we put the meter?"
 
The erected, but incomplete tower was demolished in 1917 for wartime security reasons.  The site where the Wardenclyffe tower stood still exists with its 100 feet deep foundation still intact.  Tesla's laboratory designed by Stanford White in 1901 is today still in good condition and is graced with a bicentennial plaque.
 
Tesla lectured to the scientific community on his inventions in New York, Philadelphia and St. Louis and before scientific organizations in both England and France in 1892. Tesla’s lectures and writings of the 1890s aroused wide admiration among contemporaries popularized his inventions and inspired untold numbers of younger men to enter the new field of radio and electrical science.
 
Nikola Tesla was one of the most celebrated personalities in the American press, in this [20th] century. According to Life Magazine's special issue of September, 1997, Tesla is among the 100 most famous people of the last 1,000 years.  He is one of the great men who divert the stream of human history.  Tesla's celebrity was in its height at the turn of the century.  His discoveries, inventions and vision had widespread acceptance by the public, the scientific community and American press.  Tesla's discoveries had extensive coverage in the scientific journals, the daily and weekly press as well as in the foremost literary and intellectual publications of the day.  He was the Super Star.
 
Tesla wrote many autobiographical articles for the prominent journal Electrical Experimenter, collected in the book, My Inventions.  Tesla was gifted with intense powers of visualization and exceptional memory from early youth on.  He was able to fully construct, develop and perfect his inventions completely in his mind before committing them to paper.
 
According to Hugo Gernsback, Tesla was possessed of a striking physical appearance over six feet tall with deep set eyes and a stately manner.  His impressions of Tesla, were of a man endowed with remarkable physical and mental freshness, ready to surprise the world with more and  more inventions as he grew older.  A lifelong bachelor he led a somewhat isolated existence, devoting his full energies to science.
 
In 1894, he was given honorary doctoral degrees by Columbia and Yale University and the Elliot Cresson  medal by the Franklin Institute.  In 1934, the city of Philadelphia awarded him the John Scott medal for his polyphase power system. He was an honorary member of the National Electric Light Association and a fellow of the American Association for the Advancement of Science. On one occasion, he turned down an invitation from Kaiser Wilhelm II to come to Germany to demonstrate his experiments and to receive a high decoration.
 
In 1915, a New York Times article announced that Tesla and Edison were to share the Nobel Prize for physics.  Oddly, neither man received the prize, the reason being unclear.  It was rumored that Tesla refused the prize because he would not share with Edison, and because Marconi had already received his.
 
On his 75th birthday in 1931, the inventor appeared on the cover of Time Magazine. On this occasion, Tesla received congratulatory letters from more than 70 pioneers in science and engineering including Albert Einstein. These letters were mounted and presented to Tesla in the form of a testimonial volume.
 
Nikola Tesla on the cover of Time Magazine 1931
 
 
Tesla died on January 7th, 1943 [Serbian Orthodox Christmas] in the Hotel New Yorker, where he had lived for the last ten years of his life. Room 3327 on the 33rd floor is the two-room suite he occupied.
 
A state funeral was held at  St. John the Divine Cathedral in New York City. Telegrams of condolence were received from many notables, including the first lady Eleanor Roosevelt and Vice President Wallace. Over 2000 people attended, including several Nobel Laureates. He was cremated in Ardsley on the Hudson, New York. His ashes were interned in a golden sphere, Tesla’s favorite shape, on permanent display at the Tesla Museum in Belgrade along with his death mask.
 
In his speech presenting Tesla with the Edison medal, Vice President Behrend of the Institute of Electrical Engineers eloquently expressed the following:
 
"Were we to seize and eliminate from our industrial world the result of Mr. Tesla's work, the wheels of industry would cease to turn, our electric cars and trains would stop, our towns would be dark and our mills would be idle and dead.  His name marks an epoch in the advance of electrical science."
 
Mr. Behrend ended his speech with a paraphrase of Pope's lines on Newton:
 
"Nature and nature's laws lay hid by night.  God said 'Let Tesla be' and all was light."
 
 

    The world will wait a long time for Nikola Tesla’s equal in achievement and imagination.”

 
E. Armstrong
 
 
 
 
 
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesoserbia@yahoo.com
 
 
*****

Краљевски пар на пријему „Теслин чаробни свет струје” у Њујорку / Serbian Royal Couple attend New York City Reception “Tesla’s Wonderful World of Electricity” July 10, 2013

$
0
0

www.royalfamily.org
July 11, 2013

Nikola Tesla
 
 
Њихова Краљевска Височанства Престолонаследник Александар II и Принцеза Катарина, присуствовали су у среду увече, 10. јула 2013. године пријему „Теслин чаробни свет струје” који је одржан у Дворани науке у Квинсу у Њујорку.

Поред Њ.К.В. Престолонаследника Александра II, који је био један од главних говорника, на пријему су се обратили г-ђа Мирјана Живковић, Генерални конзул Републике Србије у Њујорку, И г-дин Владимир Јеленковић, директор музеја ’Никола Тесла’ у Београду.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II истакао је да је веома срећан и поносан због чињенице да се лик и дело Никола Тесла све чешће помиње не само у Србији већ широм света.

„Данас, седамдесет година после Теслине смрти, име овог великог Србина све чешће се помиње и све више постаје надахнуће онима на којима свет остаје – младим људима окренутим стицању знања, повезивању људи из свих делова света и заједничком решавању проблема. Оно што је Тесла створио велико је, а како време пролази постаје још веће“.

Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II захвалио се Генералном конзулату Републике Србије у Њујорку, Скупштини Града Београда, музеју Николе Тесле и њујоршкој Дворани науке што су омогућили ово дивно окупљање којим се обележава живот и дело „човека који је изумео двадесети век“.


http://www.royalfamily.org/?235,sr_Краљевски-пар-на-пријему-„Теслин-чаробни-свет-струје”-у-Њујорку


*****

Their Royal Highnesses Crown Prince Alexander II and Crown Princess Katherine attended a reception “Tesla’s wonderful world of electricity” in New York City Wednesday evening, 10 July 2013 at the New York Hall of Science in Queens.

Besides HRH Crown Prince Alexander, who was one of the key note speakers, guests were also addressed by Mrs. Mirjana Zivkovic, Consul General of Serbia in New York, and Mr. Vladimir Jelenkovic, director of the “Nikola Tesla” Museum in Belgrade.

His Royal Highness Crown Prince Alexander emphasized that he was very happy and proud about that the work and achievements of Nikola Tesla have been increasingly recognized not just in Serbia but also all around the world.

“The name of this great Serb is being mentioned more and more today, seventy years after his death, and it is becoming more and more an inspiration to those who shall inherit the world – the young people poised at acquiring knowledge, connecting people all over the world and solving problems together. I am very happy and proud because of that. I express my gratitude to the Consulate General of the Republic of Serbia in New York, Assembly of the City of Belgrade, the Nikola Tesla Museum of Belgrade, and the New York Hall of Science for organizing this wonderful gathering, celebrating the life and work of ‘the man who invented the 20th century'" added the Crown Prince.


http://www.royalfamily.org/?233,en_royal-couple-at-new-york-city-reception-“tesla’s-wonderful-world-of-electricity


*****


If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****



Држимо се начела “Срби на окуп” - По Видовдану, 29. јуна 2013.г у седишту СНО у Чикагу одржан је 72. Конгрес Српске Народне Одбране у Америци, најстарије националне организације Срба на америчком континенту

$
0
0
www.snd-us.com
July 2013

72. Конгрес Српске Народне Одбране June 29, 2013
  
По Видовдану, 29. јуна 2013.г у седишту СНО у Чикагу одржан је 72. Конгрес Српске Народне Одбране у Америци, најстарије националне организације Срба на америчком континенту.
 
Када то кажемо мислимо на то да ће следеће године ова организација обележити 100 година постојања и истрајања у раду са америчким Србима, увек водећи рачуна да заштити интерес целокупног Српства, било на америчком, европском или другом континенту. То што је Видовдан значио и за оне Србе када су стварали националну заједницу у Америци, значи и данас, па је тако у време тога празника био и позив СНО на окупљање, видовданско окупљање. Увек су се ту решавали како велики тако и мали проблеми, анализирале прилике, славили успеси и узавирала сећања на видовданску етику и епику.
 
Откако је реновиран Дом СНО, захваљујући иницијативи председника и радом веће групе чланова и помагача, скоро сви конгреси су се одржавали у њему. Као национално седиште организације пружа добре услове да се у њему одрже овакви скупови, како по броју гостију тј. делегата, тако и по техничкој опремљености.
 
Тога дана, сала СНО је била пуна делегата који су дошли из разних крајева Америке, а понајвише их је било из превеликог чикашког округа. Неки су овде били по први пут, неки су чести гости на догађајима које ту организује Одбрана.

По верификацији делегата и њиховој прозивци, председник СНО Славко Пановић отворио је конгрес пожелевши добродошлицу, а потом је, као и увек, конгресно зборовање молитвом отворио прота Урош Оцокољић, помоливши се за успешан заједнички рад.

Председник конгреса била је Мара Милановић која је прилично добро водила ток конгреса. Потпредседница конгреса била је Добрана Комненић, делегат из Кливленда. Ово је до сада други пут у историји СНО да је конгрес водила жена. Први пут се то десило када је председавала др. Јелена Павићевић.

Радни део конгреса је протекао конструктивно и у најбољем могућем реду, а на конгресу су присуствовале различите генерације чланова СНО.

Извештај је најпре поднео председник Централног одбора СНО Славко Пановић. Говорио је о свим значајнијим догађајима које је СНО организовала или заједно са другима учествовала, од прошлог до овог конгреса. Стипендије српским студентима, десете по реду, ове године није могао лично да уручи због изненадне болести, али је у Београду све организовано и додељено. Сусрети у СНО познати под називом „Вечери Слободе“ одржавани су сваке три недеље и представљају облик јавних трибина које недостају међу нашим народом у расејању. Лист „Слобода“ редовно излази и на највишем нивоу представља СНО у националном смислу, али је председник Пановић, који је уједно и главни и одговорни уредник, нагласио да је потребно још више претплатника како би лист могао да се самофинансира. Захваливши се свима на помоћи коју су му пружили у раду, председник је апеловао на више одговорног рада и активности током ове и наредне године јер нас очекује велики јубилеј 100-годишњице постојања СНО. У свом 20-годишњем руковођењу Српском народном одбраном, ово ће бити највећи подухват што се тиче организације сопствених догађаја, рекао је председник СНО Славко Пановић.

Потом су своје извештаје изнели Генерални секретар прота мр Урош Оцокољић и благајник Мића Антонијевић.

Присутни председници и представници Месних одбора су дали своје извештаје и предали донације Централном одбору. Одбори делују у сагласности са Извршним и Централним одбором, али имају и своје активности, па су и многа дешавања широм Америке иницирана или организована баш утицајем и учешћем Одбора у тим местима. Углавном, тамо где има српског народа или српске цркве, ту су и чланови и одбори СНО. Теме су како од националног садржаја тако и културни догађаји, али и спортски. Ипак, за све њих, како се видело у разговорима и излагањима, најбитније питање јесте опстанак српског народа и државе. Многе теме из Отаџбине су и наше теме овде: зашто се још увек добро држе комунисти у Србији, зашто се држава и власт у Отаџбини утркује да уђе у Европску унију а своје двориште још увек није уредила, зашто се држава пустоши од стране умешних крадљиваца народног добра, зашто се одају почасти онима који не заслужују а Српство и национална идеја прогања, ђенералу Дражи још увек се суди не само у суду већ и у медијима... Теме нису нерешиве, али делегатима не може да буде јасно зашто се српско национално питање и све што у њега спада не ставља на сто за решавање. Или, мислимо, да ће то уместо нас, решити европска заједница народа. Ипак, за оне у Отаџбини који желе да знају, српски народ и родољуби у Америци врло су забринути како се олако доносе одлуке о правцима деловања и судбини српског народа и државе.

Ипак, после дискусија у том смислу, уследиле су и оне које су тичу конкретних дешавања у одборима и самом националном седишту Српске народне одбране. Надзорни одбор и Суд Части је установио да је прошле године све прошло у најбољем реду и да није било неправилности у раду, како материјалном тако и финансијском. То је врло битно јер је СНО и непрофитна организација и свој рад заснива на професионалном вођењу књига и издавању признаница за прилоге.

Делегати 72. Конгреса усвојили су Резолуцију која је одраз стремљења и ставова Српске народне одбране, и она представља сажети скуп мисли о најважнијим националним питањима, али и оним који се тичу рада наше организације. Резолуцију је прочитао у име Одбора др Првослав Андрејевић, чланови су били још и Раде Вујовић и Радован Продановић.

Пред крај конгреса разрешена је стара управа, одато јој је признање за савестан рад, а делегати су одмах затим гласали за новог председника Централног одбора. По 21. пут за председника је изабран, и овога пута једногласно, Славко Пановић, који је своје склоности и пожртвовање за ову организацију доказао у најбољем смислу кроз овај дуги период на челу најстарије националне организације Срба у Америци. Члановима, Централном и Извршном одбору (који ће бити изабрани на првој седници Централног одбора), управницима и Председнику желимо успешну и благородну годину која ће бити забележена као врло важна. Срби на окуп – стара је порука Српске народне одбране. Држимо се тога, и нећемо погрешити!

Конгрес је завршен заклетвом новоизабраних чланова Централног одбора и молитвом за успешан и частан рад на добробит српског народа.



http://www.snd-us.com/index.php?option=com_content&view=article&id=299:drzimo-se-nacela-srbi-na-okupu&catid=1:aktivnosti&Itemid=47



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

НА ДАНАШЊИ ДАН НАВРШАВА СЕ 169 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА Њ.В. КРАЉА ПЕТРА I / 169 years since the birth of HM King Peter I Karageorgevich of Serbia

$
0
0


King Peter I Karageorgevich of Serbia

Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 11. јула 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, Кнежевић  Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција. Почетком 1868, са свега 24 године, Кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.

После убиства Кнеза Михајла у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је  живу политичку активност.
 
У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, Кнежевић Петар продао је  кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.
 
Током 1897, Кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николаја II.  Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.
 
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је на своју руку извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије'' – рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
 
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском Краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.
 
Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
 
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет  Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог Краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским ратовима и у Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.
 
 
*****
 
 
HM King Peter I
 
King Peter I Karadjordjevic was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic). He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. He finished elementary and high school in Belgrade, and continued his education at the Venel – Olivier Institute in Geneva. After his graduation, Prince Peter went to College Saint Barb in 1861, and then in 1862 he enrolled in the famous French military academy Saint-Cyr and graduated in 1864.

While he was in Paris he showed interest in photography and painting, and kept improving his military and political education. That broadened his views on liberalism, parliamentarianism, democracy and its institutions. In the beginning of 1868, when he was only 24 Prince Peter printed his translation of John Stuart Mill’s essay “On Liberty”, with his preface, which later became his political program. 
 
After the assassination of Prince Mihailo Obrenovic in May 1868, political circles close to the Obrenovic dynasty included a paragraph in the new constitution, prohibiting the Karadjordjevic’s from returning to Serbia and confiscated their property.

Prince Peter joined the Foreign Legion in 1870 and fought in the war between France and Prussia during which he was decorated with the Legion of Honour. In 1875, he took part in the Bosnian-Herzegovina uprising as a volunteer under the assumed name of Peter Mrkonjic. After the failure of the Topola rebellion in 1877 he continued his political activities.
 
In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of the Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters Jelena and Milena and three sons Djordje (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar and Andrija (he died as a child). After a short time in Paris, the Karadjordjevic family moved to Cetinje, where they lived for ten years. Due to his poor financial situation, Prince Peter sold his residence in Paris in 1894 and settled in GenevaSwitzerland with his family. His contacts with people from Serbia continued, above all with Nikola Pasic, the leader of the Radical Party.
 
During 1897 Prince Peter left for Russia and was received by Tsar Nikola II. Three years later, he tried to reach an agreement with Serbia’s King Aleksandar Obrenovic regarding the recognition of the title Prince and the return of Karadjordjevic family confiscated property, but without success. Prince Peter reinforced his political activity for his return to Serbia. In 1901, he intensified his efforts to get closer to Austro-Hungary, offering his political programme.
 
On 28 May 1903, a group of Serbian army officers assassinated King Alexander and Queen Draga Obrenovic. The Serbian army organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, as the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. After 45 years the Karadjordjevic family regained the leadership of the Serbian state, starting a new era in its development. “I want to be a true constitutional King of Serbia” – said King Peter I in his declaration on the day of taking his oath.
 
From the beginning of his reign, King Peter I faced serious obstacles. Interior political fights disrupted the country and Austro-Hungary, benevolent towards the new Serbian King at first, it soon became an open enemy of Serbia, particularly after the crisis caused by the annexation of Bosnia and Herzegovina by Austria-Hungary in 1908.
 
The first Balkan War against Turkey in 1912 and the second – against Bulgaria in 1913, ended in the triumph of the Serbian Army under the supreme command of King Peter I. Serbian victories in these wars resulted in the liberation of the Raska District, Kosovo, Metohija and Macedonia, and their uniting with Serbia.
 
The constant physical demands of the Balkan Wars resulted in King Peter’s deteriorating health and on 24 June 1914 he transferred his royal prerogatives to his son Crown Prince Alexander. A month later Austro-Hungary declared war on Serbia, which sparked World War I. After the victories of the battles of Cer and Kolubara in 1914, Germany and Bulgaria entered the war in 1915 and the Serbian Army was forced to withdraw and leave the country. The Albanian Golgotha, a winter retreat of the Serbian Army through the mountains of Albania, furthermore affected the health of the aging King. However, he lived on to witness Serbia’s victory at the end of World War I and the liberation of Serbia along with the establishment of the new country the Kingdom of the Serbs, Croats and Slovenes of which he was proclaimed the first King.
 
King Peter I died 16 August 1921 in Belgrade and was buried in the Mausoleum of St. George in Oplenac. Owing to his accomplishments in the Balkan wars and World War I, he was known by the people as King Peter I, The Liberator.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

VIDEO: Крунисање Краља Петра Првог - цео филм / The Crowning of King Peter I Karageorgevich of Serbia - Entire documentary film

$
0
0

King Peter I of Serbia


Posted on You Tube by "Kraljevina Srbija"



Published on Jul 14, 2013

"'Крунисање Краља Петра I Карађорђевића' односно "Крунисање Краља Петра I Карађорђевића и путовање кроз Србију, Нови Пазар, Црну Гору и Далмацију" је назив за документарно-репортажни филм који су снимили Британци Арнолд Мјур Вилсон и Френк Сторм Метершо септембра и октобра 1904. године а поводом крунисања новог српског Краља Петра I Карађорђевића у Београду, главном граду Краљевине Србије. Филм је први пут приказан у Уједињеном Краљевству, у оквиру предавања о Србији Арнолда Вилсона, који је уједно био и почасни српски конзул у Шефилду. Београдска премијера филма одржана је у Краљевском Српском народном позоришту априла 1905. године, у присуству Краља Петра I, Краљевске породице, чланова владе, дипломатског кора и других званица. Овај филм је данас најстарији сачувани филмски документ на Балкану. Крунисање Краља Петра I Карађорђевића је најстарији сачуван филмски документ о српском народу, као и других суседних народа, филм се води на листи филмске грађе коју је установљена на основу одлуке Влада Србије од изузетног значаја под редним бројем један. Филм је ушао у историју светске кинематографије, јер је у њему међу првима примењена класична демонстрација техника саопштавања неке вести у филму."


http://youtu.be/wKFvjS27f0I



*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Руски Лазар / Свети Владика Николај Србски о Цару Николају II Романову 18 May 1868 – 17 July 1918

$
0
0

 
Цар Николај II Романов
Tsar Nicholas II Romanov
May 18, 1868 - July 17, 1918
 
 
 
Свети Владика Николај Србски о Цару Николају II Романову
 
Руски Лазар
 
"Савест наша нас приморава да плачемо, када Pуси плачу, и да се радујемо, када се Pуси радују. Велики је дуг наш пред Русијом. Може човек бити дужан човеку, може и народ – народу. Али дуг, којим је Русија обавезала србски народ 1914. године, тако је огроман, да њега не могу вратити ни векови ни покољења. То је дуг љубави, која свезаних очију иде у смрт, спасавајући свог ближњег. Нема веће љубави, него да ко положи душу своју за другове своје – то су речи Христа. Руски Цар и руски народ, неприпремљени ступивши у рат за одбрану Србије, нису могли не знати, да иду у смрт. Али љубав Руса према браћи својој није одступила пред опасношћу и није се уплашила смрти.
 
"Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт за правду србског народа? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас? Морал светског рата, нејасан, сумњив и са разних страна оспораван, испољава се у руској жртви за Србе у јевангељској јасности, несумњивости и неоспоривости. А мотив самоодрицања, неземно морални осећај при жртвовању за другог – није ли то прилепљење к Царству Небесном?
 
"Руси су у наше дане поновили Косовску драму. Да се Цар Николај прилепио к царству земном, царству егоистичних мотива и ситних рачуница, он би, највероватније, и данас седео на свом Престолу у Петрограду. Али он се прилепио к Царству Небесном, к Царству небесних жртава и јевангељског морала; због тога се лишио главе и он сам и његова чада, и милиони сабраће његове. Још један Лазар и још једно Косово! Та нова Косовска епопеја открива ново морално богатство Словена. Ако је неко на свету способан и дужан то да разуме, то Срби могу, и обавезни су да разумеју.
 
"Блажени ви, плачући у те дане са Русијом, јер ћете се са њом утешити! Блажени ви, тугујући сада са Русијом, јер ћете се са њом ускоро и радовати."
 
 
Свети Владика Николај
Jул 1932. године,
Београд
 
 
 
Zahvaljujući "Немањићи" na Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me atheroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

VIDEO - Србија и руски Свети Цар Николај II Романов [Prvi Svetski Rat]

"...If, despite everything, there is war, you can rest assured that Russia will never abandon Serbia to her fate." Tsar Nicholas II of Russia to Crown Prince Alexander of Serbia on July 27, 1914, the eve of the First World War.

$
0
0

Aleksandra's Note:

On this day, July 17, in 1918, the Communists murdered Russian Tsar Nicholas II Romanov and his family. Tsar Nicholas II did not live to see the end of the First World War or Serbia's glorious victory in that war.

Sincerely,

Aleksandra Rebic


*****

Nicholas II Depicted in Serbian Graffiti

Paul Gilbert
www.royalrussia.org
www.angelfire.com
February 12, 2013

Graffiti portrait of Russian Emperor Nicholas II on Ulitsa (Street) Tsara Nikolaja II
in the Vrachar district of Belgrade, Serbia. Artist unknown. (1)


A rare historical figure is the subject of a graffiti drawing in Belgrade, Serbia. An enormous image of Emperor Nicholas II can now be found on Ulitsa Tsara Nikolaja II, in the Vrachapy [Vrachar] district of the capital. I regret that the artist is unknown.

The Serbian people had great respect for the last Russian Tsar, never forgetting his coming to their aid in World War I.

On 24th July, 1914, Crown Prince Alexander of Serbia sent Tsar Nicholas II the following telegram:

"Yesterday the Austro-Hungarian Government presented to the Serbian Government a note about the murders at Serajevo. Ever since this horrible crime was committed Serbia has condemned it. We are willing to investigate the plot and we will severely punish any Serbians who are found to be involved. But, the demands from Austria-Hungary are unnecessarily humiliating for Serbia. However, they say we must agree to all of them in forty-eight hours or Austria-Hungary is threatening us with war. We are prepared to accept some of the conditions but we need more time and the Austro-Hungarian army is already preparing for war.

"We are unable to defend ourselves and we beg your Majesty to help us. The friendship which your Majesty has always shown toward Serbia gives us confidence that our appeal to your noble heart will be answered."

On 27th July, 1914, Tsar Nicholas II sent Crown Prince Alexander of Serbia the following reply:

"Your Highness was quite right to contact me and nor were you mistaken about the friendship I have for the Serbian people.

"My Government is doing its utmost to smooth away the present difficulties. I have no doubt that neither you nor the Serbian Government will neglect any step which might lead to a settlement, and both prevent the horrors of a war and protect the national dignity of Serbia.

"All efforts must be directed at avoiding bloodshed; but if, despite everything, there is war you can rest assured that Russia will never abandon Serbia to her fate."

According to Father Demetrios Serfes, on March 30, 1930, a telegram was published in the Serbian newspapers stating that the Orthodox inhabitants of the city of Leskovats in Serbia had appealed to the Synod of the Serbian Orthodox Church with a request to raise the question of the canonization of the late Russian Emperor Nicholas II, who was not only a most humane and pure-hearted Ruler of the Russian people, but who also died with the glory of a martyr's death.



Graffiti portrait of Russian Emperor Nicholas II on Ulitsa (Street) Tsara Nikolaja II
in the Vrachar district of Belgrade, Serbia. Artist unknown. (2)

© Paul Gilbert @ Royal Russia. 12 February, 2013





*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****


FILM: Краљевски повратак - The Royal Return / Four members of the Serbian Royal Family Karageorgevich returned to homeland to be laid to rest

Краљ Александар I Обреновић приликом посете манастиру Хиландар 1896. године, у краљевој пратњи се налазио и мајор Живојин Мишић, као краљев ађутант

$
0
0
Краљ Александар I Обреновић приликом посете манастиру Хиландар 1896. године, у краљевој пратњи се налазио и мајор Живојин Мишић, као краљев ађутант (Мишић је у другом реду трећи с лева)
 
 
 
 
  
na Facebook.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

 

Novosti na snimanju filma o Milunki Savić / "Novosti" June 16, 2013

$
0
0
Novosti
Marija DEDIĆ
16. jun 2013. 12:38
June 16, 2013

Na snimanju igrano-dokumentarnog filma o heroini Prvog svetskog rata
     
 Sa snimanja filma o Milunki Savić
Sa snimanja filma o Milunki Savić

KO je zaista bila Milunka Savić - žena sa najviše odlikovanja u Prvom svetskom ratu? Da li je bila ljuta na državu koja joj se na herojstvu zahvalila tako što joj je po završetku rata dala posao čistačice u Hipotekarnoj banci? Šta ju je motivisalo da usvoji troje dece i odgaji još 30 mališana kojima je želela da pruži mogućnost obrazovanja, iako je sama bila nepismena?

Ovo su samo neka od pitanja kojima se bavi igrano-dokumentarni film radnog naziva "Milunka Savić", čija je premijera planirana na RTS 5. oktobra, kada se navršava 40 godina od smrti jedne od nekolicine žena koje su se u Prvom svetskom ratu borile rame uz rame sa muškarcima.

Poligon protivterorističke jedinice u Lipovičkoj šumi ugostio je ekipu filma za snimanje jedne od poslednjih scena u kojoj regent Aleksandar Karađorđević (Branislav Trifunović) odlikuje Milunku (Tanja Tačić) Karađorđevom zvezdom. Poligon se nalazi u "ulozi" Grčke gde je princ 7. januara 1917. godine, na Jovandan po starom kalendaru, posetio srpski kamp i odlikovao Milunku. U ulozi vojnika nalaze se pravi kadeti Vojne akademije koji, preuzimajući puške, bajonete i ostalu opremu karakterističnu za Prvi svetski rat, kroz osmeh primećuju: "Ovo je savremenije od onog što mi sad imamo".

A da je i priča o Milunki i danas aktuelna govore crtice iz njene biografije. U Balkanski rat prijavila se kao Milun Savić, da bi nakon ranjavanja u grudi bilo otkriveno da je žena. Dozvolili su joj, ipak, da nastavi borbu jer je pokazala izuzetne bombaške sposobnosti, što je i potvrdila uhapsivši 23 bugarska vojnika u toku jedne noći.

 

- U jednom periodu o Milunki Savić se ništa nije pisalo, a u sledećem, od nje se pravila superheroina - kaže autorka filma Slađana Zarić. - Moja želja je da napravimo istinitu priču o njoj, a ne mit. A činjenice govore da je Srbija imala desetak žena vojnika u vreme kada žene u Evropi i u svetu nisu imale gotovo nikakva prava. Njihova pojava je bila revolucionarna i veoma bitna za emancipaciju žena.

Uprkos činjenici da je Milunka iz Prvog svetskog rata izašla kao najodlikovanija žena, kad su puške odložene - zaboravljena je. Zaposlila se kao čistačica u Hipotekarnoj banci, gde su joj čak prigovarali da ne čisti dobro. Milunka, ipak, nije poklekla - odgajala je ćerku, ali je usvojila još troje dece, a na desetine školovala.

- Birala je bistru decu iz svog sela, kojima je želela da pruži priliku da se obrazuju. Tako je podigla oko tridesetoro mališana. A veoma je teško živela - jedna unuka nam je ispričala da su jedva čekali da se razbole kako bi dobili pomorandžu. Srbija ju je zaboravila, ali ne i Francuska. Tamo je 1931. doživela sve počasti koje nije u svojoj otadžbini, a i danas, u Muzeju Velikog rata kod Pariza deo izložbe posvećen je njoj. A mi nemamo ništa. To je apsurd - kaže Zarićeva.



Upravo zbog toga značajno je što RTS snima ovaj film, smatra Branislav Trifunović.

- Nismo imali mnogo žena heroja, a Milunka je jedan od njih. Imamo naviku da zaboravljamo ljude koji zaslužuju pažnju. Možda nikad nećemo naučiti da pamtimo, ali možemo bar da pokušamo - kaže Trifunović.

Sliku o Milunki u dokumentarnom delu filma rasvetljava oko 25 sagovornika, među kojima su istoričari i članovi njene porodice. Igrani deo boje ratne scene, među kojima je i scena torpedovanja broda u 3D animaciji. Sve je, kaže rediteljka Ivana Stivens, u službi portretisanja Milunke.

- Krenuli smo od gomile neproverenih podataka, a onda polako otkrivali njenu ličnost. Želeli smo da pokažemo kakva je zaista bila. A bila je hrabra, energična, odlučna. Osetljiva na nepravdu. I nežna i čvrsta. Svojeglava i plemenita. Izuzetna žena.



GLUMA TEŽA OD VOJSKE

LIK Milunke Savić dočaraće nam kadetkinja Vojne akademije Tanja Tačić, koja i fizički podseća na ratnu heroinu. Scene u kojima baca bombe, puca iz puške, uskače u rov, Tanji nisu teško pale, ali nešto drugo - jeste.

- Ovo je novo i lepo iskustvo za mene, ali moram priznati, malo naporno zbog čekanja. Posle ovoga, nikad ne bih bila glumica - kroz osmeh kaže kadetkinja. - Ali drago mi je što se snima ovaj film. Na Akademiji ništa nismo učili o Milunki, a njena biografija je zaista impresivna. Ona je žena heroj.



http://www.novosti.rs/vesti/spektakl.147.html:438961-Novosti-na-snimanju-filma-o-Milunki-Savic


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Обележавање 196 година од смрти Вожда Карађорђа / Commemoration service marking 196th anniversary of the death of Supreme Leader Karadjordje ["Black George"], founder of modern Serbia and Serbia's Karageorgevich Dynasty July 25, 2013

$
0
0

Supreme Leader Karadjordje ["Black George"]
 
Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II делегирао је др Чедомира Антића, члана Крунског савета, да присуствује помену Вожду Србије Карађорђу, вођи Првог српског устанка (1804), оснивачу модерне Србије и Династије Карађорђевића у цркви Светог Ђорђа на Опленцу у Тополи и да данас положи венац у његово име.

Помен у цркви Св. Ђорђа на Опленцу, где су сахрањени чланови Династије, служили су свештеници опленачког намесништва, а након тога је уследила церемонија полагања венаца на Карађорђев гроб уз све државне и војне почасти.

Г-дин Чедомир Антић је у име Карађорђевог потомка, Престолонаследника Александра II, положио венац а уз њега и г-дин Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике испред Владе Србије, представници Министарства одбране и Генералштаба Војске Србије, Задужбине Краља Петра I на Опленцу и чланови Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова и други поштоваоци Вожда Карађорђа.


*****

His Royal Highness Crown Prince Alexander II delegated Dr. Cedomir Antic, member of the Crown Council, to attend the commemoration service for the Supreme Leader Karadjordje ["Black George"], the commander of the First Serbian Uprising (1804) and founder of modern Serbia and the Karadjordjevic Dynasty and to lay a wreath at Karadjordje’s tomb in St. George Church on Oplenac today.

The Holy Liturgy was served by clergy of the Oplenac vicarage at the St. George church at Oplenac, where the members of the Dynasty are buried, and after that a wreath laying ceremony took place at Karadjordje’s tomb, with full state and military honors.

The wreath was laid by Mr. Cedomir Antic on behalf of Karadjordje's descendant Crown Prince Alexander II, Mr. Negovan Stankovic, state secretary at the Ministry of Labour, Employment and Social Policy on behalf of the Government of Serbia, representatives of the Ministry of Defense and Army of Serbia, the Foundation of King Peter I in Topola and members of the Association for Preserving the Tradition of the Wars of Liberation, and other admirers of Karadjordje.


www.royalfamily.org


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Текст који се налазио на мраморном стубу који је поставио почетком XV века Деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју

$
0
0
 
Деспот Стефан, фреска из манастира Каленић
 
 
From:
 
 
on Facebook
 
 
Ове речи су биле писане на стубу мраморном на Косову
 
Текст који се налазио на мраморном стубу који је поставио почетком XV века Деспот Стефан Лазаревић своме оцу и погинулим српским ратницима у Косовском боју.
Једини препис текста са мрамо...
рног стуба сачуван је до данас у Патријаршијској библиотеци бр. 167. за који је Ђорђе Сп. Радојичић утврдио, према воденим знацима, да је настао између 1573-1588. године.
 
Човече,
ти који Српским земљама ходиш,
ма ко да си, ма шта да си, странац или овдашњи,
кад дођеш на поље ово, које се Косово зове,
по њему целом угледаћеш пуно костију мртвих,
а међу њима видећеш тада камено биће,
мене крстоликог и освећеног
како насред поља усправно стојим.
 
О љубљени,
немој да прођеш, немој да превидиш
као нешто безвредно и ташто,
већ те молим приђи, приближи се мени
и размотри речи које ти приносим,
па ћеш разумети тако, зашто и како,
а и због чега ја овде стојим,
јер истину ти говорим,
не горе од живог створа.
 
Све ћу вас по истини известити
о ономе што се збило.
 
Овде је некада био велики самодржац,
чудо земаљско и владар српски,
по имену Лазар, велики кнез,
побожности непоколебљиви стуб,
бескрај богопознања и мудрости дубина,
огњени ум, заштитник странаца,
сиротињи помоћ, гладнима хранитељ,
тужнима милост и утешитељ,
онај који све воли што Христос хоће,
јер ка овоме стреми својом вољом
и још са својим небројаним мноштвом,
што је под његовом руком:
јунаци храбри, јунаци добри,
јунаци, ваистину, на речи и на делу,
као сјајне звезде блистају,
као земља цветићима прешареним,
одевени у злато, камењем драгим украшени,
и силни коњи одабрани, златоседлани,
а на њима коњаници предивни и красни,
најплеменитији и славни.
 
Као добри пастир и вожд,
мудро јагањце словесне приводи
да у Христу окончају славно
и да буду страдања венац
и учесници у вишњој слави.
Зато сложно и безбројно мноштво
заједно с добрим и великим господином,
храбре душе и најтврђи у вери,
као на лепи дворац и на опојни пир,
на непријатеља се устремише
и правог змаја згазише,
убише дивљу звер и противника великог
и незасити ад који прождире све,
кажем вам, Мурата и сина његова,
пород аспиде и гује,
штене василиска и лава,
а с њима других, не мало.
 
О чудеса божјих судбина!
 
О пријатељи,
храбри страдалник безаконим агарјанским рукама
ухваћен би и крај мучеништва достојно прима
и мученик Христов бива, Лазар велики кнез,
јер не посече га нико други,
до сама рука Муратовог сина, крвника тог.
 
Све ово речено заврши се 6897. године,
дванаестог индикта, петнаестог дана месеца јуна
у уторак, био је шести или седми час.
Не знам. Бог зна.
 
 

Деспот Стефан Лазаревић
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Poštovali jedino zakletvu Habzburgovcima - U aktivnu službu vojske Kraljevine SHS primljeno 2.590 bivših agresorskih vojnika / "Novosti" August 4, 2013

$
0
0
Novosti
B. SUBAŠIĆ
04. avgust 2013. 09:43
August 4, 2013

U zajedničku državu 1918. godine ulazilo se sa različitim motivima, za šta su primer hrvatski oficiri. U aktivnu službu vojske Kraljevine SHS primljeno 2.590 bivših agresorskih vojnika

 
HRVATSKI oficiri i vojnici, osim časnih izuzetaka, tokom oba svetska sukoba ratovali su u raznim oružanim formacijama na strani Centralnih sila i Sila osovine, uglavnom protiv Srbije i srpskog naroda. Iako su rat započeli na pogrešnoj strani, oni nisu doživeli ponižavajuću sudbinu poraženih, zahvaljujući politici “bratstva i jedinstva” u obe Jugoslavije.
 
Posle Prvog svetskog rata, prema zvaničnim podacima, u aktivnu službu u vojsku Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pored 3.500 oficira srpske vojske, primljeno je 2.590 bivših austrougarskih oficira, 469 crnogorskih, 12 iz carske ruske vojske i trojica iz albanskih Esad-pašinih jedinica. U ovu sumu nisu uračunati rezervni habzburški “pričuvni časnici”, koji su u međuratnom periodu bili jugoslovenski rezervni oficiri, a u aprilu 1941. su masovno pristupili Pavelićevom režimu.
 
- Istinu govoreći, jugoslovenska ideja u hrvatskom oficirskom koru austrougarske vojske nije ni postojala. Jugoslovenstvo je, prilično maglovito, razmatrano samo u uskim intelektualnim krugovima. U trenutku kada se Crno-žuta monarhija raspada njeni oficiri prelaze u vojsku Kraljevine SHS, kasnije Jugoslavije, koju su smatrali prelaznim rešenjem na putu ka samostalnoj hrvatskoj državi. Isto se desilo i krajem Drugog svetskog rata, kada oficiri NDH masovno prelaze u partizane.
 
Devedesetih je oficirski kor hrvatske vojske došao iz JNA, što pokazuje istrajnost političke ideje iz 1918. da je Jugoslavija bila samo privremeno rešenje - iznosi vojni istoričar Branko Bogdanović.
 
On podseća da hrvatska strana od 1918. otvoreno pokazuje težnju ka otcepljenju, uprkos jugoslovenskoj propagandi vlasti u Beogradu, koja je bila usmerena pre svega prema srpskom narodu.
 
- Nameće se pitanje da li su hrvatski oficiri u dvadesetom veku više puta izdali zakletvu Jugoslaviji ili su se samo držali stare habzburške zakletve - kaže Bogdanović.
 
Prvi poraz u zajedničkoj državi doživeli su upravo srpski vojnici koji su je stvorili. U novoj zajedničkoj oružanoj sili pobednici su, paradoksalno, došli pod komandu dojučerašnjih poraženih neprijatelja.
 
- Austrougarski oficiri ulaskom u vojsku SHS u početku su imali veće mogućnosti za napredovanje, jer su im priznati činovi iz habzburških jedinica i akademija. Srpski oficiri koji su izneli teret rata postali su preko noći podređeni slabije obrazovanim kolegama iz poražene vojske. Srpski oficir je tek posle završene akdemije dobijao čin potporučnika, dok su austrougarski mnogo brže dobijali zvanja. Vlasti Kraljevine SHS priznale su im visoke činove dovodeći u ponižavajući položaj stotine srpskih oficira koji su revoltirani napuštali vojsku zemlje koju su stvorili - kaže Bogdanović.
 
U interesu “bratstva” između dva svetska rata se ćutalo o činjenici da su pukovi s teritorije današnje Hrvatske i BiH bili udarna pesnica Austrogarske u napadu na Srbiju, kao i da su tokom okupacije sprovodili teror i pljačku. Još se više ćutalo o tome da su srpske junake sa Soluna umesto cveća i pesama u Zagrebu dočekali pucnjava i masovne demonstracije Hrvatske seljačke straže, oružanog krila Hrvatske seljačke stranke. Nju je predvodio Stjepan Radić, a kasnije Vladko Maček, bivši podoficir Domobranske “Vražje divizije” u kojoj je služio zajedno s Josipom Brozom i oficirima koji su postali osnivači i elita ustaškog pokreta. Ova jedinica počinila je zločine nad civilima u Mačvi 1914. godine, ali se o tome ćutalo radi mira u kući.
 
Zbog pokušaja da stvore nezavisnu Hrvatsku, demonstracija protiv Srbije i njene vojske, kamenovanja i pucnjava, regent Aleksandar je u martu 1919. poslao vojvodu Živojina Mišića da poseti Zagreb, Karlovac, Gospić, Glinu, Sisak, Varaždin, Ogulin i utvrdi stvarno raspoloženje. Posle mnogih razgovora sa ljudima iz svih slojeva vojvoda je bio razočaran.
 
- Iz svega što sam čuo i video ja sam duboko zažalio što smo se na silu boga obmanjivali nekakvom idejom bratstva i zajednice. Svi oni jedno misle, to je svet za sebe, ma sa kakvim predlogom da se pojaviš stvar je propala. Ništa se neće moći učiniti. To nisu ljudi na čiju se reč može osloniti. Dvoje nam kao neminovno predstoji: potpuno se otcepiti od njih, dati im državu, nezavisnu samoupravnu, pa neka lome glavu kako znaju, a drugo je, upravo prvo, da u zemlji zavedemo vojnu upravu za dvadeset godina i da se zemlja sva baci na privredno-ekonomsko podizanje, daleko od svih političkih uticaja. Ja sam duboko uveren da se mi njima nećemo usrećiti. Ti su ljudi, svi odreda, prozirni kao čaša: nezajažljivi i u tolikoj meri lažni i dvolični da sumnjam da na kugli zemaljskoj ima većih podlaca, prevaranata i samoživih ljudi. Ne zaboravite, visočanstvo, moje reči. Ako ovako ne postupite, siguran sam da ćete se ljuto kajati - reportirao je vojvoda Mišić regentu Aleksandru.
 
Njegova karijera i život su se ubrzo okončali, a hrvatski političari su nastavili svoju politiku. Oštrica napada bila je, pre svega, usmerena na “srbijansku” ugnjetačku vojsku u kojoj su, po njihovim rečima, hrvatski oficiri bili skrajnuti.
 
Međutim, statistika uoči Drugog svetskog rata pokazuje sasvim drugačiju sliku.
 
- Veliki broj visokih oficira nesrpske nacionalnosti nalazio se na ključnim komandnim položajima, što je kod srpskih i projugoslovenskih oficira stvaralo nezadovoljstvo, sumnju i nepoverenje u uspešno vođenje budućeg rata. Nacionalna struktura oficirskog, posebno ključnog komandnog kadra nije bila ni proporcionalna ni ujednačena. Evo nekoliko primera: od dvadeset četiri odseka u Generalštabu, samo jedan je bio u rukama oficira srpske nacionalnosti, a ostali u rukama Hrvata i bivših austrougarskih oficira - navodi istoričar Branko Jevtić.
 
On podseća da je Kraljevina bila podeljena u šest administrativnih zona, banovina, koje su se poklapale sa armijskim oblastima. Jedina nacionalna banovina bila je Hrvatska, a samo u jednoj armijskoj oblasti komandant je bio srpske nacionalnosti, pukovnik Mirko Bogićević.
 
Istoričar dr Momčilo Diklić navodi malo poznate brojke, da je u aprilu 1941. u Pavelićevu vojsku prešlo: 31 general, 228 pukovnika, 245 potpukovnika, 245 majora, 1.005 kapetana i 417 poručnika Jugoslovenske kraljevske vojske.
 
- Izdaja je bila identična kao početkom devedesetih - hrvatski oficiri masovno prelaze u Pavelićevu vojsku - kaže Diklić.
 
 
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to get in touch with me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****

The Impossible Austro-Hungarian Ultimatum to Serbia in 1914 / An Empire's Unreasonable Demands guarantee World War One

$
0
0
Aleksandra's Note:What follows is the impossible ultimatum presented to the Serbian government by Austria-Hungary on July 23, 1914, just over 3 weeks after the June 28th assassination of Archduke Franz Ferdinand in Sarajevo, Bosnia. Fair historians have assessed this ultimatum as being both unreasonable and, more importantly, clearly intended to set Serbia up to fail to meet the demands, thus giving the green light for the war against the Serbs the Empire had been planning all along. All dates indicated are according to the current [Gregorian] calendar. The "old calendar" [Julian] date would show as being 13 days earlier. For example, the current calendar date of July 26 would correspond to July 13 by the old calendar [Julian].

The Serbs were given 48 hours to comply. The deadline was July 25, 1914 at 6:00 p.m.

British Foreign Secretary, Sir Edward Grey was struck by the nature of the ultimatum, stating that he had "never before seen one State address to another independent State a document of so formidable a character."

By all fair accounts, the Serbian response was remarkably compliant. "Point 6" was the one point they could not submit to, and I challenge any self-respecting sovereign nation to comply to the extent that Serbia did. However, it was not good enough for the Empire, thus proving that the ultimatum of July 1914 was ultimately just a pretense.

Sincerely,

Aleksandra Rebic

*****

Leopold Graf Berchtold
Austro-Hungarian Minister for Foreign Affairs
Wladimir Giesl Freiherr von Gieslingen 1914
Austro-Hungarian Minister at Belgrade


23 July, 1914:
The Austro-Hungarian Ultimatum to Serbia
English Translation

Vienna, July 22, 1914

The Austro-Hungarian Minister for Foreign Affairs, Berchtold, to the [Austro-Hungarian] Minister at Belgrade, von Giesl:

Your Excellency will present the following note to the Royal [Serbian] Government on the afternoon of Thursday, July 23 [1914]:

On the 31st of March, 1909, the Royal Serbian Minister at the Court of Vienna made, in the name of his Government, the following declaration to the Imperial and Royal Government:

"Serbia recognizes that her rights were not affected by the state of affairs created in Bosnia, and states that she will accordingly accommodate herself to the decisions to be reached by the Powers in connection with Article 25 of the Treaty of Berlin. Serbia, in accepting the advice of the Great Powers, binds herself to desist from the attitude of protest and opposition which she has assumed with regard to the annexation since October last, and she furthermore binds herself to alter the tendency of her present policy toward Austria-Hungary, and to live on the footing of friendly and neighborly relations with the latter in the future."

Now the history of the past few years, and particularly the painful events of the 28th of June [1914], have proved the existence of a subversive movement in Serbia, whose object it is to separate certain portions of its territory from the Austro-Hungarian Monarchy. This movement, which came into being under the very eyes of the Serbian Government, subsequently found expression outside of the territory of the Kingdom in acts of terrorism, in a number of attempts at assassination, and in murders.

Far from fulfilling the formal obligations contained in its declaration of the 31st of March, 1909, the Royal Serbian Government has done nothing to suppress this movement. It has tolerated the criminal activities of the various unions and associations directed against the Monarchy, the unchecked utterances of the press, the glorification of the authors of assassinations, the participation of officers and officials in subversive intrigues; it has tolerated an unhealthy propaganda in its public instruction; and it has tolerated, finally, every manifestation which could betray the people of Serbia into hatred of the Monarchy and contempt for its institutions.

This toleration of which the Royal Serbian Government was guilty, was still in evidence at that moment when the events of the twenty-eighth of June exhibited to the whole world the dreadful consequences of such tolerance.

It is clear from the statements and confessions of the criminal authors of the assassination of the twenty-eighth of June, that the murder at Sarajevo was conceived at Belgrade, that the murderers received the weapons and the bombs with which they were equipped from Serbian officers and officials who belonged to the Narodna Odbrana, and, finally, that the dispatch of the criminals and of their weapons to Bosnia was arranged and effected under the conduct of Serbian frontier authorities.

The results brought out by the inquiry no longer permit the Imperial and Royal Government to maintain the attitude of patient tolerance which it has observed for years toward those agitations which center at Belgrade and are spread thence into the territories of the Monarchy. Instead, these results impose upon the Imperial and Royal Government the obligation to put an end to those intrigues, which constitute a standing menace to the peace of the Monarchy.

In order to attain this end, the Imperial and Royal Government finds itself compelled to demand that the Serbian Government give official assurance that it will condemn the propaganda directed against Austria-Hungary, that is to say, the whole body of the efforts whose ultimate object it is to separate from the Monarchy territories that belong to it; and that it will obligate itself to suppress with all the means at its command this criminal and terroristic propaganda. In order to give these assurances a character of solemnity, the Royal Serbian Government will publish on the first page of its official organ of July 26 [1914], the following declaration:

"The Royal Serbian Government condemns the propaganda directed against Austria-Hungary, that is to say, the whole body of the efforts whose ultimate object it is to separate from the Austro- Hungarian Monarchy territories that belong to it, and it most sincerely regrets the dreadful consequences of these criminal transactions.

"The Royal Serbian Government regrets that Serbian officers and officials should have taken part in the above-mentioned propaganda and thus have endangered the friendly and neighborly relations, to the cultivation of which the Royal Government had most solemnly pledged itself by its declarations of March 31, 1909.

"The Royal Government, which disapproves and repels every idea and every attempt to interfere in the destinies of the population of whatever portion of Austria-Hungary, regards it as its duty most expressly to call attention of the officers, officials, and the whole population of the kingdom to the fact that for the future it will proceed with the utmost rigor against any persons who shall become guilty of any such activities, activities to prevent and to suppress which, the Government will bend every effort."

This declaration shall be brought to the attention of the Royal army simultaneously by an order of the day from His Majesty the King, and by publication in the official organ of the army.

The Royal Serbian Government will furthermore pledge itself:

1. to suppress every publication which shall incite to hatred and contempt of the Monarchy, and the general tendency of which shall be directed against the territorial integrity of the latter;

2. to proceed at once to the dissolution of the Narodna Odbrana to confiscate all of its means of propaganda, and in the same manner to proceed against the other unions and associations in Serbia which occupy themselves with propaganda against Austria-Hungary; the Royal Government will take such measures as are necessary to make sure that the dissolved associations may not continue their activities under other names or in other forms;

3. to eliminate without delay from public instruction in Serbia, everything, whether connected with the teaching corps or with the methods of teaching, that serves or may serve to nourish the propaganda against Austria-Hungary;

4. to remove from the military and administrative service in general all officers and officials who have been guilty of carrying on the propaganda against Austria-Hungary, whose names the Imperial and Royal Government reserves the right to make known to the Royal Government when communicating the material evidence now in its possession;

5. to agree to the cooperation in Serbia of the organs of the Imperial and Royal Government in the suppression of the subversive movement directed against the integrity of the Monarchy;

6. to institute a judicial inquiry against every participant in the conspiracy of the twenty-eighth of June who may be found in Serbian territory; the organs of the Imperial and Royal Government delegated for this purpose will take part in the proceedings held for this purpose;

7. to undertake with all haste the arrest of Major Voislav Tankosic and of one Milan Ciganovitch, a Serbian official, who have been compromised by the results of the inquiry;

8. by efficient measures to prevent the participation of Serbian authorities in the smuggling of weapons and explosives across the frontier; to dismiss from the service and to punish severely those members of the Frontier Service at Schabats and Losnitza who assisted the authors of the crime of Sarajevo to cross the frontier;

9. to make explanations to the Imperial and Royal Government concerning the unjustifiable utterances of high Serbian functionaries in Serbia and abroad, who, without regard for their official position, have not hesitated to express themselves in a manner hostile toward Austria-Hungary since the assassination of the twenty-eighth of June;

10. to inform the Imperial and Royal Government without delay of the execution of the measures comprised in the foregoing points.

The Imperial and Royal Government awaits the reply of the Royal Government by Saturday, the twenty-fifth instant [July 25, 1914], at 6 p.m., at the latest.

A reminder of the results of the investigation about Sarajevo, to the extent they relate to the functionaries named in points 7 and 8 [above], is appended to this note.

Appendix:

The crime investigation undertaken at court in Sarajevo against Gavrilo Princip and his comrades on account of the assassination committed on the 28th of June this year, along with the guilt of accomplices, has up until now led to the following conclusions:

1. The plan of murdering Archduke Franz Ferdinand during his stay in Sarajevo was concocted in Belgrade by Gavrilo Princip, Nedeljko Cabrinovic, a certain Milan Ciganovic, and Trifko Grabesch with the assistance of Major Voija Takosic.

2. The six bombs and four Browning pistols along with ammunition -- used as tools by the criminals -- were procured and given to Princip, Cabrinovic and Grabesch in Belgrade by a certain Milan Ciganovic and Major Voija Takosic.

3. The bombs are hand grenades originating from the weapons depot of the Serbian army in Kragujevatz.

4. To guarantee the success of the assassination, Ciganovic instructed Princip, Cabrinovic and Grabesch in the use of the grenades and gave lessons on shooting Browning pistols to Princip and Grabesch in a forest next to the shooting range at Topschider.

5. To make possible Princip, Cabrinovic und Grabesch's passage across the Bosnia-Herzegovina border and the smuggling of their weapons, an entire secretive transportation system was organized by Ciganovic. The entry of the criminals and their weapons into Bosnia and Herzegovina was carried out by the main border officials of Shabatz (Rade Popovic) and Losnitza as well as by the customs agent Budivoj Grbic of Losnitza, with the complicity of several others.

On the occasion of handing over this note, would Your Excellency please also add orally that -- in the event that no unconditionally positive answer of the Royal government might be received in the meantime -- after the course of the 48-hour deadline referred to in this note, as measured from the day and hour of your announcing it, you are commissioned to leave the I. and R. Embassy of Belgrade together with your personnel.


http://wwi.lib.byu.edu/index.php/The_Austro-Hungarian_Ultimatum_to_Serbia_%28English_translation%29


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****

Обележене 92 године од смрти Његовог Величанства Краља Петра Првог / 92nd Commemoration of the Death of His Majesty, King Peter I Karageorgevich of Serbia / August 16, 2013

$
0
0

www.royalfamily.org
August 16, 2013

HM King Peter I Karageorgevich of Serbia
 
 
Данас је одржан помен поводом деведесет две године од смрти Њ.В. Краља Петра I у цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

У име Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александар II, праунука Њ.В. Краља Петра I, венац су положили и представници Задужбине Краља Петра Првог. Свету Литургију је служило дванаест свештеника Епархије шумадијске. У име Владе Републике Србије, која је била организатор државне комеморативне церемоније, венац је положио г-дин Негован Станковић, државни секретар у Министарству рада, запошљавања и социјалне политике.

Краљ Петар Први Карађорђевић био је пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке Војводе Јеврема Ненадовића), а рођен је на Петровдан, 11. јула 1844. године. Деда му је био врховни Вожд Првог српског устанка, Карађорђе. У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом ћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: ћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). 28. маја 1903. године Војска је извела државни удар и прогласила Кнежевића Петра Карађорђевића за Краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. Њ.В. Краљ Петар Први умро је у Београду, 16. августа 1921. године а сахрањен је 21. августа исте године у крипти цркве Светог Ђорђа на Опленцу.


http://www.royalfamily.org/?253,sr_Обележене-92-године-од-смрти-Његовог-Величанства-Краља-Петра-Првог


*****

A memorial service took place today at the St. George Church at Oplenac, Serbia to mark the 92nd commemoration of the death of HM King Peter I.

On behalf of His Royal Highness Crown Prince Alexander II, the great grandson of HM King Peter I, representatives of the King Peter I Foundation laid a wreath on the tomb of His Majesty King Peter I, the Liberator. Twelve priests of the Sumadija Diocese served the Holy Liturgy. On behalf of the Government of Serbia, the organizer of the State commemorative ceremony, Mr. Negovan Stankovic, state secretary at the Ministry of Labour, Employment, and Social Policy laid a wreath.

King Peter I was the fifth child of Prince Alexander and Princess Persida (the daughter of Duke Jevrem Nenadovic), and a grandson of Karadjordje, the supreme leader of First Serbian uprising. He was born on St. Peter’s Day 11 July 1844. In the summer of 1883 he married Princess Ljubica-Zorka, the eldest daughter of Montenegrin Prince Nikola in Cetinje, Montenegro. They had five children: two daughters, Jelena and Milena, and three sons, Djordje [George] (who renounced his right to the throne in 1909), Aleksandar, and Andrija (who died as a child). On 28 May 1903, a group of Serbian army officers organized a Coup d’Etat and proclaimed Prince Peter Karadjordjevic, then living in Switzerland, the new King of Serbia. The National Parliament confirmed this on 15 June 1903. HM King Peter I died on 16 August 1921 in Belgrade and was buried at the Royal Mausoleum of St. George Church in Oplenac.


http://www.royalfamily.org/?248,en_92nd-commemoration-of-death-of-his-majesty-king-peter-I


*****

If you would like to get in touch with me, Aleksandra, please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com


*****
 

Због својих заслуга у Балканским и Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац

$
0
0
Краљ Петар Први Карађорђевић
 
 Краљ Петар Први Карађорђевић рођен је као пето дете Кнеза Александра и Кнегиње Персиде (кћерке војводе Јеврема Ненадовића) на Петровдан, 1844. године. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а даље школовање је наставио у Швајцарској у заводу Венел-Оливије у Женеви. По завршеном школовању септембра 1861, кнежевић Петар се уписује у париски Колеж Сен Барб, а 1862. у чувену војну академију у Сен-Сиру коју завршава 1864. године. У Паризу се бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Почетком 1868, са свега 24 године, кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи”, са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
 
После убиства Кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
Кнежевић Петар се придружио Легији странаца француске војске 1870. и са њом је учествовао у рату између Француске и Пруске, због чега је одликован Орденом Легије части. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
 
У лето 1883. године на Цетињу се оженио Кнегињом Љубицом - Зорком, најстаријом кћерком црногорског Књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије, нарочито са вођом радикала Николом Пашићем никада нису престајали.
 
Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код Цара Николаја II. Три године касније покушао је да се споразуме са Краљем Александром Обреновићем о признавању принчевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустро-Угарском, нудећи јој свој политички програм.
 
У ноћи између 28. и 29. маја 1903. официри завереници убили су Краља Александра Обреновића и Краљицу Драгу. Војска је извела државни удар и прогласила кнежевића Петра Карађорђевића за краља Србије, што је својим избором потврдила Народна Скупштина 15. јуна. После 45 година Карађорђево потомство поново долази на чело српске државе, чиме почиње нови период у њеном развоју. ''Желим да будем прави уставни Краљ Србије''– рекао је Краљ Петар I у свом прогласу током полагања заклетве.
 
Од самог почетка своје владавине, Краљ Петар I суочио се са озбиљним препрекама. Земља је била растрзана унутрашњом политичком борбом, а Аустро-Угарска, испрва наклоњена новом српском краљу, постала је убрзо отворени непријатељ Србије, нарочито после кризе изазване анексијом Босне и Херцеговине 1908. године.
 
Први балкански рат против Турске 1912, и Други – против Бугарске 1913. - окончани су тријумфом српске војске под врховном командом Краља Петра I, и ослобађањем Рашке области, Косова, Метохије и Македоније, и њиховим припајањем Србији.
 
Услед сталних и тешких напора у Балканским ратовима, здравствено стање Краља Петра I се погоршало, и он је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина Престолонаследника Александра. Месец дана касније, Аустро-Угарска је објавила рат Србији, чиме је започет Први светски рат. После величанствених победа на Церу и Колубари 1914, након уласка Немачке и Бугарске у рат 1915, српска војска била је принуђена на повлачење и напуштање земље. Албанска голгота оставила је велики траг на здравље остарелог краља. Он је ипак доживео да дочека коначну победу и ослобођење Србије, и стварање нове државе настале уједињењем Срба, Хрвата и Словенаца.
 
Умро је 16. августа 1921. у Београду, а сахрањен је у својој задужбини на Опленцу. Због својих заслуга у Балканским и Првом светском рату у српском народу остао је запамћен као Краљ Петар I Ослободилац.
 
*****
 
 
 
Кoвчег са телом Краља Петра I био је прекривен заставом Гвозденог пука.
 
Ратна застава Другог пешадијског пука Моравске дивизије првог позива "Књаз Михаило", била је најодликованија застава у српској војсци. Пуковској застави припала су одликовања: Карађорђева звезда са мачевима II реда, Карађорђева звезда са мачевима III реда, Карађорђева звезда са мачевима IV реда, Орден Белог орла III реда, Златна медаља за храброст и Француски ратни крст са палмом.
 
 
 
 
 
on Facebook.
 
 
*****
 
If you would like to get in touch with me, Aleksandra,
please feel free to contact me at heroesofserbia@yahoo.com
 
 
*****
 
 
Viewing all 774 articles
Browse latest View live


<script src="https://jsc.adskeeper.com/r/s/rssing.com.1596347.js" async> </script>